Биљана-ЖРУ дневник

[Олимп]

Биљо, мислим да сте успели пренети ваше емоције. Бар сте на мене оставили велики утисак и велику радост! slava3

[Биљана]

Juče, vraćajući se kući s posla, pomislim da baš dugo nisam čula kako kiša pada! Te majušne kapi kako lupaju o lim na prozoru i pjevaju najljepše uspavanke! A danas!!? Danas je čujem! Predivno!

[Биљана]

"U oluji, u buri,

Kraj nedaća svih,

Uz teške gubitke

I uz tugu kletu

Biti nasmejan, prirodan, tih,

Najveća je umetnost na svetu".

Sergej A.Jesenjin

[Биљана]

Daljina može rastaviti dva tijela! Ali dva srca koja se vole, ne može! Eto, bez obzira što si ti tamo negdje, ko zna gdje, uvijek si mi blizu!

srcee srcee srcee srcee srcee srcee srcee srcee srcee srcee srcee srcee srcee srcee srcee

[Биљана]

Jutros me, negdje oko 6 sati, probudi neko grebuckanje! Otvorim oči i ugledam svoju Tamaru kako stoji na pragu spavaće sobe!

-Mama, mogu li ja malo kod tebe da legnem?

-Naravno, bebo! Dođi!

Ona sva onako raščupana, pospana zavuče se ispod pokrivača! Nasloni svoju glavu na moju ruku, a ja je drugom rukom zagrlim!

-Mmmmmmm. mama kako je kod tebe lijepo toplo! I miriše!

To me podsjetilo da sam i ja najviše voljela ujutro otići do maminog kreveta i zavući se ispod pokrivača! Voljela sam tu toplinu mamine postelje i taj miris! Uvijek mi je mirisalo na svježe jabuke! Tu, u maminoj toploj i mirisnoj postelji, osjećala sam sigurnost, sreću i spokoj!

Nije prošlo ni deset minuta, moja Tamara utonu u san! Gledam ja nju! Mazim je! Drago mi je što, bez obzira što joj je trinaest godina, i dalje voli ujuto da se "ušunja" u moj krevet! Duša mamina, kako samo mirno spava!

Ja nisam mogla više zapati, ali nisam htjela ni da ustanem! Nisam htjela da joj narušim taj spokoj! Samo sam je gledala, mazila i osmjehivala se!

[Биљана]

[Биљана]

ПОМИЛУЈ МЕ ГОСПОДЕ ПО ВЕЛИКОЈ МИЛОСТИ СВОЈОЈ!

Прије него ли се точак времена у моме животу заустави, помилуј ме! Прије него ли дуне смртни вјетар и на тијелу моме појаве се болести као вијесници смрти, помилуј ме! Прије него ли се величанствено сунце на висини смркне за мене, помилуј ме ! Нека сине за мене свјетлост Твоја oдзoго и растјера страшну таму ума мога! Прије него се земља врати у земљу и постане трулеж и прије пропасти свих црта красоте њене, помилуј ! Прије него ли гријеси моју превагну на Суду и посраме ме пред Судијом, помилуј, Господе испуњени благошћу! Прије него војинства изађу, претходећи Сину Цареву, да саберу биједни род наш пред Престо Судије, помилуј! Прије него ли се зачује глас трубе пред доласком Твојим, поштеди слуге Твоје и помилуј, Господе наш, Исусе! Прије него ли закључаш двери Твоје преда мном, Сине Божији и прије него ли постанем храна неугасивог огња пакленог, помилју ме!

Господе, ти једини знаш шта је у мом срцу!

[Биљана]

Прије, па има то и мјесец дана, пошаљем мејл свом јако добром пријатељу! Душа од човјека! Толико проблема у животу, а толико духовне снаге, да се пред њим постидим! На моје питање "како си", он шаље овакав одговор (преносим га у цјелости);

Бог помогао, Биљо. Ја сам осредње, буразер је бољи од мене. У сваком случају, слава Богу за све. Био сам на неком одмору у планинама и созерцавао сам све тајне света и творевине и датости, и нетварног, трансцендента и Светотројичности, отуђености од другога... Размишљао сам и о Другом и другачијем, о богоостављености, о милости и љубави, о жртви и Жртви, о катарзи, о мукама и Крсним мукама, о недостојности, о паду, о слави, о светлости и Светлости, о математици и физици честица, о породици и наследђу, о сећању на смрт, о миомиру, доброти, светости и моштима светих, о Цркви и Телу, о Првом и Последњем - Алфи и Омеги, о четири временска сектора, о време - простор континууму и закривљености простора, о лавиринтима космичких дубина и ширина, о непрестаном и убрзаном ширењу космоса, о напретку/назадовању човека, о уметности и Црквеној уметности, о икони, лику и подобију, о оваплоћењу, о Васкрсењу и празном гробу, о браку и благослову, о теопоетици, о фотографији, о рату, мржњи, незнању, тражењу пажње, о трагедији људске душе, испарењима ега, о радости - истинској и лажној, о Евхаристији и животу у Христу, о Богородици и величини жене у Православљу, о Светој Гори и пожару, о естетици, о телу и болести, о неумереностима и претеривању сваке врсте, о подвигу уздржања, о речима МИР СВИМА, о мучеништву и страдању, о теорији струна, о византијском појању, о величини и значају Светог Василија Великог, о Светом Јовану Дамаскину, о лози Светог Симеона, о томе да има наде за будућност, о крајностима зилотизма и његовој погубности, о онима који хуле на Духа Светога, о сопственој огреховљености, о детету, о кичу и шунду и њиховој онтологији, о прогонима и истрајавању на путу Господњем, о Патријарху Иринеју и његовом делању, о Архиепископу Јовану страдалном и Епископу Иринеју Новосадском и Бачком и њиховим величинама и посвећеностима и врлинама, о пријатељству, о молитви, чистоћи и екологији, о оном који је био најлепши међу Архангелима, али који се побунио против Бога и пао, о томе да је у заједници све могуће благословом и благодаћу, о повезивању и препознавању у Христу оних који се нису видели лицем к лицу, о Апостолу Павлу и његовом узношењу у небеса, о заточеништву Светог владике Николаја и његовој визији, о беди и глади, о старцу Епифанију Теодоропулосу, старцу Емилијану Симонопетриту, о Епископу Ремезијанском Андреју, о мојој девојци и нашој посвећености, о њеној уметности и виртуозности на клавиру, о слепилу мога брата и чудесној посети Божијој, о томе да часно носи име Светог Победоносца, о Богојављењу и речима: Ово је Син мој љубљени..., о празним колевкама Српско - Македонским, о лажном узношењу и каријеризму, о лутању у верама, о Оном Који ће опет доћи...

У две речи: Добар одмор.

Како си ти? Здрава ми била....

Ово је најљепши мејл који сам икад добила!

[Фоловер]

Прелепо! Ово ми је омиљени ЖРУ дневник. .smesko.

[Биљана]

Прелепо! Ово ми је омиљени ЖРУ дневник. .smesko.

Хвала ти много и драго ми је да ти се свиђа!

Много тога је уткано у ове странице, а највише љубави! crvenilo

[Биљана]

Tebi posvećujem ovo pismo, pisano sa vise nježnosti nego što je zvijezda na nebu, i sa više ljubavi nego sto je školjki u moru! Tebi poklanjam dugu moga srca! Tebi kojeg čekam i kojeg tražim!

Zgažena, slomljena, očiju sa milion isplakanih suza, bez daha, bez toplog pogleda.......ćutim i čekam! Čekam tebe koji ćeš mi donijeti radost! Tebe, koji ćeš promijeniti sve moje navike! Tebe koji ćeš me voljeti iskreno i toplo! Tebe, koji ćeš zakucati na vrata moga srca i nježno me prigrliti! Tebe, koji ćeš me vezati za svoje srce...........!

Jednostavno ćutim i čekam tebe takvog kakav jesi!

Kroz snove te tražim! Vidim tvoj lik u plavetnilu neba! Tvoje oči u zelenilu gora! Tvoj osmijeh u prozirnim daljinama! Čujem tvoj glas u otkucajima svoga srca!

Znam da ćeš doći! Da ćeš se jednom, s prvim zrakama sunca, pojaviti tu ispred mene i da ćeš me poljupcem probuditi.........ne iz sna, nego iz ovog iščekivanja!

[Andre Williams]

http://www.youtube.com/watch?v=r81-5ysME2Q

[Биљана]

Ivane hvala vam za numeru! Inače, draga mi je Aleksandra Radović i sviđaju mi se njene pjesme, samo ne znam šta ste vi meni time želite da kažete!!!

[Andre Williams]

@@Биљана,

кад сам прочитао писмо паде ми на памет ова песма.

ето, само то.

и молио бих, без персирања.

.smesko.

[Биљана]

„Gde je onaj cvetak zuti,

sto ga cela suma zna?

Gde se skriva, zašto cuti,

zar ga sto uvredih ja?

Nek me vodi labud beli,

sto ga pozna sumski svet,

il nek hladni vetar veli,

gde je taj moj mali cvet.

Vetar sumi, grane dira,

pita cvet gde sniva san.

Još mi srce nema mira,

dodji cvete, smiri jad.

U njem boja sunca ima,

sto ih cvetni dade maj,

ide jesen, stize zima,

..vene cvet, svoj nadje kraj...„”