Пјесма Ђурђевдан настала је у возу за Јасеновац

[Ромејац]

Romejac, problem je sto sam izvor informacije, neposredno pre dela o pevanju kaze da nisu znali da idu u smrt:

У том времену дефинитивно су знали да иду у смрт. Али нада последња умире. Могли су да себе смирују и убеђују да иду на рад у Немачку или нешто друго. Поврх свега помиње се да су им усташе рекле да иду на теферич (весеље) у Јасеновац. Тешко је разумети да ти људи нису схватили то иронично подсмевање. Мислим да извор информације овде обликује писање према њиховим надама да ће можда преживети.

Постоји теорија да су комунисти увећавали бројке да би добили што више пара као као ратну репарацију. Њима није ништа свето, и на све су спремни ради своје личне користи.

Из неког разлога они нису дозвољавали да стручњаци утврде приближан број жртава, што због "братства и јединства", што због тога да преваре свет и да узму што више пара.

Око бројева, поготово комунистичких, не треба полемисати, него пустити стручњацима да раде свој посао. Који год број се утврди, биће то приближно, и свакако стравичан.

Увећавање броја жртава да би се добиле паре!!! Ко је то давао паре? НДХ?

Немачка (претпостављам да мислиш на њу за репарацију) је одобрила веома повољан кредит Југославији (900 мил US долара), и тиме је проблем репарације практично решен. Ратна одштета према Југославији одређена је у висини од 7.12 милијарди US долара. Овај кредит је у суштини био ратна репарација Југославији од стране Немачке, а на Брантово инсистирање нигде није поменута репарација (Брант се бојао да ће остале источноевропске државе тражити да Западна Немачка и њима исплати репарацију). Нематеријална штета (људске жртве и принудни рад) није никада ни одређена (нити се о њој преговарало са Немачком). Постоји само југословенска процена (коју би у случају преговора требало и доказати - и то не празним речима толико и толико их је побијено) да се та штета креће и до 30 милијарди марака.

Од куда помињање цифре од 700.000 побијених у Јасеновцу. Највећи број људи током рата страдао је на подручју под контролом НДХ. Оквирно је прихваћена цифра од око 700.000 људи страдалих у Јасеновцу. У прилог овој цифри ишли су извештаји немачких генерала (Александар Лер је 1943 године у свом извештају наводио 400.000 побијених срба - овде нисам сигуран да ли се број односи на логор или на целокупну територију под усташком влашћу). Данашња бројка од близу 90.000 људи јесте број оних о којима се знају сви подаци (име презиме, место рођења...). Ова бројка се нажалост веома подмукло користи да би се умањио број жртава. Потура се прича да је број жртава само онолики за колико њих постоје апсолутни подаци (име, презиме, место рођења...). За ни један логор не постоји тачан број жртава, свугде су бројеви оквирни. На левој обали Саве (Република Српска) постоје масовне гробнице које нису никада истражене.

[RYLAH]

Не волим непрецизности и паушалне изјаве. Одакле ти то да су комунисти отписали неке паре Немачкој?

Ево мало о комунистичким бројевима:

"Sam broj žrtava je počeo da igra veću ulogu tek krajem 1945. na Reparacionoj konferenciji u Parizu

kojoj su jugoslovenski delegati predstavili sledeće podatke: 1.380.000 poginulih civila (sa

palim borcima 1.685.000), 425.000 radno onesposobljenih, 170.000 prinudnih radnika u

Nemačkoj, 530.000 prisilno raseljenih, 320.000 prisilno regrutovanih itd. To je, po službenim

podacima značilo da je preko 10% stanovnika zemlje izgubilo život, a da je 13% osakaćeno.

Cena prinudnog rada je procenjena na 27. Milijardi $.3 Sa ovako preciznim brojkama se

nastupilo iako je i samim vlastima bilo jasno da nisu postojali uslovi da se one tačno

ustanove.4 Pa ipak, one su postale svetinja u koju su u najboljem slučaju mogli da posumnjaju

statističari u svojim stručnim radovima nedostupnim širokoj publici.5 Tako formulisani

brojevi su, uz određena taktička odstupanja, postali jedno od glavnih oruđa u sporu sa SR

Nemačkom oko odštete za žrtve nacizma."

"5 Broj od 1,7 miliona mrtvih je prvi put pomenuo Tito na govoru u Ljubljani u maju 1945. Nije isključeno da se

radilo o zloupotrebi proračunatog demografskog gubitka koji su vlastodršci javnosti servirali kao broj stvarnih

žrtava. (Up. Vladimir Žerjavić, Population Losses in Yugoslavia 1941-1945, Zagreb 1997, 55.)"

http://www.drustvosn...im odnosima.pdf

Изгледа да су бројеви постали свети, зато што је друг "(анти) бог" (Тито) тај број извалио у свом говору.

У сваком случају, ценкање са било ким о броју жртава је дегутантно. Постоје људи који се професионално баве утврђивањем броја жртава

Немам времена тренутно да тражим конкретан споразум, али знам засигурно да споразум постоји. Споразум је обухватао и репарацију жртвама. За узврат, Немачка је нама дала одређену технологију, која је отишла у Словенију и у Хрватску, али чија је вредност вишеструко нижа од количине ратне одштете коју нам је Немачка дуговала.

Знам то засигурно, јер је један од тих споразума "испливао" када су се неки људи скупљали да Немачку туже за боравак у логорима. Касније је, под притиском јавности, Немачка ипак признала део тих дуговања и један број логораша (само преживели, не и њихови наследници) је добио заостале репарације, иако је постојао споразум.

[Ромејац]

Немам времена тренутно да тражим конкретан споразум, али знам засигурно да споразум постоји. Споразум је обухватао и репарацију жртвама. За узврат, Немачка је нама дала одређену технологију, која је отишла у Словенију и у Хрватску, али чија је вредност вишеструко нижа од количине ратне одштете коју нам је Немачка дуговала.

Знам то засигурно, јер је један од тих споразума "испливао" када су се неки људи скупљали да Немачку туже за боравак у логорима. Касније је, под притиском јавности, Немачка ипак признала део тих дуговања и један број логораша (само преживели, не и њихови наследници) је добио заостале репарације, иако је постојао споразум.

Ево једног текста који се бави овом проблематиком. Цитиран је професор Иво Висковић са факултета политичких наука у Београду.

Процес наплате скоро шездесетогодишњег дуга компликује неколико историјских чињеница. Прва је да никада након Другог светског рата није склопљен мировни уговор са СР Немачком, на основу којег би наша држава могла да потражује ратну одштету. "Ми, значи, нисмо имали уговорну обавезу Немачке да одштету исплати", каже професор др Иво Висковић са Факултета политичких наука у Београду.

Уопште, савезници су на Париској конференцији закључили да се од Немачке не потражују реална дуговања.

"Укупно су сви (и ми) добили много мање репарације но што су тражили. Није у питању, дакле, био никакав неповољан однос према нашој држави, већ је ситуација била иста за све", објашњава Висковић.

СФРЈ је тако на рачун репарација од СР Немачке добила 35 милиона (велики део тог новца је отишао Никшићкој железари, на пример), али је остао проблем обештећења жртава. То питање је само делимично решено 1961. године када је СР Немачка исплатила обештећење људима над којима су вршени експерименти ин виво. Ти људи, њих 380, добили су право да се пријаве нашим властима и, према подацима Заједнице жртава Другог светског рата, добили су накнаду у висини од два милиона долара. По основу социјалног осигурања за југословенске грађане који су добровољно радили у Немачкој у време Другог светског рата, 1958. године СР Немачка је исплатила износ од 26 милиона долара..

Међутим, за људе који су били по логорима, Немачка је упорно одбијала да плати одштету. Као компромис нађена је Брионска формула, односно, формула Тито–Брант. СР Немачка је на основу тог споразума Југославији у два наврата одобрила по два велика кредита у вредности од, отприлике, милијарду долара са изузетно повољним условима (30 година отплате, грејс период од десет година и камата од два одсто).

"Прва транша је износила 300 милиона марака, а друга 700 милиона и, колико ја знам, то до данас није отплаћено", каже Висковић. " Наша држава тим новцем није исплатила људе који су били жртве рата, већ га је, по ономе што сам чуо, употребила за изградњу енергетског прстена око Југославије."

Наводно је постојао и тајни део споразума по коме се Немачка одриче потраживања за своје грађане протеране из Војводине као умањење одштете Југославији. Професор Висковић каже да то досад нико није доказао. Мораторијум, односно време које по закону мора да прође пре него документи постану доступни јавности, траје 35 година. По тој рачуници, споразум Тито–Брант биће доступан у целости за три године. Доста је индикативно, међутим, упућује Висковић, да Немачка никада до сада није тражила обештећење за своје грађане, а ипак је 45.000–50.000 фолксдојчера што протерано, што побегло из Југославије и њихова имовина ни на који начин до данас није надокнађена.

Драган Нововић тврди да је споразум Тито–Брант морала да прати, и да је пратила, изјава савезне владе Југославије, усвојена на 186. седници у новембру 1973. године, којом се наша влада обавезује да помоћ у капиталу сматра као вид ратне одштете. Тим новцем требало је да се компензују жртве фашистичког прогона. Бонска влада је савезним законом о обештећењу из 1954. године као жртве дефинисала све оне који су били жртве терора и прогона, али тиме није обухваћена материјална штета и заробљеништво наших људи по логорима, каже Нововић. "Остало је да се формира заједничка мешовита комисија која ће да реши то питање, али је сам споразум јако проблематичан са правне тачке гледишта. Ипак је то само уговор о кредиту и ништа више. Тај кредит се враћа. Питање је колико је изјава владе обавезујућа ако није у форми неког уговора. Основ за плаћање је 950.000 жртава по имену и презимену утврђених као полазни основ за закључење споразума Тито–Брант. Скупштина Србије је, међутим, 1992. године донела декларацију којом поништава тај споразум, што је такође нешто чиме ће се позабавити правници", тврди Нововић и инсистира на томе да се штета коју су претрпели цивили мора одвојити од штете коју је претрпела држава на инфраструктури.

"Наша заједница штити искључиво интересе грађана који нису страдали као борци, већ као цивили. За то што је држава претрпела, нека сама води акцију. Борци су своју штету углавном наплатили – добили су станове и пензије, а њихова права решавају одбори за борачка питања по скупштинама општина. Ја тврдим да је мораторијум на споразум Тито–Брант прошао прошле године. Велика је ствар остварити у пракси оно што постоји у законима. То право не застарева и може се преносити на потомке. Ово није усамљена акција, већ део једног светског процеса. Словенија је, на пример, донела Закон о обештећењу својих грађана и она им исплаћује 40 евра месечно иако није наплатила штету од Немачке", каже Нововић.

Професор Висковић објашњава да је проблем управо у томе што Југославија није инсистирала на експлицитној форми споразума, већ га је прихватила таквог какав јесте. Са стране међународних односа, оно што држава једном прихвати сматра се вазда прихваћеним и сходно томе, наша држава нема никаква права да од Немачке потражује ратну одштету. То, међутим, каже Висковић, не важи и за појединце.

Суме новца које је СР Немачка, на основу споразума закључених између 1950. и 1960. године, исплатила као обештећење жртвама нацистичких прогона:

Француској..............100.000.000 УСД

Данској......................4.000.000 УСД

Норвешкој.................15.000.000 УСД

Холандији...................70.000.000 УСД

Белгији .......................20.000.000 УСД

Грчкој......................28.750.000 УСД

Луксембургу.............4.500.000 УСД

Великој Британији...........2.800.000 УСД

Италији..........................10.000.000 УСД

Аустрији.....................25.200.000 УСД

Накнада коју је СР Немачка платила Холандији покрива још неке обавезе, па се не види колика је висина новца исплаћена жртвама нацистичког прогона конкретно.

Из текста споразума који су закључиле Француска и Белгија, види се да је њиховим владама препуштено да по својој оцени врше расподелу добијених средстава.

[Анастасија]

Ово је потпуно нетачно..

Ma idi...al kad bi se gađali šljivama.

[Баба]

[миркан]

[Никола Поповић]

moj zivot vise nije bio isti kada sam ovo saznao. I sada kada cujem ovu pesmu, knedla u grlu se pojavi... 

[Караконџула]

Да, Никола, тако некако. Боље да овакву пјесму ни имали нисмо. 

[Justin Waters]

Ova pjesma je zapravo romska narodna melodija u originalu "Ederlezi". Tekst romske pjesme nema veze sa bregovicevim tekstom. 

 

Plagijator Bregovic je samo ubacio ove tuzne stihove u vec gotovu melodiju, i to je nazalost postalo vrlo popularan hit. 

[DYNABLASTER]

"BLAŽENI KOJI PLAČU, JER ĆE SE UTEŠITI..."

 

Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свијет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост.

 

https://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=ijekav&book=43&chap=16&v=20#20

[миркан]

Мени су речи ове песме увек биле мало нелогичне са Ђурђевданом, али сад ми је све јасно и логично.

[Драган Јашић]

Чини ми се да је то већ било на форуму .

[cloudking]

O ne, opet ova izmisljotina...

[GeniusAtWork]

Чини ми се да је то већ било на форуму .

 

Jeste.

 

https://www.pouke.org/forum/topic/18768-%D0%BF%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0-%D1%92%D1%83%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D1%83-%D0%B2%D0%BE%D0%B7%D1%83-%D0%B7%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86/

[Пг]

Још сам до кажете да је шота албанска и то је то.

Двије "теорије" које су се брзо укоријениле међу нашим народом и прихваћене су здраво за готово!