Свети Владика Николај Охридски и Жички

[Тавита]

Н

Небо које видимо изнад својих глава јесте само символ стварнога невидљивога неба. Диван и чудесан символ но само символ стварности, а не сама стварност. Сунце и звезде чине видљиво небо. Бог и ангели са светитељима чине невидљиво небо. Видљиво Сунце символ је невидљивог Бога, а звезде су символ ангела и светитеља. Као што Сунце осветљава и греје и одржава звезде, тако вечно Сунце Правде, Бог Свевишњи, осветљава, греје и одржава ангеле и светитеље Своје. Светитељи су славни славом Божјом, а Бог је диван у светитељима Својим. Ово стварно, нечулно, свето небо - то и јесте права отаџбина наша.

[Тавита]

Њ

Њивом Божијом назива апостол све верне. Ви сте њива Божја (Кор. 3,6). Господ Исус Христос јесте небески сејач, који изиђе на њиву своју да сеје семе своје. Благо онима који душу своју омекшају и учине како би божанско семе Христово порасло и донело плод. Благо теби, човече и сине човечији, ако Богом посејано семе у души својој чуваш, плевиш од корова и браниш од зверова и тичурина. Погледај око себе и види, како су се сада намножили зверови и тичурине да Христов усев погазе и униште. Семе Христово пада у разум, те се разум светли Богом; и пада у срце, те се срце испуњава љубављу Божјом; и пада на вољу човечју, те човек свим делима својим прославља Бога Творца својега

[Тавита]

О

Образом се назива икона у словенском и руском језику. Обновљење икона у Русији за време Великог Гоњења појава је сасвим честа и веома чудесна. Старе иконе, на којима се једва могао наслутити лик светитеља, обновиле су се тако, да су све црте и боје постале јасне као на новим иконама. Није ли и човек икона Божја? У Књизи Постања стоји написано: И створи Бог човека по обличју својему, по обличју Божијему створи га (1,27). Нама је тешко и замислити божански сјај, којим је сијао првосаздани Адам, као нова икона Бога живота. Но као што обично икона на дрвету поцрни и изгуби се од времена и ваздуха и прашине, тако је икона Божија у Адаму и његовом потомству поцрнела и изгубила се од греха. Христос је обновио икону Божију у човеку. Обновљење дрвених икона у страдалној Русији баш у време Великог Гоњења сведочи да се од страдања за веру Божију обнавља образ Божији, или икона Божија, у човеку.

[Тавита]

П

Пост је установљен још у Рају. Он се састојао у забрани једења плода са дрвета познања добра и зла. Сви угодници Божији у Старом Завету држали су пост. У Новом Завету пост је нарочито истакнут као обавеза и услов очишћења, па следствено, и спасења. Сам Господ Исус дао је пример у посту. Сви апостоли и Свети Оци држали су строг пост. О посту говори свети Серафим Саровски овако:" Пост је нужан за победу непријатеља телесних и духовних". Испосников "духовни живот долази до савршенства". Од поста "тело постаје утанчано и лако и дух врши тада своја дејства као у бестелесном телу". Постом "ум се дреши од земље, узноси се на небо и потпуно се погружава у созерцање света духовнога". Од неуздржљивости у јелу долази свака друга неуздржљивост. Сине човечији, ако ти неко каже: није грех у јелу него у злу делу, одговори му; али зло дело долази од неуздржаног јела и пића. Није грех ни у самом огњу, али ко не пази на огањ, може му кућа изгорети

[Тавита]

Р

Радост је посебан тон у божанској мелодији Новог Завета. Радујте се и веселите се, рекао је Господ. Радост и само радост кључа из речи Спаситељевих, радост из Његових моћних чудеса, радост из Његових моћних откривења Царства Божијега, радост из Његовог васкрсења, радост из Његових обећања. Радост извире и из апостола Господњих. Радост тече реком кроз све војске праведника и угодника Божијих. Црква је носилац аманета радости. Црква Христова једина је радост у свету. Историја Цркве пуна је муке и невоље и гоњења и издајства и крви и зноја. Али радост све гута, све заглушује, све осветљава. Глас радости надвишава све остале гласове. Човече и сине човечији, ако имаш радости, имаш и вере. Умукне ли у теби глас радости, дижи се и поправљај веру у себи.

[Тавита]

С

Спасење душе - једини је смисао свих трудова човекових на земљи. Они који не знају за спасење душе, не знају нити могу знати зашто се труде и муче. Но кад се говори о спасењу, мора се говорити и о Спаситељу. Јер не може бити спасења без Спаситеља. Хиљаде година народи земаљски чекали су Спаситеља с неба, тражили су Спаситеља, говорили или бајали о Њему. Једно је било опште убеђење свих народа, наиме, да Спаситељ не може бити обичан човек него Бог. Ми хришћани знамо да се јавио Бог-Спаситељ, и донео спасење душама свих оних који желе спасење. у црквеним песмама стално се на крају чује молитва: "Спаси душе наше".

[Тавита]

Т

Тело је без душе мртво. Створи Господ Бог човјека од праха земаљскога - тако сведочи Свето Писмо Божије. То се односи само на тело, а не и на душу. Јер се даље сведочи: и дуну му у лице дух животни, и поста човјек душа жива. Све иде тамо одакле је и дошло: тело се враћа земљи, а душа Богу. Зато је опет рекао Бог Адаму: Земља јеси и у земљу ћеш отићи. То се на тело односи. А кад умре сиромах Лазар, однесоше га анђели, то јест однесоше му душу са земље. Ако спасемо душу, тиме ћемо спасти и тело у дан васкрсења. По сведочанству апостолском постоје тела земаљска и тела небеска. Душе су наше сада обучене у земаљска тела, а ако се спасемо, бићемо у дан васкрсења обучени у тела небеска, непроменљива и нераспадљива.

[Тавита]

У

Ум Христов стећи - задат је сваког хришћанина. Апостол Павле говори: А ми ум Христов имамо. Шта значи имати ум Христов? Значи: мислити као што Христос мисли, расуђивати као што Христос расуђује. Човече и сине човечији, научи себе мислити као што Христос мисли. Мисли о Богу као што Христос мисли. Мисли о сваком човеку кога сретнеш онако како би Христос мислио. Мисли о свакој ствари онако како би Христос мислио. Мисли о сваком догађају са висине Христове мисли. Мисли о животу и мисли о смрти као сам Христос Господ. Учи се тако мислити. Тако ћеш стећи ум Христов. а кад стекнеш ум Христов, обасјаће те светлост небеска, и твој живот ће бити на небу а не на земљи.

[Тавита]

Ф

Филестеји су са својом стоком газили и сатирали усеве правоверног народа Јаковљева. И правоверни народ осиромаши веома и у тескоби својој завапи ка Господу. Филестеји су били незнабошци. Човече и сине човечији, зар не видиш како незнабошци газе са својом бесловесном стоком Христов усев по души твојој? Газе га, згризају га до корена, па и сам корен чупају, са стоком својом, са својим магарцима и мајмунима и слоновима и свињама. То су синови мрака и слуге сатане, а стока њихова то су њихове чудовишне мисли и погане страсти и безбожна дела. То су модерни Филистеји, безбожници и бездушници, отпадници од Христа и противници Бога. Сине човечији, хоћеш ли чекати да те сасвим опустоше и осиромаше, или ћеш журно, журно завапити живоме Господу за помоћ?

[Тавита]

Х

Храна телесна је за тело, а храна духовна за душу. Тело се мора хранити да би трајало, душа се мора хранити да би живела. Телу се даје храна небеска, јер је душа са неба. Реч Божија јесте главна и основна храна душе човечије. Што је хлеб за тело, то је реч Божија за душу. Никаква храна не може заменити телу хлеб, и никаква реч не може заменити души реч Божију. Но има једна тајанствена и пречудна храна, која је узвишенија и силнија од сваке телесне и духовне хране. Ту храну знају само хришћани. Та храна јесте сам Бог. Она се даје у светом Причешћу. Који једе моје тијело и пије моју крв, има живот вјечни, и ја ћу га васкрснути у пошљедни дан (Јов. 6,54).

[Тавита]

Ц

Црква Христова означава ново избрање, које је по вери а не по крви. Цркву сачињава изабрани народ, сачињен од оних који верују из свих народа земаљских. цркву оживотворава и води, као крманош лађу, Дух Свети. Православна Црква је једна, саборна и апостолска у целом свету, но она је уређена по Божијем Промислу и ради успешније јеванђелске мисије, народски, по народима и језицима. Човече и сине човечији, љуби Цркву православну као мајку своју духовну, и чувај се од јеретика и секташа, а да не будеш на небу одељен од православних отаца и ђедова својих занавек.

[Тавита]

Ч

Чашу спасења примимо и име Господње призовимо. Чаша спасења је пречиста крв Христова. Име Господње као огањ пали демоне. Четири су стране света: четири су окрвављена крака Крста Христова; четири јеванђеља. Три су лица у Свете Тројице; са три прста се крстимо. Два су извора науке Христове; две су главне заповести Христове: љуби Бога и љуби ближњега. Један је Бог, који је све у свему, кроз њега живимо и крећемо се, и јесмо (Дела 17,28).

[Тавита]

Џ

Џиновима су названи Енакови синови; према њима се народ божији чињаше као скакавци (4, Мојс. 13,34). Но, једино је у њих тело било џиновско и снага телесна. Духом пак и истином они су били кепеци. Али их је народ Божији именом Божијим надвладао и истребио. Они који су били телесно малени и испоштени имали су џиновски дух и џиновску веру у јединога Бога живога, и тиме су били јачи од енакових синова, исто као Давид од Голијата. Духовно јаки победили су телесно јаке. Богом јаки јачи су од оних који су телом и земљом јаки. Зато, човече и сине човечији, не бој се џинова, који су само телесином и преваром џинови. Они су само као мрачне и велике сенке, које једна мала свећица може да растера.

[Тавита]

Ш

Шарен шљунак представљају мисли и мишљења разних безверних филозофа и књижевника. Но тај је шљунак једино за гледање и посматрање, а није за зидање. Лаковерни зидају куће свога живота на том шљунку: због тога брзо постају бескућници и као бескућници - очајници, а као очајници самоубице. Човече и сине човечији, знај и упамти: Камен о коме се много говори ј Библији, Камен станац, Камен крајеугаони, није онако шарен као филозофски шљунак, али је тврд и поуздан. На њему сазидан дом одолева бури. На њему сазидана Црква одолева паклу. На њему постројено Царство траје вечно. На њему стоји крст и око крста пише:

[Тавита]

      1405_love  1405_love  1405_love  1405_love  1405_love  1405_love  1405_love