Уски пут који води у Живот-питање избора или живота и смрти, подвига или благодати?

[Дијана.]

Postavio si jako dobra pitanja, podsticajna, - a kazu da dobra pitanja vrijede vise od odgovora.

Ja sam mislila npr. da je prvo pitanje trebalo razdvojiti na dva, tj.posebno za ateiste a posebno za vjerujuce koji ne dospijevaju do uskog puta, ali sam shvatila da se oni itekako prozimaju; npr. Dostojevski je ukazao na to da ima nevjerujucih koji su samo korak od najdublje vjere, koje samo pitanje stradanja i zla drzi u obmani da je Bog 'kriv' za to pa se 'rvu' s njim. (to su oni moji pod dva, znam neke takve ljude, krasni ljudi...uopste ima ateista koji su mnogo bolji ljudi od vecine hriscana, ali to je sad nesto drugo), A opet ima onih koji (misle da) su vjerujuci, ali najcesce (moj je utisak) zbog gordosti uma ili srca skrenu s pravog puta... (a procitah u Nevidljivoj borbi da je gordost srca lakse izljeciva, dok ova druga potamni cijelo covjekovo bice, pa je to valjda ono 'ako je oko tvoje tamno bice cijelo tvoje bice tamno'); ova druga tako radosnu gozbu napravi duhovnom neprijatelju a dusa jadna i zarobljena i ne sluti... tu je potreban neciji blagorodan uticaj, molitva da se prene... no dobro. Covjek je svakako slobodniji ako je blizi Bogu - od determinizma 'pale' prirode; ali tu slobodu dobrovoljno koristi na sluzenje Bogu... Nas cilj i jeste da se oslobodimo od ropstva grijehu i 'vladaru ovog svijeta' i tako postanemo slobodni da sluzimo Dobru. A postepeno i s trudom i naporom se desava taj preobrazaj. I u tome sve vise ima napada (iskusenja) ali smo sve slobodniji u odnosu na njih... i, dok si na drugoj strani, pusti te neprijatelj, neka tebe, moj si, i sve izgleda super, i potpuno zadovoljan sobom i potpuno nesvjestan, covjek nema pojma sta je na stvari; a kad krene na pravu stranu, onda stalni nasrtaji, borba.... ali vremenom se oslobodis grubih, krupnih stvari (djela), pa onda borba za manje grijesenja u rijeci, sto je mnogo teze, pa na kraju misli, to je za nas nemoguce, jedino (neki) monasi koji su stalno na molitvi i stalno straze nad svojim umom mogu to da donekle kontrolisu... meni je bilo vrlo korisno procitati Nev.borbu, svakom bih preporucila, i objavila sam sazetak ovdje; tu sam saznala ono sto vise ne mozes ili ne stignes da pitas duhovno lice... a tu sve pocinje na mislima, i s njima jednostavno ne treba razgovarati, nego samo snoozer_11 od molitve... a koliko je praznih razgovora, praznoslovlja, zloslovlja, naravno, potpuno smo nesvjesni... uf, odo' ja predaleko u 301 ...

[nishizawa]

1. Због којих све разлога неки људи не верују у Бога, не желе да га прихвате или радије остају на широком путу?

2. Које су препреке људима који верују у Бога да буду бољи, да више воле?

3. Шта спречава људе хришћане да буду савршени ?

4. Да ли свака од ових препрека зависи од саме (слободе) личности и да ли је и како отклоњива?

1. То је као заљубљеност - деси се или се не деси.

2. Људи су сами себи препрека. То јест, њихово самољубље и себичност.

3. То што су људи. Не дао Бог да смо савршени - то би било страшно досадно.

4. Види под 3.

[Јанко]

1. Због којих све разлога неки људи не верују у Бога, не желе да га прихвате или радије остају на широком путу?

2. Које су препреке људима који верују у Бога да буду бољи, да више воле?

3. Шта спречава људе хришћане да буду савршени ?

4. Да ли свака од ових препрека зависи од саме (слободе) личности и да ли је и како отклоњива?

1. Јер собом мере Бога.

2. Јер често од себе не виде Бога.

3. Да престану да траже Бога ван себе ("јер гле, Царство Божије је ту у вама" - ово је за верујуће, а за атеисте који читају ово треба растумачити, да не поистовете унутрашње трагање са егоизмом). Кад пронађемо Бога унутар себе лако га препознајемо у другоме.

4. Недостатак покајања и смирења.

[Apis]

STARAC PAJSIJE SVETOGORAC

ČUVAJTE DUŠU!

Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu

ZAVISNOST OD NEBA - VERA I UZDANjE U BOGA

"Bez mene ne možete činiti ništa"[1]

Ako čovek ne želi da se muči treba da veruje u ovo što je Hristos rekao: "Bez mene ne možete činiti ništa". Treba, znači, sa dobrim naumom da se odrekne samoga sebe i da veruje u silu Božiju. Kada se neko sa dobrim naumom odrekne samoga sebe, onda nalazi Boga. "Svu svoju nadu polažem u Tebe".[2] Čak i najduhovniji ljudi nisu sigurni za svoj život, i zato neprestano traže sigurnost u Bogu, polažu nadu u Boga i odriču se svoga "ja", zato što "ja" čoveku donosi svu duhovnu nesreću.

Samouverenost je najveći i najgori naš neprijatelj, jer nas iznenada nesmiljeno baca u vazduh i ostavlja nas unesrećene na drumu. Kada čovek poseduje samouverenost, vezane su mu ruke i ne može ništada učini, ili je primoran da se bori sam. Rezultat toga je da biva pobeđen od neprijatelja, ili doživi neuspeh i njegovo "ja" se skrši. Dobri Bog često mudro ustroji da vidimo i Njegovo božansko posredovanje i neuspeh koji smo doživeli zbog svoje samouverenosti. Kada čovek prati i ispituje svaki događaj u svom životu, stiče iskustvo, postaje pažljiv i tako napreduje.

Hristos je zahtevao pre svega veru u silu Božiju, a potomje činiočudo."Ako možeš vjerovati, sve je moguće onomekoji vjeruje" (vidi:Mk. 9, 23), govorio je. A ne kao što neki danas pogrešno govore: "Čovek ima silu, i ako veruje u svoju silu, može sve da učini. Zar ne kaže Jevanđelje "veruj"? Prema tome, slažemo se." Da, Hristos je rekao "ako možeš vjerovati", ali je pod tim mislio: "Ako možeš vjerovati u Boga, u silu Božiju". Zahtevao je ubeđenje čovekovo da veruje u Boga i onda je pomagao. Jevanđelje nigde ne kaže da treba da verujem u svoj egoizam, nego da verujem u Boga, u silu Božiju i da verujem da ona može da mi pomogne, da me isceli. Ti ljudi, međutim, okrenuli su sve naopako, pa kažu: "Čovek ima silu i treba da veruje u samoga sebe". Misao da neko treba da veruje u samoga sebe sadrži ili egoizam, ili je demonska.

- Starče, ti ljudi, kada se dogodi neko čudo, kažu da se ono dogodilozato što je čovek verovao da će da se dogodi.

- Iza tog egoističkog "tumačenja" krije se đavolska sila. U Hristove reči "vjeruješ li...?" (Jn. 11, 26) upliću svoje sopstveno "vjeruju". Odatle proističe i sav onaj demonizam koji postoji u svetu. Posle ti kažu: "Ne treba da poštuješ ni staro ni mlado da bi stekao svoju ličnost". Tako možeš da čuješ i ovakav savet: "Zgazi ih, slomi ih da bi ti uspeo". Poštovanje se smatra zastarelim i đavo trijumfuje. Ako neko dete nešto malo kaže bez poštovanja prema roditeljima, ili starijim ljudima, napušta ga blagodat Božija, i ono pada pod demonski uticaj, a šta će tek da se dogodi, ako čovek takvo ponašanje proglasi "normalnim"!

- Starče, a kako to neko kaže da veruje u Boga, ali ne veruje da nas Bog štiti?

- Takav čovek kaže: "Verujem u Boga, ali Bog nam je dao pamet, da bismo mogli da činimo što god hoćemo." Ili kaže: "Ja sam bog. Zar ne kaže Pismo: "Bogovi ste, i sinovi višnjega svi" (Psal. 82, 6)? Ne razmišlja o tome da, kako bi neko bio bog po blagodati, treba da poseduje blagodat Božiju, nego je po svojoj pameti sam sebe načinio bogom. Jedno je da neko poseduje blagodat Božiju i po blagodati postaje bog, a drugo je da samoga sebe načini bogom. Prvo samoga sebe načini bogom, a završi tako što postaje bezbožnik.

[w.a.mozart]

liturgija je jedina zajednica koja ne guši ličnosti i ne pretvara ih u bezličnu masu sa velikim bratom na čelu tako da možemo reći da je lični podvig bitan u onoj meri u kojoj odlazimo na liturgiju i svedočimo je životom jer u toj istoj meri će se naši talanti množiti... kaj ne LOL

[Драган άσημος :)]

Шта значи на силу?

Да ли на силу значи да кад се у мени јаве, нпр. блудне мисли и осјећања, и када угодност и задовољство и наслада коју произведу у мени преплаве моју душу и кад сам на корак од тренутка извршења онога на ште ме оне подстичу, свјесно прекинем ток таквих мисли и осјећања, користећи се снагом своје воље, а имајући као разлог вјеру у Господа Исуса Христа , тј. присилим се да одустанем од тог унутрашњег покрета који ме нагони да себи учиним задовољство, при том вапећи Господу за помоћ будући свјестан своје немоћи да се сам одупрем навали те страсти.

Да ли је то у ствари та борба и то мучење себе, кажем мучење јер се одричем угодности, задовољства, насладе коју ми пружа извршавање те страсти.

Некако као да нисам спреман намучити се за Царство Небеско, а што говори о мојој вјери и одлучности за Царство Небеско.

[Grizzly Adams]

Не може баш тако... Грех не можеш да победиш својом вољом, већ само тако што ћеш више волети Бога. Када се сећаш Божије Љубави онда ти грех уопште није привлачан, то постаје само када заборавиш. Да би се победио грех треба јачати Љубав.

[Биљана]

Ништа се у животу не може направити уколико нема љубави за то и искрене жеље!

[Милан Меденица :)]

лако питање, може ли човек да се заљуби на силу?

инстанцу теже, може ли човек да заволи Богочовека на силу?

најтеже, може ли онда и да се разведе од Богочовека?

[Милан Меденица :)]

ај нек буде за сад да је ова девојчица образложила оно што ја мислим, мислите ли ви нешто?

[Милан Меденица :)]

ова тема ће да плаче

[Natasa.]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1339179793' post='655143]

лако питање, може ли човек да се заљуби на силу?

инстанцу теже, може ли човек да заволи Богочовека на силу?

најтеже, може ли онда и да се разведе од Богочовека?

1) Ne

2) Ne

3) Iz nekog mog iskustva - ne

[Милан Меденица :)]

волео бих да образложиш

и допунско питање за тако кратке и одлучне одговоре, зар ми живимо у детерминистичкој, црно-белој реалности, па су одговори апсолутни?

[Милан Меденица :)]

искрено, мислим да атеисти могу да дају можда најбоље одговоре на ова питања

[Natasa.]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1339187118' post='655245]

волео бих да образложиш

и допунско питање за тако кратке и одлучне одговоре, зар ми живимо у детерминистичкој, црно-белој реалности, па су одговори апсолутни?

1) Zaljubljenost je biohemijska reakcija mozga, hemije ili ima ili nema, a i nije neka draz siliti.

2) Sila ponistava smisao ljubavi, poenta veze izmedju Bogocoveka i coveka jeste u slobodi

3) Ne bih bas na forumu

Ne zivimo u crno-beloj realnosti