За и против еутаназије?

[Драгана Милошевић]

Protiv u svim slucajevima. Prosto ,kroz bolest i muke koje se trpe ljudi pocinju da se kaju i okajavaju grehe.

[nemirni duh]

http://www.youtube.com/watch?v=ZLElXihIb4E&feature=related

[drvce]

али истовремено учи да Бог допушта бол са педагошким циљем, јер хоће да помогне човеку да се у том критичном, завршном стадијуму живота, покаје и задобије спасење.

Bulsit, ali tezak bulsit, zbog, recimo, ovog pedagosko-ljubavno-palijativnog primera: mozdani tumor koji razori licnost, moc rasudjivanja, govora, secanja, orijentacije u vremenu i prostoru, mogucnost kretanja, koji izaziva somnolenciju, stupor i komu... - ima pedagoski cij? Otvoreno prezirem takvu pedagogiju.

[Милан Меденица :)]

Bulsit, ali tezak bulsit, zbog, recimo, ovog pedagosko-ljubavno-palijativnog primera: mozdani tumor koji razori licnost, moc rasudjivanja, govora, secanja, orijentacije u vremenu i prostoru, mogucnost kretanja, koji izaziva somnolenciju, stupor i komu... - ima pedagoski cij? Otvoreno prezirem takvu pedagogiju.

и треба, безболност је име љубави, а не казне и садизам болом.

[Биљана]

Ja bih eutanaziju kod bolesnika koji su svesni resio tako sto bih napravio vrlo osetljive prekidace, tako da bi ta osoba mogla sama da je izvrsi, ako joj je makar neka, minimalna motorna funkcija ocuvana. U tom slucaju, to ne bi bilo ubistvo.

Bilo bi samoubistvo! Što je, za mene, mnogo gore od ubistva!

[Јанко]

Хтео сам да напишем нешто из личног искуства (отац страдао од тумора плућа, мајка од тумора максиларног синуса) и покажем колико чудо може да направи молитва и причешће (мајка која је трпела за нас незамисливе болове, као да је то ништа, све време се бринући за нас и жалећи што нам је превелики терет), да нас је испратила држећи нас за руке (да, она је нас испратила-да се даље боримо, она је своју битку добила, сигуран сам...).

Нећу то писати. Питаћу вас два питања:

1. За све. Да нису мало побркани лончићи у неким случајевима? Када наука својим достигнућима продужи живот (хвала јој на томе), али квалитет тог продужетка постане недостојан човека? И када, тако продуженог века, човек завапи за оним својим правом да се не лечи и на миру умре, јер му је доста онога што му је лажно обећавано, или давања лажне наде да може бити, а не испуњава се, или...? И тако болешћу тешко разореног човека, али још у клиничком животу, терају да живи на апаратима јер их закон на то обавезује? Ту је мој изузетак (обећан да буде објашњен поодавно, али ето, касним, касним...), нећу о танким испреплетаним нитима границе између закона, нечије зараде због одржавања на апаратима, патологије оних који остају тужни и живи-а не би да се растану и пусте другог да оде...

2. Само за верујуће, Протагорас-анд-цо опростите.

Прво, да ли Бог види оно што се догађа са болесником?

Друго, да ли може да помогне?

И треће, (ако је одговор потврдан у оба претходна случаја, јер ако није, онда нисмо ни верујући), ако може, а не помаже (питање је и шта је права помоћ, јер не знамо шта је унутар чувекове душе и од чега се стварно, духовно гледано, тада лечи)-зашто је то тако? Знам одговор атеисте, али ми се чини да неки верујући нису сигурни шта је овде њихов одговор...

[Биљана]

Прво, да ли Бог види оно што се догађа са болесником? Друго, да ли може да помогне? И треће, (ако је одговор потврдан у оба претходна случаја, јер ако није, онда нисмо ни верујући), ако може, а не помаже (питање је и шта је права помоћ, јер не знамо шта је унутар чувекове душе и од чега се стварно, духовно гледано, тада лечи)-зашто је то тако? Знам одговор атеисте, али ми се чини да неки верујући нису сигурни шта је овде њихов одговор...

1. Da

2. Da

3. To je Božija promisao! On zna zašto je to tako! Mi to niti znamo, niti možemo znati! Samo znam da Bog ne daje nikome više tereta nego što može ponijeti!

[sqny]

Dokumentarac Terija Praceta od 'asistiranom umiranju'. Pracet ima Alchajmera, i u svom razmisljanju o mogucnosti eutanazije, prati poslednje dane nekoliko ljudi koji su se odlucili za tu opciju. Posto je eutanazija nelagalna u UK, ljudi idu u Svajcarsku da umru. Ima neke jako potresne delove, za one koji nemaju vremena da odgledaju ceo, najupecatljivi je kraj od 48. minuta.

Ne znam sta da mislim.

[Милан Меденица :)]

патетично.

кад већ хоће да се убије, што гура друге да то ураде за њега?

[Guest]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1349558300' post='725195]

патетично.

кад већ хоће да се убије, што гура друге да то ураде за њега?

Možda zato što nema ni minimum motornih funkcija da to sam uradi.

[sqny]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1349558300' post='725195]

патетично.

кад већ хоће да се убије, што гура друге да то ураде за њега?

I ubio se sam.

[Милан Меденица :)]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1349558300' post='725195]

патетично.

кад већ хоће да се убије, што гура друге да то ураде за њега?

Možda zato što nema ni minimum motornih funkcija da to sam uradi.

видиш, његов проблем је недостатак маште ако ништа друго, ал пре свега љубави и радости према животу, па и таквом "недостојном"

моја бака је била одузета 6 година преко целе леве половине тела од можданог удара који је потрефио три четвртине мозга, имала је фантомске болове толико да је понекад подносила даноноћна урлања чак и под морфијумом, урачунај ту и повремене декубитусе од лежања са све алцхајмером одозго док се губила и враћала у реалност, да не помињем претходна два срчана удара које је преживела, последице емфизема плућа и прогорен гркљан који је носила од другог светског рата па није могла ни да гута а да не "упадне у запећак" од константне течне дијете док је хранимо лежећи на десној страни.

и опет је на све то имала животну радост и трпљење да учествује у животу - читале јој се новине, гледала је омиљену серију и чекала да јој неко од милих дође у посету, да се радује унуцима и праунуцима само кад их погледа с кревета на фоткама, али и да даје савете и да мири породичне свађе десном руком у молитвеном положају, јер је друга одузета, кад окупи усијане главе око кревета. и пази кад дођу кад их она позове, и то не од страха него од љубави и поштовања коју је зарадила трудећи се око свих нас, а све време је живела под медицинским и породичним надзором и смењивали смо се код тетке да је чувамо и пазимо, успут мало олакшамо живот и онима који су живели с њом.

чак смо и неке дочеке празника и рођендане правили код тетке, јер нас је молила да присуствује а никако другачије није могла.

и све то из кревета, у таквом стању.

на све то, опет је тражила да јој никад не услишимо жељу коју је редовно тражила кад би кренули неподношљиви болови - да је ставимо на прозор, с њених тридесет и кусур кила атрофираних костију и коже у пелени и спаваћици, а она ће се сама претурити - да нико не одговара за њу ...

сви смо кукали и плакали међу собом, али никад пред њом јер јој је ионако сасвим довољно било тешко па смо увек били радосни и неизвештачени у њеном присуству. и она је то ценила пољупцима у надланицу, знала је јер је видела колико труда улажемо да јој олакшамо.

због свега тога - не постоји недостојан живот, само недорасли животу.

и у добру и у злу.

[sqny]

@Meda

I moja baka je slicno zavrsila... s tim sto poslednjih godinu dana nije mogla da se smeje, da prica, da guta sama, da prepoznaje ljude... to je cekalo i ovog coveka sa snimka.

Razumem tvoj rezon, ali ne razumem da sa takvom nosalantnoscu osudjujes te ljude, ne razumem.

[Милан Меденица :)]

@Meda

I moja baka je slicno zavrsila... s tim sto poslednjih godinu dana nije mogla da se smeje, da prica, da guta sama, da prepoznaje ljude... to je cekalo i ovog coveka sa snimka.

Razumem tvoj rezon, ali ne razumem da sa takvom nosalantnoscu osudjujes te ljude, ne razumem.

осуђујем?

напротив, из личног искуства разумем како изгледа живети такав живот и да то није пуноћа онако како га здрав и прав човек замишља, али ни да је убиство или самоубиство решење. то и даље не значи да не мислим да је патетично да се човек преда, не бори и не живи до последњег тренутка.

а нисам ни написао како је моја бака завршила али знам шта је одлучила док је могла, пре него се угасила потпуно.

мислим да довољно говори да се три пута враћала у живот, данима је умирала колико је била велика њена жеља да живи.

оно што ми не знамо, а гаје се превелике и болећиве претпоставке, је колико и како ти људи уствари живе, иако немају спољашње манифестације живота на које смо навикли.

ја сам за то да се пусти човек да оде и изабере сам, а не да се то политички коректно, лицемерно и у белим рукавицама назива "асистенцијом" па још и провлачи кроз медицински, а не гробарски занат.

да не кажем грубље шта мислим о целој тој идеји и еуфемистичном појму "еутаназије", добре смрти.

и то је предалеко од питања философије, медицине, етике или морала него је питање поимања живота и смрти, па и да ли постоји здраво поимање.

[Guest]

Meni bi bilo ispod časti da živim kao invalid, ne zbog bolova, već zbog nesposobnosti. Zato bih u slučaju da se pojavi takva opasnost uzeo kratko sečivo, zabio ga u levu stranu stomaka i posekao ka desnoj, a onda probio vratnu arteriju. Moja gordost je jača od bilo kakvog trpljenja.