Питање: да ли верујете у васкрсење мртвих?

[sqny]

Jos jedan lep primer da veru u Jevandjelje Hristovo imaju samo ili najveci umovi ili najjednostavniji ljudi npr. Vitlejemski pastiri. Sve izmedju nije ni slatko ni slano, i kao bljutavo ce se i ispovracati.

Veru u vaskresenje imaju najveci umeovi... najgluplji umovi, najednostavniji umovi, najklompleksiniji i svi oni izmedju.

Isto vazi i za one koji ne veruju u vaskresenje.

Naravno ako gledamo sveukupan ljudski rod istorijski... oni koju veruju su velika manjina.

[Лазар Нешић]

Е сад моје доживљавање васкрсења, са пуно простора Лазару и Александру (као и свима) за критику.

Мој доживљај је конгломерат прочитаног, наученог, професионално-деформисаног и чулно-сазнајног.

Наиме, Бог је по својој природи, тј суштини, ван времена и простора у коме ми обитавамо, иако је и оно део целокупне стварности (математички речено четири димензије н-нимензионог простора). Смрт представља прелазак из овог просторно-временски ограниченог света у један динамички систем. У њему је Бог (коме је исто познато и видљиво "и јуче и данас и сутра из нашег координатног система"), и у коме ми И САДА, док смо живи, егзистирамо на један динамичан начин, мењајући свој есхатолошки "одражај" кроз личносну промену. Тако тај "будући есхатолошки" ЈА (само из наше перспективе, не из Божије) бива узрок мојих будућих, али преесхатолошких догађања, јер тог будућег есхатолошког Ја Бог жели што ближе себи, па према томе и промишља оно што ми треба за будуће узрастање у овом времену и простору... Тако је смрт прелазак ововременског ЈА у есхатолошко ЈА, које и даље бива динамично и мења се-овај пут због веза љубави и молитава оних који су остали "у времену", а чије есхатолошко ЈА и ја видим тамо где стижем...

Одавде се види да ја и своје најдраже (оца, мајку, баке, деке...) који су умрли доживљавам као живе и васкрсле у овом временски одређеном моменту, и са којима имам однос кроз ове везе љубави, а које најбоље и најјаче осећам у Цркви, на Литургији, али и у сваком моменту свог живота... Тешко ми је ближе објаснити овај просторно-временски "парадокс" који то за мене није...

С нестрпљењем очекујем разбијање сопствених заблуда и боље познање Истине...

Па, ово је прилично добро - мада мало конфузно - речено.

Једино шта ја имам проблем (не теолошки, већ проблем личног доживљаја) да мртве доживим као већ-живе.

Чини ми се да је и Васке писао како осећа да су они мртви за које се моли заправо живи и томе слично.

Наравно, ја не поричем тај доживљај, нити његову објективност.

Ипак, смрт је тренутно раздвојеност и то радикална, па се тешко може надоместити молитвом, па чак и евхаристијом.

Можда једино може да се делимично "зацели" и да се делимично да неки "предокус". Да.

Зато је потребно потпуно васкрсење, тј. потпуно сједињење са Христом и Светом Тројицом.

За то нема доказа, и једино остаје вера.

Иначе, упркос доказима и историји и причи апостола, васкресње Христово (а тек наше) је чисто у домену вере и надања-на-невиђено. У свету готово све говори против васкрења мртвих. Тиме и хришћанство бива заиста луђе и скандалозније, јер се бави Немогућим.

[grigorije22]

http://www.pasinac.com/index.php?option=com_content&view=article&id=18:2009-10-09-07-58-55&catid=4:2009-10-09-07-19-54&Itemid=18

[Vaske]

Па, ово је прилично добро - мада мало конфузно - речено.

Једино шта ја имам проблем (не теолошки, већ проблем личног доживљаја) да мртве доживим као већ-живе.

Чини ми се да је и Васке писао како осећа да су они мртви за које се моли заправо живи и томе слично.

Наравно, ја не поричем тај доживљај, нити његову објективност.

Да мало појасним свој први коментар, јер видим да се може погрешно схватити.

Прво рекао сам да тај осјећај имам искључиво у вези неких умрлих, не свих.

Друго, тај осјећај "не доводи" те мртве пред мене као да су већ-живи, како ти рече, већ да су, можда је глупо рећи, засигурно већ удомљени у Христу. Е сад, да ли ће и васкрснути каузално је повезано са тим да ли је Христос васкрсао.

Ако не вјерујем у то васкрсење песпредметно је даље уопште писати на оваквој теми, а ако вјерујем, онда тај догађај преко ближњих (неких) живим већ сада. Надам се да сам био нешто јаснији?

[Лазар Нешић]

Да мало појасним свој први коментар, јер видим да се може погрешно схватити.

Прво рекао сам да тај осјећај имам искључиво у вези неких умрлих, не свих.

Друго, тај осјећај "не доводи" те мртве пред мене као да су већ-живи, како ти рече, већ да су, можда је глупо рећи, засигурно већ удомљени у Христу. Е сад, да ли ће и васкрснути каузално је повезано са тим да ли је Христос васкрсао.

Ако не вјерујем у то васкрсење песпредметно је даље уопште писати на оваквој теми, а ако вјерујем, онда тај догађај преко ближњих (неких) живим већ сада. Надам се да сам био нешто јаснији?

Наравно, ја сам те само узгредно поменуо.

То искуство молитве за преминуле је двоструко, посебно у Литургији: молимо се за преминуле, али молимо се и преминулима, нпр. молимо се за светитеље, али се молимо и њима. Тиме де факто и имамо неки (какав год) однос са њима, дакле једну везу која се ни са снрћу не прекида.

Да, и ово је исто важно што си рекао: да преко ближњих живимо већ сада то искуство васкрсења (колико се може).

Уз евхаристију и то представља један предукус.

[Justin Waters]

Иначе, упркос доказима и историји и причи апостола, васкресње Христово (а тек наше) је чисто у домену вере и надања-на-невиђено. У свету готово све говори против васкрења мртвих. Тиме и хришћанство бива заиста луђе и скандалозније, јер се бави Немогућим.

Слажем се да у свету готово ништа не говори у прилог васкрсењу мртвих и обнови свега постојећег у ново рухо - нову твар. То је буквално у домену вјере, тј да се питаш јел ти логично и смислено да нема васкрсења, све што проживиш у овом животу то ти је, или ти је ипак логичније и смисленије да смрт није крај и да живот непрестано тече и не гаси се.

Хришћанство би се могло суочити са проблемом у будућности. Зато што је евидентно да постоји један процес на овом свијету, а којег нажалост Црква или не жели да види, или га просто не види, па се не бави њиме. Ок, ако неће да пристану да прихвате чињенице везане за биолошку еволуцију, јер наводно нема доказа, не види се тра трућ...онда макар колективна еволуција, еволуција свијет или како год да се назвое постоји, и видљива је у сваком домену. Људи су у прошлости много мање могли да манипулишу природом, и да је при том разумију. Времено као на експоненцијалној кривуљи, напорима свих људи појединачно, свакоме знање о природи свијета постаје доступније, разноврсније, и богатије. Некад су људи пре 4000 година у вријема Авраама могли стајати на тлу, подићи горе поглед, и закључити да је све уперено у земљу. Ту је свод који држи звијезде и небеска видјела, около су мора - воде на којима је земља утемељена, земља се у дубину протеже на рубовима су пилари који држе свод...данас смо научили да је земља мајушна тачкица - кап у бескрајном мору универзума прекривеним милијардама галаксија и милијарадма милијарда звијезда у њима и милијардама милијарда планета које круже око њих. Некад је путовање из једне тачке па 1000 километара даље било напорно и одузимало је готово дио живота, данас 1000 километара пређемо за 3 сата авионским летом. Некада се комуникација обављала међу ближом околином, данас се комуницира на 10000 километара удаљености у реалном времену. Некада су људи дрхтали пред земљотресом и другим природним појавама, данас их почињу кротити. Некада су се писале књиге данима и данима да би добио један примјерак, данас га отштампаш за 30 секунди. Некада су требале читаве зграде да би чувао те књиге, данас сви ти подаци могу статити на један меморијски стик. Е то је та еволуција која је јако видљива у човјечанству, и онда се огледа на медисцинско - биолошком пољу. Како човјек све више освајај природу, почиње да манипулише њоме, већ се поставља питање да ли ће се пронаћи лијек против умирања? Ништа није немогуће бар у толико колико данас разумјемо људски организам, макар у неком домену мирног живљења гдје нећеш бити у прилици да ти глава буде одрубљена, мада ће можда и то да се ријеши графитним побољшањем мишићне масе, али ће се зауставити одумирање ћелије и омогућити њихово ефикасно мијењање током живљења. Човјек је догурао далеко у односу на прошлост, а будућност тек слиједи. Са техоноглијом која тек треба бити откривена, постоји могућност креирања сопствених виртуелних универзума у коме ће човјек бити Бог за оне који буду живјели у том свијету....

Поставља се питање како ће се хришћанство снаћи ако дође до овог доба? Одговор може бити неће Бог допустити да се то догоди...али мислим да је већ допустио тако што су људи крочили у технолошку револуцију. Јер ако се осврнемо на апсотолске списе, Јеванђеља, иако није егзактно наведено, али по реакцијама људи они као да су очекивали скори долазак Христа још за вријеме њихових живота. Он се није десио тад, али ће се десити кад тад, али до тад ће се много тога промјенити, па можда чак и сами људи, који ће постати роботизовани, побољшани итд...све то већ из перспктиве данашњег човјека, а шта тек са сутрашњим, нема никакве логике за модел живота каквог нуди хришћанство. Остаје само и само вјера да се вјерује, да наша судбина није као у филму који је сад актуелан у кинима, Прометеј, већ да је наша судбина да живимо вјечно.

[Душко Дугоушко]

Не делим Јустинијанов оптимизам када је научно-технолошки развој у питању. Сматрам да је крива научно-технолошког развоја човечанства отприлике нешто попут графика функције f (x)=ln(x+1), за вредности x>. Мислим да смо ми тренутно зашли у асимптотски део, у засићење и да ћемо свакако још напредовати, али да неће бити ничег револуционарног, поготово у технологији (а о есефу какав он описује и да не говорим)...

[Justin Waters]

Не делим Јустинијанов оптимизам када је научно-технолошки развој у питању. Сматрам да је крива научно-технолошког развоја човечанства отприлике функција попут f (x)=ln(x+1), x>. Мислим да смо ми тренутно зашли у асимптотски део, у засићење и да ћемо још напредовати, али да неће бити ничег револуционарног, поготово у технологији...

А који су разлози томе, тј шта по твом мишљењу стоји на том путу?

Како неће бити револуционарно, кад је рецимо нанотехнологија, када се усаврши и добије практичн примјену и на широко. управо то што ће направити револуцију и обрнути човјечанство наглавачке.

[Душко Дугоушко]

А који су разлози томе, тј шта по твом мишљењу стоји на том путу?

Како неће бити револуционарно, кад је рецимо нанотехнологија, када се усаврши и добије практичн примјену и на широко. управо то што ће направити револуцију и обрнути човјечанство наглавачке.

Стварност, односно закони физике.

Нанотехнологија већ постоји и није ништа револуционарно, то је нанопроцесор у твом рачунару, и даље од тога неће ићи. Никада неће бити пикопроцесора. Можда ћемо у будућности са електронике само прећи на фотонику, што значи да ћемо уместо стандардних електричних полупроводничких компоненти имати еквивалентне ствари само што сигнал који обрађују неће бити електрични већ оптички, па стога фотопроцесор или тако нешто, брзине обраде и количине података ће се драстично повећати, али не мислим да ће доћи до било чега револуционарног...

[Justin Waters]

Стварнот, односно закони физике.

Нанотехнологија већ постоји и није ништа револуционарно, то је нанопроцесор у твом рачунару, и даље од тога неће ићи. Никада неће бити пикопроцесора. Можда ћемо у будућности са електронике само прећи на фотонику, што значи да ћемо уместо стандардних електричних полупроводничких компоненти имати еквивалентне ствари само што сигнал који обрађују неће бити електрични већ оптички, па стога фотопроцесор или тако нешто, брзине обраде и количине података ће се драстично повећати, али не мислим да ће доћи до било чега револуционарног...

Па не постоји закони физике који су апсолутни. Закони постоје за одређену област. По законим физике у 18 и 19 вијеку, квантна физика никад није била могућа, па ипак откривена је кванта природа субатомских честица. Једно је физика, макро свијета, друго физика микро свијета. О квантној физици се још доста тога не зна, ту смо тек у правој прашуми која нуди мноштво неоткривених кутака.

Нанотехнологија би могла омогућити управо то продужење живота, гдје би се крзо пилуле уносили мини роботи, величине крвних зрнаца који би милили организмом и уништавали канцерогене ћелије и побољшавали био-хемијске процесе у организму. Можда је управо нанотехнологија кључ да се продужи животни вијек на рецимо садашњих 80 на 1000 година. Е то би било револуционарно заиста. Не постоје никакве научне границе томе, постоје само етичке и религијске.

[Душко Дугоушко]

Па не постоји закони физике који су апсолутни. Закони постоје за одређену област. По законим физике у 18 и 19 вијеку, квантна физика никад није била могућа, па ипак откривена је кванта природа субатомских честица. Једно је физика, макро свијета, друго физика микро свијета.

Нанотехнологија би могла омогућити управо то продужење живота, гдје би се крзо пилуле уносили мини роботи, величине крвних зрнаца који би милили организмом и уништавали канцерогене ћелије и побољшавали био-хемијске процесе у организму. Можда је управо нанотехнологија кључ да се продужи животни вијек на рецимо садашњих 80 на 1000 година. Е то би било револуционарно заиста. Не постоје никакве научне границе томе, постоје само етичке и религијске.

Границе постоје, физички је немогуће направити наноботе...

[Justin Waters]

Границе постоје, физички је немогуће направити наноботе...

Који физички закони то спречавају?

[Душко Дугоушко]

Који физички закони то спречавају?

Квантна механика, а МЕМС и НЕМС већ постоје и користе се увелико...

[w.a.mozart]

verujem... ne znam šta bih dodao

[Таша]

u jednoga Boga Oca, Svedrzitelja .... cekam vaskrsenje mrtvih i zivot buduceg veka. Amin !