Научници - антиеволуционисти

[Guest Alefshin]

Zeleo bih da zavrsim clanak izjavom potpredsednika Ruske akademije nauka

V.E. Fortova (Vera i znanje ... 2000, str. 25-26): "Cinjenice, koje su

akumulirane u poslednje vreme u nekoliko naucnih disciplina, stavljaju pod

sumnju, naizgled, nepromenljivu teoriju proslosti, kao sto je Darvinizam,

teorija spontanog nastanka zivota na Zemlji, opsteprihvacen racun geoloskih

epoha ... poslednji podatci paleontologije i antropologije iznenadjujuce

pokazuju mnogo toga zajednickog sa glavnim odredbama Biblije."

Фортов, Владимир Евгеньевич

Влади́мир Евге́ньевич Фо́ртов — советский и российский физик, академик РАН с 1991 года, доктор физико-математических наук.

Содержание

    * 1 Биография

    * 2 Научная деятельность

    * 3 Награды и звания

    * 4 Примечания

    * 5 Ссылки

Биография

Родился 23 января 1946 года в Ногинске, Московской области. В 1952 году поступил в среднюю школу Ногинска, которую окончил с серебряной медалью в 1962 году. В том же году поступил в Московский физико-технический институт на факультет аэрофизики и космических исследований.

В 1968 году с отличием окончил МФТИ по специальности «Термодинамика и аэродинамика», в том же году поступил в аспирантуру МФТИ. В 1971 году досрочно защитил кандидатскую диссертацию на специальную тему. С октября 1971 года по май 1986 года работал в Отделении Института химической физики АН СССР в п. Черноголовка. В 1976 году защитил докторскую диссертацию. С 1982 года — профессор по специальности «Химическая физика, в том числе, физика горения и взрыва».

С 1986 года по 1992 год работал заведующим отделом Института высоких температур АН СССР (ныне — ОИВТ) и по совместительству в ИХФЧ в должности заведующего лабораторией. В 1987 году избран членом-корреспондентом АН СССР по специальности «Теплофизика» Отделения физико-технических проблем энергетики, а в 1990 г. — и по Отделению общей и технической химии. В 1991 г. избран действительным членом РАН по Отделениям физико-технических проблем энергетики и общей и технической химии.

С 1993 года по 1997 год В. Е. Фортов — председатель Российского фонда фундаментальных исследований с 1996 г. по 2001 год — вице-президент РАН.

В августе 1996 г. был назначен председателем Государственного комитета РФ по науке и технологиям, затем — министром науки и технологий, одновременно до марта 1997 г. являлся заместителем Председателя Правительства РФ; в марте 1998 г. вышел в отставку в составе кабинета В. Черномырдина.

С мая 1992 года и по настоящее время В. Е. Фортов — директор Института теплофизики экстремальных состояний Объединённого института высоких температур (ОИВТ) РАН.

С 2002 года и по настоящее время — академик-секретарь Отделения энергетики, машиностроения, механики и процессов управления РАН.

28 июня 2005 высказал гражданскую позицию по громкому судебному процессу, подписав, в числе 50 представителей общественности, «Письмо в поддержку приговора бывшим руководителям „ЮКОСа“».[1].

Женат, имеет дочь. Кандидат в мастера спорта по шахматам.

[править] Научная деятельность

Ранние научные работы В. Е. Фортова посвящены физике сильных ударных волн в плотной плазме. Под руководством и при непосредственном участии В. Е. Фортова были проведены теоретические и экспериментальные работы в области физики высоких плотностей энергии, физики неидеальной плазмы и химической физики, космической физики, теории горения и взрыва, теплофизических свойств веществ и их поведения в экстремальных условиях.

В мировой науке В. Е. Фортов известен и как создатель и руководитель нового научного направления — динамической физики неидеальной плазмы. Оригинальные и обобщающие труды В. Е. Фортова и его учеников, включая изданные в последние годы монографии: «Неидеальная плазма», «Сильные ударные волны и экстремальные состояния вещества», «Ударноволновые явления в конденсированном веществе», «Ударные адиабаты конденсированного вещества при высоких плотностях энергии».

Работы В. Е. Фортова по созданию научных основ защиты космического аппарата при реализации международного проекта «Вега» — изучению кометы Галлея, по моделированию процесса и исследованию последствий столкновения кометы Шумейкеров — Леви 9 с Юпитером внесли значительный вклад в развитие космической физики. В. Е. Фортов внес принципиальный вклад в проведение цикла исследований по физике высоких плотностей энергии на уникальном комплексе «Ангара-5-1».

Фундаментальным и многообещающим по перспективам применения представляется проводимый в настоящее время под руководством В. Е. Фортова цикл экспериментов по исследованию формирования квазикристаллических упорядоченных структур в плазме, включая уникальный космический эксперимент «Плазменный кристалл», начатый на орбитальном комплексе «Мир» в 1998 году и продолжающийся на Международной космической станции (МКС).

В. Е. Фортов — председатель комиссии РФ по делам ЮНЕСКО, член Правительственной комиссии по научно-технической политике, член Пленума Высшего аттестационного комитета РФ.

Академик В. Е. Фортов сочетает научную деятельность с научно-педагогической работой в Московском физико-техническом институте, под его научным руководством защищено 11 докторских и более 30 кандидатских диссертаций, он — Почётный работник высшего образования России.

В. Е. Фортов — член Американского физического общества, Европейской академии наук, Европейской академии наук и искусств, Международной академии астронавтики и ряда других зарубежных и международных академий, входит в состав редакционных коллегий крупнейших российских и зарубежных научных журналов.

Награды и звания

    * Орден «За заслуги перед Отечеством» III степени (4 июня 1999) — за большой вклад в развитие отечественной науки, подготовку высококвалифицированных кадров и в связи с 275-летием Российской академии наук[2]

    * Орден «За заслуги перед Отечеством» IV степени (27 марта 1996) — за заслуги перед государством, успехи, достигнутые в труде, и большой вклад в укрепление дружбы и сотрудничества между народами[3]

    * Орден Почёта (20 июля]] 2006) — за достигнутые трудовые успехи и многолетнюю добросовестную работу[4][5]

    * Орден Трудового Красного Знамени (1986)

    * Юбилейная медаль «300 лет Российскому флоту» (2000)

    * Медаль «В память 850-летия Москвы» (1998)

    * Государственная премия СССР (1988)

    * Государственная премия РФ (1997)

    * Премии Правительства Российской Федерации (1997, 1999)

    * Премия им. А. П. Карпинского (Фонд А. Тепфера, ФРГ) (1997)

    * Международная премия им. П. Бриджмена (1999) (присуждается Международным союзом физики и техники высоких давлений за работы в области физики плазмы)

    * Премия им. Макса Планка (2002)

    * Международная премия им. Ханса Альфвена в области ядерной физики (2003)

    * Золотая медаль ЮНЕСКО имени Альберта Эйнштейна (2005)

    * Лауреат премии Правительства Российской Федерации в области образования (2010) за научно-практическую разработку «Научные исследования и учебные пособия по физике низкотемпературной плазмы»[6]

Примечания

  1. ↑ Обращение деятелей культуры, науки, представителей общественности в связи с приговором, вынесенным бывшим руководителям НК «ЮКОС»

  2. ↑ Указ Президента РФ от 4 июня 1999 г. № 701

  3. ↑ Указ Президента РФ от 27 марта 1996 г. № 423

  4. ↑ Указ Президента РФ от 20 июля 2006 г. № 730

  5. ↑ Мельников А. Почётный гражданин города // Волхонка. — 18 января 2007

  6. ↑ Распоряжение от 25 октября 2010 г. № 1868-р О присуждении премий Правительства Российской Федерации 2010 года в области образования

[Guest Alefshin]

Takav naucnik a ne zna da "slucajnost" ne postoji i da evoluciona biologija uopste i ne kaze da

prirodna selekcija ima osnov u slucjanosti.

Нема појма академик... Пусти га, класичан фанатик  kriminalac...

[Grizzly Adams]

По ТЕ, случајност се односи на мутације.

To sto se zovu random ne znaci da slucajnost kakvu ljudi zamisljaju zaista postoji.

Сувишна игра речи. Који "људи"? Шта "замишљају"? Сви људи или неки људи? Какве везе уопште има шта људи замишљају? То је веома лош аргумент слично као оно са објашњавањем појма "теорија". У суштини, само скретање теме...

Зна се тачно шта се овде мисли под "случајно" - да су мутације независне од тога колико су "корисне" за организам, а онда селекција издваја само издваја оне које јесу.

[Juan Valdez]

То је веома лош аргумент слично као оно са објашњавањем појма "теорија". У суштини, само скретање теме...

Хм, теби је скретање теме кад се незналицама, који милион пута понављају да је еволуција ”само теорија”, објашњава шта реч теорија значи? Или кад људима, који траже да им покажеш снимак еволуције да би је прихватили као научну, објашњаваш да наука и није баш таква какву је они замишљају, а што опет има и те како везе са значењем појма теорија.

[Grizzly Adams]

Људи се непрецизно изразе, а онда - иако знамо шта су хтели да кажу - користимо прилику да држимо предавање о нечему што нису ни питали да би "збунили противника". То јесте веома лукаво скретање са теме.

Исто као и ово Аквилијево - прво каже да "селекција нема никакве везе са случајем", а случај се овде односи на мутације. Онда нам објашњава да то није "како људи замишљају". Видиш и сам да су то само логички трикови.

[Juan Valdez]

Људи се непрецизно изразе, а онда - иако знамо шта су хтели да кажу - користимо прилику да држимо предавање о нечему што нису ни питали да би "збунили противника". То јесте веома лукаво скретање са теме.

Није у питању непрецизно изражавање. Још је Исак Асимов рекао за креационисте да под речју теорија подразумевају нешто што се одсања након целоноћног пијанства. Могуће је сасвим да ни ти уопште не схваташ колико је теорија јак појам, у науци много јачи од саме чињенице. Теорија (укључујући и еволуциону) има већу сазнајну вредност од виђења нечега сопственим очима.

[Grizzly Adams]

Разумем ја тебе и колика је моћ теорије у науци (тј. не би постојала наука без теорије), али разумем и те друге људе шта желе да кажу. Они не кажу да ТЕ не ваља зато што је теорија, него зато што се заснива на неким (по њиховом мишљењу) лабавим хипотезама. Мислим да би много бољи приступ био објаснити им где греше на основу онога што су питали, а не објашњавати им нешто што нису питали.

[Aquilius Cratus]

По ТЕ, случајност се односи на мутације.

To sto se zovu random ne znaci da slucajnost kakvu ljudi zamisljaju zaista postoji.

Сувишна игра речи. Који "људи"? Шта "замишљају"? Сви људи или неки људи? Какве везе уопште има шта људи замишљају? То је веома лош аргумент слично као оно са објашњавањем појма "теорија". У суштини, само скретање теме...

Зна се тачно шта се овде мисли под "случајно" - да су мутације независне од тога колико су "корисне" за организам, а онда селекција издваја само издваја оне које јесу.

Ne, to je veoma bitan argument jer slucajnost NE POSTOJI. To sto mi zovem slucajnim ili random je samo nemogucnost naseg uma da mapira algoritam nekog mehanizma i nista vise.

Tako da isticati da nesto u prirodi moze ili nemoze slucajno je besmislica.

[Justin Waters]

По ТЕ, случајност се односи на мутације.

To sto se zovu random ne znaci da slucajnost kakvu ljudi zamisljaju zaista postoji.

Сувишна игра речи. Који "људи"? Шта "замишљају"? Сви људи или неки људи? Какве везе уопште има шта људи замишљају? То је веома лош аргумент слично као оно са објашњавањем појма "теорија". У суштини, само скретање теме...

Зна се тачно шта се овде мисли под "случајно" - да су мутације независне од тога колико су "корисне" за организам, а онда селекција издваја само издваја оне које јесу.

Ne, to je veoma bitan argument jer slucajnost NE POSTOJI. To sto mi zovem slucajnim ili random je samo nemogucnost naseg uma da mapira algoritam nekog mehanizma i nista vise.

Tako da isticati da nesto u prirodi moze ili nemoze slucajno je besmislica.

Чек аквилио сад те не разумем. Могао бих се сетити бар једно три поста где си наводио контру када неки креациониста каже "па шта ви еволуционисти мислите да је ово све тек тако случајно настало и на свом месту како јесте...". Ти си онда говорио, да баш је случај код развитка космоса и живог света путе еволуције.... 89898989898989

[Grizzly Adams]

Не пратиш на часу...

Овде се конкретно појам "случајна мутација" користи у смислу "статистичке независности". Мутације су независне од тога да ли су "корисне" или не - тј. у простору могућих мутација имаш "униформну расподелу" по "корисности". То је у суштини само напомена да би се савремена ТЕ дистанцирала од Ламаркизма и сродних идеја. У том смислу "случајност" не само да постоји, него је један од темељних принципа ТЕ.

Е онда приговор гласи да такве мутације не могу да доведу до усавршавања генома какво би било потребно за макроеволуцију.

[Guest Alefshin]

Разумем ја тебе и колика је моћ теорије у науци (тј. не би постојала наука без теорије), али разумем и те друге људе шта желе да кажу. Они не кажу да ТЕ не ваља зато што је теорија, него зато што се заснива на неким (по њиховом мишљењу) лабавим хипотезама.

Управо тако, то је јасно као дан.

[Guest Alefshin]

http://en.wikipedia.org/wiki/Giuseppe_Sermonti :

Creationism

Along with physicist Antonino Zichichi, Sermonti is considered one of the leading two creationists in Italy.[3] In 1993 Sermonti published, in Answers in Genesis's young earth creationist apologetics magazine, an article entitled "Not from the apes".[4] The young earth creationist Henry M. Morris cited Sermonti (along with Guy Berthault, Roberto Fondi and Wolfgang Smith) as a Roman Catholic creationist in response to John Paul II's 1996 statement on evolution, however, Sermonti has not described himself as either a Roman Catholic or a creationist.[5]

Sermonti has been increasingly involved with the intelligent design movement. He is one of the signatories of the Discovery Institute's "A Scientific Dissent From Darwinism", a controversial petition which the intelligent design movement uses to promote intelligent design by attempting to cast doubt on evolution.[6][7] Sermonti attended the Kansas evolution hearings with the Discovery Institute in 2005 but no transcript of his testimony exists as the court reporter could not understand what he was saying due to his strong Italian accent.[8] His book Dimenticare Darwin (Forget Darwin) was published in 2003 and was translated into English as Why Is a Fly Not a Horse? [9] which was published by the Discovery Institute and edited by Jonathan Wells. In this, he denies being a creationist, saying that "For the reservations I harbor about Evolutionism, I have been accused of being a Creationist. I am not: if I am allowed, I would only aspire to being a creature".

Сермонтија сам већ поменуо.

Antonino Zichichi

Antonino Zichichi (born October 15, 1929) is an Italian physicist who has worked in the field of nuclear physics.

Contents

    * 1 Biography

    * 2 Popularization and criticism

    * 3 See also

    * 4 References

    * 5 External links

Biography

Zichichi was born in Trapani, Sicily, in 1929. He has collaborated to several important discoveries in the field of subnuclear physics and has worked in some of the most important research laboratories in the world (Fermilab in Chicago, CERN in Geneva, etc.). He is known to the Italian public, above all, for his popularizations of scientific ideas, both as the author of numerous books and essays and because of his appearances on television programs of RAI television. In this work of popularization, the Sicilian scientist places great emphasis, above all, on trying to demonstrate that there is no contrast between science and the Catholic faith in which he strongly believes.

In 1963 he founded the Centro Ettore Majorana of Erice, dedicated to scientific culture.

He has been president of the Istituto Nazionale di Fisica Nucleare from 1977 up to 1982 and in 1980 he strongly backed the creation of the Laboratori Nazionali del Gran Sasso. Currently, he is an emeritus professor of physics at the University of Bologna. He is president of the World Federation of Scientists, an organization concerned with the fight against planetary emergencies.[1] He is an ISI highly cited researcher.[2]

Zichichi was at the center of a diplomatic incident during the elections for director of CERN: a letter from the Ministry of Research nominated him for the post, since there was an informal rotation of seats taking place. But the pressure brought to bear on the part of Italy in favor of Zichichi caused a sharp break at CERN between Italy and the supporters of other candidates. The candidacy of Zichichi was rejected by 12 votes and a German, Herwig F. Schopper, was elected in his place. The Italian government threatened to retaliate by cutting its funding of CERN, passing to the status of non-contributing observer nation.

Another incident involving Zichichi concerned a Eucharistic pantomime which took place at L'Aquila, where a chorus of students begged Zichichi to explain the mysteries of the atom, after which there followed a conference. The episode caused another rupture: he was sharply criticized by one large section of the University heads, and appreciated by another, with the particular support of the leaders of the Christian Democrats, the party to which Zichichi was always tied.

In his essay L'irresistibile fascino del tempo ("The Irresistible Fascination of Time") he cites the rule of the "Perfect Calendar" in an attempt to improve on the Gregorian Calendar by eliminating three days every 10,000 years. In this system, the days of the year are 365, plus one every four years, minus three every four centuries, and minus three every 10,000 years. Zichichi therefore accepts the of not considering as leap years the years 4,000, 8,000 and 12,000 which, according to the Gregorian calendar, would be. It should be recalled that the definition of a high-precision calendar (superior to the Gregorian) has been studied at various times and places: in particular, the Persian calendar defined in the 11th century is very precise and one was created by Milutin Milanković at the request of the orthodox church.

Popularization and criticism

Zichichi is regarded as an effective communicator who succeeded in focusing attention on the scientific world in the Italian media. However, he has been criticized from many quarters for his biased views. In his book on Galileo, Galilei, Divin Uomo: as many book reviewers have pointed out, this is a book with an ideological agenda, in which objectivity is sacrificed to the demonstration of the thesis that Galileo was a deeply committed Catholic more than a scientist and was therefore willing to renounce his scientific convinctions for his faith.[citation needed]

Elio Fabri, professor of Physics at Pisa, Enrico Bellone, professor of the history of science at the University of Milan and Piergiorgio Odifreddi, mathematician at Cornell University and at the University of Turin, have all criticized his essays both with regard to form and with regard to contents (often pointing out errors in the scientific part itself). Odifreddi has even been sued by Zichichi for defamation for having pointed out the numerous contradictions in his writings in an article entitled "Zichicche" (a portmanteau word from "Zichichi" and the Italian "chicche", meaning "interesting bits"), which later became a book consisting of a collection of writings about Zichichi by various people. There is a preface written by Giulio Andreotti.

Zichichi has called global warming models "incoherent and invalid".

http://en.wikipedia.org/wiki/Antonino_Zichichi

[Aquilius Cratus]

Ja od kad ucestvujem u ovim raspravama uvek naglasavam da slucajnost ne postoji nego je tako

zovemo jer nas um nemoze da mapira algoritam nekgo mehanizma.

Mikroevolucija=makroevolucija na maloj vremenskoj skali. Ako su mutacije dovele do razvrstavanja nema

nicega sto bi ih sprecilo da  naprave jos vecu, morfolosku, razliku medju organizmima.

[Justin Waters]

Ja od kad ucestvujem u ovim raspravama uvek naglasavam da slucajnost ne postoji nego je tako

zovemo jer nas um nemoze da mapira algoritam nekgo mehanizma.

Mikroevolucija=makroevolucija na maloj vremenskoj skali. Ako su mutacije dovele do razvrstavanja nema

nicega sto bi ih sprecilo da  naprave jos vecu, morfolosku, razliku medju organizmima.

Говориш у ствари о задатој случајности.  greengrin

Иако је задата, наш мозак не може да мапира тако комплексан алгоритам, као рецимо наше корачање до куће. Иако нема случајности у томе јер наше корачање према кући је извесно и одређено, ми ћемо стићи на свој циљ, ипак не можемо мапирати алгоритам по којој функционалној зависноти се смењују наши кораци... greengrin

[Aquilius Cratus]

Dobro. I? Poenta?