Преподобни Макарије Оптински: РЕЧНИК СПАСЕЊА

[Guest]

Што је немогуће човеку, Богује могуће

Пишеш да твоја патња превазилази твоје снаге и да је не можеш поднети; то је тачно. Но зашто заборављаш речи Спаситеља нашег Исуса Христа: што је људима немогуће, Богу је могуће (Лк. 18,27); без Мене - каже Он опет - не можете чинити ништа (Јн. 15,5). Тако, заиста, и бива. Кад се човек ослања само на себе, ни једну невољу не може да поднесе: све превазилазе његове снаге; а кад добије помоћ од Бога, невоље се лакше подносе и чак постају неприметне...

[Guest]

Господ је у стању да помогне ономе ко Га дозива

Ако не можеш да се ослободиш и исцелиш од страсти која господари тобом - тражи лекара. А лекар душа и тела наших је Сам Господ Исус Христос. Он је у стању да помогне онима који га дозивају у помоћ. Прочитај код св. Јована Лествичника у 15-ој поуци... о томе како са великим смирењем ваља призвати Његову свету помоћ ("Завапи ка Силноме да те спасе, завапи не одабраним речима, већ смиреним шапутањем..."), при чему не треба остављати дело које је у питању. Црквена служба којом задобијамо освећење, келејно правило, макар и мало, али од кога не одступамо, пост према својим могућностима, читање отачких дела, смирење срца, страх Божији, сећање на смрт, на суд, на вечне муке и Царство Небесно: свим тим делима задобија се милост Божија и помоћ Његова онима којима је потребна.

[Guest]

Приликом напада разбојника наше оружје није светско, већ духовно

.. .Питаш: да ли је могуће у манастиру држати оружје за случај напада разбојника? ...Ако вам власти дају војну јединицу, она може да има оружје; а ми треба да прибегавамо другачијем средству наше оружје није телесно него духовно, за које је свети Апостол (Еф. 6,1417; 1.Сол. 5,8) писао: вера, нада, љубав и друго - јесу оклоп, штит, кацига спасења, мач духовни. Крст Христов је наше непобедиво оружје. А, будемо ли се уздали у видљиво оружје, и ако га употребимо приликом напада, па се догоди убиство - какав ћемо одговор дати пред Богом? Нећемо ли и људе тако саблазнити? А савест нам неће дати мира. По мом мишљењу боље је не бранити се на такав начин, но уместо тога полагати наду на Господа и Пречисту Богородицу и угодника Божијег светог Николаја Чудотворца. Из житија светих отаца видимо како је Бог штитио слуге Своје од насртаја непријатеља: једни (непријатељи) су остајали слепи, другима су се јављали војници који или штите цркву или стоје у ваздуху, а и многа друга средства је Господ употребљавао како би заштитио и сачувао угоднике Своје; но понекад је допуштао и да им, по Промислу Његовом, буде нанесена штета. И у наше време су се на многим местима догодиле неочекиване пљачке, као што је било и у вашем манастиру; но да ли је у таквим случајевима оружје ишта помогло? Ако Господ неће градити дома, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати града, узалуд не спава стражар (Пс. 127,1) - каже Свето Писмо. И ми ћемо наду полагати на Господа и молити Његову помоћ и заштиту у таквим приликама и напастима. Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи (Пс. 44,7), него ће ме десница Твоја заштитити, и мишица ће ме Твоја покрити...

[Guest]

Помоћ и утеха Божија у болести

...Не буди малодушна: веруј да ће Господ, који ти је послао тај крст, видети твоја страдања и да ће ти дати снагу, јер их другачије не би могла поднети; да та страдања нису на помоћ твоме спасењу, не би ни била послана. Бог је свепремудар, промислитељ, свеблаг, свемилостив, једном речју: Бог је љубав (1 Јн. 4,8), и та љубав жели твоје спасење и чини да се, нарушавањем угојеног тела и старог човека, обнавља духовни и нов човек.

...Сам Господ је близу вас; Он вам даје снагу, помаже вам, чак вас и теши у право време. Како бисте могли да подносите невоље и вашу главобољу, када вам Господ не би помогао и дао вам снагу? Ако будете достојни и ако вам буде на корист, Господ ће вам и тамо дати неку мати или сестру; а невоље нигде нећете избећи; куд год пошли, оне ће вас увек дочекати, јер је тако устројио Господ.

[Guest]

Помоћ монаха сродницима

... У отачким светим књигама не може се наћи да је неко отишао у манастир и тамо се старао о стицању. Напротив, одрицањем од света назива се одрицање од сваког земаљског стицања, од бриге за њега, а и старање о сродницима такође је одбачено. Свети Пимен и Теодор Печерски су нам својим примером указали на овај пут, а уз њих и многи други томе су поучавали и тако су чинили. Новац монаха који одлази домовима њихових сродника, јесте огањ који ће их пождрати. Како да ти дам савет супротан ономе што су установили оци; ако би ко навео као разлог сиромаштво сродника - није ли Бог у стању да им помогне преко оних који живе у свету? Кад би ти живео у свету, одговарао би због тога што им не помажеш, а овако Бог то од тебе не захтева; кад од Господа добијеш дар, помози им духовно, поучи их оним што је писано за добродетељи.

[Guest]

ПОМИСЛИ

Постоји много различитих помисли које растужују и доносе неспокојство: само предлагање или рађање помисли није грех, али јесте показатељ стања наше воље, тј. чему је она наклоњена - прихватању или супротстављању помислима, а када прерасте у слагање са њима и пристајање на те страсти, сматра се грехом и подлеже покајању. Пошто нисмо у стању сами да им се супротставимо, треба да прибегавамо Богу, свесни своје немоћи и тражећи Његову помоћ, као и помоћ Мајке Божије. Кад неко буде нападнут помислима, то је знак да га је савладала гордост, и да кроз њих треба више да се смири.

[Guest]

Од нас зависи хоћемо ли победити помисли, или ће оне победити нас

Ти не схваташ како то "од нас зависи хоћемо ли победити помисли или ће оне победити нас". О чему се ту ради? Долази предлог скверне помисли - од твоје воље зависи хоћеш ли га прихватити или одбацити. Када се сагласиш с њим и прихватиш га, помисао те је већ освојила и победила; а кад одбациш предлог, ти си победила њу. Желиш да знаш о кретњи похоте. Ако се она једноставно креће, без наше воље, тј. природно - то није пораз за нас. Али потребно је не наслађивати се њоме, него презирати себе, молити помоћ од Бога и кривицу налазити у себи. Јер овај се напад допушта и без природе: због охолости, излишног спокојства и узимања хране супротно правилима (поста). О свему томе подробно говори св. Исак Сирин у 77ој беседи.

Супротстављајте се првом предлогу помисли. Разбијајте децу вавилонску, док су још деца - молитвом и смирењем. А кад порасту, биће већ изграђени и биће тешко супротстављати им се.

[Guest]

ПОМИСЛИ (разоткривање помисли)

Откривање помисли установили су свети оци, како ђавоља лукавства не би могла да се сакрију од оних који немају искуства у духовној борби.

Колика је корист од откривања помисли у то си се и сама уверила. Томе нас поучавају и свети оци - помисли не треба скривати, већ показивати: све што се разоткрива светлошћу се обелодањује (Еф. 5,13), док оно што се не разоткрива, остаје тама. Већ само разоткривање и показивање злих помисли оцу, учиниће да оне увену и постану сасвим немоћне.

[Guest]

О Светој Тајни исповести и разоткривању помисли

Према правилима монашког предања, на пострижењу се нове монахиње предају старицама а не духовним оцима, и њима треба да разоткривају своју савест ради добијања савета и поука како се супротставити ђавољим искушењима. Но то није исповест, него разоткривање, којим се испуњава оно што је предано од апостола: исповедајте једни другима сагрешења (Јак. 5,16). Света Тајна исповести је нешто сасвим друго и са разоткривањем нема никакве везе. Обавезе духовника потпуно су другачије него када су у питању старице.

[Guest]

Како у покајању, тако и у разоткривању усахњују наше зле помисли

За тебе је све још ново, ти не знаш одакле да почнеш, шта да питаш и шта треба да откриваш матери. За кратко време ништа се не може научити. Но временом, са различитим догађајима и искуством, упремудриће те Господ... Прилагођавај се - колико је год то могуће, према твојим снагама и у складу са твојом природом - разоткривај своје недоумице, страсти и горде помисли, оно што си тешко поднела, осуђивања и томе слично. Разоткривање, а такође и покајање, лечи наше немоћи и гуши зле помисли... оно што добијеш као одговор примај са вером, са каквом треба и да разоткриваш помисли.

[Guest]

Они који пате од заборавности могу своје немоћи и помисли да запишу и да то, приликом разоткривања помисли, прочитају

Кажеш да не знаш шта треба да откријеш; а кад нечег и има дође и падне у заборав. Да би то било избегнуто, тек што приметиш вука како долази да украде и уништи твоје расположење било каквим страсним помислима, истога часа их запиши, како не би пале у заборав, па их откриј када дођеш. Нека те не узнемирава што нешто не кажеш тачно или ако ниси рекла све: то је замка ђавоља, како би те узнемирио...

[Guest]

Помисли да "отац (или мати) не води много рачуна о мени" такође треба одбацивати

Одбацуј и то, да се мати не занима тобом: од твоје вере зависи хоћеш ли имати користи: Бог ће и мало дете просветити да ти саопшти оно што ти је на корист. А када си нерасположена, можеш и пророку да пођеш, и њега ће Бог да обезуми (св авва Доротеј, Поука 5). Све је то замка ђавоља како би те окренуо против мајке. И ту помисао можеш да јој кажеш, али у виду покајања, а не приговора или прекора. Када тако будеш поступала, задобићеш мир и успокојићеш се,

[Guest]

Помисли против ближњих и како их разоткривати

Већ си се уверила да кроз разоткривање и тумачење својих немоћи и ђавољих настојања може да се постигне успокојење. Кажи: "смућује ме таква и таква помисао против вас, или против неке сестре, иако ја с тим нисам сагласна"; а ако си и сагласна, због немоћи или услед неразумности или заслепљености, објасни и то. Због тога не би требало да буде непријатности, док ће помисли бити разрушене; само са смирењем то саопшти, показујући рану и жељу за исцелењем, а не као приговор или пребацивање.

[Guest]

Непримећивање својих грехова и порока сведочи о гордости: смирење их открива

Много сам ти писао и поучавао те да разоткријеш помисли, а ти пишеш како не видиш своје пороке и не знаш на шта се они односе и шта треба да се испита. Чини ми се да је то услед гордости, јер смирење нам увек открива наше грехе и омогућује нам да познамо своје немоћи; без тога је тешко спасти се. Мислећи да идемо правим путем, обмањујемо се, и уместо мира, тишине и спокојства убирамо плодове нетрпељивости, немира и лошег расположења, те се лишавамо добре наде у спасење.

[Guest]

ПОМИСЛИ НА МОЛИТВИ

Не чуди се томе што ти у време службе наилазе различите помисли: кад се прихватиш оружија против непријатеља, тј. молитве, они ће те напасти још јаче предлагањем помисли. Прибегавај Господу, супротстављај им се молитвом и не узнемируј се: оне ће ишчезнути; а ако се будеш узнемиравао видећи да те не остављају, тиме ћеш их само још више навући против себе. Успокојићеш се онда, када стојећи са смирењем будеш због њих вапио Богу...

У случају расејаности мисли на молитви не треба се узнемиравати, него смиравати и кајати, на шта нас подстиче и св. Јован Лествичник кад поучава: "Увек се труди да своје разасуте мисли сабереш у једно. Бог не тражи то да у време молитве немаш никакве друге мисли; не очајавај што си мислима раслабљен, него пребивај у душевном миру, свагда сабирајући лутајуће помисли: једино је Ангелу својствено да никада не буде раслабљен мислима" (Поука 4.)...