Да ли су ово последња времена?

[Данче*]

Време се убрзава
 
Лети смо, као што то обично бива, одлазили у село, код баке. Живели смо у кућици направљеној од глине и дрвета, скоро потпуно лишени свега онога што се назива цивилизацијом. Вечери смо проводили уз светлост керозинске лампе слушајући бајке. Како богат нам је тада изгледао свет пун тајни и лепоте! Као да сам живео у неком другом времену, био део друге историје, отворене за вечност. Сад времена има све мање. Време лети брже, много брже него раније. Да ли сте то приметили? Немамо времена да прочитамо књигу, да размислимо о нечем свом, не остаје нам времена чак ни за то да будемо мало с децом и са својом сапутницом на раскршћима овог живота.

Научници су чак почели да мере убрзање времена. Иако није лако измерити оно што служи као мера свега постојећег. Јер нема таквог стања или покрета у којем време не би постојало као осећај пролазности који тишти. И дошли су до закључка, не зна се којим прорачунима, да данас 24 часа пролази исто тако брзо као што је раније пролазило свега 16. Односно, већ смо изгубили трећину времена свог живота или половину оног времена у току којег се налазимо у активном стању. Али, не указују само научници на то. Оци, који се подвизавају у пустињама Свете Горе, отшелници наших дана, кажу исто: данас време тече много брже него раније, а њих је врло тешко оптужити за психолошку субјективност изазвану социјалним околностима...
Повећала се брзина свих процеса, али се време ипак скратило – дешава се супротно од онога што би требало очекивати! Тако се упркос свој научној логици, испоставило да су идеолози теорије напретка велики лажљивци. Зар нам нису у прошлом веку сугерисали да ће научни и технолошки напредак довести до тога да ће машине заменити људски рад и да ће због тога времена бити више? Да, машина за прање веша данас олакшава рад жене, која сад ипак много више пати због стреса услед недостатка времена него кад је испирала веш у реци...
Некад су се људи кретали споро, лагано су радили све што је требало да учине у току дана, у току свих дана свог живота. Дан су започињали јутарњом молитвом и завршавали вечерњом; за столом су изговарали „Оче наш“ и ничему нису приступали, а да се прво не осене знамењем светог крста. Односно, човек је у свако време и на сваком месту налазио слободан тренутак да упути реч Богу и заузврат је у души био сигуран да није сам. Иако је његов живот био тежак, с узлетима и падовима (такав уопште и треба да буде живот свакога како би могао нечему у њему да се научи), давао му је осећај пуноће. То је било постојање које се осећа у свој пуноћи.
А сад се све ради у трку, тако да скоро све време осећамо како смо лишени радости тренутка, несавршени у ономе што радимо и осећамо. И кад човек обавља своју молитву (онај ко за то осећа порив), његов ум није тамо. Он јури напред, устремљује се у бриге данашњег дана или свакодневице у целини. А кад се прихвата нечега, чак му не пада на памет да треба да се прекрсти, зато што већ размишља о нечем другом – и на крају крајева, то се не уклапа у околину. Као да Бог треба да иде за светом, да се угледа на њега, а не обрнуто...
И тако човек остаје сам. Не само због тога што с њим више нема Бога, - он ни остале људе, пријатеље, браћу, супруга или супругу, не доживљава блиско. То је зато што у трку свако има свој ритам, - другим речима, у трци све време гледа напред, у оно што ће бити касније, у нади да ће доћи време да се умири. Међутим, живот брзо пролази и наступа болест, долази и смрт, брже него што човек очекује, долази пре овог толико жељеног предаха, не дозволивши му да се умири и да се врати себи, својој кући.

Али, ова усамљеност се може схватити и на следећи начин: журба, суманути ритам и незаобилазна бука света у којем живимо, не дозвољавају нам да чујемо бојажљиве кораке другог на стазама наше душе. Трчање нас некако потискује ван граница сопствене душе. Јер, души је, исто као детету и љубави, потребно да јој човек посвети време. Она има свој ритам – ритам дубоког и спокојног општења с Богом и с другим душама. Ово жене боље схватају, зато што дубље осећају.
И пошто нас ритам смене дана и година друштва у којем живимо за дуго времена отуђује од живота сопствене душе, долазимо до тога да се навикавамо на ово стање и све више се осећамо као да нас уопште нема. Због тога се код нас и могу накалемити еволуционистичке теорије. Другим речима, заборављамо одакле смо кренули, заборављамо матерњи језик простодушне љубави, језик оног пејзажа душе, у који се могло сместити толико лепоте и тајни. И често умиремо међу туђинцима, потпуно непознати, као што се то дешава с огромним мноштвом хришћана, изгубљених међу људима лишеним праве вере, попут јеврејског народа, који је за парче меса робовао код Египћана. Тако је допустио Бог – можда ће човек, погледавши материјално као симбол, схватити шта се дешава на нивоу духа.
Архитекте уобичајеног пејзажа савременог друштва, биотехнолози човечанства потчињеног машини, умислили су да човек попут неког дела, може бити обрађен до те мере да дође до стања робота, програмираног компјутера који ће оперативно одговарати на команде система. И прихватили су се овог пројекта, те су скоро довели западну индивидуу до задатих захтева. Ипак, нису успели да у потпуности промене човекову природу. Отуђени од сопствене душе у свету машина и информација, људи пате, не схватајући због чега. Већина њих уопште ни не зна да има душу. Како ће онда моћи да је препознају и да схвате њену патњу? Они су налик на болесника којег нешто боли, који осећа велику слабост, вртоглавицу и потпуну разбијеност, али не може да каже лекару одакле потиче његова болест.
Патња коју осећа већина људи, и која многе приморава да се бацају у вир свих могућих грехова, тесно је повезана с овим болесним протицањем времена, за које више немамо стрпљења. Немамо зато што време више не мери живот с Богом – извором времена и живота. То је мучно време, које нам даје мерило отуђености, изнемоглости услед празног трчања. И што више трчимо, тим усамљеније се осећамо. Овде почиње зачарани круг. Јер, што се усамљеније осећамо, тим нам је теже да подносимо мучни ток времена, који више на налази свој смисао и радост. Тако да почињемо да јуримо у све већој журби; као у песак се кријемо у посао, у разноразне обавезе и бриге, а у малобројним тренуцима одмора, кад остајемо насамо са самима собом, постаје нам још теже, и све почињемо из почетка. Управо због тога је био смишљен телевизор – како би ублажио ову непролазну самоћу, коју осећају људи данашњице, презревши Бога до Његовог потпуног заборављања и незнања. Телевизор, новине, интернет, сензација, еротика и насиље, снажна осећања, емоције које се преливају преко сваке мере – све је то дато како би нас натерало да заборавимо на то да је наш живот постао прекратак и мучан. Живимо тако као да не живимо сопствени живот.

Молим вас, зауставите се не тренутак у овој трци празнине. Треба да пронађемо своје изгубљено време, да га поново вратимо. Како? Одлазећи што чешће на свету литургију. Време живота наше душе се напаја, као и све створено у овом свету, благодаћу Божијом, у датом случају – временом Царства. Покушајте то да учините и видећете како ће се ваш живот променити.
Молим вас, купујте своје време, стрпљиво стојећи на исповести. Јер грех је главни кривац за убрзање времена нашег живота. Бог нам не даје више времена како не бисмо још више продубили грехове у којима пребивамо. Купујте време, што је могуће чешће се заустављајући у току дана како бисте изговорили: Господи, помилуј!
Купујте време избацивши телевизор, не плашећи се тога „шта ће рећи комшије, пријатељи и родбина“! Телевизор је највећи хронофаг (гутач времена) у целој историји света. Он у просеку човеку поједе по 3,7 сати времена дневно. Код стараца и деце – више, код пубертетлија мање. Чини вам се да је немогуће избацити га? Али, зар није лакше одрећи се телевизора него патити због губитка тако драгоценог времена нашег живота, тренутака који одлазе и не врећају се, времена у којем си још увек здрав, док си жив? Да ли сте некад видели срећног човека који гледа телевизор? Или смо заборавили и уопште не желимо да знамо шта значи срећа? Онда смо заслужили своју судбину... Треба поново да пронађемо време, да као пре постанемо осетљиви за несрећу и бол пријатеља, рођака, комшија у људи на улици – а највише осетљиви за глас сопственог срца, тако тужног, тако сиротог, као да смо умрли у туђем крају, сахрањени у бригама и проклетим задовољствима животарења, лишеног Бога. 
Молим вас, немојте да ове речи прођу поред ваших ушију – јер не знамо колико ће нас Бог још трпети.
 

Георгије Фечору 
Извор: Православље.ру

[grigorije22]

On 4.6.2015. at 7:54, Stanoje Stankovic рече

Како се припремати за крај света? – Схиигуман Авраам Ридман

 

Предлажемо вашој пажњи корисну беседу оца Авраама, веома актуелну данас, када у умовима многих људи који су већ у Цркви и који прилазе Богу тема последњих времена избија често у први план и паником која се развија због погрешног схватања и приступа овој важној теми заклања Онога Који је рекао „гледајте да се не уплашите“. Нико не негира да је неопходна припрема за крај света (који за нас наступа и са тренутком наше смрти између осталог), али је важно да постоји истинито разумевање. Схиигуман Авраам показује на који начин да се припремимо.

 

http://www.svedokverni.org/kako-se-pripremati-za-kraj-sveta-shiiguman-avraam-ridman/

A kako onda komentarises ovaj tekst? http://www.kurir.rs/planeta/prorocanstvo-starca-jona-pasce-mnogo-krvi-treci-svetski-je-veoma-blizu-clanak-167201

[Милан Ракић]

Е кад "Курир" каже, то је онда то.

[grigorije22]

Ima toga i na ruskim sajtovima. Ali izgleda da se ova vest pojavila na internetu tek 2014. I ovaj svestenik sa videa nema stariji izvor vec je samo cuo. http://nefacto.ru/prorochestva-predskazanija/starets-iona-odesskij-predskazaniya-ob-ukraine-i-tretej-mirovoj-vojne Ja ne znam ruski ali brat Stanoje zna.

[grigorije22]

 

[Justin Waters]

Griso, danas je 2016 godina. Rat u Ukrajni se zavrsio, mjestimicnog puskaranja i dalje ima i to je to. Zakljuci i sam da li je "prorostvo" tacno ili nije. 

 

[grigorije22]

10 hours ago, Justin Waters рече

Griso, danas je 2016 godina. Rat u Ukrajni se zavrsio, mjestimicnog puskaranja i dalje ima i to je to. Zakljuci i sam da li je "prorostvo" tacno ili nije. 

 

On je umro 20. decembra 2012. godine. To će trajati dve godine, rekao je on, od 2014. do 2016. i završiće se velikim ratom.

Njega su pitali da li će biti rata. On je rekao, da biće, posle moje smrti, nakon godinu dana će početi.

-A kako će početi? Tako što će Amerika napasti Rusiju?
- Ne, kaže on.
- Tako što će Rusija napasti Ameriku?
- Ne!
- Pa kako onda?
On je govorio da će u jednoj zemlji koja je manja od Rusije nastati veoma veliki i ozbiljan sukob, biće veoma veliki rat, biće veoma, veoma mnogo krvi. To će trajati dve godine, nakon čega će biti ruski car. To su njegove poslednje reči...

 

 Ne kapiram iz ovog teksta da li ce rat u Ukrajni da traje od 2014 do 2016 pa sledi Treci svetski, ili ce Treci svetski da bude u priodi 2014 2016?

[Justin Waters]

35 minutes ago, grigorije22 рече

On je govorio da će u jednoj zemlji koja je manja od Rusije nastati veoma veliki i ozbiljan sukob, biće veoma veliki rat, biće veoma, veoma mnogo krvi. To će trajati dve godine, nakon čega će biti ruski car. To su njegove poslednje reči...

Dok procitas da ce doci ruski car, pisi izmisljeno, ili u slucaju da je stvarno izreceno prelesceno. 

[grigorije22]

11 hours ago, Justin Waters рече

Dok procitas da ce doci ruski car, pisi izmisljeno, ili u slucaju da je stvarno izreceno prelesceno. 

Pise neka mala zemlja. U Ukrajni se rat zavrsio, ali nije u Siriji. Mozda bi to mogla da bude Sirija. Ako je receno da ce car da dodje u periodu izmedju 2014 i 16 onda naravno nije tacno. Ako je posle 2016 to onda vec ne znamo.

[grigorije22]

10 hours ago, Suncokret54 рече

... сигурно није Србија, какве везе ми имамо са светским ратовима...

Napisao sam Sirija a ne Srbija.

[Justin Waters]

25 minutes ago, grigorije22 рече

Pise neka mala zemlja. U Ukrajni se rat zavrsio, ali nije u Siriji. Mozda bi to mogla da bude Sirija. Ako je receno da ce car da dodje u periodu izmedju 2014 i 16 onda naravno nije tacno. Ako je posle 2016 to onda vec ne znamo.

Nece biti ni Sirija, ni bilo koja druga zemlja. De mi reci iskreno, da li bar s krajickom srca jos uvijek vjerujes u tu paranoju oko ruskog cara? 

[Justin Waters]

3 minutes ago, Suncokret54 рече

... а зар ти не видиш да је Путин нешто као "карика која недостаје" на том путу, ка васкрснућу Царевине...

Ne Putin nema nikakve veze sa vizijama ruskog cara koji ce biti figura konsolidacije svjetskog poretka, koji ce zgaziti zapad, okupirati Istanbul i uzvisiti pravoslavlje na sveopstem nivou. 

[grigorije22]

10 hours ago, Justin Waters рече

Nece biti ni Sirija, ni bilo koja druga zemlja. De mi reci iskreno, da li bar s krajickom srca jos uvijek vjerujes u tu paranoju oko ruskog cara? 

Zasto si tako siguran da nije Sirija niti bilo koja druga zemlja? Sto se tice cara nesto ne razmisljam o tome u poslednje vreme. O caru se govorili mnogi sveti podviznici od 17 do 20 veka. Kako je moguce da su svi oni u prelesti? Kako Crkva objasnjava kada neki starac tvrdi da mu je Sveti Duh otkrio odredjene stvari? Na primer da su plasticna dokumenta neprihvatljiva i da je u pitanju djavolstina. Bar kod isto. Dakle starac koga Crkva postuje i kojima blagodatne darove kao starac Jona. Sta u tom slucaju Crkva radi? Kako je moguce da svi oni grese? I ako grese zasto im je Bog dao blagodatne darove tipa prozorljivost.

[grigorije22]

Evo sta kaze Versanufije Veliki "Kada dakle čuješ nekoga od Otaca da govori ono što je čuo od Duha Svetoga, onda je to nama pravo obaveštenje, i treba da im verujemo. Kada pak, govori od onih nauka (primljenih od učitelja) onda ćeš videti da to nije prava nauka, jer im nije od obaveštenja Duha Svetoga, nego od nauka njihovih učitelja, na čiju su oni mudrost i znanje više gledali a nisu Boga u molitvi pitali da li je to istinito.

[Justin Waters]

12 hours ago, grigorije22 рече

Zasto si tako siguran da nije Sirija niti bilo koja druga zemlja? Sto se tice cara nesto ne razmisljam o tome u poslednje vreme. O caru se govorili mnogi sveti podviznici od 17 do 20 veka. Kako je moguce da su svi oni u prelesti? Kako Crkva objasnjava kada neki starac tvrdi da mu je Sveti Duh otkrio odredjene stvari? Na primer da su plasticna dokumenta neprihvatljiva i da je u pitanju djavolstina. Bar kod isto. Dakle starac koga Crkva postuje i kojima blagodatne darove kao starac Jona. Sta u tom slucaju Crkva radi? Kako je moguce da svi oni grese? I ako grese zasto im je Bog dao blagodatne darove tipa prozorljivost.

Vrlo je moguce da je bilo nekih pominjanja ruskog cara i prije oktobarske revolucije. Stvar je u tom sto te fantazije o ruskom caru nisu uopste nikakva saopstenja sv.Duha vec mahom falsifikati, a i ako je neko se nasao izrekne nesto, nije to izrekao jer mu je bilo javljeno, vec zato sto se on tome nadao. Price o ruskom caru su odraz ceznji za izgubljenim vizantijskim carstvom i zelja za njegovom obnovom. Oci su bile uprte u tad jedinu mogucnost, rusku imperiju koja je mogla da se nosi sa osmanskim carstvom. Padom ruske imperije ova ceznja postala je jos jaca i jos vise je popularisano medju ljudima. 

Sad sam zakljuci, kada je pao Konstantinopolj, u medjuvremu pala je i ruska imperija...toliko o tom ruskom caru. A da ti jos i ovo kazem, ne znam da li zaista vjerujes u tu pricu o sv.Ocima kao specijalnim kanalima kojima sv.Duh nesto nepogresivo otkriva. Pre svega to je jedna vrlo stetna misao i cak gora je 200 puta od papske nepogresivosti. Ako zelis da se uvjeris kako to tadi, onda malo izguglaj posto imas iskustva u tome, sta je Zlatousti govorio o dolasku antihrista. Njegova je misao bila da ce se to desiti kada padne rimska imperija. On je bio specifican u izrazavanju toga da je rimska imperija ta koja zadrzava. Rimska imperija je pala, nije dosao antihrist. Ako se cak uzme u obzir da nije mislio na rimsku nego na uopste bilo kakvi pravoslavnu imperiju, izmedju pada rimske i uspostavljanja ruske imperije postoji vremenski jaz od skoro 100 godina. Cak ako se ide time da se tvrdi da je Rusija kao knezevina takodjer uracunata i da taj diskontinuitet nije prekinut, on je definitivno prekinut padom ruske imperije. U medjuvremenu se nista nije desilo. Dakle sta je zakljucak, da Zlatoust nije bio u pravu u vezi antihrista. On je izrazio svoje misljenje, ali vrijeme je pokazalo da to nije tacno. 

Sta sv.Duh misli o svemu tome, zakljuci i sam.