Саблазни и лоши примери који терају од цркве?... Разочарани свештеници, теолози, народ - КАКО ПОМОЋИ?

[Grizzly Adams]

Ма какав Американац, па ја сам Србин и ни у једној српској цркви ме нико није "шљивио" 2%, нити погледао, далеко било пришао да се упозна и слично...

[Лидија Миленковић]

Народ много не зна, а и неће лако да прихвати кад покушеш да му кажеш.

Проверено, нажалост међу мени блиским и мноооого драгим људима.

Пре свега, не верују да је Христос васкрсао, већ да је то мит.

Не верују да ће доћи до Страшног суда, већ да ће директно као добри, племенити, као жртве комшилука, свекрве, газде, и сл. пречицом у рај, а ови поменути - директ- пакао. Знају они то.

Многи од њих редовно иду у цркву.

Можда је глупо, али ја бих осмислила неки мини упитник сачињен од десетак основних питања, умножила и давала људима кад доћу у цркву да анонимно попуне, и убаце у кутију (као код гласања).

За све ове године колико идем у цркву, само је једном један свештеник (о. Душан), позивајући људе да приђу да се причесте, рекао (парафразирам) - Нека не прилазе они који нису опростили ближњем, који гаје мржњу , непријатељство или љутњу у срцу, без обзира да ли су постили.

Ово сам написала с'брда- с' дола, али нада, се да је поента јасна.

[Душко Дугоушко]

Ne mislim da je Pravoslavna Crkva pukla. Odakle ti to? Misliš da je Rimokatolicima bolje? Valjda zato sa ljubomorom gledaju na nas..)) Ili Protestantima gde se deliš na 20.000 denominacija i gde je propovednik ustvari show-master..? Pa ko ima bolji "show", u njegovu denominaciju ideš. Judaisti nisu bolji od Protestanta, a Muslimane sjedinjuje jedino mržnja na zapad i Jevreje i da su oni svuda žrtva, inače nemaju ništa zajedničko.

Dobro mi stojimo. Ja kad sam 2006-e imaju jedan duševni problem, kada mi je bilo jako teško, sve rimokatoličke crkve, katedrale i manastiri nisu mi pomogli, nemaju vreme za nas malene i mlade, ali zato par banalinih veroučitelja i glupih mirjana sa pravoslavnog foruma. Jeste, nemamo zlata i bogatstva, nemamo velelepe crkve i manastire koji sijaju kao biseri i drago kamenje, nego pijemo iz drvene čaše, ali zato imamo nešto drugo, za moj pojam nešto lepše.

Па то што кажем да је пукла, не значи да кажем да постоји нека друга Црква (а чињеница је да ПЦ јесте у дубокој кризи)...

[Ignjatije]

Mislim da su uzroci takvom stanju pored komunizma i opsta duhovna kriza koja vlada u celom civilizovanom svetu.

Kod nas Srba je razocaranje uslo u ceo narod i kod vernika i kod nevernika. Nisu vise ni slave, svadbe, krstenja, ispracaji , bilo kakva druzenja kao nekada sto su bila. Svi su natmureni, nervozni i bezvoljni.

Narod se slabo interesuje za veru.Gleda kako da prezivi a slobodno vreme mu oduzimaju glupe zabave.

Svestenici su i sami postali nezainteresovani jer je i narod nezaiteresovan. Sve se svelo na prostu formu obicaja i naplate istih.

Kada se pojavi neko ko zeli da promeni to ucmalo stanje, tada se odjednom bude one lose osobine naseg naroda da se rese takvog coveka koji ne lici na vecinu i zeli da pokrene lenji narod na aktivnost. Tada i najdobronamerniji i najvredniji gube volju da nastave sa radom i vremenom postaju slicni vecini.

Nadajmo se da ce stanje promeniti na bolje,

[Milan Nikolic]

Бојим се да је Црква толико посветовњачена да јој у томе нема повратка све док не дође до великих промена. О тим променама не бих овом приликом да говорим јер би личило на праву научну фантастику.

Али ја верујем у такве промене. На концу, Црква ће бити на удару тако да ће хришћани бити у опасности потпуног физичког уништења, а до тога ипак неће доћи.

Какво је то место где ће хришћани отићи и бити сигурни од физичког уништења? Ето, то је моја окупираност која ме чува од разочарања.

[Guest - . . .-]

Теологија за нас није теоретска, интелектуална делатност, апстрактно бављење разним питањима.Православно богословље је надахнуто етосом чије је исходиште у Светој Евхаристији. У нашем миленијуму православна теологија ће бити веома жестоко кушана питањима свештеног каратера човекове личности и свештеног карактера творевине Божије.

Да би православна Црква пружила свету своје верно сведочанство истине човека и твари, мора да изађе из своје затворености и да потражи и ослови савременог човека ма где се он налазио, савременим речником. Православни теолози треба да негују дијалог са другим хришћанима, са другим религијама, са савременим философским тенденцијама, са савременим струјањима у уметности; са свим тим феноменима данашњице православна Црква мора водити стваралачки дијалог иначе ће остати негде у прикрајку историје, претвориће се у неку врсту секте, а у том случају, као и све секте, немајући шта да пружи савременом човеку, једноставно ће се угасити.

На својим плећима носимо велико наслеђе и не треба да седимо негде по страни, него треба да са њим, носећи га и сведочећи о њему, корачамо у новом миленијуму.

Митрополит пергамски Јован (Зизијулас)

https://www.pouke.org/news.php?cid=0&id=5445&do=view

[Grizzly Adams]

Можда је глупо, али ја бих осмислила неки мини упитник сачињен од десетак основних питања, умножила и давала људима кад доћу у цркву да анонимно попуне, и убаце у кутију (као код гласања).

Знаш ли шта би се десило свештенику који се усуди тако нешто?

Али си у праву, већ сам негде поменуо па преживех - ми би морали да раскрстимо са "традиционализмом" и "свенародним Православљем". Цркву, свиђало се то нама или не, чини само веома мали број људи који заиста верују и знају шта верују. Срби генерално нису хришћански народ. Наша Црква покушава да "оправослави" народ и онда толерише све и свашта, а тиме само прави проблем правим искреним верницима који онда губе вољу и елан. Ови нецрквени дођу, а служба им је ко "шпанска села" и на крају им опет ништа није јасно.

Можда постоји могућност да се тај народ подели на неки начин па да Црква има одвојену мисију према нецрквеном народу и посебно за праве вернике. Онда би у тој малој групи била велика концентрација енергије и воље да се ради. Снага мале групе која има јаку веру је огромна, јер се она у њиховом заједничком раду умножава. Овако када помешаш 10 правих верника са 100 "традиционалиста" добијеш ништа. Никаква заједница, никакав елан. Као да чашу вина раствориш у десет литара воде.

[Toma]

Немам ја времена да тражим да видим шта други треба да раде у Цркви (али и ван ње,

док су на послу, на факсу, у школу...) - ја гледам своја посла.

Ма коли(ц)ки да су моји таленти, ту су да их дајем даље, другима, да се троше....

И када приметим да у некој парохији имају неку праксу коју ми немамо, мој

домаћи задатак је да то 'украдем' и применим у нашој заједници.

Осим тога, мој домаћи је да видим шта је хвале вредно у мојим ближњима

и да им то кажем у лице! Ако и приметим да имају неку ману, то ми је

инспирација да се Богу молим за њега / њу.

[Макрина]

Тема је као што рече Лазар унапред осуђена на пропаст,само што ја то кад кажем за разлику од Лазара,кажем то из другог угла.

Прво,лако није у животу,тешко је и има и разочарења и свега али све се да поправити и увек постоји решење ако се човек нада у Бога.

Примећујем да сте ових дана доста инфицирани песимизмом и негативношћу,наравно, с разлогом,

деца су нам болесна,немамо хлеба да једемо,у рату смо,клир нема ни за брашно да умеси просфору...хм,опростите али дојадили сте ми више кукањем.Не ваља ништа,не ваља нико па не ваља и Црква,а многи од вас су прошли пола света и дан данас редовно путују и обилазе светиње широм Васелене.Мореее...шта би да чекамо час само кад ће доћи по нас да нас воде на губилиште јер смо хришћани?Шта би нам рекле мученице,које су рађале у тамницама увече децу а већ сутра вођене у арене да их бикови растргну??Одакле нам право на оволики песимизам??

И још хоћете да се попови јављају и да учине револуционарне кораке,да кажу јавно шта их тишти и мучи,овако свима на увид,анонимусима,како добронамерним тако и злим?! Е,па драги моји,има и оних који своје ране у тајности лижу,ране тешке и дубоке које се само с Божијом помоћи дају исцелити.

Сад можете слободно да нападнете овај пост,бар сам била искрена и није ми жао што сам ово написала.

Праштајте.

[Макрина]

Немам ја времена да тражим да видим шта други треба да раде у Цркви (али и ван ње,

док су на послу, на факсу, у школу...) - ја гледам своја посла.

Ма коли(ц)ки да су моји таленти, ту су да их дајем даље, другима, да се троше....

И када приметим да у некој парохији имају неку праксу коју ми немамо, мој

домаћи задатак је да то 'украдем' и применим у нашој заједници.

Осим тога, мој домаћи је да видим шта је хвале вредно у мојим ближњима

и да им то кажем у лице! Ако и приметим да имају неку ману, то ми је

инспирација да се Богу молим за њега / њу.

Браво Србине,хвала ти на овоме,дише се лакше.

[Душко Дугоушко]

Овако када помешаш 10 правих верника са 100 "традиционалиста" добијеш ништа. Никаква заједница, никакав елан. Као да чашу вина раствориш у десет литара воде.

Или што би рекао апостол:

Зар не знате да мало квасца укисели све тесто?

[коЖељ њацИ]

Знаш ли шта би се десило свештенику који се усуди тако нешто?

Али си у праву, већ сам негде поменуо па преживех - ми би морали да раскрстимо са "традиционализмом" и "свенародним Православљем". Цркву, свиђало се то нама или не, чини само веома мали број људи који заиста верују и знају шта верују. Срби генерално нису хришћански народ. Наша Црква покушава да "оправослави" народ и онда толерише све и свашта, а тиме само прави проблем правим искреним верницима који онда губе вољу и елан. Ови нецрквени дођу, а служба им је ко "шпанска села" и на крају им опет ништа није јасно.

Можда постоји могућност да се тај народ подели на неки начин па да Црква има одвојену мисију према нецрквеном народу и посебно за праве вернике. Онда би у тој малој групи била велика концентрација енергије и воље да се ради. Снага мале групе која има јаку веру је огромна, јер се она у њиховом заједничком раду умножава. Овако када помешаш 10 правих верника са 100 "традиционалиста" добијеш ништа. Никаква заједница, никакав елан. Као да чашу вина раствориш у десет литара воде.

Уско гледаш Звонко .

Жао ми је што не видиш.

Цркву је тешко измерити на тај начин и никад је нико тако није ни мерио.

Срби генерално јесу хришћански народ али нису литургијски.

Со служи да се соли њоме а не да се на гомилу меће , јер сама себи ничему неслужи.

[Лидија Миленковић]

Човече, заспала моја, тада једногодишња, братаница у цркви док јој је свештеник венчавао родитеље (после тога је следило њено крштење), и моја ујна, жена од 60 год. каже :" Изнесите брзо дете из цркве ! Не ваља да спава док поп пева" !

Ни до делића свести јој не допире шта свештеник говори, него сцену повезује са опелом.

[feeble]

Знаш ли шта би се десило свештенику који се усуди тако нешто?

Али си у праву, већ сам негде поменуо па преживех - ми би морали да раскрстимо са "традиционализмом" и "свенародним Православљем". Цркву, свиђало се то нама или не, чини само веома мали број људи који заиста верују и знају шта верују. Срби генерално нису хришћански народ. Наша Црква покушава да "оправослави" народ и онда толерише све и свашта, а тиме само прави проблем правим искреним верницима који онда губе вољу и елан. Ови нецрквени дођу, а служба им је ко "шпанска села" и на крају им опет ништа није јасно.

Можда постоји могућност да се тај народ подели на неки начин па да Црква има одвојену мисију према нецрквеном народу и посебно за праве вернике. Онда би у тој малој групи била велика концентрација енергије и воље да се ради. Снага мале групе која има јаку веру је огромна, јер се она у њиховом заједничком раду умножава. Овако када помешаш 10 правих верника са 100 "традиционалиста" добијеш ништа. Никаква заједница, никакав елан. Као да чашу вина раствориш у десет литара воде.

Мало само да ово повежем са темом о литургијској заједници. Код нас таква заједница не постоји уопште. А чини ми се да је један од разлога то што од 50 људи који долазе у цркву, једно 10 њих нису ови традиционални па ми се чини да се ту тешко може направити заједница. Између осталог јер се већина и не причешћује осим понекад у посту.

[коЖељ њацИ]

Тема је као што рече Лазар унапред осуђена на пропаст,само што ја то кад кажем за разлику од Лазара,кажем то из другог угла.

Прво,лако није у животу,тешко је и има и разочарења и свега али све се да поправити и увек постоји решење ако се човек нада у Бога.

Примећујем да сте ових дана доста инфицирани песимизмом и негативношћу,наравно, с разлогом,

деца су нам болесна,немамо хлеба да једемо,у рату смо,клир нема ни за брашно да умеси просфору...хм,опростите али дојадили сте ми више кукањем.Не ваља ништа,не ваља нико па не ваља и Црква,а многи од вас су прошли пола света и дан данас редовно путују и обилазе светиње широм Васелене.Мореее...шта би да чекамо час само кад ће доћи по нас да нас воде на губилиште јер смо хришћани?Шта би нам рекле мученице,које су рађале у тамницама увече децу а већ сутра вођене у арене да их бикови растргну??Одакле нам право на оволики песимизам??

И још хоћете да се попови јављају и да учине револуционарне кораке,да кажу јавно шта их тишти и мучи,овако свима на увид,анонимусима,како добронамерним тако и злим?! Е,па драги моји,има и оних који своје ране у тајности лижу,ране тешке и дубоке које се само с Божијом помоћи дају исцелити.

Сад можете слободно да нападнете овај пост,бар сам била искрена и није ми жао што сам ово написала.

Праштајте.

Хахахахаха ... е јес вала тако је!