Richard Stallman o slobodnom softveru

[obi-wan]

http://gobblin.se/u/...stallman-on-rt/

Bilo bi dobro da cujemo poneko misljenje o ovoj emisiji - da li se slazete sa Stallmanom, ako ne, u cemu i zasto ne, i ostalo...

...

http://en.wikipedia....ichard_Stallman

[Иван ♪♫]

Чињеница је да не можемо знати шта затворени софтвер све ради осим онога за шта је намењен и за шта га користимо. Ни мени се то нимало не свиђа. Али - овде Сталман акценат ставља на шпијунирање, што мислим да данас у ери интернета и веб апликација за обичног корисника више нема никаквог значаја, јер се све мање користе програми на рачунару, а све више у ,,облаку" - веб апликације. Не постоји начин да се заштитите од тога да вам Гугл скенира мејлове и на основу садржаја мејлова приказује рекламе, јер сервис је Гуглов, подаци су на њиховим серверима и могу да раде шта оће са њима (и ако је повреда приватности они то никоме неће рећи), или дропбокс и сличне ствари.

Кад су државне институције у питању, ту сматрам да треба искључиво користити софтвер отвореног кода у комбинацији са сопственим сервисима и серверима (ништа third party)

[Иван ♪♫]

Kada enkriptujem mailove, niko osim mene i primaoca ne zna sta je u njima.

Šta koristiš?

[Иван Недић]

Kada enkriptujem mailove, niko osim mene i primaoca ne zna sta je u njima.

Може ли за смртнике неко објашњење и упутство? Ако је то уопште доступно смртницима...

[Avocado]

http://gobblin.se/u/...stallman-on-rt/

Bilo bi dobro da cujemo poneko misljenje o ovoj emisiji - da li se slazete sa Stallmanom, ako ne, u cemu i zasto ne, i ostalo...

...

http://en.wikipedia....ichard_Stallman

Najveci problem lezi van Stallmana, odnosno problem je u tome sto mnogi ljudi ne razumeju, iako on stalno to naglasava, da on govori o slobodnom softveru a ne o besplatnom softveru i da se on ne zalaze za zabranu zasticenog softvera, vec samo pokusava da ubedi ljude da ga (slobodnom voljom) ne koriste. To je sasvim u redu. Stallman ima prava na svoju filozofiju i pravo da druge ubedjuje u to da je ispravna.

Kad se to zanemari, moja primedba je da kao i svi idealisti, ima prilicno "crno-beli" pogled na svet.

[Juan Valdez]

Kad se to zanemari, moja primedba je da kao i svi idealisti, ima prilicno "crno-beli" pogled na svet.

Слажем се. Има ту још један проблемчић са GPL лиценцом. Наиме, она приморава да сваки софтвер који динамички линкује библиотеке које су под GPL такође мора да буде објављен под GPL. Нпр, ако направим програм користећи Qt, морам да га објавим под GPL и учиним код јавно доступним. Nokia је од скора почела да дистрибуира Qt под LGPL, која је нешто флексибилнија, па је под одређеним ограничењима могуће дистрибуирати и софтвер затвореног кода. Још неке које су флексибилније су BSD лиценца, Аpache итд. Занимљив пример је андроид. Андроид јесте open source, али под Apache линценцом. Једино је кернел (линукс) GPL. Тако да су произвођачи дужни да објаве изворни код својих прилагођених кернела (што и чине), али нису дужни да објаве код остатка андроида (што и не чине). Зато није лако само узети изворни код од гугла и компајлирати га на било који телефон. Проблем су власнички драјвери, framework-ови и слично.

[Иван ♪♫]

Слажем се. Има ту још један проблемчић са GPL лиценцом. Наиме, она приморава да сваки софтвер који динамички линкује библиотеке које су под GPL такође мора да буде објављен под GPL. Нпр, ако направим програм користећи Qt, морам да га објавим под GPL и учиним код јавно доступним. Nokia је од скора почела да дистрибуира Qt под LGPL, која је нешто флексибилнија, па је под одређеним ограничењима могуће дистрибуирати и софтвер затвореног кода. Још неке које су флексибилније су BSD лиценца, Аpache итд. Занимљив пример је андроид. Андроид јесте open source, али под Apache линценцом. Једино је кернел (линукс) GPL. Тако да су произвођачи дужни да објаве изворни код својих прилагођених кернела (што и чине), али нису дужни да објаве код остатка андроида (што и не чине). Зато није лако само узети изворни код од гугла и компајлирати га на било који телефон. Проблем су власнички драјвери, framework-ови и слично.

У томе и јесте цака, циљ је да се одрже оне четири слободе, тј. да не можеш под плаштом свог (изведеног) софтвера да уведеш рестрикције коришћењу ,,слободног софтвера" који користиш у оквиру свог производа (или из којег си извео свој производ).

Иначе, то је просто лиценца као и свака друга, али која даје велику слободу кориснику. Ево неких мотивација за надоградњу на gpl3:

We update the GPL to protect its copyleft from being undermined by legal or technological developments. The most recent version protects users from three recent threats:

• Tivoization: Some companies have created various different kinds of devices that run GPLed software, and then rigged the hardware so that they can change the software that's running, but you cannot. If a device can run arbitrary software, it's a general-purpose computer, and its owner should control what it does. When a device thwarts you from doing that, we call that tivoization.
  
• Laws prohibiting free software: Legislation like the Digital Millennium Copyright Act and the European Union Copyright Directive make it a crime to write or share software that can break DRM (Digital Restrictions Management; see below). These laws should not interfere with the rights the GPL grants you.
  
• Discriminatory patent deals: Microsoft has recently started telling people that they will not sue free software users for patent infringement—as long as you get the software from a vendor that's paying Microsoft for the privilege. Ultimately, Microsoft is trying to collect royalties for the use of free software, which interferes with users' freedom. No company should be able to do this.
  

​http://www.gnu.org/l...uide-gplv3.html

[Juan Valdez]

У томе и јесте цака, циљ је да се одрже оне четири слободе, тј. да не можеш под плаштом свог (изведеног) софтвера да уведеш рестрикције коришћењу ,,слободног софтвера" који користиш у оквиру свог производа (или из којег си извео свој производ).

Ма све је то ОК, само је питање шта је заиста изведени софтвер. Ако ја напишем нови огроман и компликован код који (лупам) симулира процес производње вина и линкујем тај код са LAPACK, BLAS и FFTW библиотекама, може ли се онда мој софтвер сматрати изведеним из LAPACK-а, BLAS-а и и FFTW-а? Не бих рекао.

[Иван ♪♫]

Ма све је то ОК, само је питање шта је заиста изведени софтвер. Ако ја напишем нови огроман и компликован код који (лупам) симулира процес производње вина и линкујем тај код са LAPACK, BLAS и FFTW библиотекама, може ли се онда мој софтвер сматрати изведеним из LAPACK-а, BLAS-а и и FFTW-а? Не бих рекао.

Њима је управо циљ, и то чак и не крију, да натерају програмере у GPL, види ово:

Consider GNU C++. Why do we have a free C++ compiler? Only because the GNU GPL said it had to be free. GNU C++ was developed by an industry consortium, MCC, starting from the GNU C compiler. MCC normally makes its work as proprietary as can be. But they made the C++ front end free software, because the GNU GPL said that was the only way they could release it. The C++ front end included many new files, but since they were meant to be linked with GCC, the GPL did apply to them. The benefit to our community is evident.

Consider GNU Objective C. NeXT initially wanted to make this front end proprietary; they proposed to release it as .o files, and let users link them with the rest of GCC, thinking this might be a way around the GPL's requirements. But our lawyer said that this would not evade the requirements, that it was not allowed. And so they made the Objective C front end free software.

Those examples happened years ago, but the GNU GPL continues to bring us more free software.

http://www.gnu.org/p.../pragmatic.html

Бенефит је очигледан.

То шта значи изведен софтвер је стварно нејасно, јер чак и ако динамички линкујеш библиотеку поставља се питање да ли твој програм уопште може да ради без те библиотеке. Али с друге стране, ти не ограничаваш употребу те библиотеке било коме. Зато су произвођачи библиотека често флексибилнији, па само траже да уз свој производ додаш и њихову лиценцу и копирајт и то је то (и да платиш наравно .

[Иван ♪♫]

...

I ja sam razvio slican kriptosistem, Hellix. Koncept je isti, ali je simetricni algortiam mnogo jaci od cast5 koji je u GnuPG-u. Na Hellixu sam implementirao RSYMC-2048 (Rajovic Symetric Cipher), ali treba da se nateram da mu zavrsim aplikaciju.

Svaka čast! Oće li biti i za windows i osx?

[Juan Valdez]

Svaka čast! Oće li biti i za windows i osx?

Па ваљда ће бити опен сорс, треба само да компајлирамо. Бар на OS X-у не би требало да буде прекомпликовано, уз минималне измене у коду, а на Win-у може Cygwin да се користи.

[Grizzly Adams]

Одма` да кажем да сам послушао сам пар минута снимка, па можда промашим тему...

Али чини ми се да нема никакве потребе правити некакву идеологију од "слободног софтвера". Једноставно - ако хоћеш селободан софтвер, седни направи и дај да се користи без икаквих услова. И ту је одприлике крај приче. Не видим никакву потребу да се за то нешто посебно "боримо"... Против кога/чега да се боримо?

[Juan Valdez]

Не видим никакву потребу да се за то нешто посебно "боримо"... Против кога/чега да се боримо?

Против тебе. Ти си опасан елемент. :P

[Grizzly Adams]

Ја никоме не браним да ради за џабе... Само ја нећу.

[Иван ♪♫]

Има још нешто у овој причи: ,,Слободан софтвер" не значи и open-source, а једна од слобода је да можеш да модификујеш програм. Ако произвођач не да изворни код, онда ова слобода модификовања постоји али сама могућност модификације је крајње ограничена - своди се на модификацију бинарног (или евентуално асемблерског) кода од чега нема неке вајде (осим за оне што крекују програме и за реверзни инжењеринг ривалских компанија). Изузетак су језици који се интерпретирају, наравно.