Хитно помози, хришћанине!

[Иван Недић]

https://www.facebook.com/Podrska-za-Vladu-438829642808890/timeline/

 

Podrska za Vladu shared their post.

Yesterday at 9:35pm · 

 

 

Драги пријатељи, захваљујем вам се, пре свега, што сте људи у оном најхуманијем смислу. Знам да ћете чим ово видите узети телефон у руке и послати СМС за нашег малог Владимира, они којима то могућности дозволе отићи ће до Ерсте банке и донирати колико могу , mogu to učiniti uplatom novca na dinarski žiro račun Siniše Đorđevića 340-32110017-94 kod „Erste banke” sa naznakom"Pomoc za Djordjevic Vladimira".Ukoliko imate android telefone možete upisati bilo šta,ne mora biti prazna poruka. Dobićete povratnu poruku sa potvrdom. Učinite dobro delo i ulepšajte dan sebi i Vladi. SMS ZA SVE MREZE NA 7427-CENA PORUKE 100 DIN

[Иван Недић]

Са https://www.facebook.com/spcmladenovac

 

[Иван Недић]

http://mladenovac.eu/pomozimo-viktoru/

 

Pomozimo Viktoru!  0

OD STEVAN VLAJIĆ NA OKTOBAR 20, 2015DRUŠTVO, VESTI

Tokom celog oktobra organizovane su humanitarne aktivnosti naših sugrađana, organizacija i institucija, a sve u cilju pomoći malom Viktoru Nikoliću, učeniku prvog razreda OŠ „Momčilo Živojinović“. On boluje od neurofibromatoze (tumora tipa 1), operisan je četiri puta, a sledeću je iz više razloga neophodno izvesti najverovatnije u privatnoj klinici, budući da državne ustanove nemaju uslova za tu vrstu zahvata. Cena operacije je oko 10 hiljada evra, planirano je da bude obavljena u novembru, a finansijski iscrpljenoj porodici je potrebna naša pomoć više nego ikad.

Najavićemo DEŠAVANJA, preko kojih, do kraja oktobra, građani mogu pomoći porodici Nikolić:

22. oktobar, četvrtak, 11 časova, Centar za kulturu Mladenovca – predstava „Kraljević Marko i Musa Kesedžija“, nagrađivane dramske sekcije OŠ „Momčilo Živojinović“. Cena ulaznica je 200 dinara.

23. oktobar, petak, 18-23 časa, „Harriet’s Club“, ulica Vuka Karadžića 82/a – Humanitarno tetoviranje (male tetovaže 5×5 radi Ivan Stevanović, simbolična cena je 1000 dinara, ali građani mogu prilagati i više, ukoliko su u mogućnosti), od 22 časa će nastupiti Divna & Tex (svirka).

26. oktobar, ponedeljak, 15 časova, stadion „Selters“ – Humanitarna utakmica „Zvezde fudbala – Mladenovac:Srbija“. Cena ulaznica je 100 dinara za decu i 200 za odrasle.

27. oktobar, utorak, 17 časova, Mala sala OŠ „Momčilo Živojinović“ – Humanitarna prodajna izložba učenika mlađih razreda ove škole.

I dalje su otvoreni kanali za DONACIJE građana:

Devizni žiro račun Vojvođanske banke
355-3200458864-47

Dinarski žiro račun Vojvođanske banke
355-3200458859-62

Info telefoni: 064 31 33 424 ili 063 81 19 363 (majka Milena)

Pozivamo Mladenovčane da, čak i ukoliko nisu u mogućnosti da zbog obaveza prisustvuju nekoj od manifestacija, simboličnim gestom kupovine karata ili donacija pokažu humanost i ljudsku solidarnost sa porodicom Nikolić.

Viktore, srećno! 

[Иван Недић]

http://www.nasenovine.net/index.php/vesti/content/3463/apel-za-pomoc-maloj-dorotei-stamenkovic.html

 

Потребно 50.000 евра за операцију у Француској

Апел за помоћ малој Доротеи Стаменковић

 

Доротеи Стаменковић из Смедерева је ове године у марту дијагностификован тумор бешике на Институту за мајку и дете у Београду. Операција је заказана за 14. септембар на клиници GUSTAVE RUOSSY у Паризу. За почетак је потребно уплатити 50.000 еура. Породица и пријатељи четворогодишње Смедеревке позивају људе добре воље да помогну Доротеи уплатама на следеће жиро рачуне:

 

Динарски рачун за уплату:

 

Raiffeisen banka a.d. Beograd,

265-0200000056576-96

Доротеа Стаменковић

Првог Маја 49, Смедерево

 

Девизни рачун за уплату:

 

RZBSRSBG, RAIFFEISEN BANKA AD, BEOGRAD, RS

RS35265050000029346894

NENAD (STANISLAV) STAMENKOVIĆ

PRVOG MAJA 49

SMEDEREVO, REPUBLIKA SRBIJA

 

За све информације и потребну документацију можете се обратити Доротеиним родитељима на телефоне:

064/24-84-144, 064/28-48-268 и 026/662-483

e-mail: [email protected]

[Иван Недић]

http://www.telegraf.rs/vesti/1829266-ovaj-glumac-iz-srbije-ima-rak-pomozimo-nenadu-da-sakupi-60-000-evra-za-operaciju

 

OVAJ GLUMAC IZ SRBIJE IMA RAK: Pomozimo Nenadu da sakupi 60.000 evra za OPERACIJU!

 

U pogrešnim terapijama izgubljeno je dragoceno vreme i Nenadu je na kraju na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu konstatovan agresivan kancer debelog creva

 

Nenad Kostadinov iz Bosilegrada ima samo 22 godine, ali je već prinuđen da se bori za život.Lekari su mu konstatovali progresivni rak debelog creva i sada je neophodno da se sakupi 60.000 evra za operaciju u inostranstvu.

Nenad je odličan student četvrte godine Fakulteta dramskih umetnosti u Sofiji i smatraju ga jednim od najtalentovanijih u generaciji.

Prve bolove Nenad je počeo da oseća pre oko tri meseca. Lekari su mu tada prepisivali probiotike, misleći da nije ništa ozbiljno.

U pogrešnim terapijama izgubljeno je dragoceno vreme i Nenadu je na kraju na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu konstatovan agresivan kancer debelog creva.

Nenadova porodica želi da mu obezbedi operaciju u inostranstvu, ali za to je neophodno 60.000 evra.

Foto: privatna arhiva

Zato upućuju poziv da svako uplati onoliko koliko može kako bi se ipak u što bržem roku sakupio neophodan novac.

Nenad se trenutno nalazi u Sofiji gde čeka da se prikupi novac za operaciju.

Za više informacija o Nenadu možete se obratiti i njegovom bratu Slaviši na telefon: 064/412-95-69.

Svoje donacije možete uplatiti na:

Dinarski račun: 205-9011002665373-20

Devizni račun: 35205903100269617261

SWIFT-BIC:KOBBRSBG

 

 

[Иван Недић]

https://www.facebook.com/Pomoc-maloj-Mileni-koja-boluje-od-leukemije-971482312922192/info?tab=page_info

 

Petogodisnja Milena Petrovic boluje od leukemije. Nalazi se u klinickom centru Nis na odeljenju Hematologija. Na odeljenju je vec 2-3 meseca.Milena ima dva mladja brata trogodisnjeg Mihajla i Mateju koji je star 4 meseca. Roditelji ne rade, svi zive u staroj iznajmljenoj kuci u selo Stanci. Uslovi za zivot su losi a njena bolest zahteva posebne higijensko-dijetetske uslove.

Molimo sve dobre ljude da pomognu maloj Mileni u borbi sa leukemijom.
Hvala svima unapred
Dinarski racun:105000040215260196-Aik banka, na ime Bojana Stojkovic.
Kontakt telefon:0628262119

[feeble]

[Плутон]

STRAŠNA ISPOVEST "Tata i mama su uništili moj život"

 

- Roditelji su me napustili, a ja sam dobro dete. Često se pitam zbog čega sam to zaslužio. Voleo bih da se moji roditelji zapitaju kako bi njima bilo da su na mom mestu.

 

Ovo su reči Radomira Brkića (14) iz Velikih Crljena kod Lazarevca, koji je od malih nogu trpeo nečuvenu torturu i patnju koju su mu priredili niko drugi već otac i majka.

 

- Moj život je grozan. Prvo sam gledao kako tata tuče mamu. Kad se mama preudala, njen muž je stalno tukao mene. Kad sam došao da živim kod bake Dragice, deda je poginuo u saobraćajnoj nesreći. A u školi se zbog siromaštva odvajam od ostale dece. Plašim se šta će biti sa mnom ako ostanem sam - započinje svoju životnu ispovest Rade, učenik sedmog razreda.

 

Uključite se u akciju “Srce za decu”!

 

Omogućimo malom Radetu Brkiću zdravije uslove za život. Ako želite da pomognete, možete poslati SMS na broj 2552 ili uplatiti sredstva na tekući račun Blic fondacije: 2750010221949709 90 - rsd, Societe Generale Srbija, Beograd.

 

Željan sam roditeljske ljubavi

 

- Željan sam roditeljske ljubavi. Nikada je nisam imao iako su mi roditelji živi. Ostavili su me. Odgajila me je baka. Ne stidim se toga, ali čeznem da osetim kako je to kad te vole majka i otac - priča Rade. 

 

Ostali su bez struje

 

- Pre nekoliko meseci su nam isključili struju. Živeli smo u mraku dva meseca. Baka nije mogla da plati račun. Pitao sam majku da nam pomogne, a ona je samo rekla: “Nemam”. Ni otac nam nije dao pare da platimo - priča Rade. Baka Dragica je pozajmila novac koji još uvek vraćaju i platila račun.

Dok govori, Rade izgleda kao da je bar deset godina stariji, jer je znatno zreliji od svojih vršnjaka. 

 

- Rodio sam se u Valjevu 10. maja 2001. godine. Bio sam mali, ali sam stalno slušao oca i babu sa očeve strane kako se svađaju sa majkom. Jednog dana majka je odlučila da napusti oca.

Preselili smo se kod bake Dragice u Velike Crljene. Tu smo u miru proveli nekoliko meseci, pa smo se ponovo vratili kod oca.

Jednog dana gledao sam kako otac tuče majku.

Plakao sam i kroz suze rekao: „Ajmo kod moje bake Dragice“. Tada smo opet napustili oca. Više se nismo vraćali - priseća se Rade. 

 

Batine svaki dan

 

Dok govori trlja oči, ne želi da pusti suzu iako ga emocije nadjačavaju...

 

- Majka se potom udala za čoveka koji živi na tri kilometra od nas. Povela je i mene, ali tada nastupa još veći pakao. Njen muž me je stalno tukao. Govorio mi je da nisam dobar, pa sam zato dobijao batine. Tada sam bio malo dete, mislio sam da sam zaista nešto skrivio, pa sam ćutao i plašio se da kažem nekome.

 

Nema novca za ekskurziju

- Ide zima, a kad padne sneg, baku neće niko zvati da ide u nadnicu, pa se plašim kako ćemo da preživimo. U aprilu moji drugari iz škole idu na rekreativnu nastavu, a ja i ne pomišljam, znam da baka ne može da izdvoji 12.000 dinara. Ne smeta mi, jer ne mogu da tražim nemoguće - zaključuje mali Rade.

 

Majka me nije branila, već je stajala i gledala dok me on tuče. Baka Dragica je jednom prilikom primetila da sam modar od batina i pitala me je šta se desilo.

 

Priznao sam da me je majčin muž istukao. Pitala je majku, ali ona je sve porekla. Nije bila na mojoj strani iako sam njeno rođeno dete - govori sa gorčinom u glasu. 

 

Žive od nadnice

 

Kaže da mu je najteže bilo kada je pošao u prvi razred.

- Sva su deca došla s roditeljima, a mene je vodila baka. Gledao sam drugare iz škole kako ih roditelji vole, a onda sam se zapitao zašto mene moji roditelji ne vole?

 

Para imaju samo kad baka Dragica ide da radi za nadnicu.

 

- Čim zaradi neki dinar da meni da kupim šta hoću. Ona radi po njivama, ubacuje ugalj i sređuje tuđe kuće kako bi zaradila, jer nemamo nikakva primanja. Kad joj neko tamo gde radi da bananu ili mandarinu, ona jedva čeka da dođe kući da meni pokloni. Često zna da kaže da za mene mora da ima, a za nju ako pretekne - priča Rade.

 

Kuća u kojoj Rade živi sa bakom Dragicom bila je poplavljena

Rade i Dragica žive u omalenoj kući kod termoelektrane. U maju prošle godine zadesila ih je još jedna katastrofa - poplava. Propao im je sav nameštaj i odeća. 

 

Voleću svoju decu

 

- Bojim se da ne izgubim baku, mnogo radi i bolesna je. Pitam se šta će biti sa mnom ako ostanem sam. Kako ću da se školujem? Voleo bih da završim sve škole, da postanem čovek, a onda i dobar otac. Da volim svoju decu. Da im svaki dan kupujem čokoladu i da ih vodim u bioskop, zoološki vrt, na koncert...

 

Извор: Блиц

[Иван Ивковић]

ZAJEDNO ZA SANDRU: Pomozimo devojci koja boluje od epilepsije, a nema za lekove!

 

 

Број телефона је: 066/460-200.

[Иван Недић]

http://www.mediaportal.rs/2015/11/23/apel-biciklistickog-kluba-borac-za-pomoc-mici-brkovicu/

 

Apel biciklističkog kluba Borac za pomoć Mići Brkoviću

Objavio: Media portal u Društvo 23. novembar 2015. 2 Komentara

 

U velikom požaru koji je izbio u subotu 21.novembra u večernjim satima izgoreo je porodični stan jednom od najboljih sportista Čačka svih vremena Mići Brkoviću. Uzrok požara najverovatnije je neispravna električna instalacija u stambenoj zgradi u kojoj živi. Sa njim u stanu živi supruga i dva sina i na svu sreću svi su bezbedno evakuisani.

Mićo Brković je jedna od legendi srpskog biciklističkog sporta, dvostruki učesnik Olimpiskih igara, šestostruki najbolji sportista Grada Čačka. Poznat kao veoma veliki borac, pošten i skroman sportista i čovek. Po završetku svoje sportske karijere jedno vreme je bio angažovan u Biciklističkom savezu Srbije, a trenutno je zaposlen u Sportskom centru “Mladost” iz Čačka na odredjeno vreme. Kao vrhunskom sportisti Grada Čačka dodeljena mu je kuća na korišćenje, ali nikada se nije u nju uselio, zbog administrativnih problema koje grad ne može da reši već 15 godina. Uz pomoć roditelja kupuje stan pre 10 godina, koji je na žalost sada izgoreo.

Obraćamo se svim ljudima dobre volje, sportskim i biciklističkim radnicima, ustanovama, preduzećima, državnim insitucijama da pomognu Mići Brkoviću i njegovoj porodici da u što kraćem roku sanira štetu i što pre uđu u svoj stan i bezbolnije prevaziđu problem u kome su se našli.

Novčanu pomoć možete uplatiti na tekući račun Miće Brkovića 265-0000000658115-97.

Unapred zahvalni na pomoći i solidarnosti, srdačno Vas pozdravljamo, nalazi se u saopštenju Biciklističkog kluba Borac.

[Иван Недић]

http://sportindeks.rs/da-milos-pobedi-utakmicu-zivota/

 

Da Miloš pobedi utakmicu života!

• Napisao Nenad Ružić
• •  
• Updated: December 1, 2015

• 538

   
  EmailShare

Nekadašnji plejmejker ekipe studentskog doma Karaburma i doktor bioloških nauka, Miloš Nikolić, nalazi se u borbi za život i trenutno je potrebno da se prikupi dovoljno novca za njegovo lečenje u Beč.

Mladom i perspektivnom naučniku, momku koji se sa 30 godina zaslužio da nosi titulu doktora bioloških nauka, trenutno predstoji borba za život. Početkom 2013. godine dijagnostikovana mu je srčana insuficijencija, koja je od tada pa sve do nedavno držana pod kontrolom zahvaljujući odgovarajućoj terapiji. Međutim Miloševo stanje se u poslednja dva meseca naglo pogoršalo, a jedino trajno rešenje za njegovu situaciju je transplantacija srca.

Na osnovu mišljenja lekara specijaliste preporučena je hospitalizacija 30. novembra, kada će se uraditi novi pokušaj konverzije u sinusni ritam, spiroergometrija i Swan-Ganz katetarizacija. Na osnovu rezultata pomenutih analiza Miloš će biti upućen u Beč na transplantaciju srca.

Uzimajući u obzir Miloševo urgentno stanje kao i velike troškove lečenja, odnosno troškove pripreme i same intervencije (u najpovoljnijem scenariju ukupni troškovi lečenja su procenjeni na preko 120.000 EUR), otvoreni su dinarski i devizni račun u Komercijalnoj banci na ime Miloš Nikolić, u cilju prikupljanja novčanih sredstava za njegovo lečenje:

Instrukcije za plaćanje

Dinarski račun 205-9011006267062-74

 

Devizni račun 9031022192480

Instrukcija za devizne uplate iz inostranstva glasi: INSTRUCTION FOR PAYMENT ORDERS IN FAVOR OF NATURAL PERSON IN EUR

Intermediary Bank / Correspondent Bank

SWIFT – BIC: DEUTDEFF

Name: DEUTSCHE BANK AG City,

Country: FRANKFURT AM MAIN, GERMANY

Account with institution / Beneficiary’s Bank SWIFT – BIC: KOBBRSBG

Name: KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD

Street: Svetog Save 14 City, Country: 11000 Belgrade, Republic of Serbia

Beneficiary IBAN / Account Number: RS35205903102219248003

Name: MILOŠ NIKOLIĆ

Street: NIŠKA 034

City, Country: Leskovac, REPUBLIC OF SERBIA

Miloš Nikolić je od 2010. do 2013. godine bio plejmejker ekipe SD Karaburma i za 4 godine predvodio je ekipu do 3 titule prvaka domske lige u Beogradu. U studentskoj ligi predvodio je svoj tim do plasmana u Prvu studentsku ligu.

- See more at: http://sportindeks.rs/da-milos-pobedi-utakmicu-zivota/#sthash.aAIqmIeu.dpuf

[Плутон]

Срце за Милошев осмех

 

Извор

 

Miloš Nikolić rođen je 1985. godine u Leskovcu. Zaposlen je kao istraživač na Institutu za biološka istraživanja "Siniša Stanković" Univerziteta u Beogradu. Miloš je istaknut, perspektivan mladi naučnik (nedavno je doktorirao u 30. godini života), vredan i požrtvovan kolega, donedavno aktivan košarkaš, vedar i dobar prijatelj, omiljen u društvu.

 

Početkom 2013. godine Milošu je iznenada dijagnostikovana srčana insuficijencija, koja je od tada pa sve do nedavno držana pod kontrolom zahvaljujući odgovarajućoj terapiji. Međutim Miloševo stanje se u poslednja dva meseca naglo pogoršalo, a jedino trajno rešenje za njegovu situaciju je transplantacija srca.

 

Uzimajući u obzir Miloševo urgentno stanje kao i velike troškove lečenja, odnosno troškove pripreme i same intervencije (u najpovoljnijem scenariju ukupni troškovi lečenja su procenjeni na preko 120.000 EUR), otvoreni su dinarski i devizni račun u Komercijalnoj banci na ime Miloš Nikolić, u cilju prikupljanja novčanih sredstava za njegovo lečenje:

 

Dinarski račun 205-9011006267062-74

 

Devizni račun 9031022192480

Instrukcija za devizne uplate iz inostranstva glasi:

 

INSTRUCTION FOR PAYMENT ORDERS IN FAVOR OF NATURAL PERSON IN EUR

 

Intermediary Bank / Correspondent Bank

SWIFT – BIC: DEUTDEFF

Name: DEUTSCHE BANK AG

City, Country: FRANKFURT AM MAIN, GERMANY

 

Account with institution / Beneficiary’s Bank

SWIFT – BIC: KOBBRSBG

Name: KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD

Street: Svetog Save 14

City, Country: 11000 Belgrade, Republic of Serbia

 

Beneficiary

IBAN / Account Number: RS35205903102219248003

Name: MILOŠ NIKOLIĆ

Street: NIŠKA 034

City, Country: Leskovac, REPUBLIC OF SERBIA

 

Od srca zahvalni,

Prijatelji i kolege Miloša Nikolića

 

Извор

Вест на сајту СПЦ

[Плутон]

SUDBINA KOJA PARA SRCE "Miševi trče po nama dok spavamo"

 

"Svi kažu da je mama umrla, ali ja znam da će da se vrati kad se budem ženio. Svadba je mnogo važna stvar!" Uzaludna nada u nepojmljivoj sirotinji dva dečja života. Gaje je Jovan i Predrag Đergović, dečji iskreno.

 

Dva junaka veoma potresne sudbine: Jovan i Predrag

 

U selu Zagrađe kod Zaječara, ispred polomljene drvene kapije, istrčavaju dvojica mališana i radosno viču: “Tata, tata, idu gosti!”.

 

Braća Đergovići, stariji Predrag ima devet, mlađi Jovan šest godina. Obojica umazani od blata, osmeh im osvetljava prljave obraščiće, jedan sa izbušenim gumenim čizmicama, drugi u pocepanim patikama.

 

U protekle tri godine, radeći nekoliko priča za humanitarnu akciju “Srce za decu”, vaša reporterka se nagledala bede od koje srce puca, ali Đergovići su junaci posebno potresne sudbine. 

 

Patnja za majkom

 

Nema ko da spremi ručak

 

- Hoćemo odmah da se slikamo, idemo samo po mamu - kažu Predrag i Jovan gotovo uglas.

 

Dok trče, ostajem nema. Dečaci iznose veliku, uramljenu fotografiju preminule majke, stiskaju je uz sebe i poziraju. Majka Žaklina preminula je pre dve godine od karcinoma u 25. godini, u strašnim bolovima. Otac nije imao gde da skloni dečake. Od tada, Predrag ima govornu manu, jedva se razume šta govori. Zbog toga je tek ove jeseni krenuo u prvi razred.

 

- Svi kažu da je mama umrla, ali ja znam da će da se vrati kad se budem ženio. Svadba je mnogo važna stvar - samouvereno kaže Jovan. 

 

Dvojica dečaka provode život u straćari bezuslova za normalno odrastanje

 

Njihov otac Dalibor (37) uvodi me u kuću, a mališani i dalje drže maminu fotografiju i kreću za nama. Njihov dom od zemlje samo što se ne raspadne. Žive u jednoj sobici u kojoj se nalaze dva iscepana kreveta sa kojih umesto dušeka štrče žice, polomljena stolica, stočić, televizor koji ne radi, prastara peć na drva. 

 

Pod od utabane zemlje, neravan, na jednom mestu krug blata jer su slučajno prosuli vodu. Zidovi išarani vlagom, kreč otpao, zidovi nakrivljeni, prozori štrče iz futera. Sobičak užasno miriše na vlagu. 

 

- Teto, teto, ovde je spavala mama. Mrzim lekove, jer su zli. Mama ih je mnogo pila cele noći i ceo dan je jaukala i vrištala, toliko ju je sve bolelo od lekova - kaže Predrag.

 

 I otac plače

 

Zemljani pod, mokri i buđavi zidovi

 

Otac Dalibor briše suzu krišom da dečaci ne vide. Nadniči da bi ih prehranio, obukao, lečio...

 

U dvorištu, u šupi od zemlje, žive Daliborovi baba i deda, oboje zašli u devedesetu. Imovina su im četiri ovce, dve koze i pet kokošaka.  Predrag uzima nekakav plastični predmet nalik na saksiju i izlazi iz kuće, za njim će i Jovan.

 

- Idemo da čekamo jaja. Mi, teto, kada ogladnimo navatamo kokošku i stavimo je u gnezdo da snese jaje. Tako teramo sve kokoške, ceo dan pokušavamo, ali one baksuzne i nikad nam ne uspe - objašnjava mlađi dečak.

 

Opet me vode u svoju zemljanu sobicu.

- Vidiš ovde i ovde i ovde i ovde... - pokazuju prstićima. -  Tu gde ti pokazujemo izlaze miševi i kad spavamo penju se na nas i trčkaraju. Golicaju nas kad uđu ispod ponjave!

 

Nemaju igračke

 

Polomljeni bicikl je jedina zabava

 

- Teto, teto, ajde da vidiš naše igračke, imamo bicikl i kolica za drva - dovikuju mališani iz dvorišta. 

 

Načas me nešto ozari, dečaci imaju makar neku igračku. A onda je usledio još jedan šok. 

 

Jovan je zavezao kanap na korpu iz ko zna čijeg frižidera - i to je prikolica. Predrag drži prepolovljenu biciklu bez prednjeg točka i radosno mi pokazuje. Hoće da se slikaju sa svojim igračkama... 

 

Kažem da će im slika biti u novinama, da će ih videti na ekranu kompjutera, internetu. Zbunjeno me gledaju.

 

- Ja neću na intereneti. Šta ti je to? I ono drugo šta je, kompiliturnet - smandrljao je Jovan reči koje prvi put čuje. 

 

I jesu ovo rogobatne reči da bismo ih njima utešili. Bicikl sa dva točka bi bio lepši od kompjuterskog ekrana.

I čizme kroz koje ne bi ulazila voda, patike sa pertlama i čitavim đonovima... i još ponešto za ubogu sobicu njihovog detinjstva.

 

Ali ni reči ni pokloni nikad neće zameniti onu što je ostala samo kao fotografija u rasklimanom ramu. Majku koja im, nažalost, neće doći na svadbu.

 

Zima će tek da stegne: Furuna i sulundar

 

Država ne da socijalnu pomoć

 

Dečaci nemaju pravo na socijalnu pomoć i dečji dodatak. Razlog je taj što se na ime njihovog oca u Katastru vodi nekoliko njivica. On ne može da ih obrađuje, nema para za seme i đubrivo. Hteo je da proda zemlju, ali nema kupaca. 

- Moji sinovi nemaju overene zdravstvene knjižice. Ja sam kriv, nemam para da platim porez na imovinu od desetak hiljada dinara. Ko ne plati porez, nema knjižicu, kazali su mi - ogorčen je Dalibor Đergović.

 

Извор: Блиц

[Дијана.]

SRCE ZA DECU Otac im se ubio, majka ih ostavila: "Stiže zima, a meni nema ko jaknu da kupi" FOTO

Vladimir Lojanica | 16. 10. 2015. - 09:51h | Foto: M. Cvetković | Komentara: 449

Uskoro će mraz i snegovi, a ja nemam ni jaknu ni čizme. Prošle zime sam se smrzavao u tankoj vetrovci, kaže Aleksandar Antonijević (11) iz Ponikovice kod Užica.

Najteže nam je kad drugovi u školi pričaju o svojim roditeljima. tada se samo sklonimo i nestanemo, kažu Aleksandar i Katarina Antonijević

Od pelena zna samo za tugu i nemaštinu. Nepune dve je imao, a njegova sestra Katarina (13) četiri kada su ostali siročići. Čim im je otac nastradao, majka ih je napustila, nju i ne pamte. Baba Kovina i deda Stojan se staraju o njima. Oboje su bez penzije. Deca nešto novca dobiju po slovu socijalne pomoći, neka crkavica im pripadne od očeve penzije - to im je da prežive.
 

- Pitala sam babu da mi kupi novu haljinu. Tražila sam od dede televizor za moju i Acinu sobu. Rekli su - skupo je, nemamo - sleže ramenima Kaća. 
 

Razume to Kaća. I Aca shvata. Ali opet pate za mnogo čim što im uz roditeljsku ljubav nedostaje.
 

Kuća pred rušenjem 

Briga: Baka Kovina pokušava da nadomesti roditeljsku ljubav

- Koliko sam bio srećan kad sam pred školsku godinu dočekao nove patike! Ali ne mogu u njima po avlijama i njivama, zato vijam selom u gumenim opancima. A šta ću zimus kad smetovi zaveju? Čizme nemam! Nema ko ni da mi ih kupi. Čime ću kroz snegove? Do škole u Lunovom Selu su tri kilometra - žali se Aleksandar. 
 

U dvorištu Antonijevića su dve kuće; u onoj staroj im se deda rodio, nova koju je otac počeo da gradi ostala je neistarošena.

 

- Pre neki dan, kad udariše kiše, prepukao je zid stare kuće. Srce mi se lomilo kad su baba i deca podupirali direcima i molili Boga da se ne sruši, da izdrži barem do proleća. Maštam o danu kada ćemo opremiti novu kuću, kupiti nameštaj, policu sa puno knjiga, svoj orman da složim ono malo moje garderobe - opet je glas devojčice nadglasao plač.

 

Uključite se u akciju “Srce za decu”!

 

Omogućimo da Aleksandar i Katarina imaju bolje uslove za život. Ako želite da pomognete, možete poslati SMS na broj 2552 ili uplatiti sredstva na tekući račun Blic fondacije: 2750010221949709 90 - rsd, Societe Generale Srbija, Beograd.

Za više informacija o tome kako da donirate pogledajte OVDE.

 

Tuga: Suze lije dok priča o svom detinjstvu: Kaća

  Otac se obesio, majka ih ostavila

 

- Naš tata Zoran se obesio, u šumi blizu kuće. Iste godine nas je majka ostavila. Nju ne bih želela nikad da sretnem. Da mi dođe na kapiju ne bih je prepoznala. Da me pozove telefonom - prekinula bih vezu, da se pojavi na pragu - zalupila bih vrata - opet kroz suze zbori Katarina. 

Drugari: I kad poraste ostaće na selu: Aca i Soko

Onomad su u Aleksandrovom razredu dečaci pričali šta su kupili i gde su putovali. Nije imao čime da se pohvali.

 

 

 

 

Odužiću se babi i dedi 
 

- Završiću školu, fakultet, udati se, biti dobar čovek. Tako ću se najbolje odužiti babi i dedi za godine njihovog odricanja i pažnje. Samo njih Bog da poživi dok Aca i ja ne stasamo za život - sanja Kaća.

 

- Samo jednom sam bio na moru. Jedini u odeljenju nemam kompjuter, a svi kažu da na internetu ima puno da se vidi i nauči. Svi se sa velikog odmora jave kući, pohvale ocenama, ja ne mogu, nemam mobilni. Ne idem sa drugovima na vožnju biciklima - nemam šta da vozim. Fudbalsku loptu bih voleo, da ne šutiram po dvorištu izlizane krpenjače - kazuje dečak muku što ga tišti. 
 

Pre neku noć sestra se poverila bratu da je drugarica kupila nove cipele i da bi ona htela takve. 
- Kad bih imao dovoljno para prvo bih seki kupio cipele, a babi veš-mašinu da više ne pere na ruke - veli Aca.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/598612/SRCE-ZA-DECU-Otac-im-se-ubio-majka-ih-ostavila-Stize-zima-a-meni-nema-ko-jaknu-da-kupi

[Иван Недић]

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10207228464125467&set=a.2390487597150.2131287.1099674145&type=3&theater