Jump to content

Plakanje je znak hrabrosti ili slabosti ?


Препоручена порука

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1342195455' post='678622]

сузе су увек знак слабости.

само има разних слабости ...

Аферим, Меденице! По ко зна који пут, али аферим!

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да ли су сузе знак слабости или храбрости?

Ни једно, ни друго, потпуно су природна ствар. Мада мислим да је Игњатије овде мислио на суздржање од емоција пред другима, и у том случају мислим да, као и у свему другом, треба бити разборит.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сузе су благодат, а онај ко то није доживио сасвим је нормално да о томе ништа и не зна. Ко је такве сузе доживио зна о чему причам, а ови други иако су арогантни и искључиви са својим изјавама, треба имати разумијевања према њима. Јер како слијепоме објаснити боје?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сузе су благодат, а онај ко то није доживио сасвим је нормално да о томе ништа и не зна. Ко је такве сузе доживио зна о чему причам, а ови други иако су арогантни и искључиви са својим изјавама, треба имати разумијевања према њима. Јер како слијепоме објаснити боје?

Вероватно сви знамо о којим сузама ти говориш, и оне јесу благодат.

Али, сигурно не мислиш да су благодат сузе изливене због зависти, беса и сл. Знаш оно : "...... зашто комшија има већу кућу од мене.....зашто је морала да обуче исту хаљину......опет је победила Звезда (Партизан), је судија навијао за њих......"

Потпис:

Надање је моје- Отац;

Прибежиште моје- Син;

Покров мој- Дух Свети;

Тројице Свесвета, слава теби.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Грозоморно је искуство кад те дави океан суза, а ниједна не може да кане из ока, и не можеш да "пустиш" да из тебе отече тај океан, а он те дави и дави... Зато заиста тврдим да су сузе дар и благодат.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја увек плачем кад Буковски закасни на авион, а онда сви стоје на Бергеровом гробу...

:(

Катодна цев све трпи, а интернет свакога.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Грозоморно је искуство кад те дави океан суза, а ниједна не може да кане из ока, и не можеш да "пустиш" да из тебе отече тај океан, а он те дави и дави... Зато заиста тврдим да су сузе дар и благодат.

Нема горе ствари, сузе су благодат то и ја тврдим.

Много се лакше човек осећа кад се исплаче, то зна свако ко је икада био много тужан и плакао.

Какве су ти мисли, такав ти је живот.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

srećom suze nisu nužno vezane za tugu

meni često suze teku od smeha :cheesy2:

"Smatraj svaki dan kao jedan ceo, otpočet i završen život. Odživi ga kao celinu, a ne kao deo. Nek se svaki tvoj dan odroni od tebe kao ceo jedan čovek s kojim ćeš želeti da se opet sastaneš kao s prijateljem, i da ga bez stida pokažeš vasioni." - Sveti Vladika Nikolaj Srpski

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 year later...

Kako gledate na plakanje ? Da li se lako zaplacete ili tugu zadrzavate u sebi ?

 

Suze su ok, kako kaže Mirjana Bobić Mojsilović. :)

 

Elem, ja sam osetljiva. Jednostavno, kako bih Vam rekla...kažeš mi neku bljuvotinu, ili nešto da me uvrediš, nije nužno da ću uvek zaplakati. To već preguravam. Ali kada ti vidim u očima, da je ciljano, smišljeno i vešto znalački upereno e onda mi je grozno, i garant ću da propratim to suzicama.  Nekada se bolje nekada teže iskontrolišem. U ovim drugim navedebim, logično je - teže.  Ali, uglavnom je ono..zažare mi se oke, zastakle. Onda progutam onu knedlu groznu, i krenu da mi idu suze. Onda se zaplačem. A jednom sam nakon toga, ridala kao malo dete. Joj, užasa. majke mi mile. Ne ono an sav glas, ali ono kada ne možeš da zaustaviš suze. Dobro, doduše bejah kući, ali opet. Jednostavno, ponelo me. Ne potresoh se nikada tako, do tada.

 

Ako treba da se bira, neka bude onda hrabrost. Zašto je slabost? Teško mi je, plačem. To je spontana reakcija. A rasplakah se i za lepe stvari. Kada ej bio jedan jako važan momenat za nekoga ko je član moje porodice. Upravo što je taj dan bio važan za neku osobu, i ja se raspekmezih. :)

 

Ponekad plačem iz očaja. Kada me sve pritiska, a ja en znam gde da pogledam.. Onda plačem u krevetu svom, kada legnem. U mrtvom mraku. Isplačem se, pomolim Bogu, i nekako utonem u san.

 

Plakah ja svakako. I zbog svačega. I zbog nekoga. I one pokajničke. I one radosne. Sve je to za ljude.

 

Da. Plakah. Plačem. Plakaću. Tako mi je lakše. Da podnesem sve.

 

:)

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...