Jump to content

Препоручена порука

Da nismo imali komunističku vlast i da je istorija bila povoljnija za nas, danas ili u buduće vreme bi nabavljali verovatno ovu fregatu.. Sumnjam da bi kupovali američke, britanske, holandske ili nemačke.

http://en.wikipedia.org/wiki/FREMM_multipurpose_frigate

A možda i ovaj razarač..

http://en.wikipedia.org/wiki/Horizon_class_frigate

....

A jako moguće da bi ovu imali umesto sovjeste/ruske koni-klasse (kotor-klasa)..

http://en.wikipedia.org/wiki/Georges_Leygues_class_frigate

Ili ipak američku knox -

http://en.wikipedia.org/wiki/Knox_class_frigate

- i oliver-hazard-perry-klasu..?

http://en.wikipedia.org/wiki/Oliver_Hazard_Perry_class_frigate

....

Hm, imam utisak da su Sovjeti pravili bolje brodove, Ameri su ali bili jači sa nosačima aviona..

Milost i istina neka te ne ostavlja; priveži ih sebi na grlo, upiši ih na ploči srca svojega!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Како се трошио војни новац

20. 07. 2012 12:00 | Мирослав Лазански / Политика

miroslav-lazanski-vestinet-300x207.jpg

Мирослав Лазански (Фото: Вестинет)

Ових дана у јавност посредством разних сајтова полако излазе на видело неки детаљи о томе шта су својевремено ревизори Министарства финансија установили када је реч о неким уговорима које је потписивало Министарство одбране Србије. Спомињу се авиони, аутомобили и телекомуникациони уређаји. Спомињу се и новчане суме, односно губици које је Министарство одбране платило због курсних разлика, „јер је аванс за један посао уплаћен у 17.25 сати када Комерцијална банка није радила, плаћање је извршено у динарској валути, а куповина девиза на међубанкарском тржишту обављена је тек наредног дана по знатно вишем курсу“. Чини се да је то само врх леденог брега, јер многе ствари су још под ознаком службене тајне, односно строго поверљиве.

Када је реч о набавци телекомуникационе опреме, комисиони уговор број 1572-91-47-07, у вредности од 12.886.750,58 евра закључен је 24.12.2007. године са фирмом „Југоимпорт СДПР“, комисионар, ради набавке тактичких комутационих центара (уређаји за наизменично искључивање и укључивање) од страног произвођача „Талеса“, иако, из комисијског извештаја, број 1278-174/06 од 13. 11. 2007. произлази да је „Талес“ добио 67,05 пондерисаних поена и рангиран као други, док је израелска фирма „Тадиран“са 84,79 поена, рангирана као прва коју је требало изабрати за стратешког партнера. Француски „Талес“ није прошао ни на верификационим испитивањима, делови опреме за радио-уређај добили су негативну оцену, извештај ТОЦ-а број 12-23434/1 од 30. 8. 2007.

mig-1.jpg

(Фото: Танјуг)

То значи да понуда „Југоимпорт СДПР“ од страног произвођача „Талес“ није ни требало да буде разматрана, јер делови опреме нису задовољили тестове. Међутим, понуда се разматра, а због начина пондерисања (пондерисање је одређивање важности појединачних величина неког низа приликом израчунавања средње вредности), пондерисана је и опрема која није прошла на испитивањима, рангира се као прва са 88,81 пондера, испред понуде „Југохемије“ од страног произвођача „Тадиран“, чија је опрема у целини задовољила на верификационим испитивањима, али је рангирана као друга са 88,64 поена. И поред свих пропуста уговор за радио уређај се склапа са „Југоимпортом СДПР“, односно „Талесом“, који је изабран за стратешког партнера за набавку радио-уређаја ВФ и ВФФ опсега, осим за средства која нису задовољила на испитивањима, па се купују преко „Југохемије“ од фирме „Тадиран“.

Је ли у свему томе министар одбране био доведен у заблуду? Колика је могућа штета? „Талес“ је нудио сет каблова и прикључних кутија за 45.365 евра, „Тадиран“ исто средство за 25.000 евра. До тренутка инспекције уговорена је набавка 38 комада АТЦ, па је само на разлици у цени каблова створена већа обавеза за плаћање 1.100.442 евра, а за десет комада АТЦ-20, 453.650 евра, што је укупно 1.554.092 евра. Дакле, закључени уговор био је штетан за Министарство одбране, што се прецизно може утврдити у посебном поступку и после вештачења. Наведени пропусти створили су ситуацију да је Ваздухопловство и ПВО изостављено из новог система веза и да ће Војска Србије у једном делу и даље користити стари фреквентни опсег.

Што се тиче релативно познате приче о модернизацији и ремонту пет наших авиона „миг-29”, ремонту четири мотора, испитивању четири мотора и ремонту пет кутија авионских агрегата у Русији, дакле понуда компаније „Југохемија“ била је 19.988.119 евра, а понуда компаније „Југоимпорт СДПР“ 23.364.354 евра. Понуда „Југохемије“ која се односи на свих десет спецификација била је 56.247.871,26 евра, а компаније „Југоимпорт СДПР“ 58.414.339 евра. Иначе, понуде су биле у већем износу од одобрених финансијских средстава, одлука о неуспелом надметању донета је незаконито. Фирма „Југохемија“ доставља 6. 12. 2006. Приговор број 117 у којем указује на низ неправилности, решењем бр. 2082-145 од 27. 12. 2006. начелник Управе за одбрамбене технологије одбија приговор. „Југохемија“ је против Министарства одбране 10. 1. 2007. поднела тужбу Трговинском суду у Београду ради покретања парничног поступка за накнаду штете у висини од 80.000.000 динара. Основним уговором „Југоимпорта СДПР“ са руском компанијом РСК МиГ у члану 14. предвиђена је могућност испоруке наоружања, четири ракете Р-27Р1, по цени од 1.356.521,74 евра, или 339.130,44 евра по комаду, у року од две године од дана потписивања. Међутим, Управа за снабдевање, пре истека тог рока, закључује 4. 12. 2008. уговор број 876-91-34-08 са „Југоимпортом СДПР“ за набавку осам истих ракета у укупном износу од 3.312.000 евра, или 414.000 евра по комаду. То је директна штета за Министарство одбране Републике Србије, јер су четири ракете плаћене скупље за 299.478,26 евра, имајући у виду повлашћену цену по основном уговору.

Magen VeLo Yera'e

מגן ולא יראה‎,

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da nismo imali komunističku vlast i da je istorija bila povoljnija za nas, danas ili u buduće vreme bi nabavljali verovatno ovu fregatu.. Sumnjam da bi kupovali američke, britanske, holandske ili nemačke.

http://en.wikipedia....purpose_frigate

A možda i ovaj razarač..

http://en.wikipedia....n_class_frigate

....

A jako moguće da bi ovu imali umesto sovjeste/ruske koni-klasse (kotor-klasa)..

http://en.wikipedia....s_class_frigate

Ili ipak američku knox -

http://en.wikipedia....x_class_frigate

- i oliver-hazard-perry-klasu..?

http://en.wikipedia....y_class_frigate

....

Hm, imam utisak da su Sovjeti pravili bolje brodove, Ameri su ali bili jači sa nosačima aviona..

Svakako, umesto ruskih Mil Mi-8 -

1712665.jpg

- imali bi ove..

http://en.wikipedia.org/wiki/A%C3%A9rospatiale_SA_330_Puma

http://en.wikipedia.org/wiki/Eurocopter_AS332_Super_Puma

001495.jpg

Za naše vojnike nabavio bih sa ovakim nameštajem.. :)

1353.jpg

Od istog francuskog proizvođača imala se licensa za gazelu, dokle pumu npr. Kinezi prave u licensi..

6659289833_e58b13eba6_z.jpg

Milost i istina neka te ne ostavlja; priveži ih sebi na grlo, upiši ih na ploči srca svojega!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

„Гранит“

Тагови: Друштво, Русија, Оружје Русије, Коментари

11.06.2011, 17:09 printer_mini.gif mail_mini.gifadd_to_blog_mini.gif

45674574578.jpg

© Коллаж: «Голос России»

Крајем 60-их година прошлог века у СССР је почео рад на изради противракетне ракете далеког домета „Гранит“. Комплекс „Гранит“ је поседовао низ квалитативно нових својстава. Први пут је створена ракета далеког домета с аутономним системом управљања. Систем за управљање на самој ракети гради се на основу моћне рачунарске машине уз коришћење неколико информационих канала, што омогућава успешно разабирање у сложеном инструменту за прављење сметњи и позиционирање правих циљева на фону свих сметњи. Ракета има богато исксутво у стварању електронских система вештачког интелекта, које омогућава да се делује против појединачног брода на принципу „једна ракета – један брод“ или у „јату“ против јединице бродова. Ракете саме распоређују и класификују циљеве по важности, бирају тактику напада и план његовог извођења. За искључивање грешке приликом избора маневра и погађања управо задатог циља на рачунарску машину на самом ПКР уграђени су електронски подаци о савременим класама бродова. Осим тога, у машини постоје и чисто тактички подаци, на пример, о типу јединица бродова, што омогућава да се дефинише ко је испред ње – конвој, крстарица или десантна група и да се погоде главни циљеви у њеном саставу.

Ракете новог универзалног ракетног комплекса треће генерације „Гранит“ имале су како подводни, тако и надводни старт, домет 550 км, обичан или нуклеарни бојни део, неколико еластичних адаптивних трајекторија (у зависности од оперативне и тактичке ситуације у морском и ваздушном простору рејона операције), брзина лета 2,5 већа од брзине звука. Тротилски еквивалент бојног дела сваке ракете еквивалентан је 618 кг, пречник деловања нападачких фактора 1200 метара. Комплекс обезбеђује плотунску паљбу свим бојним комплетом. Услед тога створени комплекс је први пут стекао могућност решавања било ког задатка морског боја групе ватрених средстава једног носача. На основу искуства борбене и оперативне припреме ратне морнарице види се да је скоро немогуће уништити такву ракету. Чак и ако се „Гранит“ погоди противракетом ракета због своје огромне масе и брзине може да сачува почетну брзину лета и да у коначном долети до циља.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Свет

Досије: Реформе руских оружаних снага

Армија по новом моделу

su_33_.jpg

Авиони Су-33 на руском носачу авиона „Адмирал Кузњецов”

Оружане снаге Русије подвргнуте су највећим реформама у последњих 200 година. Министар одбране Анатолиј Сердјуков и начелник Генералштаба генерал армије Николај Макаров планирају да у следећих десет година Русија добије битно другачије оружане снаге него што су то данас: од масовне мобилизационе војске до мање и професионалне армије, састављене од специјалних јединица за локалне конфликте, и способне да буде подршка руској спољној политици у било којем делу света. Делом је то последица повећања војног буџета, технолошког скока руске војне индустрије, али и резултат анализа конфликта у Јужној Осетији, посебно када су у питању структура јединица, војно школство, квалитет обуке, команда и контрола, наоружање, опрема и доктрина употребе снага.

После августа 2008. године и рата с Грузијом, руски генерали су одлучили да конвенционалне снаге под хитно треба да се реформишу и у томе имају подршку како политичара тако и јавности. Осим тога, ту је и негативан демографски фактор који не иде у прилог постојању регрутне армије, па случајеви погибије војника у неборбеним операцијама, плус суицид регрута у оружаним снагама, што је све доста компромитовало традиционално гледање на војску коју чине регрути. За почетак процеса радикалних реформи војни рок је скраћен на 12 месеци, у Министарству одбране повећан је број „цивилних“ положаја, западна искуства на том плану детаљно се проучавају.

Када су у питању видови оружаних снага, руска копнена војска треба да добије најмодернију опрему и оружје, копнене јединице биће бројчано мање, али способне за брзи борбени распоред у подручјима своје одговорности. Промениће се и нивои командовања, сада постоји четворострука структура, војно подручје–армија–дивизија–пук, а од 2012. године то би требало да се сведе на војно подручје-оперативна команда–бригада, при чему ће војно подручје и даље имати командну одговорност над свим снагама на „својој“ географској територији, али ће бити обухваћено и оперативном командом. С друге стране, оперативна команда покриваће више региона, генерал Макаров планира вежбе разних професионалних јединица не само у подручјима где се иначе мирнодопски базирају, већ и у свим деловима Русије.

Број копнених јединица биће кроз разне фазе реформи смањен од 1.890 на 172 јединице, ратно ваздухопловство ће свој број јединица од 240 смањити на 120, а ратна морнарица од 240 на 123. Од 1. децембра 2009. године започео је процес трансформације копнених дивизија у бригаде способне за самосталне операције. Истовремено, 23 мотострељачке и тенковске дивизије, ракетни и артиљеријски пукови, инжењеријске јединице, снаге ПВО, јединице везе и логистике, све у саставу копнене војске, биће трансформисане у 39 копнених бригада, 21 ракетну и артиљеријску бригаду, седам бригада копнене ПВО, 12 бригада везе и две бригаде за електронско ратовање.

И остали видови оружаних снага Русије доживеће реструктурисање. Стратешке ракетне снаге ће број ракетних дивизиона у свакој дивизији смањити од 12 на осам, при чему ће се и број ракетних дивизија смањити од седам на шест.

Ваздушно-десантне снаге биле су и иницијатор трансформације и професионализације оружаних снага Русије, осам дивизија трансформише се у осам ваздушно-десантних бригада Снага за брзо реаговање. Командант тих снага, генерал Владимир Шаманов, још је прошле 2009. године најавио нову ваздушно-десантну бригаду у војном подручју Москва и самосталан падобрански пук у војном подручју Санкт Петербург. Тренутно се ваздушно-десантне дивизије базирају у Тули, Пскову, Новоросијску и Иванову, док је у Уљановску бригада. Професионални војници у тим јединицама треба да зарађују око 1.100 долара месечно.

Очекује се да ће до 2012. године све ваздухопловне дивизије и пукови бити формацијски сврстани у 55 ваздухопловних база заједно са четири стратешке ваздушне команде. Значај тих команди зависиће од броја ваздухопловних пукова под њима. Бивша команда специјалне ПВО око Москве биће укључена у ваздухопловне снаге и биће основа за потпуно нову ваздушно-свемирску команду.

У марту 2009. министар одбране Русије Сердјуков је изјавио како је „само 10 одсто наоружања и опреме Руске армије модерно“. Према плановима реформи до 2015. године 30 одсто наоружања и војне опреме треба да уђе у категорију „модерно“, а до 2020. године модерно оружје и опрема требало би да у руским оружаним снагама буде заступљено са 70 одсто. Наравно, ослонац у модернизацији те опреме и наоружања јесте на руској војној индустрији, али Москва не зазире ни од кооперације са Израелом и с Француском.

У погледу персоналне политике, реформе траже да се око 205.000 официрских положаја и функција преиспита у оквиру чега ће оружане снаге Русије смањити број официра са садашњих 355.000 на 150.000, број генерала смањиће се са садашњих 1.007 на 886, број пуковника са 25.665 на 9.114, мајора са 99.550 на 25.000 и капетана са 90.000 на 40.000.

Због свега тога критичари војних реформи у Русији су врло гласни. Они, између осталог, замерају Министарству одбране и Генералштабу да је нова војна доктрина усвојена и пре него што су реформе војске уопште и кренуле, да уруском друштву нема консензуса између политичке елите и народа по том питању. Руски генерали одговарају на те критике тврдњама „да Русија нема времена да чека консензус око војних реформи“. Николај Петрушев, секретар Националног савета за безбедност, каже како су многе одреднице нове војне доктрине заправо само поновљене тезе и смернице из сличног документа из 2003. године.

На западу су посебно забринути због ставова у новој руској војној доктрини који говоре о одговору Русије на нападе на њене снаге распоређене изван матичне руске територије, о праву председника Русије да нареди распоређивање војних снага изван матичне територије и без дозволе руског парламента, о праву Русије да користи нуклеарно оружје и у локалним конфликтима ако је Русија нападнута, али и као превенцију од напада на Русију. Ту су и ставови о одбрани држава које то затраже од Русије, а које Русија подржава, те о заштити руских држављана у иностранству.

С војним буџетом од око 50 милијарди америчких долара, Русија у следеће три године очекује увођење у оперативну употребу 30 нових балистичких интерконтиненталних ракета, пет нових ракетних система „искандер“ , око 300 нових оклопних борбених возила, 30 нових хеликоптера, 30 нових борбених авиона, три нове стратешке нуклеарне подморнице, као и пет нових површинских ратних бродова у класи ракетних крстарица. Добра продаја руског наоружања, пре свега Индији, Кини и Венецуели, поспешује и домаће поруџбине руске војне индустрије.

Све ово, на неки начин, значи да се у руској војној пракси приближава крај континуитета са совјетском војном традицијом како у погледу структуре јединица, тако и у команди и контроли, обуци и попуни. Тај процес иде релативно брзо, или споро, како ко гледа и из којег угла, све, наравно, зависи и од финансија, али и од међународног контекста војно-политичке ситуације. Но, укупно гледајући, оружане снаге Русије у конвенционалном погледу, узимајући у обзир број тенкова, топова, борбених оклопних возила, борбених авиона, хеликоптера и ПВО система, и даље су најснажнија оружана сила на свету. А нуклеарна компонента руске војне моћи и даље држи равнотежу с нуклеарним потенцијалом САД.

---------------------------------------------

Бројно стање оружаних снага Русије

Русија данас под оружјем држи 1.027.000 људи. Регрути служе војни рок од 12 месеци. Оружане снаге располажу са 23.000 тенкова, 15.180 оклопних борбених возила, 26.120 топова, 3.976 вишецевних ракетних бацача, 430 интерконтиненталних стратешких нуклеарних ракета копненог базирања, са 14 нуклеарних подморница носача интерконтиненталних пројектила, 24 нуклеарне подморнице, ловцима других атомских подморница, у флоти је један носач авиона, пет крстарица, 14 разарача, 14 фрегата, 23 корвете...

Руско ратно ваздухопловство располаже са 116 стратешких бомбардера и 1.800 тактичких авиона. Снаге космичке и ракетне одбране броје око 50.000 људи, док специјалне јединице за космичко ратовање имају око 30.000 припадника. Јединице Министарства унутрашњих послова, а опремљене су као и армија само што немају тенкове и борбене авионе, имају око 450.000 припадника.

----------------------------------------------

Прерана еуфорија

Лидери НАТО-а објавили су у Лисабону да је на самиту Алијансе постигнут договор између Русије, с једне стране, и САД и НАТО-а с друге стране да се заједнички ради на успостављању антибалистичког ракетног штита који би повезано заштитио територије европских држава НАТО-а и територију САД. Да ли би тај штит заштитио и територију Русије није речено, али може да се претпостави. Председник Русије Дмитриј Медведев тим је поводом рекао „да Русији треба најмање шест до седам месеци да би се размотрио предлог НАТО-а“, што значи да су у Лисабону неки пожурили са еуфоријом. И московски медији нису оптимистични у погледу изградње неког заједничког руско-натовског антиракетног штита. Пре свега, Медведев је још једном позвао амерички Сенат да ратификује потписани споразум СТАРТ, што републиканци у Вашингтону за сада одбијају. Без те ратификације све приче о побољшању америчко-руских односа и најаве некаквих заједничких штитова ствар су теорије.

И технички гледано евентуално повезивање руског система АБМ са будућим елементима америчког и НАТО антиракетног система у Европи носи са собом низ техничко-технолошких проблема и непознаница. Руски систем АБМ је годинама оперативан и предвиђен је управо за одбрану од америчких интерконтиненталних ракета. Чине га радарске станице и командни центри у Софрину крај Москве, Барановичи у Белорусији, Балкаш у Казахстану, Габала у Азербејџану, Лектуши крај Санкт Петербурга, Армавир у јужној Русији,Оленегорск на северозападу Арктика, Печора на северозападу Урала и Мишелевка у источном Сибиру.

Ракетни део тог система чини 2.064 ракета разних типова: специјални АБМ систем „галош“ са 32 пројектила СХ-11 „горгон“ и 68 ракета СХ-08 „газела“ само за антибалистичку одбрану Москве, па 1.900 ракета из система С-300 ПМУ и још 64 пројектила система С-400 који је већ распоређен на две локације у Русији. Радари и командни центри повезани су с руским извиђачким сателитима у свемиру који им дају тренутне информације о било каквом лансирању било чије ракете било где у свету.

Амерички и НАТО антиракетни штит тренутно су у Европи на нивоу тактичке употребе, у Европи не могу да се мере с руским АБМ системом. Истина, руски АБМ и није прављен због Европе већ због САД. На информативном плану између Москве и Вашингтона годинама већ постоји одлична комуникација када су у питању лансирања разних ракета управо да не би дошло до атомског рата због грешке. Русија је пре неколико година нудила Америци коришћење руског радара у Азербејџану који одлично „покрива“ Иран. Вашингтон је то тада одбацио. Руси су онда због намере САД да направе ракетни штит у Пољској и Чешкој понудили да и руски официри буду стално присутни на локацијама тог НАТО штита, управо да не би дошло до злоупотребе тог штита у офанзивне сврхе. И то је тада одбијено.

Како ће сада да се оствари оно што је енергично одбијено пре само две године? И што би Руси сада спасавали пропале пројекте НАТО-а, а да им се ништа капитално политички и војно не понуди за контрауслугу?

Мирослав Лазански

објављено: 22.11.2010

Link to comment
Подели на овим сајтовима

„Гранит“

Тагови: Друштво, Русија, Оружје Русије, Коментари

11.06.2011, 17:09 printer_mini.gif mail_mini.gifadd_to_blog_mini.gif

45674574578.jpg

© Коллаж: «Голос России»

Крајем 60-их година прошлог века у СССР је почео рад на изради противракетне ракете далеког домета „Гранит“. Комплекс „Гранит“ је поседовао низ квалитативно нових својстава. Први пут је створена ракета далеког домета с аутономним системом управљања. Систем за управљање на самој ракети гради се на основу моћне рачунарске машине уз коришћење неколико информационих канала, што омогућава успешно разабирање у сложеном инструменту за прављење сметњи и позиционирање правих циљева на фону свих сметњи. Ракета има богато исксутво у стварању електронских система вештачког интелекта, које омогућава да се делује против појединачног брода на принципу „једна ракета – један брод“ или у „јату“ против јединице бродова. Ракете саме распоређују и класификују циљеве по важности, бирају тактику напада и план његовог извођења. За искључивање грешке приликом избора маневра и погађања управо задатог циља на рачунарску машину на самом ПКР уграђени су електронски подаци о савременим класама бродова. Осим тога, у машини постоје и чисто тактички подаци, на пример, о типу јединица бродова, што омогућава да се дефинише ко је испред ње – конвој, крстарица или десантна група и да се погоде главни циљеви у њеном саставу.

Ракете новог универзалног ракетног комплекса треће генерације „Гранит“ имале су како подводни, тако и надводни старт, домет 550 км, обичан или нуклеарни бојни део, неколико еластичних адаптивних трајекторија (у зависности од оперативне и тактичке ситуације у морском и ваздушном простору рејона операције), брзина лета 2,5 већа од брзине звука. Тротилски еквивалент бојног дела сваке ракете еквивалентан је 618 кг, пречник деловања нападачких фактора 1200 метара. Комплекс обезбеђује плотунску паљбу свим бојним комплетом. Услед тога створени комплекс је први пут стекао могућност решавања било ког задатка морског боја групе ватрених средстава једног носача. На основу искуства борбене и оперативне припреме ратне морнарице види се да је скоро немогуће уништити такву ракету. Чак и ако се „Гранит“ погоди противракетом ракета због своје огромне масе и брзине може да сачува почетну брзину лета и да у коначном долети до циља.

Amerikanica, 1957, prva cruise missile..

http://en.wikipedia.org/wiki/AGM-28_Hound_Dog

Sad zamislimo JNA u isto vreme koja još nije znala šta je poluautomatska jurišna puška..

Milost i istina neka te ne ostavlja; priveži ih sebi na grlo, upiši ih na ploči srca svojega!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Какав ће да буде нови руски бомбардер?

23. 07. 2012 21:00 | Иљја Крамник / Глас Русије

12

novi-ruski-bombarder.jpg

За сада је све под велом тајне (Фото: РИА Новости)

Москва – Командант даљне авијације Ратног ваздухопловства Русије генерал-потпуковник Анатолиј Жихарев саопштио је да разрада перспективног стратешког бомбардера за ратно ваздухопловство Русије прелази у стадијум огледно-инжењерских радова. То значи да је лик бомбардера углавном одређен.

Његове карактеристике за сада су тајна. Детаље не журе да износе ни конструктори (Уједињена aвиокорпорација), ни будући корисници (Ратно ваздухопловство). Ипак, да пробамо да претпоставимо највероватније варијанте.

Варијанта прва – неприметно, не журећи и јефтиније. То претпоставља производњу летелице испод брзине звука великог домета, која је у стању да савлада противничку ПВО захваљујући смањеној радиолокационој приметности. Могуће да ће овај авион моћи да се у случају потребе користи у беспилотној варијанти. У суштини ова разрада ће да буде функционално слична америчком пројекту NGB намењеном за замену бомбардерима В-52 и В-1В у саставу ратног ваздухопловства САД. Руски авион ове класе ће да замени постојећи Ту-95МС. Вероватно ће да буде опремљен перспективним моторима које је разрадио Самарски научно-технички комплекс Кузњецов НК-65.

Друга варијанта је разумни компромис. Овај пут претпостављамо максимално коришћење иновација, добијених у току производње ловца пете генерације Т-50. У тој варијанти могућа је производња суперсоничне летелице са коришћењем дела радиолокационе опреме и погонског уређаја Т-50. Уместо два мотора постављена на ловцу, бомбардер ће да има 4 слична мотора. Узимајући у обзир да бомбардеру није потребан однос вуче и масе као код ловца, узлетну масу летелице могуће је повећати скоро двоструко, створивши авион са максималном узлетном тежином 120-130 тона, отприлике као код актуелног Ту-22М3. Ипак на рачун савременијих и економичнијих мотора перспективни бомбардер уз исто бојево оптерећење имаће радијус дејства који се приближава Ту-160 (6-7 хиљада километара).

Трећа варијанта може да се назвове ултимативном. Она претпоставља ослањање на погонски уређај Ту-160. У том случају перспективни бомбардер ће да буде облика Ту-160 по основним карактеристикама, превазилазећи претходника по радијусу дејства на рачун веће економичности мотора. Осим тога, захваљујући новим конструкционим материјалима и форма ће да буде мање приметна. Његова цена ипак чини тај пројекат мање вероватним.

„До данас је прођена етапа када је авионима задата тактичко-техничка карактеристика. Ми прелазимо на огледно-инжењерске радове“, рекао је генерал-потпуковник Жихарев.

Пре две недеље заменик врховног команданта Ратне морнарице и ПВО за авијацију генерал-мајор Александар Черњајев је изјавио да ће нови авион да буде направљен раније него што се претпостављало. Први узорци стижу у ратно ваздухопловство отприлике 2020. године.

По његовим речима такав оптимизам у погледу рокова условљен је тиме што је карактеристика авиона већ формирана и сада се ради на доради тактичко-техничког задатка. Али данас постоји све да се благовремено разради авион и да се он уведе у рад заједно са Ту-95МС, Ту-160 и Ту-22М3 који су већ потврдили своју високу поузданост, изјавио је Черњајев.

Пошто разрада нове летелице има у основи већ одрађене елементе, то нас враћа на другу од размотрених варијанти. Она се може условно означити као Даљни бомбардер Сухој. Он је потпрекљен још и старим су-иновацијама 80-их и 90-их година за тешке бомбардере. Данас КБ Сухој несумњиво је најспособнији у домаћој војној авионској индустрији.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Русија: Милијарде улажу у ракетни систем

24. 07. 2012 11:10 | Бранко Влаховић / Новости

2

iskander-m.jpg

Искандер – М (Фото: nosint.blogspot.com)

Москва – За градњу и модернизацију фабрика које ће серијски производити познате ракетне комплексе „Искандер-М“ руска влада је издвојила 24 милијарде рубаља (1 евро 40 рубаља). Руски премијер Дмитриј Медведев је посетио у Подмосковљу град Коломну где се налази конструкторски биро за противтенковске и ракетне системе „Искандер-М“.

Медведев је нагласио је су обезбеђена средства за модернизацију 17 предузећа која раде за овај оперативно-тактички ракетни комплекс. Поред новца из буџета и предузећа која праве војну технику уложиће 16 милијарди рубаља.

Запослени научно-производне корпорације „Конструкцијски биро машиноградње“ показали су руском премијеру најсавременије системе за борбу против оклопних возила.

У Коломни се прави самоходни противтенковски систем „Хризантема-С“ за којег конструктори тврде да нема премца у свету. Са Медведевом су били и потпредседник владе Рогозин задужен за модернизацију војне индустрије и министар одбране Сердјуков.

Руска војна индустрија планира нове објекте а и нову опрему. Нове фабрике би требало да буду завршене 2014.

Још док је био председник Медведев је говорио да ће „Искандер-М“ да буде на бојевом дежурству у Калињинградској области као и на западним границама Русије. Њиме би Русија могла са лакоћом да уништи америчке радаре у систему противракетне одбране.

Као атомска бомба

„Искандер-М“ је један од најефикаснијих система у својој класи. Он ће бити један од основних ракетних система у руској копненој војсци. Невидљив је за радаре, направљен је по технологији „стелт“, а може да носи бојеву главу јачине атомске бомбе. Први пут „Искандер“ је био показан 1999. на московској авиоизложби МАКС, а као наоружање војска га је добила 2006. Њиме се гађају противнички аеродроми, радари и командни пунктови. Домет му је 500 километара.



Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...
  • 4 weeks later...

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...