Šopenhauer o ženama i drugi citati...

[Mironosica]

Meni uopste nije jasno zasto se na ovoj temi muskarci : ili brane a onda i napadaju zene, ili snishode zenama i lazno se gnusaju stavova sa kojima se i oni, kao i svi drugi muskarci, intimno slazu.

I zasto da ne kazem i to: zene nisu ljudi. To svaki pravi muskarac zna.

hoces da kazes da si ti pravi muskarac ?????????

objasni ,mada ti koliko se secam ne raspravljas sa zenama !!!!!!!!!!!

[Анастасија]

To svaki pravi muskarac zna.

Verovatno su znali,ali više ih nema da nam kažu.Izumrli.

[feeble]

Ови научници опет нешто фалсификују :P

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/316710/Naucnici-Devojcice-nisu-losije-u-matematici-od-decaka

[RYLAH]

Ови научници опет нешто фалсификују :P

http://www.blic.rs/S...atici-od-decaka

Масони брате, масони!

[w.a.mozart]

strpaj sve u isti koš pa vladaj (izaberi po potrebi)... Natpis na zastavi najnovijeg sveCkog poretka

[Аурор]

Ma da,prosto kipim od nebuloznog evolutivnog razmisljanja.Bioloska evolucija je najobicnija spekulacija i bajka ali to sad nije tema.

Hrscanstvo je univerzalna poruka coveku i nema veze s rasom ljudi.Brkas stvari debelo.Problem je sto vi tehnoloski napredak uzimate kao primer za evoluciju sto nema blage veze sa zivotom a kamoli nekom logikom.

strašno.

Ne strašno, jezivo!

[Apis]

Muž i žena odluče otići na odmor na jezero poznato kao meka i raj za

ribolovce. Muž obožava u ribičiju izaći u cik zore, a njegova žena

obožava u miru čitati knjige.

Jednog jutra se muž poslije nekoliko sati ribolova vratio i odlučio

... malo odmoriti, a žena je tada odlučila da se sama izveze malo čamcem

na jezero, premda se na njemu sama baš i nije najbolje snalazila.

Upali motor i izveze čamac na jedno usamljeno mjesto, baci sidro,

Izvadi knjigu i nastavi uživati u tišini i čitati svoju knjigu.

Tuda naiđe ribolovni inspektor u svom čamcu, pristane uz ženin čamac i

kaže:

- Dobro jutro gospođo. Što to radite?

- Čitam knjigu - odgovori ona (i pomisli: zar to nije očigledno?)

- Nalazite se na dijelu jezera rezerviranom za sportski ribolov -

obavijesti je inspektor.

- Žao mi je gospodine, ali ja ne pecam. Ja samo sjedim u čamcu i čitam

knjigu.

- Da, ali u čamcu imate sav pribor potreban za pecanje i što se mene

tiče, mogli bi sa pecanjem otpočeti svakog trenutka. Bit ću primoran

povesti vas sa sobom do stanice i protiv vas podnijeti prijavu - reče

on.

- Ako vi to zaista i napravite, onda znajte da ću i ja protiv vas

podnijeti prijavu, ali zbog silovanja, odgovori mu žena.

- Ali, pa ja vas nisam niti dotaknuo! - reče inspektor.

- Da, ali vi za to imate sav potreban pribor i što se mene tiče, mogli

bi sa tim otpočeti svakog trenutka...

- Doviđenja gospođo i uživajte u ovom lijepom danu...

POUKA:

Ne ulazi u raspravu sa ženom koja čita. Vrlo je vjerojatno da ona

zna i misliti.

[NinaD]

Ne postoji imperija koja nije nastala na ledjima robstva!Pocevsi od Egipta,Rima,Engleske pa i Amerike koja je dovozila robove iz Afrike da bi ih eksploatisala.

Sve se moze zloupotrebiti kao sto muskarci zloupotrebljavaju svoju fizcku dominaciju tako zene zloupotrebljavaju svoju sexualnu dominaciju.To je stvar coveka dobrog ili loseg nema veze musko zensko.Bitno je ko je kakav karakter.

Znaš onu "snaga klade valja, a um caruje" ili onu "iza svakog velikog muškarca stojji velika žena". Što bi reko otac Ugrin, mislite o tome.

[JESSY]

Ljubomora se uvek rađa sa ljubavlju, ali ne umire uvek sa njom.

 

Malo ima stvari koje će ljude više odobrovoljiti nego kad im ispričamo veliku nesreću koja nas nedavno snašla.

 

Ljude u društvo tera unutrašnja praznina i dosada. Ako osete da su nam potrebni, ljudi postaju obesni i arogantni.

 

Ono što nas najneposrednije usrećuje jeste vedrina uma. Ova osobina je sama sebi nagrada. Zato bi razvijanje vedrine u sebi valjalo staviti ispred svih težnji!

 

Verovanje i znanje odnosi se jedno prema drugome kao ptice na vagi: koliko se jedna spusti, toliko se druga digne.

 

Ko je pametan, taj će u razgovoru manje misliti na ono o čemu govori, a više na onoga sa kim razgovara. Ako tako bude činio, može biti uveren da neće reći ništa zbog čega bi se kasnije mogao kajati.

 

Mladima bi glavni predmet učenja morao biti taj da nauče podnositi samoću: ona je naime izvor sreće i duševnog mira.

 

Pušemo balone od sapunice što duže možemo i što veće možemo , iako dobro znamo da će se raspršiti.

 

Da je čovečanstvo oduvek bilo razumno, istorija ne bi bila dugačka hronika gluposti i zločina.

 

U svetu uglavnom caruje zlo, a glavnu reč ima glupost.

[Снежана]

"snaga klade valja, a um caruje"

 

Има и она нова: " Ум царује, док снага не полуди"

[JESSY]

„Svet je moja predstava“.– Ova istina važi za svako živo i spoznajuće biće, mada samo čovek može da dovede do refleksivne apstraktne svesti. Ako to zaista i učini, onda se može reći da se u njemu rodio filozofski razbor. Tada mu postaje jasno i izvesno da on ne poznaje nikakvo sunce, nikakvu zemlju, već samo oko, koje sunce vidi, ruku, koja zemlju oseća. On zna da svet koji ga okružuje postoji tu samo kao predstava, što će reći, uvek samo u odnosu na nešto drugo, na onog ko predstavu ima, tj. na njega samog. […]

Svet je predstava. Ova istina nikako nije neka nova istina. Ona se nalazila već u skeptičnim razmatranjima, u polazištu Dekartove misli. No, Berkli je bio prvi koji ju je odlučno iskazao, i tako stekao besmrtnu zaslugu za filozofiju, mada ostatak njegovog učenja ne može izdržati ispit. Prva Kantova greška bila je što je prenabregao to načelo. Nasuprot tome, tu osnovnu istinu vrlo rano su spoznali mudaci Indije i ona se ukazuje kao osnovno načelo Vedanta filozofije. „Stvar po sebi je samo volja.“ Kao takva, volja nije predstava već se „toto genere“ od nje razlikuje. Ona je ono od čega je svaka predstava, svaki objekat, svaka pojava, zapravo objektivitet. Ona je ono najbitnije, srž sveg pojedinačnog a isto tako i celine. Ona se manifestuje u svakoj prirodnoj sili koja slepo dela; ona se takođe manifestuje u smišljenom delanju čovekovom, što predstavlja veliku razliku, ali pogađa samo stepen njenog manifestovanja, a ne njenu suštinu. Volja kao „stvar po sebi“ leži izvan oblasti načela razloga u svim njenim oblikovanjima, pa je, prema tome, upravo bezrazložna, ali je ipak svaka njena pojava potpuno podložna načelu razloga. Osim toga, volja je sloboda od svakog „mnoštva“, mada su bezbrojne njene manifestacije u vremenu i prostoru; ona je „jedno“, ali ne kao što je to“jedno“ jedan objekat čije se jedinstvo spoznaje samo u suprotnosti mogućem „mnoštvu“, a niti kao što je „jedno“ jedan pojam koji nastaje samo pomoću apstrakcije od „mnoštva“, već je volja „jedna“ kao ono što leži van vremena i prostora, izvan „principio individuationis“, tj. izvan mogućnosti mnoštva.[…]

Volja, koja posmatrana sama po sebi, jeste nesposobna za saznanje, beslovesna i slepa, neobuzdani poriv, onakva kakvom je vidimo da se manifestuje još u neorganskoj i biljnoj prirodi, kao i njihovim zakonima, a isto tako i u vegetativnom delu našeg vlastitog života, ta ista volja pridolaskom sveta predstave, koji se razvija služeći joj, stiče saznanje o svom htenju i o tome šta to htenje jeste, o tome da to što ona hoće nije ništa drugo do ovaj svet, ovaj život, baš kakav jeste.[…]

Volja je stvar po sebi, unutrašnja sadržina, suština sveta, dok su život, vidljivi svet, pojave, samo ogledalo volje. Otud će život biti nerazdvojni pratilac volje, isto kao što je i senka pratilac tela, i svuda gde je volja tu su i život i svet. Sve dok smo puni volje za život ne treba da se brinemo za svoju egzistenciju, čak ni pred samom smrti. […]

" Svet kao volja i predstava"