Jump to content

У чему је суштинска разлика између православља и римокатоличанства ?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Не знам само одакле ти таква информација да су укинули догму (немогуће је укинути догму у РКЦ, а наравно и код нас је то немогуће - када причамо о римокатолицима, то чак ни понтифекс-максимус не може да учини, нпр. не може незаблудиво ex cathedra да прогласи да није ex cathedra незаблудив).

Dogmas of the Rcc

Одатле да више ни код њих није обавезна вероисповедање са додатком "и од Сина". Ако нешто није обавезно, онда није догма.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 595
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Чак и кад би (а то је наравно немогуће) било теолошки прихватљиво додавати filioque, опет би само додавање било неприхватљиво за Цркву.Наиме, Црква је на одређени начин сама себи везала руке када је на Трећем васељенском сабору донела седмо правило, да нико не може састављати другу веру нити било шта ново уметати у никејско-цариградски символ.Црква је доносила још многе догмате али их није уносила у Символ вере, јер је поштовала своју ранију одлуку.

E tu se nadovezuje eklisiološki problem i pitanje tko je to tu tom "crkvom", po 1054 je na zapadu Crkvom katolička s papom a na istoku pravoslavna s patrijarhom carigradskim. Mi se Crkvom smatramo, o tim smo problemima raspravljali i tridesetak puta za posljednjih 1224 godine smo se sastajali da riješimo ne samo taj problem već i sve druge.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Одатле да више ни код њих није обавезна вероисповедање са додатком "и од Сина". Ако нешто није обавезно, онда није догма.
Где си ти чуо да они то не исповедају?

Шефе, који ти је враг?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Где си ти чуо да они то не исповедају?

Не да више не исповедају, већ да тај додатак није обаезан. Значи, може и са њим и без њега. Чуо сам из прве руке.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

+!

Дакле, још једном: Узрок је личност, а не суштина. Зато, ако је узрок један, онда је то једна личност. Та једна личност је Отац који узрокује (рађа) Сина и (исходи) Духа Светога. Ако, поред Оца уведемо и Сина као директни или некакав индиректни, посредни узрок, онда имамо два узрока (Оца и Сина). То не можемо правдати као "један узрок" са изговором да су Отац и Син једно.

Kratko i jasno pitanje koje traži kratak i jasan odgovor:

- Smije li se reći ili napisati, da Duh Sveti izlazi od Sina bez obzira kako se to objašnjava

ili se to nikako ne smije tvrditi, jer Duh Sveti izlazi samo od Oca?

Molim te, predragi, da napišeš svoj komentar u Duhu za Otk 22,1, ako želiš!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не да више не исповедају, већ да тај додатак није обаезан. Значи, може и са њим и без њега. Чуо сам из прве руке.
Зар не видиш да се Бибић „уби”, „доказујући” да то није јерес?

Шефе, који ти је враг?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

E tu se nadovezuje eklisiološki problem i pitanje tko je to tu tom "crkvom", po 1054 je na zapadu Crkvom katolička s papom a na istoku pravoslavna s patrijarhom carigradskim. Mi se Crkvom smatramo, o tim smo problemima raspravljali i tridesetak puta za posljednjih 1224 godine smo se sastajali da riješimo ne samo taj problem već i sve druge.

Ово што си написао нема никакве везе с оним што сам ја рекао.Уколико је Католичка црква и даље Црква, она не би смела толерисати било какве уметке у Символу.

Пишем, братијо, пред лицем Бога свог: смирите срца своја и видећете милост Господњу још овде на земљи и познаћете Творца небеског и ваша душа неће моћи да се насити љубави.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Папа и Патријарх Вартоломеј читају Символ вере (без филиоквеа):

http://www.youtube.com/watch?v=RoWXxlrObpA

Текст на старогрчком (болдовано је члан о Духу Светоме):

τὸ σύμβολον τῆς πίστεως

Πιστεύω εἰς ἕνα Θεόν, Πατέρα, Παντοκράτορα, ποιητὴν οὐρανοῦ καὶ γῆς, ὁρατῶν τε πάντων καὶ ἀοράτων.

Καὶ εἰς ἕνα Κύριον Ἰησοῦν Χριστόν, τὸν Υἱὸν τοῦ Θεοῦ τὸν μονογενῆ, τὸν ἐκ τοῦ Πατρὸς γεννηθέντα πρὸ πάντων τῶν αἰώνων· Φῶς ἐκ Φωτός, Θεὸν ἀληθινὸν ἐκ Θεοῦ ἀληθινοῦ, γεννηθέντα οὐ ποιηθέντα, ὁμοούσιον τῷ Πατρί, δι' οὗ τὰ πάντα ἐγένετο.

Τὸν δι' ἡμᾶς τοὺς ἀνθρώπους καὶ διὰ τὴν ἡμετέραν σωτηρίαν κατελθόντα ἐκ τῶν οὐρανῶν καὶ σαρκωθέντα ἐκ Πνεύματος Ἁγίου καὶ Μαρίας τῆς Παρθένου καὶ ἐνανθρωπήσαντα. Σταυρωθέντα τε ὑπὲρ ἡμῶν ἐπὶ Ποντίου Πιλάτου, καὶ παθόντα καὶ ταφέντα.

Καὶ ἀναστάντα τῇ τρίτῃ ἡμέρα κατὰ τὰς Γραφάς. Καὶ ἀνελθόντα εἰς τοὺς οὐρανοὺς καὶ καθεζόμενον ἐκ δεξιῶν τοῦ Πατρός.

Καὶ πάλιν ἐρχόμενον μετὰ δόξης κρῖναι ζῶντας καὶ νεκρούς, οὗ τῆς βασιλείας οὐκ ἔσται τέλος.

Καὶ εἰς τὸ Πνεῦμα τὸ Ἅγιον, τὸ κύριον, τὸ ζωοποιόν, τὸ ἐκ τοῦ Πατρὸς ἐκπορευόμενον, τὸ σὺν Πατρὶ καὶ Υἱῷ συμπροσκυνούμενον καὶ συνδοξαζόμενον, τὸ λαλῆσαν διὰ τῶν προφητῶν.

Εἰς Μίαν, Ἁγίαν, Καθολικὴν καὶ Ἀποστολικὴν Ἐκκλησίαν.

Ὁμολογῶ ἓν Βάπτισμα εἰς ἄφεσιν ἁμαρτιῶν.

Προσδοκῶ Ἀνάστασιν νεκρῶν, καὶ Ζωὴν τοῦ μέλλοντος αἰῶνος. Ἀμήν.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Папа и Патријарх Вартоломеј читају Символ вере (без филиоквеа):

http://www.youtube.com/watch?v=RoWXxlrObpA

Текст на старогрчком (болдовано је члан о Духу Светоме):

τὸ σύμβολον τῆς πίστεως

Πιστεύω εἰς ἕνα Θεόν, Πατέρα, Παντοκράτορα, ποιητὴν οὐρανοῦ καὶ γῆς, ὁρατῶν τε πάντων καὶ ἀοράτων.

Καὶ εἰς ἕνα Κύριον Ἰησοῦν Χριστόν, τὸν Υἱὸν τοῦ Θεοῦ τὸν μονογενῆ, τὸν ἐκ τοῦ Πατρὸς γεννηθέντα πρὸ πάντων τῶν αἰώνων· Φῶς ἐκ Φωτός, Θεὸν ἀληθινὸν ἐκ Θεοῦ ἀληθινοῦ, γεννηθέντα οὐ ποιηθέντα, ὁμοούσιον τῷ Πατρί, δι' οὗ τὰ πάντα ἐγένετο.

Τὸν δι' ἡμᾶς τοὺς ἀνθρώπους καὶ διὰ τὴν ἡμετέραν σωτηρίαν κατελθόντα ἐκ τῶν οὐρανῶν καὶ σαρκωθέντα ἐκ Πνεύματος Ἁγίου καὶ Μαρίας τῆς Παρθένου καὶ ἐνανθρωπήσαντα. Σταυρωθέντα τε ὑπὲρ ἡμῶν ἐπὶ Ποντίου Πιλάτου, καὶ παθόντα καὶ ταφέντα.

Καὶ ἀναστάντα τῇ τρίτῃ ἡμέρα κατὰ τὰς Γραφάς. Καὶ ἀνελθόντα εἰς τοὺς οὐρανοὺς καὶ καθεζόμενον ἐκ δεξιῶν τοῦ Πατρός.

Καὶ πάλιν ἐρχόμενον μετὰ δόξης κρῖναι ζῶντας καὶ νεκρούς, οὗ τῆς βασιλείας οὐκ ἔσται τέλος.

Καὶ εἰς τὸ Πνεῦμα τὸ Ἅγιον, τὸ κύριον, τὸ ζωοποιόν, τὸ ἐκ τοῦ Πατρὸς ἐκπορευόμενον, τὸ σὺν Πατρὶ καὶ Υἱῷ συμπροσκυνούμενον καὶ συνδοξαζόμενον, τὸ λαλῆσαν διὰ τῶν προφητῶν.

Εἰς Μίαν, Ἁγίαν, Καθολικὴν καὶ Ἀποστολικὴν Ἐκκλησίαν.

Ὁμολογῶ ἓν Βάπτισμα εἰς ἄφεσιν ἁμαρτιῶν.

Προσδοκῶ Ἀνάστασιν νεκρῶν, καὶ Ζωὴν τοῦ μέλλοντος αἰῶνος. Ἀμήν.

То је обично глуматање, а не званично исповедање. Оно, већ знамо да је хипокризија у сржи екуменизма, а лаж вера лукавих.

Шефе, који ти је враг?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Одатле да више ни код њих није обавезна вероисповедање са додатком "и од Сина". Ако нешто није обавезно, онда није догма.

U pravu ste obojica, Milojkov u tom da nije obavezujući više Filioque a Bogdanović u tom da se i dalje može ispovijedati ako netko to želi. Dogma je obavezujuća, ako nešto nije dogmom nije obavezujuće, ja sam već govorio o tom da kod nas katolika su sve tri varijante NC Simvola vjere validne, i ta s Ex Patrem i Filioque, i ta bez njih i ta samo sa Ex Patrem kao što je imate vi. pravoslavci danas aktualnom. Prije je Filioque bio dogmom što znači obavezujućim, dakle, danas više nije, onaj tko želi može ispovijedati i dalje Filioque ali razlika je u tome da onaj koji to ne želi za njega to više nije obavezujućim a također (o tom malo ljudi, katolika zna ali tako je) kod nas je valjano i ono najstarije Nikejsko credo i bez Ex Patrem i bez Filioque iz 325 godine i tko bi htio mogao bi ispovijedati i njega sasvim isto ravnopravno i valjano kao ova dva uobičajena s Ex Patrem i s Ex Patrem/Filioque. istovremeno nije također ničim ni zabranjeno ispovijedati Filioque i dalje pa čak je dozvoljeno ispovijedati Credo i bez Filioque i bez Ex patrem jer to nikad nije bilo zabranjeno. Zabranjeno je bilo samo dodavati nove stvari.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Како је у истинској хришћанској теологији могуће рећи да је нешто било догма?То је, у светлу православља ,оксиморон.

Пишем, братијо, пред лицем Бога свог: смирите срца своја и видећете милост Господњу још овде на земљи и познаћете Творца небеског и ваша душа неће моћи да се насити љубави.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То је обично глуматање, а не званично исповедање. Оно, већ знамо да је хипокризија у сржи екуменизма, а лаж вера латина.

Е па сад... ја стварно немам божански дар да читам људска срца и да знам да ли је глуматање или је искрено. Оно што имам то су уши које чују исповедање Символа вере од стране Римског епископа без додатка "и од Сина". Колико видим на снимку, прилично јавно и прилично званично. А шта је у срцу човечијем то не може знати нико осим духа човечијег и Бога (1Кор. 2, 11)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Како је у истинској хришћанској теологији могуће рећи да је нешто било догма?То је, у светлу православља ,оксиморон.

Pitanje je složeno, mislim da se nikada nije ni radilo o dogmi već o dogmatski prosađenoj teologumeni, dakle nečem što je bilo formalno stavljeno iz nekog razloga na ravan dogmata ako je za tim bila neka potreba proglasiti nešto obavezujućim za sve a iz toga se također može ponovo i povući, Crkva ima takve ovlasti.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Е па сад... ја стварно немам божански дар да читам људска срца и да знам да ли је глуматање или је искрено. Оно што имам то су уши које чују исповедање Символа вере од стране Римског епископа без додатка "и од Сина". Колико видим на снимку, прилично јавно и прилично званично. А шта је у срцу човечијем то не може знати нико осим духа човечијег и Бога (1Кор. 2, 11)

Već sam vam rekao iu napisao da kod nas bizantinokatoličke Crkve koje su sui iuris crkvenim subjektima imaju pravo ispovijedati Credo bez Filioque, neke se tim pravom i koriste, tu je mislim situacija dosta različita od zemlje do zemlje, grkokatolici u Slovačkoj recimo ispovijedaju Vjerovanje i s Filioque, isto kao svi ostali katolici zapadnog obreda a Ukrajinski i neki arapski itd. bez njega. Pape povremeno također predvode bizanbtinokatoličku liturgiju i nikakvom nije iznimkom kad se pri njoj moli Credo bez filioque, tako da za Papu to nije nikakva nova ni nemoguća stvar, pogotovu kad nije obavezujućim ni po propisima već je znači s njima u skladu, nije u suprotnosti s njima.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Е па сад... ја стварно немам божански дар да читам људска срца и да знам да ли је глуматање или је искрено. Оно што имам то су уши које чују исповедање Символа вере од стране Римског епископа без додатка "и од Сина". Колико видим на снимку, прилично јавно и прилично званично. А шта је у срцу човечијем то не може знати нико осим духа човечијег и Бога (1Кор. 2, 11)

Није Вам потребан "божански дар да читате срца", већ јасан став римокатоличке теологије да је филиокве погрешно учење.Није довољно да не мора да се чита додатак, већ је потребно и да се не учи да је исхођење Светог Духа од Сина у вечности - прихватљиво.

Пишем, братијо, пред лицем Бога свог: смирите срца своја и видећете милост Господњу још овде на земљи и познаћете Творца небеског и ваша душа неће моћи да се насити љубави.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...