Да ли је атеизам религија?

[Grizzly Adams]

По чему су ти агресивни атеисти бољи од верских фундаменталиста?

Ни по чему. То је исти секташки менталитет. Проблем са сектама и није у томе "шта" причају, него "како" причају.

[RYLAH]

Али Перановић је, чак и ако бисмо узели да она одлука Сабора која није испоштована не важи, обичан свештеник каквих има на хиљаде, а Малдоран...?

[@...]

@,

Жао ми је ако не видиш.

[Александар Милојков]

To nije tačno, ja jesam čitao izvore, a mogao bi i ti. Preporučujem najosnovnije - knjigu iz filozofije za četvrti razred gimnazija.

Аурор, дај молим те... Уџбеник философије за четврти разред....извори....

И стварно могао би барем као млађи, и по годинама а и по академском звању, да покажеш дозу поштовања. Ја нисам само "читао изворе" (а извори нису исто што и уџбеник за четврти разред) већ сам их студирао и у вези њих, између осталих извора и литературе, писао, бранио и одбранио извесне радове и тако стекао своје академско звање. И опет немам убеђење да све знам. За разлику од тебе.

Ниси ти читао никакве изворе већ нечије интерпретације. А то је велика разлика, баш као и између уџбеника и извора.

[sqny]

Kod ateista nema molitvi, nema sveštenstva, nema čuda, nema verovanja, nema dogmi... i nema bogova.

Sto je jedan lik gotivno rekao "Da ateizam nema dogmi, je prva ateisticka dogma".

Al naravno da ateizam nije religija... osim ako ne razvodnjis pojam do besmisla, kao sto majmun ovde pokusava... pa su onda i sportska udruzenja religija. Ne znam kako iko moze da misli da je takva dekonstrukcija korisna.

Atizam ima neku svoju tradiciju i okruzenje u kome je nastao, ali sam pojam je siri od toga, zato sto nema gotovo nikakv sadrzaj i ne mora biti vezan ni za Nicea ni za Dokinsa, kako je aqiulio vec objasnio.

To nikako ne znaci da se ideologija koja se oko njega danas stvara ne treba kritikovati, samo da se ne trebaju praviti generalizacije i komicne definicije, jer to obesmisljava svaku raspravu.

[Аурор]

Аурор, дај молим те... Уџбеник философије за четврти разред....извори....

И стварно могао би барем као млађи, и по годинама а и по академском звању, да покажеш дозу поштовања. Ја нисам само "читао изворе" (а извори нису исто што и уџбеник за четврти разред) већ сам их студирао и у вези њих, између осталих извора и литературе, писао, бранио и одбранио извесне радове и тако стекао своје академско звање. И опет немам убеђење да све знам. За разлику од тебе.

Ниси ти читао никакве изворе већ нечије интерпретације. А то је велика разлика, баш као и између уџбеника и извора.

Ne znam čemu ovakve ad hominem kvalifikacije, i odakle da nisam pokazao dozu poštovanja ili da imam ubeđenje da sve znam, tako da ću preskočiti to, mada mislim da nije baš lepo s tvoje strane, no dobro. Ja sam samo rekao da tvrdnja da je ateizam nastao u osamnaestom veku i da pre nije bilo ateista čista smejurija.

A propo teme - ateizam nije religija, definiši religiju i ateizam bi bio precizno ne to.

[Драган orthodox]

Човек је створен да верује. Човек који не верује у Бога обожава нешто што није Бог или на неког грешника и смртнка пројектује божанске особине. Многи су тако веровали за Тита или Стаљина на пример, не само да су нису погрешиви, већ да нису ни смртни. Питање је ко у кога или у шта верује, а створени смо да верујемо.

[Александар Милојков]

Ne znam čemu ovakve ad hominem kvalifikacije, i odakle da nisam pokazao dozu poštovanja ili da imam ubeđenje da sve znam, tako da ću preskočiti to, mada mislim da nije baš lepo s tvoje strane, no dobro. Ja sam samo rekao da tvrdnja da je ateizam nastao u osamnaestom veku i da pre nije bilo ateista čista smejurija. A propo teme - ateizam nije religija, definiši religiju i ateizam bi bio precizno ne to.

Немој тако. Прочитај свој претходни пост па реци где је ад хоминем. Али, ОК. Нећемо око тога.

Нисам од оних који тврде да је атеизам религија, тако да нема потребе да са тобом о томе дискутујем. Слажемо се.

Рекао сам да се атеизам какав данас познајемо - негирање било каквог божанства, било какве трансцеденције - појављује тек у 18. и 19-том веку. Атхеост, односно у мнижини атхеои, или по нашки "безбожници" као појам није означаво идентичну појаву као што је то данас, у постпросветитељском свету случај. "Безбожници" код старих Грка су били људи, философи који су негирали званична, "државна" божанства. Нису негирали трансцеденцију, метафизику пер се. Та старогрчка идеја врхуни код Платона који у Тимају каже (парафраза): "Бога је тешко спознати, ако га и спознаш још теже га је изразити." Јел осећаш везу са оним пресократовским цитатом који си навео где се критикују богови у облику људи, животиња - исказиви, описиви богови? У томе је поента. Платон, као и Аристотел, добро је знао философско предање. Није ни он философирао из ведра неба, већ је развијао идеје које су већ постојале. Ово што сам навео ти је очигледан пример.

Даље, безбожницима су у Старом Завету називани, од стране Јевреја, пагани, могобошци. Али, пагани нису атеисти (=безбожници) у данашњем значењу те речи. Не, већ су безбожници јер према јеврејском схватању не поштују правог Бога, иако им побожност не одсуствује.

Даље, хришћани су од стране пагана називани атеистима (безбожницима) - зато што нису поштовали "званичне" богове и зато што цару нису одавали божанске почасти. Али, хришћани нису били атеисти у данашњем значењу те речи.

Могли бисмо о овоме до сутра. Причао сам и на Стикаму о томе, мислим да постоји снимак. Да, постојали су атеисти одувек, као и верујући. С тим што данашње значење атеизма, данашња пројава атеизма као негирања било којег божанства и метафизике, постоји тек од 18-тог века. Тачније, од 19-тог. 18-ти век је век преовлађујућег деизма, а деизам није атеизам. 18-ти век је век слабљења вере у Цркву (на западу) и у хришаћнске догме, а не вере у Бога пер се. Сетимо се речи чувеног Волтера које најбоље осликавају стање духа 18-тог века:

Угледавши залазак сунца са једног брда, Волтер је узвикнуо: Верујем, верујем свемоћни Боже!....А о Госпођи Мајци и њеном Сину....то је већ друга прича...

[Млађони]

Атеизам има свој поглед на свет. Материјализам

Атеизам има своје “свете списе”, као што је Ничеов Антихрист или Давкинсова Илузија о богу

Атеизам има своје пророке: Ниче, Расел, Фојербах, Лењин, Маркс.

Атеизам има своје свештенике, као што је Барон Холбах, Фојербах, Ниче или Хиченс

Атеизам има свог месију: Он је, наравно, Чарлс Дарвин.

Атеизам има своје проповеднике и еванђелисте. Докинс, Денет, Харис, и Хиченс

Атеизам има своје мисионарске кампање, као што је кампања “атеистичког аутобуса” у Великој Британији или (минирана кампања) “атеистичког трамваја” у Загребу

Атеизам има своја обележја и симболе, као што су Дарвинова ходајућа рибица или слово “А” у кругу

Атеизам има организације. Не једну, више њих

Атеизам има догме.

Атеизам може завршити у фундаментализму, баш као и свака друга религија

Све што си набројао има сваки други друштвени покрет или организација. Навијачка организацијанапример.

Тако да се не бих сложио да је религија.

Атеизам један кпоглед на теологију који је базиран на филозофији материјализма.

То је све... ништа ту посебно нема.

[Млађони]

Uopšte tu nije ateizam primaran, kako bi neki zlonamerni hteli da predstave.

Атеизам није примаран али је јако важан саставни део.

Примарна је филозофија материјализма.

Па самим тим и атеизам јер са материјализмом обавезно имаш атеизам.

Не знам да ли си извалио већина атеиста по оним групама су неки левичари и анархисти.

Једнсотавно сама филозофија материјализма их вуче ка левици, комунизму, венус пројекту и осталим марксистичким идеологијама.

Мада није обавезно, атеизам не имплицира комунизам ... то ваљда треба да се зна. Т.ј сваки марксиста мора бити атеиста али сваки атеиста не мора бити марксиста.

[Млађони]

Slušao sam dok nije rekao da je ateizam nastao u osamnaestom veku, za nastavak nisam imao stomak.

Није пуно погрешио. Модерни атеизам јесте настао у 18том веку, т.ј. материјализам.

Ти можда ниси свестан али ти си заправо - агностик атеиста.

Логичко схватање агностика атеисте - Немам доказа за Бога, те не верујем да такви биће постоји.

Атеиста (чист, атеиста материјалиста) - Све што постоји је материја; Бог је материјалан; Бог дакле не постоји.

Мора много да се пази који све типови атеисте постоје постоје разноразни. Ти једнсотавно ниси исти тип атеисте као Пеђа он је материјалиста, ти ниси.

[Млађони]

Ne znam čemu ovakve ad hominem kvalifikacije, i odakle da nisam pokazao dozu poštovanja ili da imam ubeđenje da sve znam, tako da ću preskočiti to, mada mislim da nije baš lepo s tvoje strane, no dobro. Ja sam samo rekao da tvrdnja da je ateizam nastao u osamnaestom veku i da pre nije bilo ateista čista smejurija.

Елем, први си почео са ад хоминем са књигом за четврти гимназије. Аца је завршио теологију та мо уче много обимније филозофију.

Ја ти другарски препоручујем да прочиташ још што шта ван гимназијалске књиге јер она је ипак само увод у филозофију и то од године до године... у већини година је историја филозофије. Прочитај поједине филозофске књиге, ево за почетак бих ти препоручио Ничеа као филозофа ако ниси.

Што се тиче атеизма и религије, имају заједничке ствари не може атеизам да буде прецизно не религија јер има додирних тачака. Међутим јасно је као дан да није религија.

Може се назвати убеђењем или веровањем у одређену тврдњу (Бог не постоји) може се назвати скептицизмом према одређене тврдњи ( Сумњам у постојање Бога) може се пак назвати и мишљењем ( Мислим да бог не постоји)

Због свега тога, не може бити религија например... и поделе атеиста и те како постоје. Неки су ближи религијама например ови први веровање у одређену тврдњу типа Пеђа и екипа око њега. Он је сигуран да Бог не постоји. Сигуран је ван разумне сумње, то је његово убеђење. Он није скептичан према изјави Бог постоји он није одбио изјаву Бог постоји он ЗНА да то није тачно.

То може да се види из његовог излагања, колико год он у дискусији када м усе то каже одбија ту чињеницу.

Он је например атеиста ближи религији него ти и скуни например. Ви имате изражену сумњу која је продукт недостатка доказа те сматрате да изјава није тачна.

Али не би сте смели да се кладите у туђ живот да Бог не постоји. Пеђа би смео. (ово је метафоричко)

[Milan Nikolic]

Чини ми се да временом атеизам нужно постаје религија. Разлог томе је јачање научног аргумента о стварању.

Наиме, наука открива да било какав модел подразумева ,,стварање'' из категорије која није садржана ни простором ни временом. Оно што се налази иза граница времена и простора постаје извор спекулација, који користе сви, па и атеисти.

Међу разним моделима, међу којим је модел мултиверзума најзаступљенији, појавио се и модел једноставног ништавила. Наиме, неки атеисти су закључили да границе времена и простора јесу много дубље него што се до сада мислило, али да се иза тога не налази ништа.

Доказати ову тврдњу је немогуће. Међутим, постоје људи који у то чврсто верују. Проблем се јавља у ситуацији када нико није у могућности да потврди, било позитивно било негативно, ништа што је иза граница простора и времена.

Тада се појављују ,,идеје'' које се лако претварају у ,,религију'', јер све што говори о стању изван простора и времена мора бити у сфери метафизике, а било шта што жели да потврди то стање назива се религија - из једноставног разлога што се у то мора само веровати.

Зато прави научници радије верују у мултиверзум и не размишљају где је томе граница. Док атеисти и теисти радије траже одговор о појму Бога, и зато желе да се суоче са питањем границе физичког постојања.

Дакле, теиста у томе види Бога, док атеиста у томе не види ништа, тачније види у правом смислу ,,ништавило''. Јер реч је о метафизичком питању, тј. о нечему што је иза самог физичког постојања.

Тешка је ово тема. Потребно је са много тога да се суочимо да бисмо имали праву слику проблема.

[Млађони]

Чини ми се да временом атеизам нужно постаје религија. Разлог томе је јачање научног аргумента о стварању.

Иако се са овим не слажем...

Наиме, наука открива да било какав модел подразумева ,,стварање'' из категорије која није садржана ни простором ни временом. Оно што се налази иза граница времена и простора постаје извор спекулација, који користе сви, па и атеисти.

Управо. Али не знам ко каже да наука наводи на атеизам? Наука не наводи на закључак такве природе, тамо где нема података и опсервације ту нема ни науке ту је шпекулација. Тако да атеизам није наук већ шпекулација.

Међу разним моделима, међу којим је модел мултиверзума најзаступљенији, појавио се и модел једноставног ништавила. Наиме, неки атеисти су закључили да границе времена и простора јесу много дубље него што се до сада мислило, али да се иза тога не налази ништа.Доказати ову тврдњу је немогуће. Међутим, постоје људи који у то чврсто верују. Проблем се јавља у ситуацији када нико није у могућности да потврди, било позитивно било негативно, ништа што је иза граница простора и времена.

Што је најтужније називају се скептицима. Убише се од сумње.

Тада се појављују ,,идеје'' које се лако претварају у ,,религију'', јер све што говори о стању изван простора и времена мора бити у сфери метафизике, а било шта што жели да потврди то стање назива се религија - из једноставног разлога што се у то мора само веровати.

Да се разумемо веровати у нешто не значи да је лако то категоризвоати под религију. Њу ејџ има доста веровања и доста спиртуалности али није религија.

З

ато прави научници радије верују у мултиверзум и не размишљају где је томе граница. Док атеисти и теисти радије траже одговор о појму Бога, и зато желе да се суоче са питањем границе физичког постојања.

Хмм неки научници не мисле да је појам мултиверзума тачна обсервација. Поента научник је да они раде и тестирају све могуће хипотезе док не нађу праву.

[Milan Nikolic]

Нисам рекао да наука наводи на атеизам. На против, наука остаје слободна од апсолутистичких тврдњи.

Ради се о томе да наука пружа могућности за разне спекулације, од којих и атеисти имају своје. У том смислу, атеизам на један сложен начин може постати религија.

Наиме, наука трага за границама простора и времена, тј. тражи конституенте који сами сачињавају простор и време, а као појединачно су беспросторни и безвремени. У том трагању можда нема краја. (Хришћани могу то препознати као ,,логосе твари''.)

Са друге стране, атеизам и теизам траже одговор о томе шта постоји иза те границе простора и времена. Дакле, и атеизам, као и теизам, жели да одговори на питање трансцендентности, тј. о томе шта постоји иза творевине.

Да бисмо одговорили да то питање, нужно се ствара религиозан став, ако хоћеш верски став, да ли ћемо у то веровати или нећемо. Јер потврђивати нешто што је иза простора и времена, тј. изван саме творевине, нужно јесте ствар религије, веровања, све једно.

На пример, ја сада хоћу да оснујем нову религију - о томе шта постоји изнад (изван) творевине. Конкретно наводим ограничења творевине - простора и времена, и коначно објављујем оно у шта верујем. Кажем да ништа изван творевине нема и да је то једно такорећи ,,ништавило''. Нешто јесте а то је ,,ништавило''. Нечега мора да буде јер постоји ограничена творевина, а то чега има је у ствари ,,ништавило''. Дакле, нема Бога.

Сутра ћу да поверујем да то ништавило можда има неку силу и онда ћу да верујем у неку силу. Нечега има, али то није ништавило него нека сила. А таквих религија има много у нашем свету.