Што смо блискији са неком особом, све нас више нервира

[JESSY]

не знам...данас има пуно лоших људи и свима нама прија друштво ''правих душа'' како називамо добрице, веселе особе и са другим врлинама...верујем да нико није мазохиста па да се ''лепи'' за неку ''злоћу'' у ширем смислу речи...

кад ми се неко насмеје, каже - молим вас, хвала пуно...само те неке најнормалније а тако мало употребљиве ствари, то ми дође као мелем на рану...наравно да ћеш ''добро'' увек да волиш, али је проблем волети '''зло'' или да будем мало блажа -''лоше''...

[Ведран]

То је ваљда зато што се ЧАР претворила у храњење самољубља!?

тако је, (ЧАР се претворила у храњење самољубља)....

али зашто питаш оно за које знам, да знаш одговор?

да би се утврдио можда ?

[ВИЛМА]

.дођеш кући с посла и све своје фрустрације тога дана избациш на своје најближе...најближи највише страдају...а не би требало тако да буде...није фер...

Због овога ја упорно и све успешније вежбам да ономе ко ме због нечега фрустрира и иритира то и кажем, одмах, и да се тако "испразним" на њему, а кад дођем кући код својих најмилијих да будем што смиренија и да они не трпе моју нервозу.

Тешко је али временом постаје све лакше.

[ВИЛМА]

Нема ту неке велике философије - лепо је речено већ на самом почетку теме : на почетку новог познанства сви идеализујемо друге особе, а онда временом креће суочавање са реалношћу и отрежњење, Некога прихватимо после "отрежњења" а од некога се удаљимо и то је то.

[Toma]

Ja mene mnogo i često nerviram!

[Oglo]

Mislim da je glavno pitanje ovđe:

šta mi očekujemo od nekoga??

Da nas zabavlja uvijek bude vedar, raspoložen, zna odgovore na sva pitanja, bude űber cool?

I najomiljenije jelo ne biste jeli svakoga dana

Mislite o tome

Sent from my GT-I9001 using Tapatalk

[JESSY]

šta mi očekujemo od nekoga??

Da nas zabavlja uvijek bude vedar, raspoložen,

I najomiljenije jelo ne biste jeli svakoga dana

facenew22222222

[katja]

слажем се Огло

чак и да је неко, како кажеш "...uvijek vedar, raspoložen, zna odgovore na sva pitanja, űber cool..." -онда ни са њим вероватно нешто није како треба..

радост је кад спознаш да ти неко од пријатеља/познаника/блиских људи итд. можда у тренутку није баш по вољи, из овог или оног разлога, а ипак комуницирате, постоји толеранција и разумевање. наравно, за све постоје границе... а човек треба да зна да ни он није увек Богомдан другима...

[Ратко :(]

Због овога ја упорно и све успешније вежбам да ономе ко ме због нечега фрустрира и иритира то и кажем, одмах, и да се тако "испразним" на њему, а кад дођем кући код својих најмилијих да будем што смиренија и да они не трпе моју нервозу.

Тешко је али временом постаје све лакше.

Како је ово само важна ствар! Ово је темељ и арматура сваког мира. Без овога нема ништа.

И колико се само ово превиђа у 98% домова.

Тако једноставна и важна ствар, а тако мало заступљена, на огромну жалост. Зато и нема радости. Јер се у кућама најчешће исисава сва позитивна енергија, јер кућа тиме престаје да буде кућа.

Браво Магдалена!

[katja]

него шта! све има свој темељ и своју арматуру

[Николa]

да ли има и нешто типа - са најблискијим особама си оно што јеси..?што се веома добро види у најужој породици...дођеш кући с посла и све своје фрустрације тога дана избациш на своје nајближе...најближи највише страдају...а не би требало тако да буде...није фер...

Stvarno nije fer!

I to samo zato što nas porodica nikad neće odbaciti! Kaži tako nešto šefu, profesoru, prolazniku, poznaniku, policajcu! U najboljem slulčaju će reći samo: Ma beži od mene budalo!

Koliko često ovo radim, a stvarno nije fer.

[JESSY]

9 godina kasnije...( u medjuvremenu shvatiš zašto je to tako... )

 

"...свако се труди да пред другим изгледа што достојанственије, привлачније и да не испољава своје негативне особине. И то лако полази за руком ако је општење ретко. При ближем контакту са људима све више се откривају стране које су за нас непријатне. Због тога испада да је ближње много теже волети, него оне даљње. Али љубав према даљњим, макар изгледала и као лака, не може бити дубока јер није искушана озбиљним општењем и заједничким решавањем неких проблема."

Свештеник Валерије Духањин