Биљана-ЖРУ дневник

[Биљана]

Чудно!

Данас је баш био напоран и прилично стресан дан, а ја сам тако мирна и опуштена! Послије оваквог дана, обично будем уморна! Понекад осјећам и неиспаваност, без обзира да ли јесам добро спавала, или не! Данас.....ништа! Све је у реду! Могу слободно рећи да сам чак и необично весела!

Само Боже да потраје!

t4431 t4431 t4431 t4431

[Биљана]

Ne kažem da te ne volim, naprotiv. Pa, zato sam te i pustila, jer te volim! I sebe i tebe. Možda sam se malo izgubila na putu do tebe, ali sam se našla. Sve je sad lakše. Osoba u ogledalu mi je nedostajala. Oduševljava me, ponovo. Hrabra je, smela je, iskrena je i naučila je da voli. Ti si je naučio. Hvala ti!

srcee srcee srcee

[w.a.mozart]

evharistija na delu... LIKE

[Биљана]

"Slikar predmete ne podražava onakve kakvi oni zaista jesu i postoje već onakve kakvima se oni javljaju i izgledaju. Onda je svaka umjetnost koja podražava daleko od istine i to je, kako se čini, sve što ona može da izrazi, jer od svake stvari obuhvata samo jedan mali dio i to samo njen izgled. Tako, na primjer, slikar crta obućara ili stolara i ostale radnike, a da se pri tome ništa ne razumije u njihovu umjetnost" Platon (208, X, 2, Država)

aman

[Биљана]

Sjedim i nešto razmišljam...

Zar je ovo što želim da ponudim malo!!? Nudim sav svoj svijet na dlanu! Pa meni je to sve! Zar je malo, to moje ''sve''!!? Da li je moguće da je to malo!!? Heeeej, jedan cijeli svijet ti dajem! Sve što imam! Sve što znam! Sve što jesam.......

[Биљана]

Dok ovaj dan lagano sviće , a kazaljka na satu spokojno odbrojavaju vrijeme, pokušavam tu, na drugom kraju svijeta, da budem sretna što znam da postojiš, stvarno postojiš, ali si jako, jako daleko. Kad bi bar bio malo bliže i ovo bi jutro manje boljelo. Ali neka mili moj - kao što sve prođe - i ovo će proći!

Ljudi kažu da se vremenom svi snovi raspadnu ko trošne lađe i raspuknu kao baloni od sapunice... Polako, jedan po jedan... Ako se to i desi - valjda tad shvatiš da to i nisu ni bili pravi snovi, da je to samo bila iluzija sna, samo dodir magličaste žudnje.

Znaj mili moj - nema te crne sile zla koja bi mogla da se javi, pa da prestanem da te sanjam, da te želim, da ti pišem, da te iščekujem, da sa tobom čavrljam, da te slušam kako simpatično vrtiš svoj akcenat, da te izluđujem svojim bubicama, da te čekam da mi pričaš o ljubavi, o "muškim vrlinama" i pogledima na svijet, da mi "otvaraš oči", da mi nježno šapućeš i da me voliš...

Ne boj se zlato moje - ne mogu nemiri ono što može spokoj.

Ne pogađa sreća - koliko boli tuga.

Nije sutra ni crnije, ni bjelje - nego što je bilo svako juče....

Uvek je nekako. I uvek se može... I dalje se mora.

Potpuno razumem svaki tvoj oprez. Svaku tvoju stanku. Svaki tvoj strah. Svaku tvoju ranu. Svaku tvoju bol. Svaku tvoju nesreću i svaku tvoju tugu.

Svi mi imamo pravo na neke svoje tišine. Na neke svoje neiscjeljene rane, na neke svoje patnje i na neki svoj tihi i nijemi mir.

Postoje neke stvari o kojima se ćuti. O kojima se ne priča nikom.

I neke o kojima se priča.

I neke o kojima se priča samo prijateljima.

Znaš, duboko sam uverena da je i tvoja i moja čitava nesreća u tome što smo se rodili na pogrešnim mjestima. Da smo kojim slučajem svijet ugledali na drugoj strani svemira sve bi bilo drugačije. Sve ovozemaljske patnje bi nam bile daleke i svi problemi nepoznati i tuđi.

Da smo se rodili na srećnijem mjestu, u srećnijoj zemlji, u srećnije vrijeme...

Na to ne možemo uticati niti se to da promijeniti.

Možemo jedino da se iz sveg srca trudimo da pronađemo one naizgled male i beznačajne sitnice koje boje život nežnim tonovima i uz koje će nam možda biti ljepše i lakše da preživimo....

Znaš, svi smo mi iz neke ljubavi rođeni. I tako je počelo.

Dat nam je ovaj život na poklon, kao listić za tombolu.

Možemo puno dobiti, ali ne moramo.

Možemo sve izgubiti, ali ne moramo.

Sreća uvijek ima dve strane - sjaj i tugu.

Nikada još nisam srela nekog ko je nenormalno bogat i bezgranično srećan....

Ali znam mnoge koji su tako siromašni, a imaju tako velike radosti...

Vidiš - Bog se uvek potrudi da stvori ravnotežu.

Poslije velikih radosti obično dolaze velike tuge....

I obrnuto - posle velikih, olovnih kiša - pojavi se sunce....

Ponekad mi se čini da je car Radovan duboko negdje zakopao svoje blago i da ga niko ovozemaljski ne može pronaći.. Ali nije, veruj da nije. To blago je u nama i niko nam ga nikada neće začarati. Zato što je u srcu - a taj put nije za svakog prohodan..

Znaš, kad god ti pričam o sreći - osjetim se pomalo nesrećnom. Valjda shvatim da je sreća o kojoj sanjam tako nedostižna.... I to me raznježi....

Svako ima nekog koga voli.

Ja imam tebe. Svako ima nekog koga nema.... I koga žali. I bez koga mu je teško.

I koga ne može niko i ništa vratiti. I bez koga se život ponekad učini težak. I siv. I nemoguć. I uzaludan...

Ne zaboravi ljubavi moja - uvjek postoji neko ko te čeka na kraju puta. Na kraju dana, na kraju svega. Uvjek...

Uvjek postoji neko ko te voli baš takvog kakav jesi, ko te baš takvog prima, kome si baš takav drag... Uvjek postoji neko ko te želi saslušati, ko samo čeka da nešto kažeš...

Ja znam da si ti jedna velika i čista duša.

Ja te vidim, u snove ti dođem i gledam šta sanjaš..

Vidjećeš, činiće ti se jednog dana - sve ovo što je danas tako surovo, stvarno i bolno - biće jednom tako daleko i nemoguće, da nećeš povjerovati da si kroz sve to prošao i da si sve to proživjeo. Svi mi živimo u nekim hodnicima vremena.

Često nam se čini - lavirint nema kraja.

Volim tvoje izgubljene snove, tvoje ispreturane emocije, pomalo stidljive ljubavne izjave, zauvek potrošene nemirne godine, pokidane iluzije.... Tebe cijelog, takvog kakav jesi, kakav si stvoren, ....

I sad vidiš, dok ispijaš prvu jutarnju kafu čitajući ovu poruku - u ovom dalekom jutru, - tu sam, sa tobom, i tako snažno mislim na nas. Ne znam ko bi mi te mogao ukrasti iz srca.. Ni provalije vremena i prostora koja vječno može da nas dijeli.

Želim ti dobro jutro, ljubavi moja nježna...

I šaljem poljubac za sreću, za dobar i lijep dan.....

Svaki novi dan....

[Grizzly Adams]

[Биљана]

ТРЕЋЕ СУЗНО МОЉЕЊЕ

Љубав ме тера да се обраћам Богу, а недостојност ме моја убеђује да ћутим. Мучна болест присиљава ме да говорим, а греси ме нагоне да останем у ћутању. Душа моја болује и очи моје чезну за сузама.

Сагрешила си душо моја, покај се. Јер, ево, дани наши пролазе као сен. По страшним и ужасним местима цеш поћи. Не одлажи задуго, дан за даном, обраћење своје Господу, душо моја. Сокруши се душо моја, сокруши се при помисли на сва она блага, која си добила од Господа, а ниси их сачувала. Сокруши се при помисли на све оно што си учинила, а бог је био дуготрпељив према теби. Сокруши се да на страшном Суду Христовом не би била предана најцрњој тами.

Тешко мени грешном! Јер ја по слабости својој скврнавих и вазда скврнавим чистоту срца свога. Нерад и лењост посрамише смелост срца мога; зла жеља управља мноме, као властелин робом и ја јој се, као дете, одмах са страхом повинујем. Она ме води у заблуду, а ја се наслађујем тиме. тешко мени Господе! Благодат ме Твоја вуче у живот, а ја више волим смрт. Ти се стараш да постанем једнак анђелима, а ја из покварености своје, унижавам себе самог

[Grizzly Adams]

Супер! То ми је омиљена од св. Јефрема...

[Биљана]

mamin sin

[Биљана]

pile mamino....

[Биљана]

моје ћоше галерије slikanje

[Олимп]

Одушевљен сам. ПРЕЛЕПО! Права сте уметничка душа. victory78

[Биљана]

Да, можда сам погријешила! Можда сам заиста погријешила сам што сам ти било шта рекла! Требело је да ћутим и носим то у себи као и све остало! Али теби не могу ништа прећутати! И сад очекујем реакцију! Мучи ме то! Осјећам као да сам те разочарала! Као да сам прокоцкала сво твоје повјерење!

Гадан је тај осјећај чекања реакције! Шта ли ћеш рећи!? Да ли ћеш ме презрети!? Да ли сам те разочарала!?

Е, онда си се појавио! Непрестано сам гледала у тебе очекујући нешто.....било шта!!! Међутим......ти си исти! Никакав, па ни најмањи, знак на теби из којег ћу "прочитати" твој презир!

Ах, па шта је мени!? Нисмо сами! Ту нас је много! Сједимо и причамо,а ја очекујем од тебе нешто конкретно! Наравно да не можеш ништа ни рећи ни показати! Коначно ме та спознаја умирила, али и даље остаје чекање!

И када сам помислила да одговор нећу добити......ти си ме погледао! Да, видјела сам тај поглед! Да, видјела сам тај одговор који сам чекла! Диван је то осјећај када само ти, у мноштву гругих, видиш и ухватиш нечији поглед, упућен само теби! Обичном оку посматрача тај поглед је као и сваки други, али мени..........мени је тај поглед све!

Зато........хвала ти! Хвала ти за поглед! Хвала ти за све! То је још један у низу доказа колико си ти заиста посебан и велики! Хвала!

Посвећено Дарки!

[Биљана]

unatrašnji nemir... nastao upravo spoljašnjim faktorom... uticaj drugih osoba na nas... i to onih osoba od kojih to nismo očekivali... makar bilo i nagoveštaja (a bilo je).......