Теологија "Матрикса"

[Crveni Baron]

To je jedini Bog kojeg bih prihvatio i njegova vlast bi bila jedina teokratija koju bih podržao.

Stvaranje samosvesnog operativnog sistema je pravi put da se ovaj svet učini boljim mestom i da se konačno dokaže da duhovna komponenta nije potrebna.

Pa to i mas vec. Doduse sa drveta znanja Opet od Boga. Operativni sistem koji razlikuje dobro od zla, istinu od lazi, true i false. I sa tim i logikom ne treba ti nista vise. A logika bi bila if-else. tj. slobodna volja.

[Баба]

Па то управо и кажем - да не разумем који је циљ и поента текста...

Анализирати један холивудски филм са становишта хришћанства има мање смисла него анализирати на тај начин песме Синана Сакића...

Па није баш тако , када се има у виду да филмски стереотипи постају део савременог начина мишљења и кад се има у виду колико било који филм има утицаја на масе , онда је веома битно разлучити шта је шта у филму који има подлогу једну секуларистичку теологију.

Теби и мени је то мање битно јер познајемо православно-хришћанску теологију. Међутим секуларни људи је не знају, њима је једнако неразумљива будистичка теологија колико и исламска или хришћанска.

Такође филм МАТРИКС је веома моћан фимл , мада Гајић каже како он нема неки културни утицај ја се с тим не бих сложио пре свега извршио је огроман утицај на саму фимску индустрију , јер после њега специјални ефекти и начин снимања више нису исти.Такође та тема о виртуелној стварности ( која је сада ствар садашњости, јер ево ми овде већ годинама на овом форуму живимо виртуелном стварношћу) постаје интересантна за холивуд и настају нови филмови који се тиме баве.

На крају неверујем ни да би сам Гајић потегао да пише о том филму да га на неки начин не сматра утицајним.

Такође слажем се са Гајићевом причом о теолошком миксу и сотириолошкој позадини филма, суштински филм је базиран на будистичкој сотириологији , на хришћанској није, али узима општа места из Хришћанства, као појам спасења и спаситеља васкрсења и победе смрти , демона(машина) и зла. Такође та пројекција зла на машине коју Гајић помиње је реалност западне цивилизације и мимо филма матрикс, било је ту доста романа па и филмова који су се бавили том тематиком.

У суштини тексту једино замерам закључак да филм нема културни утицај и значај, има и те како има и баш због тога подржавам овај текст од Саше Гајића.

[Justin Waters]

Прво наш свет је створен и реалан је како за нас тако и за Бога, ту нема дилеме.

А друго Гајић јасно( чак прецизно по тезама наводи) наглашава шта је слично , шта исто а шта различито у МАТРИКСУ у односу на Хришћанску теологију.

За Бога је реално само оно што је од Његове природе, што наравно не значи да Бог не може да општи са својом творевином и да само на неки илузоран начин може да се пројави.

Ми уствари прецјењујемо појам виртуелног. Ми мислимо да је виртуелно некаква илузија или нешто што није стварно. Али насупрот томе, има много виртуелних стари које имају добру дозу реалног. Рецимо, комуникација порукама преко смс је виртуелна, комуникација преко мобилног телефона је виртуелна, комуникација преко маила је виртуелна, док је реална само комуникација директно очи у очи када се звук преноси треперењм ваздуха. Па опет нећемо рећи да су побројани технолошки видови комуникације, нереални. Нису нерелани, итекако су реални, само што су и виртуални.

Универзум сасвим слободно може да се интерпретира као виртуелни свијет чији је створитељ, сведржитељ (као програмер - администратор) сам Бог. Јер хришћанска теологија стоји на томе да Бог ништа од своје суштине није дао свијету када га је узроковао да постоји. Дакле суштина творевине и суштина Творца су суштински потпуно одвојени, исто као што је виртуелни свијет којег људи праве потпуно одвојен од природног свијета од кога се сами састоје, али то их не спречава да имају интеракцију са тим виртуелним рачунарским свијетом рецимо.

[Juan Valdez]

Анализирати један холивудски филм са становишта хришћанства има мање смисла него анализирати на тај начин песме Синана Сакића...

Zaista, Sinan transcedira ne samo JV, nego i mnoge druge bledunjave, samoproklamovane bogove i Vaale nase popularne kulture. Orijental, iako duboko ukorenjen kako u drevnom melosu Balkana, tako i u docnijim osmanlijkim kulturoloskim nanosima, u Sinanu dozivljava come back u punoti svoga smisla. Neuhvatljivi molski prelazi otpevani (tacnije otkinuti) iz srca Sinanovog (up. Ps. 45,1) i tvoracki prelomljeni kroz njegov nazalni glas, trepere u dusi, savrseni u svojoj jednostavnosti - a ipak, u pliromi svoje ekstaticnosti opituju se kao neuhvatljivo oblikovan, ex profundo vapaj balkanskog coveka - vapaj za Istokom, vapaj za arhetipskim toposom Zagonetke i Odgonetke smisla bivstvovanja, vapaj i zal za izgubljenim Edenom, na cijim rubovima bezdomno covecanstvo, oliceno u metafatumu izabranog naroda Treceg Eona - Ciganskom rodu - gorko rida i sanja povratak pod Oceve skute.

Naravno, kao i u Starom Izrailju, robu preljubotvornom i pokvarenom, tako i u rodu srbskom se proteklih godina pojavise razni "knjiznici i fariseji", kvaziakademski ''grobovi okreceni'' (razne Kronje, Dragicevic-Sesicke, R. Bozovici i ini 'Ipokrate), koji, udruzivsi se zajedno sa "tradicionalnim cuvarima izvorne srpske muzike whatever that means", optuzuju ovog Izabranog medj' svim rodom Ciganskim za nekakvu "teheranizaciju", ne poimajuci, u zlehudosti i slepoci uma svojega, da je pomenuti trend sundizacije proizvod upravo kultur-politike njihovih ideoloskih "liberal - komunistickih" otaca i matera prethodecih 8. sednici CKSKJ, a koji je nastavljen za vreme potonjeg (ne)vremena na potpuno suprotnim osnovama od juznovetarske edemske anamneze - na bledoj i neubedljivoj imitaciji rajske slobode, ali slobode ne kao ljubavlju prozetog odnosa sa Predvecno Slobodnim i u slobodi Tvoreceg, nego slobode kao unizavajuce mogucnosti izbora izmedju dobra i zla, aktualizovanog kroz ubiranje zabranjenog ploda. To medjutim ne razumeju ili ne zele razumeti ovi drugosrbijanski "Adorni", sto komarce cede a kamile prozdiru.

Sinan je svojim stihovima iskovao oblik sveta u kojem zivimo i koga smatramo svojim, a koji je opet toliko razlicit od sive i tmurne svakodnevice i povrsnosti unapred strogo profilisanih osecanja koje oblikuju spin-doktori masovnih medija i savremene kulture. Poznato nam je skoro sve o tome ko je Sinan. Ali sta jeste Sinan? Jer on, i kada ga ne bude vise bilo, postojace sa nama - u malom i velikom kroz to malo. Kako to osetiti? Potrebno je izraditi posebnu tehniku za stupanje u vezu sa Sinanovom aurom u objektiviranom svetu koji je on, u biti vec napustio, jer ga ovaj uistinu nije dostojan. Naravno, veliku pomoc mogu da nam pruze njegovi albumi - ali oni su samo slagvort, samo aluzija na to sta je Sinan u prirodi, u drustvu, u nasem najblizem okruzenju...Sinan je posebno svojstvo svezine i kontrasta koje odlikuje homo balkanicus-a. Slicuge sto rezu led...Poslednji poljubac na rastanku sa voljenom, sto se zari na mrazu...Pir u vreme kuge...Zanos na ivici bezdana...Sinan - to je postojanje; ali postojanje ne kao datost nego kao pojava: neocekivana sustina ljudskosti, u svim svojim vrlinama i grehopadima, radosti i bolu, bogoceznjivoscu i roptanju, odjednom pronice kroz pokrov postojanja. I svuda, gde stvari nisu dremljivo potonule jedna u drugu, nego bljeste dijamantskim ivicama, gde je sustina dosla do izrazaja u svom izbrusenom obliku, svuda gde su dvoje ili troje uz zajednicku casu tuge sabrani uz sumom i krckanjem prozete zvuke sa prasnjavih vinil ploca "Juznog vetra" - tamo je i Sinan medju njima, kao dah svezine, dah cistog i bodrog kontrasta.

To i jeste njegova religiozna misija medju nama, napacenom novom narastaju srbskom: da narod i zemlju koja je jos neugledna i duhovno opustela, prozme macem tvoracke reci. Nije li zato Srbiji, s njenom otegnutom pesmom, nevesto uk(a)lopljenom u monotoni ritam sumadijske "dvojke", i bio poslat taj genije kontrasta? Sinan je - nas prvi dan postanja, duh uznet nad bezdanom, sto razdvaja svetlo od tame, kopno od vode, stihove od proze...I otuda u onim pojavama koje nisu prosto postojece, razlivene u bivstvu, nego nam uistinu docaravaju, nalik blesku seciva, ostre ivice Tvorevine - u tim pojavama mi jasno osecamo samog Sinana, njegovu plot kao ovaplocenu elegiju Kosmosa za povratkom u predpadno stanje. Samo u Sinanu i kroz Sinana, bol svake tvari koja kroz suze svira svoj onticki blues, stenjuci i ceznuci za sinovima ljudskim, i nas sopstveni bol - postaju jednojajcani blizanci. Sinanovi stihovi obuhvataju i mire sve sto je ljudsko. On nije visokomeran nego primeren svemu, najpotpunije sadrzi u sebi i ljubav i prevaru, oprostaj i kletvu, trezvenost i nerazumnost, uzvisenost i grehovnost napacenog balkanskog coveka. Ipak, njegova sustina je nesaznatljiva, neuhvatljiva za bilo kakva krajnja, racionalna, katafaticka odredjenja, vec se ovlas dotice rubova nase svesti samo u blazenom primraku do koga se dostize si(na)nergijskim podvigom tihovateljskog uranjanja u dubine srdaca svakog od nas (...)

[Баба]

За Бога је реално само оно што је од Његове природе, што наравно не значи да Бог не може да општи са својом творевином и да само на неки илузоран начин може да се пројави.

Ми уствари прецјењујемо појам виртуелног. Ми мислимо да је виртуелно некаква илузија или нешто што није стварно. Али насупрот томе, има много виртуелних стари које имају добру дозу реалног. Рецимо, комуникација порукама преко смс је виртуелна, комуникација преко мобилног телефона је виртуелна, комуникација преко маила је виртуелна, док је реална само комуникација директно очи у очи када се звук преноси треперењм ваздуха. Па опет нећемо рећи да су побројани технолошки видови комуникације, нереални. Нису нерелани, итекако су реални, само што су и виртуални.

Универзум сасвим слободно може да се интерпретира као виртуелни свијет чији је створитељ, сведржитељ (као програмер - администратор) сам Бог. Јер хришћанска теологија стоји на томе да Бог ништа од своје суштине није дао свијету када га је узроковао да постоји. Дакле суштина творевине и суштина Творца су суштински потпуно одвојени, исто као што је виртуелни свијет којег људи праве потпуно одвојен од природног свијета од кога се сами састоје, али то их не спречава да имају интеракцију са тим виртуелним рачунарским свијетом рецимо.

Занимљива ти је ова паралела болдована.

Ипак суштинска разлика између јудеохришћанске теологије и хиндуистичке ( из које настаје и будизам) јесте у томе да ми овај свет који је створен гледамо као реалан свет и такође ми јудеохришћани сматрамо и да је реалан однос Бога према овом реалном свету и да Бог има реалан однос према овоме свету као према реалном свету.Што је јасно из свих његових досадашњих интервенција у овоме свету као брижног родитеља према своме детеу.

Види не знам како си дошао до идеје да је за Бога реално само што је од његове природе , али могу ти рећи да је то погрешно.

А зашто је погрешно?

Зато што Бог реално брине о реалним људима који су реални у овоме реалном свету .

Толико реално брине о њима да је реално дошао на земљу , реално се родио, реално живео, реално проповедао и трпео прогоне , клевете и понижења да би на крају реално и умро .

Управо је то нагласио и сам Гајић у свом тексту да је Христос реално умро!

Свако другачије мишљење није да није мишљење али није ни православно.

Хиндуизам и будизам на овај свет гледају као на мају, замајавање што би ми Срби рекли на нашем старом језику кога разумеју и индуси у ведама.

По њима дакле источњацима цео свет је пуко замајавање и онда је потпуно небитно шта би Бог урадио и да дође у такав свет, јер шта год да уради , могао је и није морао , пошто је све једно велико замајавање.

То је суштинска разлика између наше и њихове сотириологије.

Ми очекујемо реално спасење у реалном свету од реалног Бога, за реалног човека.

За Бога је итекако реалан свет који је створио , томе су доказ и сами демони, јер иако отпадоше и зло чине, Бог их није уништио, јер су реална бића.

Да нису просто би кликно на delete

[Justin Waters]

Занимљива ти је ова паралела болдована.

Ипак суштинска разлика између јудеохришћанске теологије и хиндуистичке ( из које настаје и будизам) јесте у томе да ми овај свет који је створен гледамо као реалан свет и такође ми јудеохришћани сматрамо и да је реалан однос Бога према овом реалном свету и да Бог има реалан однос према овоме свету као према реалном свету.Што је јасно из свих његових досадашњих интервенција у овоме свету као брижног родитеља према своме детеу.

Види не знам како си дошао до идеје да је за Бога реално само што је од његове природе , али могу ти рећи да је то погрешно.

А зашто је погрешно?

Зато што Бог реално брине о реалним људима који су реални у овоме реалном свету .

Толико реално брине о њима да је реално дошао на земљу , реално се родио, реално живео, реално проповедао и трпео прогоне , клевете и понижења да би на крају реално и умро .

Управо је то нагласио и сам Гајић у свом тексту да је Христос реално умро!

Свако другачије мишљење није да није мишљење али није ни православно.

Хиндуизам и будизам на овај свет гледају као на мају, замајавање што би ми Срби рекли на нашем старом језику кога разумеју и индуси у ведама.

По њима дакле источњацима цео свет је пуко замајавање и онда је потпуно небитно шта би Бог урадио и да дође у такав свет, јер шта год да уради , могао је и није морао , пошто је све једно велико замајавање.

То је суштинска разлика између наше и њихове сотириологије.

Ми очекујемо реално спасење у реалном свету од реалног Бога, за реалног човека.

За Бога је итекако реалан свет који је створио , томе су доказ и сами демони, јер иако отпадоше и зло чине, Бог их није уништио, јер су реална бића.

Да нису просто би кликно на delete

Наравно да ме погрешно разумјеш јер не конташ шта подразумјевам под реланим свијетом. Не знам да ли ти је позната светоотачка мисао да је овај свијет само сан, спрам оног који ће доћи? Али ако се употреби таква метафора, не значи да ми спавамо сада, али у односу на то какав је есхатолошки свет, који ће бити исти овај наш, али само преображен, ми смо практички у стању сна. Такођер има и од апостола Павла кад каже да ми сад видимо као у огледалу, као у загонетки, а кад дође Христос онда ћемо видјети како јесте.

Некада је за древне људе материјално макрокосмолошко утемељење свијета била реалност, и тако је било све до практички почетка 20 вијека, када је откривен квантни свијет, и када је коснтатовано да постоји и квантни, субатмоски свијет, и да је суштина материје у енергији, а не њој самој како чврстој маси. Практички у односу на то како се некад гледало на свијет, древна космологија је била илузија на то како тај свијет стварно изгледа. Ако је тако све у оквиру једног те истог универзума, колико ће онда још реалнији постати преображен космос.

А шта тек када поредимо Божанску природу са створеном природом? Да ли Бог с нама комуницира преко своје природе или преко Божанских енеригија? Бог је узео нашу природу да би могао са нама да комуницира, иначе не можемо рећи за Бога да има језик и да говори, и да има очи и да гледа. Нама је непозната божанска суштина.

Поредећи Божанску природу, и нашу створену, констатујем да је наш свијет налик виртуалном каквог ми стварамо рачунарским симулацијама. Ако је истински реално нешто, онда оно никад није постало. А то је Бог. А то је и живот вјечни који је у Бога. Овај наш живот јесте реалан, али далеко од живота којег сам Бог представља.

Хиндуистичко схватање свијета није толико илузорно колико хоћеш да представиш и ти и господин Гајић. Да, Хиндуси овај свијет називају мајом, али то не значи да они негирају овај свијет. Они негирају потребу да се саображаваш са овим свијетом, и живљење овим свијетом они сматрају илузијом. Дакле није илузија сам универзум, али је илузија свако "кушање овог свијета", употреба творевине која потиче од жеље. Јер они сматрају да употреба свијета на тај начин, одваличи те од могућности одвајања себе од кармичког закона. Ово ме нешто подсјећа на монашко правило уздржања и многе монашке поуке..не кушај ово, не кушај оно...не није то случајно. Нећу рећи да је повезано, али универзални принцип духовности који креће ка томе да се достигне неки циљ - спасење од смрти, и задобијање вјечног живота има сличну форму свуда. Хиндуси имају погрешан приступ, или што би се рекло "преварио их ђаво" да својим сопстевним силама настоје преовладати препреке и искушења овог свијета и задобити спасење. Њима не треба Бог, него је довољан систем, јога и медитација.

Дакле, не спорим да Бог реално општи с људима, да реално брине о нама, да се реално оваплотио, да је реално умро, да је реално васкрсао...то нема никакве везе са тим што тврдим да је створен свијет у односу на Бога само виртуалан. Дакле сконтај да помињем однос, дакле тек поређењем констатујем виртуалност, а никако суштински да је овај свијет сам по себи илузија, јер то не би могло ни да се тврди јер универзум или мултиверзум, ако га има, има своје почетак, није од вјечности био. Моје мишење у вези Матрикса је техничке природе, а не духовне, само констатујем да је универзум један матрикс из кога ти не можеш изаћи, али Бог у њега може ући, а ти можеш из њега изаћи само у Божије допуштење. Дакле, још једном стварј је техничке, па и научне природе, никако духовне.

[obi-wan]

To je jedini Bog kojeg bih prihvatio i njegova vlast bi bila jedina teokratija koju bih podržao.

Stvaranje samosvesnog operativnog sistema je pravi put da se ovaj svet učini boljim mestom i da se konačno dokaže da duhovna komponenta nije potrebna.

0102_laugh

[sqny]

Protagoras ima neprocenjive bisere

[Milan Nikolic]

Ова конверзација ми је најупечатљивија на крају Матрикса:

Пророчица и Архитекта:

- Шта ће бити са осталима?

- Којим осталима?

- Онима који хоће напоље.

- Очигледно да ће бити слободни.

- Да ли имам твоју реч?

- Шта ти мислиш да сам ја, човек?

[uros]

Hahahaha, de si ovo nasao

[uros]

A evo i jedne druge varijacije na temu analize Matriksa:

[DYNABLASTER]

[Иван Недић]

To je jedini Bog kojeg bih prihvatio i njegova vlast bi bila jedina teokratija koju bih podržao.

Stvaranje samosvesnog operativnog sistema je pravi put da se ovaj svet učini boljim mestom i da se konačno dokaže da duhovna komponenta nije potrebna.

Звучи изузетно антихристовски

[DYNABLASTER]

to je onda ovako nesto, Protagoras trebas biti originalniji

ujedno odlicna igrica!

http://www.youtube.com/watch?v=EUbrsvNZNos

[Guest]

Звучи изузетно антихристовски

Antihrist je čovek. Ja sam za teokratiju samosvesnih mašina.