Ружно мишљење о себи.

[Piksi94]

Браћо и сестре у Христу Господу,занима ме једна појава у људском уму.То је ружно мишљење(предрасуда) човека о самом себи.Нпр. неко мисли:"Ја сам неспособан за рад."или:"Шта ћу ја да причам,кад нисам занимљив."итд.Одакле је корен овог проблема?Молим оне који се разумеју у психологију да нешто напишу детаљније.Унапред благодарим! :0104cheesy:

[Перса]

Осећање инфериорности имају сви људи, у већој или мањој мери. Адлер разликује две врсте инфериорности. Једна је органска инфериорност. Наиме, чињеница је да код сваког човека постоје органи који су слабије или јаче развијени. Такође, неки људи могу имати болест, физичку ману или недостатак: срчане сметње, слабе бубреге или плућа, дијабетес, астму, слаб вид или слух, слабу мускулатуру, разне врсте телесних деформитета, урођену склоност ка гојазности, ниском расту итд. Према Адлеру, човек на органску инфериорност реагује компензацијом и то на следећи начин: инфериоран орган ојача, или постане увећан, или особа психолошки компензује органски проблем развијањем одређене вештине или одређеног типа личности. Постоји велики број људи који успешно компензују органску инфериорност. Такође постоји и одређен број људи који у томе не успеју и који услед тога постају дубоко очајни.

Друга врста инфериорности је психолошка инфериорност, која је чешћа од органске. Човек може бити уверен да је безвреднији од других, који га надмашују својим могућностима или постигнућима. Нпр, неки људи су неуспешни у школи или спорту; неки су одбачени од друштва; неке људе исмевају због њиховог изгледа. Са друге стране, осећање инфериорности може произићи и из узраста. Тако се дете осећа инфериорно или мање вредно у односу на одрасле. Као и код органске инфериорности, и код психолошке неке особе успешно остваре компензацију, а неке не. Разлика између органске и психолошке инфериорности је у томе што психолошка не мора одговарати стварности.

Особа коју преплави осећање инфериорности може развити комплекс инфериорности. Таква особа постаје стидљива, плашљива, несигурна, неодлучна, покорна итд. Она такође може почети да манипулише другим људим стално понављајући како је несигурна у себе, како је у подређеном положају, како је мање вредна итд.

Постоји и други начин на који људи реагују на инфериорност поред компензације и комплекса инфериорности: то је развијање комплекса супериорности. Под тиме се подразумева да особа прикрива осећање инфериорности претварањем да је супериорна. Ако је нека особа безвредна, једини начин да се осећа вредном је да код других изазове осећање безвредности. Добри примери за то су хвалисавци, силеџије, људи на не превише важном положају и др. Драстричнији примери су особе које се осећају моћно након извршења убиства, особе које вређају на полној, расној, етничкој, верској и другој основи.

[JESSY]

тај недостатак самопоуздања и несигурност потичу пре свега из породице, детињства, начина васпитања и понашања родитеља...а касније утицајем околине могу само да се повећају...а нема никакве потребе за тим...Господ је сваког од нас створио као јединствене и непоновљиве личности и ми сви имамо вредност...свакога од нас је обдарио талантима, е сад, на теби је да сазнаш шта је то Господ теби подарио и да то развијаш, надограђујеш...онда се нећеш осећати мање вредним...наравно, и увек у мислима с Господом који нам снагу даје... .smesko.

[Млађони]

Dosta o tome otkud, nisu bitni ni roditelji niti ista drugo. Naravno oni su jedna od uzroka ali glavni uzrok je osoba sama koja je budalasto prihvatila neke stvari i neka vidjenja.

To je samo-porazavajuce razmisljanje koje proizvodi destruktivno ponasanje i jako negativne emocije.

Samosazaljenje i osecaj bespomocnosti.

[emilija]

ako je detetu od najranijeg uzrasta uporno i patoloshki usadjivana ideja da je bezvredno, glupo, smotano i slicno, to ostaje kao nerazresiv problem pogresne predstave o sebi ubuduce tako da je u tim slucajevima gotovo jedini uzrok ponasanje roditelja ili onih odgovornih za vaspitanje.

Ispod toga su jedino traume fizicke i psihicke nanete detetu.

Velika je greska to negirati ili umanjivati znacaj.

[DankaM]

Istina je da su koreni ovoga u detinjstvu, u porodici, ali, na koncu, moramo jednom oprostiti roditeljima i njihove nesavršenosti. Čula sam da je Sv.Maksim Ispovednik govorio da "treba u sebi voleti tuđu ljubav prema sebi". Naši roditelji su nas voleli onoliko koliko su mogli i umeli.

Kako se izboriti sa ovim? Teško. Posle godina psihoterapije, lično se još uvek nekad borim sa nedostatkom samopouzdanja...

Ali, korektivno emocionalno iskustvo bivanja sa drugim i Drugim koji te voli onakvog kakav si i vidi te onakvim kakvim treba da budeš puno znači

[Перса]

Све почиње у детињству...

Деца коју стално критикују науче да осуђују.

Деца која стално осећају непријатељство науче да се бију.

Деца која стално осећају страх науче да се плаше.

Деца која стално осећају сажаљење науче да осећају самосажаљење.

Деца која стално наилазе на подсмиех науче да буду стидљива.

Деца која стално осећају љубомору науче шта је завист.

Деца која стално осећају срам стичу осећај кривице.

Деца која су окружена трпељивошћу науче да буду стрпљива.

Деца која стално добијају подстрек стичу самопоуздање.

Деца која стално доживљавају похвалу умеу да поштују.

Деца која стално доживљавају одобравање науче да воле себе.

Деца која стално осећају да су прихваћена науче да откривају љубав у свему.

Деца којој се стално одаје признање умеу да пронађу циљ.

Деца која виде да се све дели знају да буду дарежљива.

Деца коју стално окружују поштење и праведност науче шта је правда.

Деца која стално осећају сигурност стичу поверење у себе.

Деца која стално осећају пријатељство схватају да је свет лепо место у коме живе.

Деца која стално осећају спокојство стичу душевни мир.

Не треба осудити и кривити оне који нису имали добро и благородно окружење

у детињству, где им није показано колико су вредни и драгоцени и колико могу

пружити другима и себи.

Све се да поправити.

[Nemanja 991]

БОЈИМ СЕ ЉУДИ И МРЗИМ СЕБЕ

Bojim se ljudi i mrzim sebe. Bile bi mi korisne vase pouke.

[Аурор]

Pa zašto mrziš sebe, pobogu?

[milan.]

čisto sumnjam da mrziš sebe. pre će biti da se stidiš ili nešto tome slično.

ako mrziš sebe, onda bi trebalo, valjda, da si srećan kad ti se desi nešto loše, kad te prijatelj izneveri, neko te ismeva, ili bilo sta drugo...

[dragisa]

to sto mrzis sebe je cak vrlo dobro ako te navede na put preispitivanja sebe. mislim da ti to jasno govori da ti kao "ti" ustvari nemas prave i jasne odgovore u vezi sa "samim sobom" i da se tvoje najdublje bice buni protiv toga sto je i normalno. savet: probaj oproban hristoloski put zrtvovanja "sebe" naravno ne u bukvalnom smislu vec u smislu menjanja sebe kroz svesno odricanje od onoga sto sada cini "tebe". ukoliko sa poverenjem u Boga polozis na zrtvu sve svoje navike percepcije konflikte probleme... dakle sve ono sto je sada deo tebe i ako sa poverenjem i (vrlo bitno) molitvom Bogu da ti pomogne da shvatis svoje pogreske koje ces videci ih odseci od sebe, onda ces videti kako u tebi nice jedna nova osoba rasterecena svih okova koje ljudi po nekad nose godinama a dobar deo i ceo svoj zivot. velika je istina ona rec hristova "ko hoce dusu svoju da sacuva izgubice je, a ko izgubi dusu svoju Mene radi naci ce je"

odnosi sa ljudima ce se sami od sebe resiti kada prvo ovo resis.

danasnje generacije mladih (pretpostavljam da ti je ono godiste iz nick-a) su pod stravicnom pritiskom "sveta" i svih njegovih sarenih lazi, koje ako covek prihvata kao standard i cilj zivota bukvalno mu razaraju licnost. moj ti je savet da samo hrabro udjes u arenu sebe. videces da ce te to, paradoksalno, ali maximalno, otvoriti za taj svet kome ces sad bez straha prilaziti buduci da ga poznajes (i kao potencijalno velikog lazova ali isto tako i kao potencijalni raj na zemlji)

[Валерија]

Све што је Драгиша рекао је тачно, а ја ћу додати само још нешто. Нема разлога да се бојиш људи...Зашто се бојиш, због чега... Реци нам мало више...Мислим да када прихватиш све своје мане и врлине као део тебе и твоје личности, престаће и тај страх од људи.

[Аурор]

Све што је Драгиша рекао је тачно, а ја ћу додати само још нешто. Нема разлога да се бојиш људи...Зашто се бојиш, због чега... Реци нам мало више...Мислим да када прихватиш све своје мане и врлине као део тебе и твоје личности, престаће и тај страх од људи.

Kad neko kaže da se "boji ljudi", to zapravo znači da se boji neprihvatanja/odbacivanja.

[Валерија]

Kad neko kaže da se "boji ljudi", to zapravo znači da se boji neprihvatanja/odbacivanja.

Не мора да значи увек да је страх од одбацивања. Човек може да се боји људи и да се ради о потпуно другој фобији....

[horatio]

Bojim se ljudi i mrzim sebe. Bile bi mi korisne vase pouke.

Nisam neko ko je pozvan da poučava bilo koga, ali ti mogu reći moje skromno mišljenje. Prije toga, moram ti reći da bil bilo korisno da budeš malo detaljniji, kao i da smogneš snage te da odeš bilo kod svog parohijskog sveštenika, bilo kod nekog drugog sveštenog lica (koga ti neko preporuči).

Meni obje stvari koje si rekao zvuče "normalno", odnosno, mislim da su rezultat nemanja jasnog hrišćanskog koordinatnog sistema. Nadam se da ne zvuči grubo, ali jedan filozof je rekao, parafraziram - pakao, to su drugi! Šta želim reći? Ne vjerujem da, zaista mrziš sebe, jer i sama činjenica da ovo pitaš govori da si svjestan da nešto nije kako bi trebalo biti i tražiš izlaz iz te situacije. Sebe zapravo voliš i želiš da ostvariš svoje potencijale tj da se potvrdiš kao osoba. Najčešće se potvrđujemo u socijalnoj sredini tj među drugima. Ti "drugi" iz mnogobrojnih razloga mogu svjesno ili nesvjesno da ugroze tvoje jastvo, koje želi potvrdu i očekuje da je od njih dobije. Takođe, ukoliko izostane ljubav od nekih od kojih je očekuješ u izvjesnim situacijama, to takođe utiče na tvoje viđenje sebe. Sve u svemu teško je danas (nikada nije ni bilo lako) odrastati, živjeti i formirati se kao ličnost.

Odgovore i osvjetljenje problema koje imaš ćeš naći u valjanom čitanju hrišćanske literature i hrišćanskom življenju. No, i to može ponekad biti nedovoljno, jer najčešće vidimo ono što želimo da vidimo. Meni se čini, da valjano baždaren sistem vrijednosti (razmišljanja, ponašanja..) uspijevamo postići samo upodobljavanjem Gospodu Hristu - kada sve sagledavamo u svjetlosti Njegovog života i učenja. Poenta priče je da smo svi pozvani da budemo poput Njega i da u svjetlosti toga sve sagledavamo. Kada to postignemo, nema mjesta mržnji, strahu, egoizmu... A neosviješteni egoizam (koji je u svojim osnovama zdrav) vodi takvom stanju, kakvo si opisao.

Vjerovatno sam nejasan i nisam ti mnogo pomogao. Kao što sam ti rekao, mislim da trebaš otići kod dobrog sveštenika, koji će raditi sa tobom. Želim ti da izađeš iz te situacije i da se izboriš sa svojim iskušenjima. Može izgledati banalno, ali kao što rekoše u jednom filmu - ljubav vlada svijetom. Što više nesebične i iskrene ljubavi budeš imao to ćeš se manje tako osjećati + ne očekuj previše dobra od ljudi, a kada ne očekuješ - često te iznenade