Уз дане Богородичиног поста, храна за душу

[JESSY]

 

Богородичин гроб - је један од највећих хришћанских светилишта. То је гробница у стени где је, према сведочењу, апостола сахрањена Пресвета Богородица.

Смештен је у цркви Успења Пресвете Богородице у Гетсиманији, у подножју западне падине Маслинске горе у долини Кедрона у Јерусалиму, Израел.

Према предању, Богородица Марија је преминула у Јерусалиму, а у Гетсиманији су је сахранили у гробници у којој су претходно били сахрањени њени родитељи Свети Јоаким и Ана и Праведни Јосиф за кога је била заручена. Пошто није био у могућности да присуствује сахрани Апостол Тома је дошао након три дана у Гетсиманију и замолио их да отворе ковчег како би се опростимо од Марије. Отворени ковчег је био празан.

Као успомена је на смрт Богородице и дан када се она вазнела на небо и „предала свој дух у руке Спаситеља“, празнује се Успење Пресвете Богородице или Велика Госпојина 28. августа, односно 15. августа по јулијанском календару, када се завршава и пост који траје 14 дана. Велика Госпојина је један од највећих хришћанских празника.

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

[Олимп]

 

Царице моя преблагая, Надеждо моя Богородице,
Приятелище сирых и странных Предстательница,
скорбящих радосте, обидимым Покровительнице!
Зриши мою беду, зриши мою скорбь,
помози ми яко немощну, окорми мя яко странна.
Обиду мою веси, разреши ту, яко волиши:
яко не имам иныя помощи разве Тебе,
ни иныя Предстательницы,
ни благия Утешительницы, токмо Тебе, о Богомати,
яко да сохраниши мя и покрыеши во веки веков. Аминь. ☦

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

[Bokisha]

http://www.youtube.com/watch?v=aii_9F29KDY

[Bokisha]

                                                                        

 

 

 

 

 

 

 

Молитва 1

 

О, Богоизабрана Заступнице грешних, избављење оних који гину и Наставнице заблуделих! Ти не презиреш јадну словесну овцу која се удаљила својом вољом с пашњака Сина Твог и лута у шуми грехова, већ идући тражиш заблуделу. Ко ће истражити путеве Твог милосрђа? Према свима милостива буди: погинуле извуци из понора погибли, заблуделе сачувај и поучи, удаљене обрати и привуци, оне који Ти се обраћају и приближавају прими и спаси. А све оне који се кају, Сину Твоме, Добром Пастиру и Богу нашем приведи, да молитвама Твојим не буде ниједне овце без трага нестале, већ да буде једно стадо и један Пастир који ће напасати душе наше и отворити им заузимањем Твојим двери вечних обитељи. Амин.

Молитва 2

 

О, Пресвета Владичице Богородице, избављење оних који гину! Погледај милостивим Својим оком на оне који се моле пред часном иконом Твојом. Подигни нас из дубине грехова: просвети ум наш помрачен страстима, излечи ране душа и тела наших. Ти знаш непрестане муке и све немоћи наше: подај нам руку помоћи, олакшај патње. Буди нам милосрђа и мира извор, утеха у невољама и чврсто прибежиште грешника који се кају. Даруј нам исправљање огреховљеног живота нашег: заблуделе на исправни пут усмери, оне који падају и гину силом благодати спаси. Избави од изненадне смрти, са Сином Твојим и судијом праведним нас помири и вечне муке ослободи. Удостој нас милосрдним заузимањем Твојим да се уселимо у небеске обитељи, где је непрестани глас оних који радосно прослављају Пресвету Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.

 

 

 

О икони

 

Избављење оних који гину. Од давних времена хришћани су, верујући у свесилну помоћ Пресвете Богородице, дали икони назив „Избављење оних који гину“, као последњем прибежишту и нади људи који гину. По предању, ова икона се прославила у 6. веку у малоазијском граду Адану, избавивши од вечне погибли монаха који је пао а онда се покајао, и који је, исправивши свој живот, достигао духовно савршенство, па га је Света Црква прославила као светог.

 

На икони Пресвета Богородица придржава Богомладенца десном руком спојеном с левом. Спаситељ је мало подигао главу и ручицом се труди да загрли Богородицу око врата, а Она је благо наклонила главу ка Њему.

 

Икона „Избављење оних који гину“ прославља се 18. фебруара (5. фебруара по старом календару).

 

Прво појављивање ове иконе повезано је с једном веома старом причом, коју смештају у 6. век по Рођењу Христовом. У некаквом архијерејском дому био је некакав монах-економ  – веома поштен и благочастив човек. Одједном га оптужише да хоће да украде и истераше. Монах се толико увредио да се побунио против Бога и Богородице и склопио савез са ђаволом, с којим је и потписао документ. И тек кад се нађе на ивици погибли, прибра се и схвати шта је учинио, па стаде размишљати шта да ради. Тада се затвори у храму, нареди да никога унутра не пуштају и поче да се очајнички моли пред иконом Богородице «Избављење оних који гину». Молитва је била тако ватрена, његова несрећа тако страшна, а покајање толико дубоко и искрено, да Царица Небеска услиши молбе Теофила (тако се монах звао) и, објавивши му опроштај грехова, врати му  страшни папир с његовим потписом.

[Arsenija]

[Arsenija]

[Arsenija]

[JESSY]

 

[Панарет]

Иако се змија много плашим, морам да поделим ову занимљиву објаву са блога Смрт свету: 

БОГОРОДИЧИНЕ ЗМИЈЕ
Иако је змија у хришћанству символ нечастивог или врага (попут змија на владичанском жезлу), у Кефалонији је добила сасвим друго значење. Сваке године у августу, у маленим грчким селима Маркопуло и Аргиниа на Кефалонији, у периоду празника Успења Пресвете Богородице (од 6. до 15. августа) змије се чудесно појављују у истоименим црквама. “Агиофида” што у дословном значи свете змије, могу да достигну дужину до три метра и потпуно су питоме. Умотавају се око људи, икона и саме прослављајући велики празник. Не само да се чудесно појављују, већ их је пре или после празничних дана немогуће пронаћи. Занимљиво је и то да су змије наставиле да долазе на празник у августу по Јулијанском календару и након што је Грчка црква прихватила нов календар чиме је празник померен за 13 дана унапред. Од 18. века змије се нису појавиле само два пута, 1940. и 1953. када су наговестиле велике несреће – окупацију острва и велики земљотрес.