Abortusa dvaput više od porođaja u Srbiji

[R.Žiskar]

Ajd ne smaraj, svesna sam da mi nije nacin razmisljanja za pohvalu

Неко те наљутио? Весела си? Узели ти цвикцангле?

[Natasa.]

Неко те наљутио? Весела си? Узели ти цвикцангле?

Neki covek me uplasio :D

[R.Žiskar]

Neki covek me uplasio :D

Е, кад нађем Ђенку...у међувремену, да се смириш:

[Natasa.]

Е, кад нађем Ђенку...у међувремену, да се смириш:

Mmmmmmmmmm sampite, thnx .

Moze i jedan karanfil 0102_laugh 0102_laugh 0102_laugh

[Макрина]

Ја могу да кажем само једно:

Нисам финансијски осетила своју децу а све зато што су нам сви давали свега,ево и сад док чекамо још једну бебу,већ имамо све и добијамо,само колица да купимо и то ћу узети на лимунду нека добра половна.

Нисмо шкрти,него сматрам да у децу тек треба улагати у будућности а и нека одрасту у некој скромности,не морају све да имају.

Међутим,стварно мислим,да држава треба да се постара да помогне финансијски мајкама.Нису сви егоисти,има и оних који стварно тешко живе а воле децу.

Држава треба да стане иза нас,од првог дана трудноће,до породилишта преко свега каснијег.

Ми сад имамо два ђака у школи а следеће године већ три.Кћерка још увек добија беспалтне књиге а сину смо прошле године платили нове књиге и прибор око 12000дин.

Ове године сам одмах наручила и стигле су ми половне,одлично очуване за 3000дин.Молим лепо,уштеда велика.

Е,сад,ја имам интернет,мало сам радознала и снашла сам се,а шта ће они јадни људи из села који се једва прехрањују.Заједница није више толико јака да водимо рачуна једни о другима.

Има егоизма у нерађању,по мени прво има простаклука и необразовања у абортусу,о томе сам већ писала,али има и овога другога.Држава је дужна да све учини да се побољша наталитет.

[R.Žiskar]

Mmmmmmmmmm sampite, thnx .

Moze i jedan karanfil

Не да може, него је обавезан. Али можда би било добро да не спамујемо прилично озбиљну тему више? Слажеш се?

[Marjanovic]

Не треба занемарити законску регулативу и стопу абортуса. Рецимо наша земља има и имала је један од најлибералнијих закона о абортусу, док у многим западним земаљама абортус није био легалан (нпр у Немачкој све до деведесетих). Нпр. данас ни у Пољској, Ирској, Малти није могуће обавити абортус. Код нас постоји дубоко укорењена "култура смрти" који су комунисти ширили кроз наводну "еманципацију" и "просвећивање". Не заборавимо да је СССР био прва земља са легалним абортусима. Наравно, прекида трудноће тим путем је увек било и биће га, без обзира на законе. Међутим мислим да би другачији закон о абортусу можда мало изменио ствари. Наравно, потпуна забрана абортуса данас није могућа, али дефинитивно садашњи закон који допушта да се абортус обави готово као да се вади зуб, није добро решење што се и може приметити.

Цела ова проблематика је јако комплексна (као и уоште све питања везана за сексуалност и биоетику) и треба јој приступати пажљиво, без осуде било кога, што код нас није случај.

[Walter]

Narod i ne može kolektivno da bude hrišćanski narod, jer to i nije, samim tim ne može ni kolektivno da ima svest o grehu.

Тако је, ..

.. али одговорни, а у датом случају су то Црквени људи (дакле надам с еда смо то ''МИ'') или они који барем себе прецепирају као такве, па ако ни то - а оно бар они који ''леба од те Цркве једу'' они бар би требали да НАУЧЕ, ПОУЧЕ, тај народ који име је поверен - између осталих активности и за МИСИЈУ ( )а не само као некакав ''ПУКИ'' ''веран народ'' да том ''ИДЕАЛУ'' дакле (Хришћанском ЕТОСУ), ТЕЖЕ..

..Или не треба ни то..

. мислим која је онда поента постојања и Парохије, и Епархије а, и ..усуђујем се да кажем и Цркве у овом ''облику'' (у ужем смислу гледано) какав имамо код нас данас...

[Млађони]

E super što si tuda krenuo:

Što izvrši pljačku? Zato što nema novca.

Zašto nema novca? Zato što je preskupo.

Zašto je preskupo? Zato što postoji monopol od strane mafije.

Zašto postoji monopol? Zato što je nelegalno.

Legalizacija = ogromno smanjenje nasilja, jer ljudi neće morati da pribegavaju nasilju da bi došli do toga.

Naravno, mi ne bismo želeli da oni dođu do toga, ali u suštini, možemo samo izabrati način na koji će oni to uraditi.

Upravo su mafijaši/kartelaši ti kojima legalizacija narkotika najmanje odgovara.

Ne pada mi na pamet da ulazim u diskusiju sa tobom o necemu sto nije tema samo zato sto ti je tesko da priznash da "I ako se zabrani ima da se cini" los argument za nezabranjivanje bilo cega.

Ne kazme da je tvoj stav neispravan vec da je argument los sam po sebi.

[pink panter]

Ја могу да кажем само једно:

Нисам финансијски осетила своју децу а све зато што су нам сви давали свега,ево и сад док чекамо још једну бебу,већ имамо све и добијамо,само колица да купимо и то ћу узети на лимунду нека добра половна.

Нисмо шкрти,него сматрам да у децу тек треба улагати у будућности а и нека одрасту у некој скромности,не морају све да имају.

Међутим,стварно мислим,да држава треба да се постара да помогне финансијски мајкама.Нису сви егоисти,има и оних који стварно тешко живе а воле децу.

Држава треба да стане иза нас,од првог дана трудноће,до породилишта преко свега каснијег.

Ми сад имамо два ђака у школи а следеће године већ три.Кћерка још увек добија беспалтне књиге а сину смо прошле године платили нове књиге и прибор око 12000дин.

Ове године сам одмах наручила и стигле су ми половне,одлично очуване за 3000дин.Молим лепо,уштеда велика.

Е,сад,ја имам интернет,мало сам радознала и снашла сам се,а шта ће они јадни људи из села који се једва прехрањују.Заједница није више толико јака да водимо рачуна једни о другима.

Има егоизма у нерађању,по мени прво има простаклука и необразовања у абортусу,о томе сам већ писала,али има и овога другога.Држава је дужна да све учини да се побољша наталитет.

Potpis !

Neka im je malo hladno i neka je malo gladno neće ništa da mu škodi.

Ja mislim da kao što žena ima pravo da radi sa svojim tijelom šta hoće , tako i MNOGO više dijete ima pravo na svoj život .

Žalosno je to što država ne stane iza roditelja i nataliteta u svojoj zemlji. Kakva će to biti država u budućnosti. Država staraca i tuge bez dječije graje i osmijeha !

Što je rekao Njegoš : ooo kukalo srpstvo ugašeno...

[Биљана]

[bosanac]

Stav islama prema abortusu

· piše: mr. Zijad Ljakić ·

Krajem osamnaestog stoljeća, kao plod propagande čiji je cilj bio da se ograniči broj stanovnika na Zemlji i smanji njegov nagli porast, dolazi do izražaja pitanje abortusa. Prvi propagator ove ideje bio je Melsus, kršćanski sveštenik iz Britanije. Zasnovao je svoju ideju na tvrdnji da mnoštvo stanovnika na Zemlji predstavlja opasnost po izvore životnih sredstava za čovječanstvo, a dokazivao je to geometrijskim putem: broj stanovnika na Zemlji povećava se po formuli: dva, četiri, osam, šesnaest, trideset i dva, itd, dok se izvori životnih sredstava povećavaju po formuli: dva, tri, četiri, pet, itd...

Pitanje abortusa u biti nije suvremeno šerijatsko pitanje, međutim, mnoštvo je razloga koji su ovo pitanje učinili jednom od glavnih tema rasprave u raznim prigodama, na raznim mjestima i među različitim nivoima ljudi. Od tih razloga ističu se dva:

Prvo: što mnogi ljudi pitaju o šerijatskom propisu pobačaja.

Drugo: što je abortus sa napretkom medicine postao tako obična stvar, da je u mogućnosti bilo koja žena da ode ljekaru i da se za kratko vrijeme riješi 'neželjene' trudnoće.

Definicija abortusa

Islamski pravnici definišu abortus jezičkim značenjem, tj. abortus je pobačaj djeteta (ploda, fetusa ili embria) prije njegovog upotpunjenja. (Pogledaj: El-Bahru er-raiku, 8/389; i El-Mevsu'atu el-fikhijetu el-kuvejtije, 2/56.)

Povijest abortusa

Abortus je bio poznat još u davna vremena kao sredstvo otklanjanja ili prikrivanja neželjene tudnoće kao i ograničenja poroda. Načini i metode pobačaja (abortusa) koji su tada rađeni su se razlikovali od današnjih. Naime, žena koja bi htjela da pobaci radila bi jednu od slijedećih metoda: ● pila bi čajeve od posebnih trava,

● jela biljke za koje se u praksi pokazalo da uzrokuju pobačaj,

● skakala bi sa određene visine čime bi uzrokovala otkidanje i umiranje ploda,

● udarala bi sama sebe po stomaku ili bi to radila druga osoba čime bi bio izazvan pobačaj.

Muslimanski liječnik Ibn Sina navodi tri slučaja kada treba po njemu izvršiti abortus:

● kada mala djevojčica zatrudni, a postoji bojazan da bi umrla na porođaju,

● kada u maternici majke ima izraslina koja bi uzrokovala smrt i djeteta i majke i

● kada umre dijete u utrobi majke. (Pogledaj: Ahkamul-dženin, 117.)

Krajem osamnaestog stoljeća, kao plod propagande čiji je cilj bio da se ograniči broj stanovnika na Zemlji i smanji njegov nagli porast, dolazi do izražaja pitanje abortusa. Prvi propagator ove ideje bio je Melsus, kršćanski sveštenik iz Britanije. Zasnovao je svoju ideju na tvrdnji da mnoštvo stanovnika na Zemlji predstavlja opasnost po izvore životnih sredstava za čovječanstvo, a dokazivao je to geometrijskim putem tj. broj stanovnika na Zemlji povećava se po formuli: dva, četiri, osam, šesnaest, trideset i dva, itd, dok se izvori životnih sredstava povećavaju po formuli dva, tri, četiri, pet, itd. Zatim je ova ideja našla svoje protagoniste, te se prvo proširila u Americi, iako je u samom početku doživjela žestoko protivljenje od strane države i društva. A 1942.g. osnovano je udruženje pod nazivom: "Liga za reformu porodice", koje je pozivalo na upotrebu sredstava za spriječavanje trudnoće i na vršenje abortusa kako bi se smanjio nagli porast stanovništva. Zatim je ovo udruženje postalo član Ujedinjenih nacija i osnovalo mnoštvo ogranaka diljem svijeta, pa čak i u muslimanskim zamljama. (Pogledaj: El-Mesailu et-tibbije vel muamelatul malijel muasre, d. Halid ibn Alijj El-Mušjekih; 2/2.)

Donošenje zakona o abortusu

Abortus je bio zabranjen kod židova i kršćana, s tim da je kazna nad počiniocem kod židova bila prepuštena presudi sudije, a kod kršćana određena ubistvom. Zbog toga je Britanija 1524.g. donijela zakon o kazni pogubljenja nad počiniocem abortusa, također Njemačka 1531.g., Francuska 1562.g. i Rusija 1649.g. Za razliku od ostalih kršćanskih sekti, protestantska crkva je imala veoma blag stav prema abortusu, tako da ga je dozvoljavala i zbog sitnih razloga. Zatim je kazna ubistva za abortus ublažena kaznom trajnog zatvora sa teškim fizičkim radom, da bi je zatim još umanjili sve dok nije pobačaj postao dozvoljen u mnogim zemljama svijeta. Slično tome desilo se i u Americi,gdje je prvo kazna bila pogubljenje, zatim trajni zatvor, a zatim je bila ublažavana sve dok ga nisu dozvolili.

style="font-size: 9pt; font-family: Verdana; ">Sovjetski savez se smatra prvom državom koja je javno dozvolila abortus, i to 1920.g., a zatim je 1935.g. ponovo zabranila zbog mnoštva smrtnih slučajeva trudnica uzrokovanih abortusom, te ponovo dozvolila 1955.g. Poslije Sovjetskog saveza 1948.g. dozvolio je Japan pobačaj ženama koje imaju petero djece, zatim je broj smanjen da bi na kraju bilo dozvoljeno u prva tri mjeseca trudnoće. Poslije toga slijede Britanija 1968.g. Amerika 1973.g. i Francuska 1975.g. Za razliku od Zapada, u većini muslimanskihzamalja abortus je zabranjen i kažnjava se zatvorom od šest mjeseci do tri godine, kao što je u Egiptu, Siriji i Jordanu. U ovome su se izdvojile Turska i Tunis, koje su zakonom dozvolile abortus. (Pogledaj: Ahkamul dženin, 120-125.)

Statistički podaci o abortusu

Na osnovu izvještaja Svjetske zdravstvene organizacije do 1984.g. broj pobačaja je dostigao cifru od pedeset miliona, a broj smrtnih slučajeva trudnica kao posljedica abortusa kretao se između sto sedamdeset hiljada do dvije stotine hiljada. Između 1973.g. i 1983.g. u toku deset godina u Americi je izvršeno petnaest miliona pobačaja, a u samom Njujorku se nalaze više od tri stotine ambulanti samo za abortus. (Pogledaj: El-Mesailut-tibbije vel muamelatul malijel muasre, 3.) Ove brojke upokazuju na opasnost abortusa kao sredstva uništavanja ljudskih embria.

Stav Islama prema abortusu

Prije samog navođenja stavova islamskih učenjaka i argumenata kojima podupiru svoje stavove, može se uopćeno kazati da je pobačaj oprečan Šerijatu iz nekoliko razloga:

Prvo: cilj Šerijata (mekasiduš-šeri'ati) je zaštita pet nužnih stvari: vjere, života, potomstva, pameti i imetaka, bez kojih se remeti sistem ljudskog života na dunjaluku na čemu se složio ovaj Ummet i šerijati prijašnjih poslanika, a plod u stomaku majke je početna faza ljudskog života te ulazi pod cilj zaštite života.

Drugo: abortus se suprostavlja jednom od ciljeva braka, tj. umnožavanju porodice, kaže Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, u rivajetu od Enesa, radijallahu 'anhu: „Ženite rotkinje, koje vam se svide, zaista ću se ja ponositi vašom brojnošću pred poslanicima na Sudnjem Danu.“ (Bilježi ga Ahmed, 3/158; i Ibn Hibban, 1228; a Šejh Albani ga ocjenjuje vjerodostojnim, El-Irva', 6/195.) Također, na to upućuje dozvola ili preporučljivost ženidbe sa više žena kako bi povećao porod.

Treće: abortus u sebi sadrži loše mišljenje o Uzvišenom Allahu, subhanehu ve te 'ala, naime, mnogi traže utočište u abortusu srtahujući za nafaku djeteta ili troškove odgoja djeteta, a kaže Uzvišeni: "Na Zemlji nema nijednog bića, a da ga Allah ne hrani." (Prijevod značenja Hud, 6.)

Vrste abortusa:

● spontani abortus

● pobačaj bez šerijatske nužde

● nužni pobačaj

● pobačaj ploda začetog zinalukom

● pobačaj ploda začetog silovanjem

● pobačaj deformisanog ploda.

U slijedećim brojevima uz Allahovu, subhanehu ve te'ala, dozvolu, pisat ćemo o spomenutim vrstama abortusa i propisima istih. Uzvišenom Allahu neka je hvala na početku i na kraju! Neka je salavat i selam na Allahova Poslanika, njegovu porodicu i sve ashabe!

[bosanac]

Stav islama prema abortusu (drugi dio)

BR

31

· piše: mr. Zijad Ljakić · juli 2009.

Kaže imam Nevevi: "Složni su učenjaci da se duša udahnjuje poslije četiri mjeseca", također to potvrđuje El-Kurtubi: "Učenjaci se nisu razišli oko toga da se duša udahnjuje poslije sto dvadeset dana. "Abortus poslije udahnuća duše je zabranjen po idžma'u (konsenzusu) islamskih učenjaka i smatra se ubistvom nedužne duše. Kaže Ed-Derdir, fakih malikijskog mezheba: "Nije dozvoljeno pobaciti plod iz maternice ni u prvih četrdeset dana, a kada mu se udahne duša zabranjeno je po idžma'u (konsenzusu)." Kaže Ibnul 'Arebi, fakih šafijskog mezheba: "A što se tiče pobacivanja ploda u koji je udahnuta duša, to je ubistvo oko kojeg nema razilaženja među učenjacima.

U prethodnom tekstu o abortusu je bilo govora o definiciji abortusa, o abortusu kroz historiju, donošenju zakona o zabrani a zatim dozvoli abortusa, kao i općem stavu Islama o abortusu te vrstama abortusa. U ovom broju će, uz Allahovu pomoć, biti govora o šerijatskom statusu spontanog abortusa, abortusa bez šerijatske nužde i nužnom abortusu.

Spontani abortus

Spontani abortus je pobačaj do koga dolazi bez želje trudnice, zbog neke bolesti ili zbog umiranja ploda u maternici izazvanog na bilo koji način. To je prirodan proces u kome maternica izbacuje plod čiji se životni faktori nisu upotpunili. Medicinski je potvrđeno da između 60% i 70% spontanih pobačaja bude zbog deformacije ploda. Razlozi spontanog abortusa se vraćaju na tri stvar: poremećaj samog ploda, poremećaj u tijelu majke, vanjski uticaj. (Ahkamul-dženin 114.) Propis ove vrste abortusa je jasan; nema grijeha onaj kome se to desi, nego je on Allahova milost prema ženi da joj maternica izbaci uginuli ili deformisani plod.

Pobačaj bez šerijatske nužde

Pod riječima „bez šerijatske nužde“ se misli na sve razloge i motive za pobačaj koji ne potpadaju pod sljedeće vrste: nužni pobačaj (tj. ako plod uzrokuje smrt majke), pobačaj ploda začetog zinalukom ili silovanjem i pobačaj deformisanog ploda. Ovu vrstu abortusa možemo podijeliti na dva perioda, shodno u kom vremenskom razvojnom periodu ploda se vrši abortus.

Prvi period: abortus u prva četiri mjeseca trudnoće tj. prije udahnuća duše.

Drugi period: abortus poslije udahnuća duše.

Abortus u prva četiri mjeseca trudnoće tj. prije udahnuća duše

Islamski učenjaci imaju različite stavove o abortusu u periodu prije nego što se udahne duše. Čak učenjaci unutar jednog mezheba su podijeljeni po ovom pitanju do te mjere da neki od njih kažu da je zvanični stav mezheba zabrana, dok drugi učenjaci iz istog tog mezheba kažu da je stav mezheba dozvola. Zato ćemo naći u govoru mnogih suvremenih učenjaka da kažu da su svi mezhebi na tome da je zabranjen abortus osim što poneki učenjaci unutar mezheba dozvoljavaju abortus kada ima za to potrebe ili u prvih četrdeset dana, a ovo je velika grešaka.Da bi se riješila ova zavrzlama oko pravog stava nekog mezheba po ovom pitanju, bilo je neophodno vratiti se na priznate knjige mezheba (kutubu mu'temede). Nakon istraživanja i analize svega rečenog o abortusu stavovi učenjaka se mogu svesti na sljedeća tri mišljenja:

Prvo mišljenje: da je abortus u ovom periodu dozvoljen, s tim da dio učenjaka koji zauzimaju ovaj stav dodaju da je dozvoljen uz pokuđenost. Ispravno je da je ovo zvanični stav hanefijske i šafijske pravne škole, i učenjaka El-Lahmija od malikija.[Pogledaj: Hašijetu Ibn 'Abidin (4/335-336) i Šerhu fethil-kadir (2/495), El-Havil kebir (11/196-197), Mevahibu-l-dželil (5/133).]Svoj stav podupiru slijedećim dokazima:

Prvi dokaz: Da je osnova dozvola sve dok ne dođe dokaz da je abortus zabranjen, a zabrana nije došla.

Komentar: nije osnov dozvola nego zabrana, a argumenti zabrane su sadržani u sljedećem: Riječi Uzvišenog u prijevodu značenja: "Zatim ga kao kap sjemena na sigurno mjesto stavili." (Prijevod značenja El-Mu'minun, 13.) Kaže Merdavi i Ševkani da riječi (fi kararin mekin - na sigurnom mjestu) znači maternica, tj. da je kap sjemena u prvoj fazi stvaranja živog bića na sigurnom mjestu poput sjemena u zemlji. A iz ovoga se razumije da je vađenje kapi iz sigurnog mjesta vid nasilja prema njemu i njegovo uništenje. Došlo je u vjerodostojnim hadisima da se šerijatska kazna (kamenovanja ili bičevanja) nad trudnom ženom zbog zinaluka ne izvršava sve dok se ne porodi, svejedno u kom mjesecu trudnoće bila, a to je zbog zabrane uništenja ploda. Od učenjaka koji smatraju da je osnova zabrana abortusa je Stalna komisija za fetve u Saudijskoj arabiji na čelu sa šejhom Bin Bazom. (Pogledaj fetvu broj 17576.)

Drugi dokaz: Plod u ovom periodu nije ljudsko biće zato ga je dozvoljeno pobaciti.

Komentar: to što nije ljudsko biće nije dokaz da ga je dozvoljeno uništiti, jer su ta kap, a zatim ugrušak te komad mesa početne faze stvaranja ljudskog bića, zbog toga nije dozvoljeno izvršiti šerijatsku kaznu (kamenovanja ili bičevanja) nad trudnicom zbog zinaluka.

Treći dokaz: Kijas (analogija): kao što je dozvoljen 'azl (tj. prilikom spolnog odnosa izbaciti sjeme van maternice) tako je dozvoljeno izvršiti abortus prije nego što se duša udahne.

Komentar: u ovom kijasu postoji razlika između 'azla i abortusa, jer prilikom abortusa plod u maternici je buduće dijete čije su faze stvaranja počele za razliku od 'azla gdje uopšte nije došlo do oplođavanja.

Četvrti dokaz: U ovaj plod još nije duša udahnuta, kao što je došlo u hadisu Abullaha ibn Mes'uda, radjallahu 'anhu, a ono što nema dušu neće biti ni proživljeno na Sudnjem danu, prema tome kao da ga i nema, s toga nema smetnje da se pobaci.

Komentar: ovaj plod, kada ga pustimo da se razvija, nakon određenog vremena mu se udahnjuje duša, Allahovom voljom, i postaje čovjek te će biti proživljen na Sudnjem danu, zato sprečavanje razvoja tog ploda je bespravno nasilje nad njim koje je zabranjeno i griješno.

Drugo mišljenje: da je abortus uopćeno zabranjen. Ovo je zvanični stav malikijskog i zahirijskog mezheba, te stav sljedećih učenjaka: Gazalija, Ibn-'Imada i Ibn Hadžera učenjaka šafijskog mezheba, Ibnul-Dževzija i Ibn Redžeba od hanbelija, a također su ga izabrali El-'Iz ibn Abdusselam i Ibn Tejmije.[Pogledaj: Hašijetu-d-dusuki ale-š-šerhil kebir (3/86), Ihjau' ulumi-d-din (2/110-111), Fethu-l-bari (9/386), Ahkamun-nisa' 306, Džami'u-l-'ulumi vel hikemi (102).] Zasnovali su svoj stav na sljedećim dokazima:

Prvi dokaz: Hadis Abdullaha ibn Mes'uda, radijallahu 'anhu, u kojem Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kaže:„Zaista, stvaranje jednog od vas biva u utrobi njegove majke četrdeset dana, zatim biva ugrušak isto toliko, zatim biva gruda mesa isto toliko, a onda Allah pošalje meleka i narede mu se četiri stvari, kaže mu se: piši njegovo djelo, nafaku, dužinu života, da li će biti sretan ili nesretan, a zatim mu se udahne duša“. (Bilježi ga Buharija 3208 i Muslim 2643.) Hadis ukazuje jasnim riječima da stvaranje čovjeka počinje prvih četrdeset dana.

Drugi dokaz: Abortus je zabranjen na osnovu propisa 'azla ('azl je da se prilikom spolnog odnosa izbaci sjeme van maternice), s tim da se ovaj dokaz opravdava iz dva različita ugla: prvi od strane učenjaka koji smatraju da je 'azl zabranjen, iz čega proizlazi da je abortus preče da bude zabranjen, i drugi od učenjaka kod kojih je 'azl dozvoljen što upućuje da je haram pobaciti plod kada se smjesti u maternici.

Komentar: dokaz posmatran iz prvog ugla je jak s tim da im se može prigovoriti na zabrani 'azla, naročito kada imamo u vidu jasne dokaze za dozvolu sa jedne strane, a sa druge da su na tom stavu četiri mezheba, Ibn Tejmije, Ibn Kajjim i mnogi drugi učenjaci. A da bi dokaz, posmatrano iz drugog ugla, imao svoju snagu treba ga pojačati sljedećim:

● da su ashabi, prilikom pitanja Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, o propisu 'azla, naveli da ne žele da žena zatrudni, a to upućuje da je kod njih bilo poznato da pobačaj nije dozvoljen te ga o tome nisu ni pitali.

● da je pobačaj bio dozvoljen, Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, bi na to uputio ashabe, tj. pojasnio bi im da nema smetnje da se uzrokuje pobačaj nakon saznanja o trudnoći.

Treći dokaz: Kijas (analogija), upoređivanje ploda prije udahnuća duše sa jajetom divljači, odnosno kao što nije dozvoljeno muhrimu (onome koji je zanijetio hadždž ili 'umru) da razbije jaje divljači (što je potvrđeno u hadisu od Alije, radijallahu 'anhu), jer je muhrimu lov zabranjen, isto tako nije dozvoljen pobačaj ploda iz maternice.

Komantar: ovaj kijas je ispravan jer je ispunio svoje šartove, a ono što je zajedničko između ploda i jajeta je da od oboga nastaje živo

biće.

Četvrti dokaz: Abortus je oprečan jednom od ciljeva braka, tj. imanju potomstva.

Treće mišljenje: da je abortus dozvoljen u periodu nutfeta, tj. prvih četrdeset dana trudnoće, a da je poslije zabranjen. Ovo je stav hanbelijske pravne škole. Sličan stav ima i šejh Ibn 'Usejmin, tj. da nije dozvoljen abortus osim u toku perioda nutfe (kapi sjemena-prvih četrdeset dana) ako za to ima potrebe.[Pogledaj: El-Furu'u (1/393), El-Insaf (1/479) i Muntehel-iradat (1/37), Eš-Šerhul mumti'a (10/654).] Oni dokazuju svoj stav sa jednim dokazom: Kažu: Kap sjemena (ploda) se još nije zametnula u ovom periodu, te je poput kapi sjemena prije ulaska u maternicu, zato nema smetnje da se pobaci.

Komentar: šejh Muhammed Nu'ajm Jasin odgovara na ovaj dokaz potvrđenom naučnom činjenicom da se u periodu od prvih sedam dana dešava začeće. Sa druge strane, kap sjemena se već smjestila u maternici i ušla u fazu stvaranja budućeg ljudskog bića za razliku od sjemena van maternice.(Pogledaj: Ebhasu fikhije fi kadaja tibijje 222.)

Radžih (odabrano mišljenje): iz gore navedenog se da primjetiti da dokazi koji ukazuju na zabranu abortusa su jači od dokaza druga dva mišljenja, dok su sa druga strane dokazi dozvole abortusa podložni jakoj kritici nakon čega gube validnost. Prema tome: abortus nije dozvoljen u ovom razvojnom periodu ploda svejedno koji mu motivi bili: strah za nafakom djeteta, plan da se ima malo djece, čuvanje tjelesne linije, zauzetost poslom, studiranjem ili slično. Ovo je također stav Udruženja velikih učenjaka (Hej'etu kibaril 'ulema) u Saudijskoj arabiji. A Allah zna najbolje.

Abortus poslije udahnuća duše

Kada se udahnjuje duša u zametnuti plod? U hadisu, gore spomenutom, kojeg prenosi Abdullah ibn Mes'ud, radijallahu 'anhu, došlo je da se duša udahnjuje poslije četiri mjeseca. Kaže Nevevi: "Složni su učenjaci da se duša udahnjuje poslije četiri mjeseca", također to potvrđuje El-Kurtubi: "Učenjaci se nisu razišli oko toga da se duša udahnjuje poslije sto dvadeset dana. " [Pogledaj: Šerhu sahihi Muslim (16/157), El-Džami' li ahkamil Kur'an (14/316)] Abortus poslije udahnuća duše je zabranjen po idžma'u (konsenzusu) islamskih učenjaka i smatra se ubistvom nedužne duše. Kaže Ed-Derdir, fakih malikijskog mezheba: "Nije dozvoljeno pobaciti plod iz maternice ni u prvih četrdeset dana, a kada mu se udahne duša zabranjeno je po idžma'u (konsenzusu)." (Pogledaj: Hašijetu-d-dusuki 3/86.) Kaže Ibnul 'Arebi, fakih šafijskog mezheba: "A što se tiče pobacivanja ploda u koji je udahnuta duša, to je ubistvo oko kojeg nema razilaženja među učenjacima." (Pogledaj: El-Kabes 15/528.) Kaže Uzvišeni u prijevodu značenja: "Ne ubijajte onog koga je Allah zabranio ubiti, osim ako to pravda zahtijeva." (Prijevod značenja El-En'am, 151.)

Rezime: Može se zaključiti, na osnovu gore navedenog, da nije dozvoljeno izvršiti abortus ni u jednom od ova dva perioda bez šerijatske nužnosti.

Nužni pobačaj

Pod nuždom se ovdje podrazumijeva da ostanak ploda (fetusa) u maternici prijeti opsnošću po majčin život, kao na primjer: da trudnica boluje od neke bolesti, a da boravak ploda u njenoj matrnici, povećavajući tu bolest, prijeti životu same trudnice ili trudnica ima neku srčanu bolest ili rak dojke i slično. Šart da se smatra pobačajem iz nužde je da je ostanak ploda u maternici stvarna opasnost po život majke. Ovu vrstu pobačaja možemo također podijeliti u dva perioda:

Prvi period: prije udahnuća duše. Ulema je saglasna na dozvoli abortusa u ovom slučaju, dokazujući to sljedećim:

● Fikhska pravila: Veća šteta se otklanja manjom štetom. Čini se manje zlo od dva zla od kojih se jedno mora uraditi. Nužda dozvoljava zabranjeno.

● Majka je razlog života ploda, zato nije dozvoljeno da plod bude razlogom njene smrti.

● Život majke je siguran, a život ploda upitan.

Da bi ovaj abortus bio dozvoljen treba ispuniti sljedeće šartove:

● postojanje stvarne bolesti koja prijeti životu majke,

● da se ne može izliječiti ta bolest osim abortusom,

● da je ljekar pouzdana i provjerena osoba u njegovoj procjeni da je abortus jedino rješenje. (Pogledaj: Hašijetu Ibn 'Abidin (5/377), Hašijetu-d-dusuki (4/268), El-Ikna' (4/129) i El-Mevsu'atu el-fikhijetu el-kuvejtije (2/59).)

Drugi period: nakon što se udahne duša. Znači da plod ima više od četiri mjeseca i njegov ostanak u maternici prijeti životu majke, pa ili ćemo izvršiti abortus i spasiti život majke, ili ostaviti plod što će uzrokovati smrt majke. Dva su mišljenja učenjaka u ovoj mes'eli:

Prvo mišljenje: zabrana abortusa pa makar to odvelo majku u smrt. Ovo je stav mnogih učenjaka, između ostalih Ibn 'Abidina, hanefijskog učenjaka, i Muhammeda ibn Usejmina od suvremene uleme. Dokazi ovog stava:

● Složni se islamski učenjaci da nije dozvoljeno čovjeku da ubije drugog pod prisilom kako bi sebi život sačuvao pa makar to odvelo u smrt prisiljenog, a tako isto i trudnica. Zabranjeno je ubiti plod u koji je duša udahnuta kako bi sačuvali život trudnice.

● Po idžma'u učenjaka ovog Ummeta zabranjeno je čovjeku koji umire od gladi da ubije drugog čovjeka kako bi ga pojeo i spasio sebi život, tako isto zabranjeno je da ubijemo fetus (plod) da bi sačuvali život njegove majke.

● Proučavanjem šerijatskih tekstova iz Kur'ana i Sunneta ne možemo naći nijedan dokaz koji upućuje na dozvolu čuvanja života jednog čovjeka ubijanjem drugog. (Pogledaj: El-Medžmu'u (5-301), El-Bahrur-raiku (8-233.)

Drugo mišljenje: ako se potvrdi da će majka sigurno umrijeti ako se ne izvrši abortus, onda je dozvoljeno. Ovo je stav većine današnjih učenjaka, a njihovi dokazi su:

● Sa smrću majke u većini slučajeva strada i dijete, pa imamo izbor da izvršimo abortus i sačuvamo majku ili u suprotnom stradaće oboje.

Komentar: prijašnja ulema je još u njihovo vrijeme govorila o mes'eli kada umre majka, a u stomaku joj dijete, da joj otvore stomak kako bi spasili dijete. Pa ako su oni o tome govorili u ta vremena, pa šta da kažemo danas kada je medicina toliko uznapredovala.

● Plod slijedi majku i dio je nje, a islamski učanjaci su složni da je dozvoljeno odsjei dio čovjeka (ruku, nogu, dio ruke, dio noge) kako bi sa se spasili ostali dijelovi. (Pogledaj: Kava'idu-l-ahkam fi mesalihi-l-en'am 1/92.)

Komentar: ne možemo porediti dijete u stomaku sa dijelom tijela, jer je dijete ljusko biće samo za sebe koje je zabranjeno ubiti za razliku od dijela tijela.

● Dokazivanje sa fikhskim pravilima: Veća šteta se otklanja manjom štetom. Čini se manje zlo od dva zla od kojih se jedno mora uraditi.

Radžih (ispravno mišljenje): drugi stav tj. da je dozvoljeno učiniti abortus.Zato jer iako je dijete u utrobi majke ljudsko biće samo za sebe kao što je i majka, ipak Šerijat pravi razliku među njima. Naime, krvarina za ubistvo djeteta u utrobi majke nakon što mu se duša udahne je (vrijednost) pet deva, a za ubistvo žene pedeset deva, a to znači da je šteta u smrti majke veća od smrti djeteta (ploda), a od pravila Šerijata je da se veća šteta otklanja manjom. A Allah zna najbolje. Kolegij islamskog prava pri Rabiti je 1420. hidžretske godine donio stav da je dozvoljen pobačaj ploda u koji je duša udahnuta, a čiji je ostanak u maternici stvarna opasnost za život majke, svejedno bio plod deformisan ili ne. (Pogledaj: Mesailu fikhije mu'asire, d. Abdurrahman Es-Sened 117.)

U narednom broju će biti, inšallah, govora o pobačaju ploda začetog zinalukom ili silovanjem, pobačaju deformisanog ploda i šerijatskoj kazni za abortus. Ve billahi tevfik.

[bosanac]

Stav islama prema abortusu (treći dio)

· piše: mr. Zijad Ljakić ·

Savremeno doba karakteristično je po raširenom zinaluku kako u zemljama kufra tako i u mnogim islamskim zemljama. Zbog toga su kafirske zemlje bile "prisiljene" dozvoliti abortus, i ne samo to, nego je abortus postao unosna trgovina u koju se poziva novinskim reklamama, što potvrđuje podatak, koji smo naveli u prethodnom tekstu, da u samom Njujorku postoje tri stotine ambulanti specijaliziranih samo za obavljanje abortusa. Zanimljivo je da u knjigama fikha ne možemo naći da je neko od učenjaka, govoreći o abortusu, napravio razliku između začetog ploda u šerijatski ispravnom braku i ploda začetog zinalukom.

U prethodna dva teksta o abortusu je bilo govora o definiciji abortusa, o abortusu kroz historiju, donošenju zakona o zabrani a zatim dozvoli abortusa, o općem stavu Islama o abortusu te vrstama abortusa, o šerijatskom statusu spontanog abortusa, o abortusu bez šerijatske nužde i nužnom abortusu. U ovom broju će, uz Allahovu pomoć, biti govora: o pobačaju ploda začetog zinalukom, o pobačaju ploda začetog silovanjem i pobačaju deformisanog ploda.

Pobačaj ploda začetog zinalukom

Savremeno doba karakteristično je po raširenom zinaluku kako u zemljama kufra tako i u mnogim islamskim zemljama. Zbog toga su kafirske zemlje bile "prisiljene" dozvoliti abortus, i ne samo to, nego je abortus postao unosna trgovina u koju se poziva novinskim reklamama, što potvrđuje podatak, koji smo naveli u prethodnom tekstu, da u samom Njujorku postoje tri stotine ambulanti specijaliziranih samo za obavljanje abortusa. Zanimljivo je da u knjigama fikha ne možemo naći da je neko od učenjaka, govoreći o abortusu, napravio razliku između začetog ploda u šerijatski ispravnom braku i ploda začetog zinalukom. Također, i ovu vrstu pobačaja možemo podijeliti u dva perioda:

Prvi period: prije udahnuća duše. Savremena ulema po ovom pitanju ima tri mišljenja (Pogledaj Ahkamul-dženin,171.-175.):

Prvo mišljenje: nije dozvoljen.

Pojašnjavaju svoje mišljenje sljedećim dokazima:

● Hadis o ženi iz plemena Gamid koji bilježi Muslim, a u kojem se navodi da je ona došla Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i priznala da je počinila zinaluk, a ostala je trudna, pa nije izvršio nad njom kaznu sve dok nije rodila dijete.(Bilježi ga Muslim, 3207; Ebu Davud, 3847; Bejheki u Sunenu, 6/84.) Dakle, da je abortus bio dozvoljen, izvršio bi Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nad njom kaznu bez odgađanja, čime bi sa smrću majke bio uništen plod. Kaže En-Nevevi: "Ne kamenuje se trudnica sve dok se ne porodi, svejedno da li je trudnoća od zinaluka ili ne, na tome je idžma' učenjaka, zato da se ne ubije plod u njoj. Isti propis je po idžma'u učenjaka ako je kazna bičevanje, a ona trudna." (Šerhu Sahihi Muslim, 11/202.)

● Ako je abortus ploda začetog u ispravnom braku haram, onda je preče da abortus ploda začetog zinalukom bude haram, jer bi dozvola abortusa u stanju zinaluka bio podsticaj na pokvarenost i širenje zinaluka, a jedno od šerijatskih pravila je zabrana razvrata i svih puteva koji vode u njega, poput zabrane otkrivanja žena i miješanja sa muškarcima.

● Nije dozvoljeno žrtvovanje nevinog ploda zbog grijeha koji su počinili drugi.

● Šerijatsko je pravilo da se olakšice ne koriste uz griješenje, pa tako onaj koji je otputovao da bi griješio, nije mu dozvoljeno da krati namaz i da ne posti, tako se isto ženi čija je trudnoća posljedica zinaluka ne daje olakšica abortusa kako je ne bi time pomagali u prljavom činu.

● Korist zinalučarke, tj. sakrivanja sramote i otklanjanje štete i neprijatnosti od nje i njene rodbine, nije veća od koristi i prava začetog ploda na život.

● Rađanje djeteta razotkriva sramotu i zločin koji je počinila, a ujedno je odvraća od sličnih djela.

Drugo mišljenje: dozvoljen je abortus uopćeno. Ovo mišljenje zastupa šejh Muhammed ibn Usejmin kao što prenosi njegov učenik. (Pogledaj: El-Mesailu et-tibbije vel muamelatul malijel mu'asre, d. Halid ibn Alijj El-Mušejkih, 2/11.) Dokazi:

● Ovaj plod je začet na haram način, a ono što je zabranjeno šerijatom kao da ga i nema u stvarnosti, prema tome, taj plod nema svetosti u islamu.

● Začeti plod nanosi štetu i neprijatnost ženi i njenoj rodbini.

● Samo dijete nakon što se rodi doživljavat će uvrede i ismijavanje u sredini, jer je dijete zinaluka.

Treće mišljenje: dozvoljen je abortus ženi koja je učinila iskrenu tevbu, za razliku od one koja je i dalje zadovoljna sa tim prljavim činom.

● Prva tri dokaza su isti dokazi kao kod drugog mišljenja.

● Veliko šerijatsko pravilo: otklanjanje teškoće i neprijatnosti od muslimana i sakrivanje sramote, mahane i grijeha koje počini musliman, s tim da se odnosi samo na ženu koja se iskreno pokajala.

Radžih (ispravno mišljenje): Abortus ploda začetog zinalukom nije dozvoljen, jer je spomenuti hadis dokaz po ovom pitanju.

Drugi period: poslije udahnuća duše. Izvršiti pobačaj ploda začetog na haram način nakon sto i dvadeset dana također nije dozvoljeno, jer se to ubraja u ubistvo nevine duše koju je Uzvišeni zabranio nepravedno ubiti. To dijete nema grijeha zbog haram načina na koji začeto. Kaže Uzvišeni: "Ne ubijajte onog koga je Allah zabranio ubiti, osim ako to pravda zahtijeva".(Prijevod značenja El-En'am, 151.) I kaže Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: "Nije dozvoljena krv muslimana koji svjedoči da nema boga kome se istinski robuje osim Allaha, osim u tri slučaja: onog koji je ubio (namjerno) drugog (muslimana), zinalučara i murteda (odmetnika)." (Bilježe ga Buharija, 6878; i Muslim, 1676.) Također, od ciljeva šerijata (mekasidu eš-šeri'ati) je zaštita pet nužnih stvari: vjere, života, potomstva, pameti i imetaka, bez kojih se remeti sistem ljudskog života na dunjaluku, na čemu se složio ovaj ummet i šerijati prijašnjih poslanika. Navedeni dokazi upućuju da je pobačaj ploda začetog na haram način nakon sto i dvadeset dana, tj. kada mu se duša udahne, veliki grijeh i da se to smatra ubistvom s predumišljajem i da je dužan platiti krvarinu u vrijednosti od pet deva koja se dijeli nasljednicima djeteta, uz keffaret (oslobađanje roba), kao što se navodi u hadisu muttefek alejhi kod Buharije, 6878; i Muslima, 1676.

Pobačaj ploda začetog silovanjem

Živimo u vremenu slabosti i poniženja islamskog ummeta čiji su pripadnici postali plijen raznoraznih nasilnika i siledžija koji oskrnaviše čast mnogih muslimanki. Sa druge strane, zemlje kufra sa svih strana konstantno vrše nasilje nad muslimanima, tako da su mnoge muslimanke postale cilj divljih ljudskih zvijeri, a bili smo svjedoci toga u Bosni, Filipinima, Čečeniji, Eritreji, a danas u Iraku i Afganistanu. Šta da radi muslimanka koja zatrudni nakon silovanja, kakav je propis o djetetu ako ga rodi i kolika je odgovornost silovane muslimanke u svemu tome. Odgovor na ova pitanja možemo rezimirati u nekoliko tačaka (Pogledaj Ahkamul-dženin, 175.-179.):

● Silovana muslimanka nema grijeha u onome na što je prisiljena, jer ako nema grijeha onaj koga prisile na riječi kufra, preče je nema grijeha u prisili na zinaluk koji je manji grijeh od riječi kufra. A dokaz da nema grijeha je hadis od Ibn Abbasa, radijallahu anhuma, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Zaista je Allah oprostio mom ummetu grijeh učinjen greškom, iz zaborava i prisile". (Bilježe ga Ibn Madže, 2045; Ed-Darekutni, 4/171; Ibn Hibban, 7219; El-Bejheki, 7/356 i Hakim. Hadis su ocijenili vjerodostojnim Ibn Redžeb, Hakim i Ez-Zehebi. Pogledaj Džami'ul-'ulumi vel hikemi, 2/361.)

● Dijete koje rodi muslimanka a začeto je silovanjem od strane nevjernika smatra se muslimanom, jer dijete slijedi boljeg roditelja po vjeri, kao što je poznato u islamskom pravu, jer Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: "Svako

novorođenče rađa se u fitri (tevhidu, islamu)." (Bilježe ga Buharija, 1296; i Muslim, 4803.)

● Abortus ploda začetog silovanjem možemo podijeliti u dva perioda kao i prethodne mes'ele:

Prvi period: prije udahnuća duše. Dozvoljen je pobačaj uzimajući u obzir sljedeće stvari:

● Pobačaj ploda začetog silovanjem je olakšica koja se daje radi nužde, naročito u prvim danima trudnoće, jer je sam čin silovanja jak uzur muslimanki i njenim roditeljima da mrze taj plod, koji je posljedica prisile, i da ga se žele riješiti.

● Imajući u vidu da mnogi učenjaci dozvoljavaju abortus prije udahnuća duše ili do četrdeset dana ženi koja nema opravdanja za to, pa tako koliko god je opravdanje jače i veće, olakšica za abortus je jača.

● Silovana muslimanka ima opravdanje za abortus jer je bila prisiljena, a dijete koje bi se rodilo, činilo bi njoj i njenim roditeljima štetu i neprijatnosti čitav život.

● Ženi je učinjen zulum samim silovanjem, pa ako bi joj zabranili da pobaci plod začet haramom bez njene volje, učinili bi joj još jedan zulum prisiljavajući je da trpi štete i neprijatnosti od tog djeteta čitav život.

Drugi period: poslije udahnuća duše. Savremena ulema složna je da nije dozvoljen pobačaj ploda začetog silovanjem poslije udahnuća duše, jer se to ubraja u ubistvo nevine duše koju je Uzvišeni zabranio nepravedno ubiti, na što upućuju Kur'an i sunnet.

Pobačaj deformisanog ploda

Pod deformisanim plodom podrazumijeva se tjelesna mahana koja se desi pri formiranju ploda u stomaku. Ljekari dijele uzroke deformacije ploda na vanjske i unutrašnje (Pogledaj Ahkamul-dženin, 179.-186.):

Vanjski faktori: uzrokuju tjelesne mahane na plodu kada se majka izloži nekoj od sljedećih stvari:

● konzumiranju nekih ljekovitih biljki,

● ako je zadesi bolest sifilis,

● izlaganju S-zrakama,

● hroničnom alkoholizmu,

● upotrebi droge,

● a u mnogim slučajevima i pušenju cigareta.

Unutrašnji faktori koji su rezultat naslijeđa, vraćaju se na jednu od tri stvari:

● muško sjeme (sperma), tj. u njegov oblik, obim ili broj hromozoma,

● ženska jajna ćelija,

● oboje.

Vrste tjelesnih deformacija ploda:

Prva grupa: Velike tjelesne mahane koje u vrlo ranoj trudnoći unište plod, te ga trudnica pobaci. Ovo su najčešći razlozi spontanog abortusa kod trudnica.

Druga grupa: Također, velike tjelesne mahane, poput: greške u živčanom sistemu, srcu, krvnim sudovima, i slično. Neke od ovih mahana su vidljive i dok je plod u stomaku. Utjecaj ovih mahana na plod je različit, neke od njih unište plod unutar maternice ili odmah nakon rođenja, a sa nekima od njih dijete može živjeti uz posebnu pažnju i potpuno oslanjanje na drugog. Allahovom milošću, ove deformacije su najrjeđe.

Treća grupa: Tjelesne deformacije koje ne remete život niti uništavaju plod, a dijete koje se rodi sa njima, može da živi i da se liječi. Primjer tih deformacija: poremećen imunitet unutar tijela, poremećaj u zgrušavanju krvi, razvoju mozga i slično.Medicinska istraživanja i statistika potvrdili su da prirodni završetak deformisanih plodova zbog tjelesnih mahana ne izlazi iz okvira četiri stvari: spontanog abortusa, smrti prije rođenja, smrti poslije rođenja i života sa tjelesnom mahanom.

Šerijatski stav se može rezimirati u tri tačke:

● Zatvaranje puteva koji uzrokuju deformiranje ploda, tj. obaveza čuvanja trudnice od stvari koji uzrokuju deformaciju ploda.

● Liječenje deformacija, ako je moguće, dok je plod u stomaku majke.

● Abortus, tj. da se pribjegne abortusu ploda prije udahnuća duše pod određenim šartovima.

Današnji fakihi, kada govore o abortusu deformisanog ploda, dijele ga na dva perioda:

Prvi period: abortus deformisanog ploda prije udahnuća duše. Savremena ulema ima dva mišljenja po ovom pitanju (Pogledaj Ahkamul-dženin, 184.):

Prvo mišljenje: dozvoljen je pobačaj uz određene šartove. Ovo mišljenje zastupa većina današnjih učenjaka, također, to je stav Kolegija islamskog prava pri Rabiti koji je 1410. hidžretske dozvolio pobačaj zbog deformacije ploda uz sljedeće šartove:

● da deformacija ploda bude stvarna i opasna,

● da je nije moguće liječiti,

● da se abortus izvrši prije sto i dvadeset dana,

● da procjenu izvrši pouzdana ljekarska komisija,

● da bude uz saglasnost oba roditelja.

(Pogledaj Mesailu fikhije mu'asire, d. Abdurrahman Es-Sened, 117.)

Mišljenje Kolegija pri Rabiti podržala je i Stalna komisija za fetve u Saudijskoj Arabiji 1399. hidžretske pod brojem 2484. Oni dokazuju svoj stav sljedećim:

● Fikhskim pravilima: čini se manje zlo od dva zla od kojih se jedno mora uraditi i veća šteta se otklanja manjom štetom, jer pobacivanje ploda je šteta nad plodom, dok je rađanje djeteta sa tjelesnom mahanom šteta nad djetetom i nad njegovim roditeljima.

● Uzima se olakšica činjenjem pobačaja, zbog teškoće i tereta koje bi zadesile samo dijete, njegove staratelje i muslimansku zajednicu, te troškova vođenja brige o njemu.

Drugo mišljenje: zabrana abortusa deformisanog ploda. Ovo mišljenje snažno zastupaju šejh Abdullah Alul-Bessam i ljekar d. Abdullah Husejn Baselame. Pojašnjavaju svoj stav u sljedećem:

● Rađanje ovakve djece je pouka za zdrave.

● U ovome se ispoljava veličina Allahove moći i čudesa Njegovog stvaranja.

● Ubijanje i pobacivanje deformisanih plodova je sušta materijalna teorija koja ne pridaje nimalo pažnje duhovnim i vjerskim značenjima.

Radžih (ispravno mišljenje): prvo mišljenje uz ostvarenje navedenih šartova. A Allah zna najbolje.

Drugi period: abortus deformisanog ploda nakon udahnuća duše. Nema razilaženja među savremenom ulemom da u ovom periodu nije dozvoljen abortus, zbog zabrane ubistva nevine duše, s tim da neki učenjaci dozvoljavaju abortus i u ovom periodu ako ostanak deformisanog ploda u stomaku majke predstavlja opasnost po njen život, međutim, ovaj slučaj spada u nužni abortus, o čemu je prethodno bilo riječi.

UPOZORENJE:

● Neki ljekari navode vrlo bitnu stvar, a to je: da su mahane i deformacije za koje se tvrdi da su zadesile plod ustvari pretpostavke i naslućivanja od strane doktora, i da to nisu nepobitne i nedvojbene činjenice. Zato nije dozvoljeno roditeljima i ljekarima požurivanje u činjenju abortusa, jer ljekari jednom procijene nešto, a drugi put to poreknu.

● U većini slučajeva deformacije ploda otkriju se nakon što mu se duša udahne, a u tom slučaju nije dozvoljen abortus, po ispravnijem stavu učenjaka. A Allah zna najbolje.

[katja]

joj ovi dugi postovi.. dizzy999