У чему је суштинска разлика између православља и римокатоличанства ?

[Александар Милојков]

У Символу вере не би смеле бити телеогумене (а филиокве јесте телеогумена) већ догмати, саборно исповедање.

[Желе Зека]

У Символу вере не би смеле бити телеогумене (а филиокве јесте телеогумена) већ догмати, саборно исповедање.

Дакле, још један проблем за римокатоличку теологију.

[Душко Дугоушко]

Дакле, још један проблем за римокатоличку теологију.

Проблем је што се дијалог са римокатолицима схвата озбиљно само зато што су они богати и моћни (иако су неозбиљни саговорници), док се мијафизити и несторијанци игноришу зато што су гоље к'о и ми (можда су већ спремни да прихвате православље, само да се реши питање међусобно изанатемисаних светитеља).

[utopija]

+!

'Filioque' nije problem za katoličanstvo i neka bude, da je to krivovjerje.

No, bilo bi dobro, da malo pišemo o dogmi, kad je već spomenut taj pojam.

[Желе Зека]

У Символу вере не би смеле бити телеогумене (а филиокве јесте телеогумена) већ догмати, саборно исповедање.

А да ли бисте нам објаснили како неко учење може бити догма у прошлости, које затим престаје да буде догма, а да при том не дође ни до признања да је исповедање те догме представљало-јерес.

[Душко Дугоушко]

+!

'Filioque' nije problem za katoličanstvo i neka bude, da je to krivovjerje.

No, bilo bi dobro, da malo pišemo o dogmi, kad je već spomenut taj pojam.

Шта да се пише о догмама молићу лепо? Има небројено много римокатоличких догми које православни не прихватају (непогрешивост екс-катедра, трансубстанцијација, крсна жртва, безгрешно зачеће БДМ, чистилиште и ризница сувишних добрих дела светаца итд.), а исто тако има и православних догми које римокатолици не прихватају, нпр. све исихастичке догме (обожење, нестворена светлост, разликовање енергија и суштине итд.)...

[Zayron]

У Символу вере не би смеле бити телеогумене (а филиокве јесте телеогумена) већ догмати, саборно исповедање.

Oboje su to pneumatološki dodaci, što se tiče mene smatram da bi Credo komotno biti bez ijednog. Suvišni su oba. Zna se dobro da saborski Oci nisu imali namjeru u Credo staviti čak ni to Ex Patrem, učinili su to tek nakon što su bili isprovocirani Macedoniusovim zabludama, da nije bilo tog jeretčkog patrijarha Macedoniusa i njegovih zabluda (da Duh Sveti ishodi samo od Sina) danas ne bi bilo ni Ex Patrem u Credu. To isto svjedoči o tome da je vjera u ishođenje Duha Svetoga od Sina bila već tada odlično bila poznata saborskim Ocima i oni protiv nje same nisu ništa imali, već samo protiv eksplicitne tvrdnje Macedoniusove da Duh Sveti ishodi JEDINO I SAMO od Sina a nikako od Oca, njega je iz toga isključivala. Jer je smatrao da je Bog Otac previše daleko nad tim da bi iz njega mogao netko ishoditi pa makar to bio i sami Duh Sveti, da bi ga to na neki način ponižavalo i dehonestiralo. Ako je bilo legitimno uložit Ex Patrem u Credo zbog Macedoniusa & Comp. tako je onda isto bilo legitimno uložiti Filioque u Credo zbog sabeliana i prisciliana (da Sin Božiji u Presvetom Trojstvu nije s Ocem iste naravi, prirode dakle istobitan tj. jednosušan čime su obnavljali i ponavljali jeretičke blude Ariove). Na potporu svog mišljenja se pomenuti heretici španjelski pozivali na nicejsko-carigradsko ispovijedanje vjere tj. Vjerovanje ili Credo i u kojem nije bilo rečeno, da Duh Sveti ne ishodi iz Sina ali da ishodi samo od Oca. Eto zato i pod ovim uslovima Toledski Sabor ulaže u NC Credo pored Ex Patrem još i Filioque.

Kako bi bile ukončene sve diskusije, uložio je Toledski synod 448 AD do spomenutog Nicejsko-carigradskog ispovijedanja vjere "Filioque! Poslije toga i sve ostale španjelske synode koje su slijedile potom su prihvatile, akceptirale navedeno dakle NC Credo, ispovijedanje vjere s tim dodatkom "filioque". Odtuda dana riječ prešla do Galije, Germanije, Anglije. Upravo tada u sedmom i osmom stoljeću se razvio iz te stvari spor među istokom i zapadom. I tako je potrebno naglasiti da se cijeli tadašnji spor ticao samo pitanja "umjesnosti" ulaganja tog dodatka u NC ispovijedanje vjere. Samo to naučavanje, znači bit, suština, smisao naučavanja da Duh Sveti ishodi od Sina NIKADA ni na jedan trenutak nije bilo predmetom spora do tada. Grci isto kao i latinici su vjerovali da Duh Sveti ishodi kako od Oca tako i od Sina. O tom takvom učenju svjedoči i s njim je u saglasnosti u potpunosti na primjer Grk sv. Maxim u svojoj poslanici, pismu Marinusu. Dakle ta drevna kršćanska vjerska istina o ishođenju Duha Svetoga od Sina postala je predmetom spora zahvaljujući tek naknadnim dogmatskim reinterpretacijama i revizijama koje su se desile i protekle na kršćanskom Istoku a to par stoljeća po raskolu 1054. godine, točnije tek u 13. i 14. stoljeću.

http://slavachristu....duha-vt158.html

[utopija]

+!

Barem o ovim dogmama:

- čistilište,

- bezgriješno začeće,

- Marijino uznesenje na Nebo (1850.),

- Papina nezabludivost (1870.).

[Душко Дугоушко]

+!

Barem o ovim dogmama:

- čistilište,

- bezgriješno začeće,

- Marijino uznesenje na Nebo (1850.),

- Papina nezabludivost (1870.).

Dok uznesenje BDM nije dogma kod pravoslavnih, oni uglavnom veruju da se to dogodilo, samo što veruju da je BDM sigurno preminula, dok kod rimokatolika nije baš razješnjeno da li je ili nije preminula. Ostale navedene dogme su apsolutno neprihvatljivo za pravoslavce.

[Душко Дугоушко]

Recite šta vas konkretno interesuje u vezi tih dogmi.

[utopija]

+!

Dogma o uznesenju Bogorodice ne objašnjava Njezin zemaljski svršetak, nego da je dušom i tijelom uznesena na Nebo.

- Dakle, to može proći?

- Može komentar za dogmu o čistilištu?

- Je li moguće, da to postoji, ali se ne može svrstati u dogmu ili se sa velikom vjerojatnošću može smatrati, da to ne postoji?

Kako je lijepo u Miru raspravljati!

[utopija]

+!

Evo, materijala za razmišljanje i moguću diskusiju.

Mt 12,32

I rekne li tko riječ protiv Sina Čovječjega, oprostit će mu se. Ali tko rekne protiv Duha Svetoga, neće mu se oprostiti ni na ovom svijetu ni u budućem.

Također jedno pitanje:

- Zašto se pravoslavni mole Gospodinu za umrle?

[Александар Милојков]

А да ли бисте нам објаснили како неко учење може бити догма у прошлости, које затим престаје да буде догма, а да при том не дође ни до признања да је исповедање те догме представљало-јерес.

Ја то нигде нисам рекао, да нешто може бити догма а да касније не буде. Догмати су ИСТИНЕ вере. Ако је нешто истина, онда је непроменљиво. Зато, Оци нису измишљали догмате већ су их појашњавали.

[вељко]

Па ни ми немамо пост. Овај немрс који називамо постом, не би ни у Средњем Веку прошао за пост, а камо-ли у ранохришћанско доба. Ово што сада имамо је само дијета.

На жалост тако је али и тај и такав наш немрс кудикамо је бољи од њиховог поста,не можемо враћати онакву строгост везану за пост јер је народ данас раслабљен али не треба попуштати ни до те мере да на крају пост изгуби сваки смисао.

[Александар Милојков]

Само један мали спам. .smesko. Ево, госн Чеда објашњава догмат о Светој Тројици (обратите пажњу на прсте десне руке):