Преподобни Макарије Оптински: РЕЧНИК СПАСЕЊА

[Guest]

Суд о другима затвара пут к смирењу

Спознај своју грешност у гордости и нетрпељивости, и смири се под јаку руку Божију, не кривећи никога осим себе. Тада ћеш видети помоћ Божију: како те Бог умирује и код оних који ти се супротстављају ствара наклонст срца према теби.

[Guest]

Смирење се рађа од послушања

Чини се да нема успеха у смирењу иако идете правилно и имате послушање према мени грешном; а плодова нема јер имате високо мишљење о своме животу. Од послушања се рађа смирење, а где је оно? О! Када би само мали миомирис смирења долазио од вас, непријатељи не би смели тако дрско да вам се ругају.

[Guest]

Самооправдање и поноситост лишавају нас помоћи Божије

...Због ваше поноситости лишили сте се помоћи Божије; свака од вас се налазила у недоумици и под притиском оне друге, имајући у своме срцу самооправдање и мислећи да се штити њиме, но уместо тога предала се ђаволу, а он је у срца ваша излио свој погубни отров. Чему нас учи реч Божија? Зашто читамо отачке књиге? Говоримо и пишемо о смирењу, а свим срцем се одвраћамо од њега! Докле ћемо порицати своју кривицу приписујући је неком другом? Када ћемо пружити наше руке Господу нашем, Који нас је заволео и смирио се нас ради, дао нам узор и заповедио да се од Њега научимо кротости и смирењу како бисмо стекли мир? Кад бисмо са смирењем и свешћу о сопственој немоћи тражили Његову помоћ, онда бисмо је и добили. Вама је добро познато да је у смирењу победа против сваког насртаја ђавољег и да се њиме уништавају све подвале и замке његове: није ли онда потребно постарати се да бисмо га стекли и тако олакшали своју борбу? На овај начин свако може да се спасе, и богат и сиромах, и силан и немоћан, и здрав и болестан - и како онда да се не смиримо, видећи такву своју ништавност и тврдоглавост, када и они који имају богатство добродетељи чувају га смирењем?

[Guest]

"Сећањем на своје грехе стичи смирење"

Тражите и очекујте милост Божију: не дрско ни равнодушно, него као цариник, блудни син или блудница. Они, смирено прожети осећањем своје грешности, нису смели ни око подићи ка небу, или се назвати сином. Са стидом су ступали међу људе и у таквом положају Господ је погледао на њих и даровао им опроштај грехова. А помисао очајања долази од наговора гордог ђавола. И када немамо миомирис смирења, онда се он труди да нас повреди, док смирење истерује овакве помисли. Тако, сећањем на своје грехове задобијај смирење а не немир.

[Guest]

Потребно је видети своје грехе, а не добродетељи

За нас је та наука - смирење - још нова. Шта вас се тиче шта мисле о вама? Могу ли људи исправно да суде о свима? Треба да видимо своје грехе, а не добродетељи, за шта се тако често молимо током поста: "Господе,Царе, дај ми да уочим прегрешења своја...". То нас доводи у смирење, а када га усвојимо, онда ни покуда ни похвала не могу да нас узнемире. Ви сте се двоструко узнемирили због тога што сте мислили да ја о вама имам лоше мишљење. А управо зато што сте саопштили своје добродетељи - шта ћу да помислим? Један је ту корен - самољубље. Нека вас Бог избави од њега и дарује вам мир.

[Guest]

Без смирења не може бити ни љубави

Постоји још много отачких сведочанстава о томе, да и уз сва наша добра дела увек ваља имати смирење. Чак и сама љубав без њега не може да буде делотворна.

[Guest]

"Пут према спокојству - трпљење и смирење"

...Један је пут према спокојству - трпљење и смирење. Они су међусобно сагласни, прво сматра да су невоље заслужене, док их друго прима и подноси храбро. Оци и матере су овим путем достизали такво стање, да су се радовали када би их неко прекоревао, грдио или им причињавао какве друге патње. Свети Илија пише:"дом душе је трпљење, а смирење - имање; опскрбите се тиме и остајте у томе". И други оци су говорили: "над сваким искушењем победа је - самоукоревање и трпљење". Но ми, осуђујући друге, мислимо за себе да смо нешто, и тако се лишавамо спокојства.

Онај ко је смирен ни у победи се не узнемири, него приноси покајање. А где је немир, каквог покајања може бити? То доказује да смо поносити и горди, те да не можемо да поднесемо своју нискост. Смирење, напротив, увек доноси спокојство ономе ко га поседује.

Пишеш како ти се чини да си смирена и трпељива. Какво је наше смирење? - вучије; а трпљење? - труло. Кад бисмо били смирени, примали бисмо све невоље као заслужене. По речима апостола: свачим смо угњетавани, али не потиштени (2.Кор. 4,8). Нека те Господ уразуми и поучи како да се истински смириш и отрпиш са захвалношћу...

[Guest]

"Свака добродетељ треба да буде утврђена смирењем"

Неопходно је да свако твоје дело буде натопљено смирењем: ако се молиш, ако постиш, ако се уклањаш од света или вршиш послушање - све чини ради Бога, и не мисли да чиниш добро. Самоувереност - то је префињена стрела демонска - која тајно покорава срце и вешто засађује у њега ђавоље семе; тако мало-помало израсте фарисеј, а потом се срце предаје потпуној гордости, која је област демона. Зато у пракси треба да се научиш Христовој борби, а не да се самостално бориш против ратника који одише злобом. Силно је оружје смирења у борби против њега! Јер оно све његове замке и стреле уништава. Молитва и пост јесу моћна оружја, али без смирења нису делотворна.

Добродетељи и напоре светитеља Бог цени по мери њиховог смирења. Они су себе, и поред све светости, нелицемерно и искрено сматрали за земљу и пепео, али су имали залог ове ризнице (смирења) у срцима својим. Како имамо смелости да погледамо на њих и приступимо таквој узвишености њиховог живота, када себе и при најмањем подвигу обмањујемо сујетом и презирањем других.

[Guest]

Духовне дарове Бог даје свакоме по мери његовог смирења

Свети Јован Лествичник у 26-ој Поуци пише: "неки, за свој труд награду добијају и пре но што саврше своје подвиге, други награду добијају док их спроводе, неки када их окончају, а други тек када умиру. Треба истражити ко од њих има веће смирење". Наравно да смирени брже добијају утеху и награде: јер их оне неће повредити. Што су светитељи били ближи Богу, то су јасније сагледавали колико су лоши и себе су сматрали за ниже од сваког створења.

[Guest]

Страсти нас савладавају због гордости

Колико ли је само о томе било говорено и писано, да је за обарање страсти гордости и стицање смирења неопходно одсецање своје воље и разума.

Страсти насрћу на тебе, свака на свој начин, и ту нема ништа чудно. Док их уз помоћ Божију не истребимо оне ће нас нападати. Но ваља знати зашто немамо снаге да их савладамо у борби. Читај о страстима код св. Исака и св. Варсануфија, па ће ти бити јасно. Једно је сигурно: да нас страсти побеђују због гордости, и што је више она присутна у нама, то снажније насрћу на нас. Насупрот гордости стоји смирење. Оно празни све мреже ђавоље и помаже да им се супротставимо и да их оборимо. Пишеш да ти је врло тешко да се смириш. Господ нас учи својим примером и каже: научите се од Мене, јер ја сам кротак и смирен срцем - а какву ће то корист да донесе? - наћи ћете покој душама својим (Мт. 11,29). Јесмо ли при себи? Јер не размишљамо о томе шта ће нам донети спокојство. Гордост рађа свако зло и лишава спокојства, а ми је не одбацујемо, мада нас смирењу учи Сам Господ наш Исус Христос, а гордости - ђаво, изумитељ злобе. Треба се освестити и постарати око стицања смирења,

[Guest]

Смирење срца - најбољи лек против немоћи и страсти

Што се тиче ваших немоћи о којима ми пишете, могу да вам кажем, да је против свих њих најбољи лек смирење срца, које даје најснажнију помоћ у борби са страстима било које врсте.

[Guest]

Бездан грехова наших бацимо у бездан милосрђа Божијег

Запитајмо се: да ли живимо тако да бисмо се удостојили оног блаженства? И да ли га брижљиво тражимо? Одговор је један: не! Па шта онда да чинимо? Непознат је час у који ће свакоме од нас да дође крај. Једина нам је нада: покајање са смирењем; но имамо ли га? Свако то зна. Но и за то је потребно милосрђе Божије, које је безмерно, безгранично и неизрециво. То је наша нада, као и безгранична љубав Његова према нама грешнима. Дакле, бездан наших грехова бацимо у бездан милосрђа Његовог. Само, увек треба да знамо, да смо грешни и због тога треба да будемо смирени и да не судимо нашој браћи. А ако не будемо судили, ни сами нећемо бити осуђени.

Пишеш ми, М. М., да читајући житија отаца и видећи њихове подвиге долазиш у очајање због спасења. Али ако не можеш тако у подвизима да поживиш, смири се и задобиј љубав, јер ће последњи бити први (Мк. 10,31). Памти да смирење и само спасава, док друге добродетељи ако нису праћене смирењем никакву корист не могу да донесу...

[Guest]

Говоримо и читамо о смирењу, а на делу смо далеко од њега

.. .Морамо да се старамо о свом стању и о својој души. Испуњени смо страстима а маштамо високо, увек говоримо и читамо о смирењу, а када дође тренутак, ни грубу реч, ни прекоран поглед не можемо да поднесемо. Зато се и треба подвизавати на испуњавању заповести, и видећи колико су оне узвишене, силазити у дубину смирења и одрицати се од своје воље и разума.

... Добро ти је познато да је у духовном животу најнужнији плод смирење, коме се ми учимо само на језику, а у пракси нећемо ни да га се дотакнемо.

[Guest]

Терет на души нам говори да се ваља смирити

Описујеш своје слабости и збрку у којој живиш, и веома ти је тешко у души. Питаш: шта да чиниш у таквом случају и како себи да помогнеш? Постоји једно, најбоље и поуздано средство за ослобађање од свих таквих стања: смиреномудрије срца. Не имајући ништа чиме би се опрали од својих дела, треба да и против своје воље видимо своју нискост и да положимо наду на милосрђе Божије. Он на смирене гледа и пружа им утеху. Труди се да што чешће себе видиш и доживиш као горег од свих, и да се не дрзнеш никога да презреш и осудиш, знајући да смо ми и гори од њих. Ако би неко изнео реч осуде за некога, загради своја уста и реци: "зар ја да им судим, кад сам и сама бачена у љуте окове?" Тако ћеш њима донети корист, а себи нећеш нашкодити... Смирење успокојава, а од гордости долазе немир и сваки неред.

[Guest]

Смирење - оружје против духова злобе

Наш живот је духовна борба, а ми смо војници који се подвизавамо против духова злобе у поднебесју. Против њих треба имати оружије, а то је смирење, са којим им се можемо лако супротставити. О њему пре свега треба да се старамо у сваком делу и подвигу, и када општимо са нашим ближњима. И сама љубав, неодвојива је од смирења.

...Смирење је неприступна тврђава за умне разбојнике.

Желео сам и желим да стекнеш смирење, које заклања од свих мрежа и подвала ђавољих и даје нам спокојство и спасење.

Будите мирни и здрави, храбри у духовним борбама, а не малодушни. Самоукоревање и смирење снажно су оружије против ђавола; зато је и тешко, што уништава сву силу његову, и зато му се он супротставља: искуство ће показати корист од њега!