Владика Андреј (Ћилерџић )

[Grizzly Adams]

Феноменално! И да понесе гитару...

[JESSY]

сјајни владика...!!!!!!не знаш да ли више уживаш у његовим предавањима или служењу литургије, а сад још и са ове стране да га упознамо.... bliss jeeee slavabogu

[feeble]

сјајни владика...!!!!!!не знаш да ли више уживаш у његовим предавањима или служењу литургије, а сад још и са ове стране да га упознамо.... bliss jeeee slavabogu

Или пак кад беседи на литургији или у кад поје...

[Anette]

Ову песму је као момак-богослов свирао и певао и владика Игнатије..

[Guest - . . .-]

Ко пева ову песму, велика је могућност да у животу постане владика

песмица је супер, +Адреј дивно поје и заиста је велика част имати га за епископа Цркве.

Јесте ли слушали како пева ово:

[feeble]

Има и овде још неколико снимака http://www.cilerdzic.com/Multimedija.html

[Дејан]

[Ignjatije]

Zanimljiva diskusija sa vecitim pitanjima i nedoumicama. Postoji li deo ovog predavanja Episkopa Andreja pre postavljanja pitanja ?

[Guest - . . .-]

 

 

Владика ремезијански Андреј препричао нам је један догађај који се одиграо у децембру 2012. године

На Јовањдан одох у Шабац да владици Лаврентију честитам Крсну славу. На славском ручку окупило се тридесетак гостију. Све знана и драга лица. Разговор тих и одмерен.
Саговорник се без прекидања слуша, а он опет гледа да са што мање речи каже оно што жели. Негде око половине ручка, уз другу чашу вина, придиже се владика ремезијански Андреј и бираним речима обрати се домаћину и гостима.
Током здравице он се извини присутнима и домаћину што ће нам препричати један догађај који се одиграо у децембру месецу 2012. године.
Прича гласи:

„Његова светост патријарх српски господин Иринеј позвао ме је да будем присутан током пријема који је затражио један високи официр, генерал војске из државе која је чланица НАТО.
Генерал је два месеца пре тога замолио да га патријарх прими, али не наводећи детаљно разлог посете. На разговор генерал је дошао у пратњи војног изасланика из амбасаде државе чији је држављанин био и још двоје службених лица.

Током разговора који је био протоколарне природе и трајао једва двадесетак минута, патријарх се поздрави са гостима, а мене замоли да им покажем унутрашњост Патријаршијског двора. Госте поведох до капеле Светог Симеона и кренух да им причам о Житију оца Светог Саве, кад ме генерал, извињавајући се, прекину и рече осталима из пратње да напусте капеле и ми остадосмо сами.
Тад из унутрашњег џепа од одела извади једну малу фотографију, величине као за пасош, и упита ме да ли познајем лице са слике. Пажљиво погледах, видех да је у питању мушкарац, али мени непознат, што и рекох.
На то генерал рече:

'Због овог човека ме и дању и ноћу мучи савест, и ја сам морао да дођем у Београд да видим патријарха и да изразим кајање због свега што сам урадио. Наиме кад су НАТО снаге ушле по Кумановском споразуму у Приштину, ја сам затекао овог човека који се звао Андреја Томановић и који је радио као лекар у приштинској болници како се пакује и спрема да напусти град.
Ја сам га од тога одговорио и рекао да су нам сад лекари најпотребнији и дао му чврсту официрску реч да му се ништа неће десити, и да му ја гарантујем безбедност.

Он ме је послушао и остао. Сутрадан кад сам дошао у болницу њега није било. Својим официрима обавештајцима сам наредио да га пронађу. После неколико дана потраге добио сам извештај да су Албанци доктора масакрирали, извадили му све унутрашње органе, а остатке тела бацили.

Од тад моја мука не престаје јер сам се осећао кривим за његову смрт, што уистину и јесам био, и што сам погазио официрску реч.
Имао сам потребу неком да ово испричам и затражим опроштај, ако је опроштај могућ за ово недело које сам учинио.‘

Саслушао сам га без речи, настави владика Андреј причу и очитао му молебан за спас душе.

Кад сам га испратио одмах само отишао до своје канцеларије, сео за компјутер и пронашао да је др Андреја Томановић био један од најчувенијих хирурга на Косову и Метохији, да је рођен у Дубровнику и да је имао шездесет година кад су га зликовци убили. Епископ Андреј је завршио своју причу и заједно са свима нама пожелео многаја љета владици Лаврентију.“

Ручак се наставио у потпуној тишини. Свако од нас је био заокупљен сопственим мислима и утиском који је на њега прича оставила. Полазећи са славе затражио сам од владике Андреја благослов и добио га да његову причу саопштим и читаоцима „Печата“.

Ако сте причу већ чули – не замерите. Не умем ишта паметно рећи, зато ћу вам подарити неколико стихова Петра Петровића Његоша који се тачно пре двеста година, 1813. родио.

„С точке сваке погледај човјека

Како хоћеш суди о човјеку –

Тајна чојку човјек је највиша!

Твар је Творца човјек изабрана;

Ако исток сунце свјетло рађа,

Ако биће ври у луче сјајне,

Ако земља привиђење није,

Душа људска јесте бесмртна;

Ми смо искра у смртну прашину,

Ми смо луча тамом обузета.“

- Драгомир Антонић, Печат

 

Извор: ФБ страница Теолошки фрагменти

[Ignjatije]

  

 

Предавање Његовог Преосвештенства  Епископа Ремезијанског Г.  Андреја на тему "Живот на Светој Гори" које је одржао на  256. вечери духовних разговора које организује Храм Светог Трифуна са Топчидерског гробља у Београду.

Захваљујемо Радију "Слово љубве" на тонском запису овог предавања.

 

Епископ Ремезијански Г. Андреј: Живот на Светој Гори

[Guest - . . .-]

 

 

На духовној трибини „Суботом у Невском“ која се одржава у у Парохијском дому београдског Храма Светог Александра Невског 17. новембра разговарало се о једној занимљивој теми. Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Андреј одржао је предавање „Неопходност екуменских настојања“. Сама најава овога предавања изазвала је велику знатижељу, на предавању је било доста слушалаца са богословским знањем, па се после предавања развио веома садржајан разговор.

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/3/13/02/21.02.13_zbor_-_episkop_andrej_neophodnost_ekumenskih_nastojanja_predavanje_nevski_17.11.12_64k.mp3

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Срђан Ранђеловић]

Владика Андреј Чилерџић, викарни епископ ремезијански говорио је о Значају недеље православља у сали Академије СПЦ за иконопис, рестаурацију и конзервацију. Према његовим речима, ова недеља не обухвата само историјско сећање на велику победу православних над иконоборцима 843. године већ укључује благодатно изливање Божије љубави на Цркву чија се победа остварује у њеном миру и јединству. Забележио Марко Јовановић.

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/96/13/03/29.3.13_-_zbor_-_vladika_andrej_o_nedelji_pravoslavlja_u_akademiji_spc_za_ikonopis_i_konzervaciju_64.mp3

http://www.slovoljubve.com/emisije/zbor-zborila-gospoda-hriscanska-vladika-andrej-cilerdzic-o-znacaju-nedelje-pravoslavlja

[Срђан Ранђеловић]

[Guest - . . .-]

 

 

Одлично предавање

 

[Guest - . . .-]