Koliko je bilo svesti u Hristu

[Divad]

Или је један човек са дуплираним деловима тела или су двојица са заједничким деловима тела. Али, то нема везе са овим о чему ми расправљамо.

Znam zato sam rekao da ovo moze biti slicno ovom problemu trebamo odgovor potraziti u Jevandjeljima.

[Aquilius Cratus]

Свест није термин којим оперишу Оци. Воља јесте. Воља је везана за природу, зато су у Христу две воље (али не супростављене, како горе написах).

Ако под свесношћу подразумевамо однос са светом око себе (свесност да свет постоји), онда је у Христу једна свест. У супротном, Христос би био подвојена личност.

Ne mozes imati volju bez svesti, mozes obratno ali gde su dve volje tu su dve svesti. Naravno da oci

ne operiu time kada tada filozofija uma nije bila ni blizu toliko razradjivana kao danas sto naravno

nikako ne znaci da pojam svest i samosvest nisu realni i se sa njima ne treba baviti danas.

[Александар Милојков]

Znam zato sam rekao da ovo moze biti slicno ovom problemu trebamo odgovor potraziti u Jevandjeljima.

Одговор у Јеванђељима је јасан: Један и исти делује као Бог и као Човек - једна личност пројављује две природе. Зато некима (незналицама) изгледа контрадикторно кад Исус каже "Ја и Отац једно смо" и оно "Зашто ме зовеш добрим. Нико није добар до једини Бог" или "О дану и часу нико не зна... до Отац мој сам." Исус васкрсава Лазара, али и плаче за њим. Ономе ко не схвата тајну Богочовека, све ово ће изгледати контрадикторно.

[Александар Милојков]

Ne mozes imati volju bez svesti, mozes obratno ali gde su dve volje tu su dve svesti. Naravno da oci

ne operiu time kada tada filozofija uma nije bila ni blizu toliko razradjivana kao danas sto naravno

nikako ne znaci da pojam svest i samosvest nisu realni i se sa njima ne treba baviti danas.

Ту и јесте замка. Психологија оперише са нечим што се у теологији зове "пали начин постојања" или индивидуалност. Личност се разумева као осовина свести око које се врти властито сопство. Отуда оно Декартово Cogito, ergo sum. Православна теологија не црпи схватање личности из философије нити из психологије, већ из Христовог откривења.

Ово што си ти написао јесте тачно са становишта психологије, када личност поистоветимо са индивидуом. За православну теологију то је индивидуа, пали начин постојања, не никако личност у пуном и правом смислу речи. Идентитет личности није њена самосвест, већ однос са другом личношћу. "Схесис", како би Оци рекли. Постојање није интроспекција, већ екстасис. Тај екстасис у Христу је један - екстасис (из-ступљење) ка Оцу. То је однос који њега утемељује као личност. Ако хоћете, то је његова свесност.

[Aquilius Cratus]

Ту и јесте замка. Психологија оперише са нечим што се у теологији зове "пали начин постојања" или индивидуалност. Личност се разумева као осовина свести око које се врти властито сопство. Отуда оно Декартово Cogito, ergo sum. Православна теологија не црпи схватање личности из философије нити из психологије, већ из Христовог откривења.

Ово што си ти написао јесте тачно са становишта психологије, када личност поистоветимо са индивидуом. За православну теологију то је индивидуа, пали начин постојања, не никако личност у пуном и правом смислу речи. Идентитет личности није њена самосвест, већ однос са другом личношћу. "Схесис", како би Оци рекли. Постојање није интроспекција, већ екстасис. Тај екстасис у Христу је један - екстасис (из-ступљење) ка Оцу. То је однос који њега утемељује као личност. Ако хоћете, то је његова свесност.

Strawman. Ne pricamo o tome sta je licnost, sta je pali nacin postojanja, sta je to na cemu

se zasniva identitet postojanja nego o tome ima li volje bez svesti. A to nema ama bas

nikakve veze sa time sto si ovde nabrojao.

Promasio si.

Btw Dekarotovo cogito je nesto sasvim drugo od savremene koncepcije svesti ali i to je van

price sada.

[dragisa]

Dakle, kako verujete, koliko je svesti bilo u Hristu? Jedna ili dve?

Svest je u najopštijem značenju (po opšteprihvaćenoj i zvaničnoj definiciji):

skup ličnih doživljaja (sećanja, opažaja i sl.) koje smo u stanju relativno jasno da opišemo ili na drugi način izrazimo.

iskreno receno pitanje je malo apsurdno.

mislim, zar odgovor na pitanje "koliko je svesti (kao licnih dozivljaja) bilo u Hristu" moze biti drugi nego jedna jedina.

sa druge strane kako got postavili pitanje ili kako got mozgali... zar jedna Licnost moze imati vise svesti?

.... ne razumem pitanje.

[Александар Милојков]

Strawman. Ne pricamo o tome sta je licnost, sta je pali nacin postojanja, sta je to na cemu

se zasniva identitet postojanja nego o tome ima li volje bez svesti. A to nema ama bas

nikakve veze sa time sto si ovde nabrojao.

Promasio si.

Btw Dekarotovo cogito je nesto sasvim drugo od savremene koncepcije svesti ali i to je van

price sada.

Причамо о Христологији, колико ја видим наслов теме. У том контексту, кажем да је Христос имао једну свест, која је пројављивала две воље, божанску и људску, које су међусобно биле у сагласју. Ако кажемо да су у Христу биле две свести, онда двојимо Христа на личносном плану. Једна личност, једна свест; две природе, две воље, несливено и нераздељиво пројављене кроз једну личност и једну свест, једно "ја".

[Aquilius Cratus]

Причамо о Христологији, колико ја видим наслов теме. У том контексту, кажем да је Христос имао једну свест, која је пројављивала две воље, божанску и људску, које су међусобно биле у сагласју. Ако кажемо да су у Христу биле две свести, онда двојимо Христа на личносном плану. Једна личност, једна свест; две природе, две воље, несливено и нераздељиво пројављене кроз једну личност и једну свест, једно "ја".

Iz ovog tvog zakljucka sledi da On nije preuzeo celokupnu ljudsku prirodu nego samo neki njen deo.

Zato sto celokupna ljudska priroda uzrokuje jednu svest.

Mislim da je ovde ta "zamka" sa druge strane jer ti smatras da ako kazemo svest automatski mislimo

na jednu individuu, sto nije slucaj. Po meni svest kao pojam jeste dovoljno siroka da ne bude iskljuciva sa licnoscu kao ipostasju.

[Александар Милојков]

Iz ovog tvog zakljucka sledi da On nije preuzeo celokupnu ljudsku prirodu nego samo neki njen deo.

Zato sto celokupna ljudska priroda uzrokuje jednu svest.

Mislim da je ovde ta "zamka" sa druge strane jer ti smatras da ako kazemo svest automatski mislimo

na jednu individuu, sto nije slucaj. Po meni svest kao pojam jeste dovoljno siroka da ne bude iskljuciva sa licnoscu kao ipostasju.

Рекох, питање није баш на место. Управо због тога што:

Po meni svest kao pojam jeste dovoljno siroka da ne bude iskljuciva sa licnoscu kao ipostasju.

Појам се мора јасно дефинисати, да не буде "по мени" ни "по теби", па да тек онда нешто конкретно закључимо.

Ја свест разумем као везу, однос са светом око себе - свесност да стојиш наспрам света. Зато је и везујем са личношћу. Две свести би значило двојицу у Христу, јер свест је та која може да опажа, комуницира, да будем наспрам света.

[Oglo]

Ја свест разумем као везу, однос са светом око себе - свесност да стојиш наспрам света.

Zašto bi svijest bila naspram svijeta

[Aquilius Cratus]

To je pogresna definiciaj svesti zato i vidis problem. Svest je nesto sto je svojstveno i potunoj individui (hipoteticki covek koji je

ziv ali nije sreo nikad nikoga) i nekom ko se poptuno ipostazira na drugog jer su i jedan i drugi svesni da postoje

bez obzira sto samo to sto su svesni im ne obezbedjuje ni identitet ni bice.

[Благовесник]

Stvoreni svet je progledao kroz oci coveka i poceo da spoznaje sebe i Boga tj. da biva svestan postojanja sebe i Boga.

Ta svest je stvorena (i ima svoj pocetak) i nosilac te svesti je, dakle, covek.

Medjutim, da li je covekova priroda ili covekova licnost nosilac svesti?

[Александар Милојков]

Stvoreni svet je progledao kroz oci coveka i poceo da spoznaje sebe i Boga tj. da biva svestan postojanja sebe i Boga.

Ta svest je stvorena (i ima svoj pocetak) i nosilac te svesti je, dakle, covek.

Medjutim, da li je covekova priroda ili covekova licnost nosilac svesti?

Не треба раздвајати пророду и личност. Шта је личност без природе? Какво својство може имати без природе?

[Aquilius Cratus]

Stvoreni svet je progledao kroz oci coveka i poceo da spoznaje sebe i Boga tj. da biva svestan sebe i Boga.

Ta svest je stvorena (i ima svoj pocetak) i nosilac te svesti je, dakle, covek.

Medjutim, da li je covekova priroda ili covekova licnost nosilac svesti?

Naravno da jeste. Ljudska svest koju imaju ljudi rodjeni na ovoj nasoj planeti je uzrokovana

njihovom prirodom, kako god da je uzrokovana ali je uzrokovana. Ne mozes imati svest bez

iste prirode (sa ili bez famozne ektoplazme).

Jednom si ranije istu ovu temu pokrenuo na verujem pa je takodje propala zato sto u vreme otaca

nije bilo zasebnog pojma svest (consciousness) a sto je danas jedno od centralnih pitanja u filozofiji

uma.

[Благовесник]

Evo te teme:

Koje je verovanje tacno ili tacnije?

-u Hristu su postojale dve svesti - jedna bozanska i jedna covecanska,

i Hristos ih odvojeno projavljuje npr. kada pita - gde ste ostavili Lazara -

kao covek nije svestan da je Lazar polozen u grob koji nalazi tu u njegovoj blizini, u vrtu,

dok je kao Bog svestan toga, a kao covek, dakle, nema svest o tome,

ili, kao Bog ima svest o Strasnom sudu i kako ce izgledati, a kao covek nema svest o tome..

-u Hristu nisu mogle postojati dve svesti, ima jednu svest,

jer jedna licnost ne moze o necemu da nema svest a da u isto vreme ta ista licnost ima svest o tome;