Биљана-ЖРУ дневник

[Биљана]

Trunka razumevanja, ona, samo jedna malena trun, koja je nedostajala...! Sve bi nadoknadila...! Sve bi bilo bolje, ljepše...!

Oko tvoje plavo sijalo bi neprocjenjivim sjajem! Osmijehom bi obasjalo čak i najtamnije uglove tamničarskih odaja...! Sve to... da je bilo te trunke...!

Potraži je! Tu je negdje...! Da se džepić nije oparao i da nije zapala negdje!!? Potraži je...! Eto u mojoj šaci je pregršt trunki koje čine veličinu mojih osjećanja! Svako zrnce je veličine okeana, a stanu u šaku...! Koja je pružena tebi... ! Svi okeani skupa su samo kap naspram površine koju činimo zajedno, kao cjelina...!

Vrati sjaj oku, i osmijeh mom namučenom licu...! To možeš... samo ti! Možeš! Učini to onako...... kao madjioničarskim štapićem...! Da pucketanjem prstiju i vještim pokretom štapića nestanu sve loše stvari! Možeš, ti možeš...! Dodaj malo šarene u ovo sivilo...! Dozvoli da čujem veselu pjesmu u izvodbi dečijeg hora u svom uhu! Dozvoli! Možeš! Potraži trun za nas...!

Poželi i ti ove moje želje.....!

[Драшко]

Poželi i ti ove moje želje.....!

heaven

[Биљана]

http://youtu.be/IGTHzZ0wB6E

[Биљана]

Da.....pričala bih ti! Ili pjevala......dok ne zaspiš!

I gledala te dok spavaš!

I voljela te.........

.........samo te voljela........

[Биљана]

[Биљана]

Kad sam ovo crtala, to sam ustvari,vježbala ruku.....ne dajući apsolutno nikakvu važnost ovome crtežu! Međutim, danas on zauzima posebno mjesto kod mene!

[Биљана]

Da, bio si ti tu uvijek! Od kako znam za sebe, znam i za tebe, samo si bio sakriven od pogleda! Ali znala sam da si tu! Osjećala sam te! Nadala ti se! Tražila te!

Danas te vidim! "Razotkrio" si mi se! Vidim tvoj osmijeh! Tvoj pokret ruke! Čujem te! O, kako simpatično izgovaraš to slovo "r"! Pričamo, maštamo......smijemo se! Ali...... sad si "daleko" od mene! Nisi znao da postojim i tvoj put više nije vodio ka meni! Na onom "raskršću" si otišao nekim sasvim drugim pravcem!

Na prvi "dogovoreni sastanak" sam došla, kako sam i srcem obećala! Od silne sreće, da ću te konačno naći, poranila sam! Čekala sam te sa velikim ushićenjem! Ali kad sam shvatila da te ipak nema, teškim i tužnim korakom sam se vratila!

A ti si došao! Tražio me! Dozivao me! Od tuge te nisam čula! Znam da nije opravdanje......

Ma da sam ti samo na tom "raskršću", "mjestu sastanka", ostavila malu cjeduljicu kao podsjetnik da sam bila tu!!! Zašto nisam!? Toliko sam puta citirala Dučića, da sam samoj sebi dosadila, a u tom momentu nisam se sjetila ni Dučića, niti bilo čega drugog, što će ostaviti traga da sam bila tu! A mogla sam ti napisati; " I ja, kom ne zna imena ni lica, sve njene misli ispunjavam tade.

Vernost joj zbori sa bledih usnica, silna k'o smrt, k'o ljubav bez nade"

Ti bi znao da sam to ja! Znao bi da sam bila tu i čekala! Nastavio bi me dozivati i danas bi sve bilo drugačije!

Ovako...........to "prazno raskršće" je odredilo i tvoj i moj tok!

Ne želim da ovo ispadne žalopojka! Ne krivim ja ni tebe, ni sebe, niti "loš tajming", niti bilo koga! Tako je to valjda trebalo da bude! A i taj put kojim sada ideš............čekaj me! Poćiću i ja za tobom! Jedina razlika će biti u tome, što sada znaš da dolazim!

[Биљана]

Neplanirane i spontane stvari i događaji u životu, nekako, ispadnu najbolje! I to mnogo bolje od onih pomno planiranih! Tu i leži sva ljepota; kad čovjek ne zna šta mu nosi današnji dan! Taman kad pomisliš: "još jedan dan u nizu", ono.....puf, desi ti se baš suprotno

U petak "pobjegnem" ranije s posla! Odem do banke da "olakšam" novčanik (poplaćam račune)! U povratku sretnem kolegu Daneta (koji je takođe član ovog foruma i mnogo dobar momak) u društvu s nekim čovjekom! Upozna nas Dane, kad ono radi se o nekom francuzu Žan Pjeru koji putuje svijetom na biciklu! Tu je u Doboju do subote (čeka nekog svog prijatelja pa će zajedno nastaviti svoj "tour de world")! Dane mi u par rečenica ispriča gdje ga je vodio i šta mu je sve pokazivao i on je naravno oduševljen! S obzirom da je bio oženjen ruskinjom nisu mu strane pravoslavne ikone, čak šta više veoma ih voli i poštuje! I sve bi to bilo super da ja Daneta nisam upitala kad i gdje je upoznao tog čovjeka (pretpostavila sam da je bio negdje na odmoru pa ga je upoznao i sad ovaj došao kod njega u Doboj)! Međutim nije! Dane ga je upoznao to jutro! Da, upravo to jutro! Sasvim slučajno! Ispred pošte! Kada ga je Dane upitao gdje će spavati i ovaj odgovorio da bi on mogao i u parku da spava, ovaj mu je naravno ponudio gostoprimstvo kod sebe! Francuz je to prihvatio, odnijeli su biciklo i stvari kod Daneta u stan i krenuli u obilazak grada!

Ja se oduševila! I Danetovim postupkom da sasvim nepoznatom čovjeku izađe u susret, ali i francuzom koji je jako prijatan i druželjubiv čovjek!

Pozdravim se ja s njima! Oni odu u svom putem, ja nastavim svojim! Sretnem kolegicu i počnem joj pričati upravo to, koga sam srela i koliko sam fascinirana svim tim! Na raskrsnici čekam da prođu automobili, ne bi li prešla ulicu, kad......Dane, Žan Pjer, Sandra (moja prijateljica, a Danetova sestra od tetke) u autu! Stadoše, otvoriše prozore i viču; "hajde s nama"! Bez iole dvoumljenja, sjednem s njima! Krenuli su Danetovim roditeljima na selo......na ručak!

Naravno, ljudi nas dočekaju...........savršeno! Kafa, sok, naravno rakija (domaća), meza (dok ručak ne bude završen).....ma sve savršeno! Žan Pjer samo ponavlja kako je sve odlično, kako je oduševljen, kako smo mi svi jako dobri ljudi, kako je hrana izvrsna, priroda zdrava...itd! Zatim nam je pričao o svojim putovanjima i o anegdotama na tim putovanjima! On je u Francuskoj sve svoje prodao (kuću, radnju...) i otisnuo se u svijet! I evo već je tri godine u "svijetu"! Putuje tako biciklom, upoznaje svakojake ljude, a na pitanje šta ga je baš u Doboj dovelo, on se dotaknu po nosu i reče: "feelings"!

Naravno, smijeh, zezanje i uopšte opuštena atmosfera su poprilično potrajali!

Bila je tu i komšinica Danetovih roditelja...........makedonka! Bože moj, pa ko je u tom momentu bio srećniji od mene!!? Žena me pozvala da s njom sledeće godine odem u Makedoniju! Kad nisam umrla od sreće

Sjetim se ja da u torbi imam ikonicu Isusa Hrista, a na poleđini je molitva za putnike! Izvadim je i kažem Žan Pjeru da s obzirom da on voli pravoslavne ikone, a i da želim da ima nešto što će ga podsjećati na nas, neka uzme tu ikonu kao poklon! Još kad sam mu rekla da je to molitva za putnike i da ta ikona treba baš kod njega da završi, on je bio toliko emotivno dirnut da je počeo da plače!

Naravno, posle obilnog i mnooooogo dobrog ručka, vrijeme je i da se vratimo! Ali prije nego se vratimo, odlučimo da Žan Pjeru pokažemo i naš manastir "Sv.Nikola"! Ima li potrebe da pišem da je čovjek bio fasciniran!?

Ne znam ni ja koliko je bilo sati kad smo se vratili! Sve u svemu, sve što je lijepo kratko traje! Dovezu me kući! Pozdravim se sa Žan Pjerom, koji je opet počeo plakati Zaželim mu srećan put i neka nam svrati opet ako ga "feelings" dovede!

Dane (Danijel Dragičević)........ .hvala. ti puno zahvali se i mami što nas je tako fino dočekala i nahranila

Petak je bio jedan veoma nepredviđen i predivan dan! Bogu hvala što je to tako! To je samo dokaz da je Bog veliki!

[Биљана]

"70. У свима књигама Новог Завета љубав је стављена изнад свих других врлина и заповести, као свеобухватна. Познате су речи апостола Павла о љубави: "Ако језике човечије и анђелске говорим, а љубави немам онда сам као звоно које звони и прапорац који звечи, ако имам прораштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву вјеру да и горе премијештам, а љубави немам, ништа сам. И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже. Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича; не надима се; не чини што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу; не радује се неправди, а радује се истини... А сад остаје вјера, нада и љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима" (I Кор. 13). Никад лепша химна љубави није човечијим језиком изречена." Касијана Владика Николај

[Биљана]

[Биљана]

Uh, ponedeljak je! Pa i ne volim ga baš nešto! Na poslu obično frka; "daj ovo", "de ono", "kako s ovim" i sl.

Otrčim do banke da obavim sve što imam dok nije posve ugrijalo! I u gradu "frka ponedeljka"! Pazarni je dan! Ljudi trče na sve strane! Gužva! Valjda svi hoće što prije da obave sve što treba pa da se maknu sa ove vreline!

I ja žurim, ali na semaforu moram stati Stanem do neke starije gospođe koju sam, onako usput, vidjela, kao i sve ostale koji su stajali i čekali! Upali se zeleno i samo da zakoračim, a ona meni:

-Sine, jesi li voljna da mi pomogneš peko ulice? Ja sam stara i spora, a ovi automobili......!- dodade kroz osmijeh!

-Naravno!- odgovorim joj!

Uzmem joj torbu koju je "vukla" sa pijace, a ona mene pod ruku i polako preko ulice! Tek tada sam pozornije pogledala tu staricu koja uopšte nije izgledala "staro"! Odavale su je samo oči! Upale, na krajevima spuštene i prilično sjetne, ali izuzetno dobre i neobično plave! Kosa u potpunosti sijeda, tačnije siva, skupljena u punđu na vrhu glave! Na njoj crna haljina sa bijelom kragnom, iz ko zna kojeg doba, kao i cipele! Njen stav je odavao da se radi o jednoj izuzetnoj dami!

-Vidiš li ti, dijete moje, ove automobile kako jure!!?- reče ona i dodade -U moje vrijeme nije bilo tako-

Osmijehnem se na te njene riječi "u moje vrijeme"! Svi nekako imaju neko "svoje vrijeme", koje je u stvari sinonim za neka dobra vremena! Nadam se da ću i ja moći jednog dana moći reći "Eeeee, nekad u moje vrijeme"!

-Ljudi su nekada bili dosta pažljiviji- nastavi ona -I imali su oči! Vidjeli su! Ovi danas su slijepi! Ne vide! Samo jure naokolo i stalno nekuda žure-

Pređemo mi tu ulicu i ja se ponudim da ženi odnesem tu torbu do stana, jer je baš bila poteška, a ona sa osmijehom prihvati! Sreća pa nije živjela daleko pa smo došle u relativno kratkom vremenu, ali je živjela na četvrtom spratu! Jadna žena! Napor je da siđe i da se popne pa makar i jednom sedmično! Ali, kako ona sama reče, rijetko kad izlazi iz kuće i obično joj komšinica dostavi sve što joj je potrebno! Međutim, baš danas je odlučila da sama ode do pijace i da, opet kako ona reče, "vidi svijeta"!

Dođemo mi do vrata, ruku pod ruku, i taman kad sam mislila da se pozdravim s njom, ona me pogleda onim tužnim, plavim očima i upita me:

-Hoćeš li ući unutra na čaj? Ali moraćeš ga ti napraviti!-

Zatekoše me te njene riječi, ali s radošću pristanem! Tek onda se sjetim da bi se trebala vratiti na posao i da ja, ustvari, žurim! Ali ta mi se misao samo provukla kroz glavu, nisam se osvrnula na nju!

Ušla sam u stan! Sve je odisalo nekim starim vremenima, kao i ta gospođa! Stilski namještaj (star, ali dobro očuvan), prava umjetnička djela po zidovima (portreti nekih ljudi), na malom stoliću gramofon... Svaki predmet u tom stanu je imao svoju priču i svoju istoriju!

-Tu u vitrini su ti čajnik, šoljice i poslužavnik, a u kuhinji ćeš se već snaći- reče mi!

Tako je i bilo! Skuvam nam čaj i poslužim ga u dnevnoj sobi gdje se gospođa Magda već bila smjestila u svoju fotelju! Na stoliću su bili neki keksići koji su jako prijali uz čaj!

Otpoče ona svoju priču! Sa velikim uživanjem i, čini mi se bez treptaja, sam slušala cijeli njen život! A imalo se u tih 85 godina šta i reći! Ukratko, ona je udovica već 35 godina! Muž joj je bio doktor internista, koji je, kakve li ironije, umro od tuge za nastradalim sinom! Ona je bila profesorica ruskog jezika i kako reče, već je 100 godina u penziji

Žena priča, a ja sa oduševljenjem slušam! U potpunosti sam zaboravila na posao! Zazvoni mi telefon i kao da me probudi iz nekog sna ili sanjarenja! Trgnem se! Uh, ovi moji iz firme! Tek tada shvatim koliko mene, ustvari, nema na poslu! Slažem da sam hitno morala kući, jer su me djeca zvala.....pukla cijev u kupatilu! Bi mi žao što sam to moralča reći pred gospođom Magdom, ispade kao da se sramotim njenog društva, ali ona me pogleda, kimnu glavom u znak odobravanja i reče:

-Razumijem, dijete moje"

Ustade da me isprati do vrata! Zahvali mi se što sam joj izašla u susret, a ja njoj za čaj i predivno društvo! Samo što sam krenula niz stepenice ona me viknu:

-Sine,..........svrati ponekad na čaj-

Osjetih sjetu u njenom glasu i vidjeh tugu u njenim očima! Bi mi jako žao i da je ne bih ostavila tako, ma da ne kažem jadnu, ali sigorno tužnu, sa šaljivim tonom joj odgovorim:

-Hoću! Doći ću! Ali....samo ako će opet biti onih finih keksića uz čaj-

Ona se slatko nasmija, kimnu glavom i kao da mi se opet zahvali!

Otići ću ja kod gospođe Magde! Neće se sve završiti samo na obećanju, a nije mi sve ni ispričala!

Eto, zna ponedeljak biti i fin dan!

[w.a.mozart]

pozdrav ! 4869

[Данијел Драгичевић]

e đesi komšinka. samo da ti rečnem da se javio Žan Pijer. cijeli dan te hvalio... kako si mu sva pametna und lijepa und prekrasan osmjeh.... ola laa... ;D

blog mu je na ovoj adresi

http://partagemaroute.blogspot.fr/search?updated-max=2012-07-30T10:05:00-07:00&max-results=20

ima i nas u kadru. vidimo se. pozz

[Биљана]

pozdrav ! 4869

Moj naklon Moci! 138999

[Биљана]

e đesi komšinka. samo da ti rečnem da se javio Žan Pijer. cijeli dan te hvalio... kako si mu sva pametna und lijepa und prekrasan osmjeh.... ola laa... gringrin

blog mu je na ovoj adresi

http://partagemarout...&max-results=20

ima i nas u kadru. vidimo se. pozz

Hvala Dane! E pa sad ću zaplakati! Od sreće, naravno! Još jednom da se zahvalim i tebi i tvojima za predivan dan, a i Zan Pjeru! Stavila sam i ja o njemu jedan mali mali postić ovdje! Hvala vam puuuuuuuuno!

:group111: