Koliko je bilo svesti u Hristu

[Благовесник]

 

Svest je u najopštijem značenju (po opšteprihvaćenoj, zvaničnoj definiciji):

skup ličnih doživljaja (sećanja, opažaja i sl.) koje smo u stanju relativno jasno da opišemo ili na drugi način izrazimo.

 

Dakle, kako verujete, koliko je svesti bilo u Hristu? Jedna ili dve?

 

[Ignjatije]

Pojasni malo pitanje.

[w.a.mozart]

verovatno misliš na to koliko je volja bilo u Hristu jer iz svesti izlazi volja tj. svest pokreće volju

u tom smislu, reko bih 2 - kao što nas i oci uče

Јединство двеју воља и енергија у Христу

Син Божији је Оваплоћењем примио не само човечанску природу него и човечанску вољу и енергију. Поред савршене божанске природе, воље и енергије, Он има и савршену човечанску природу, вољу и енергију. Господ Исус Христос је једне природе са Оцем по Божанству и има исту вољу и енергију као и Отац, али је и исте природе као ми, што значи да има исту вољу и енергију као и ми.

Учење и двема природним вољама и енергијама у Христу је посведочено у Светом Писму, а оно је присутно и у делима свих великих Отаца Цркве. Св. Атанасије Велики основ за учење о двема вољама у Христу: људској, која припада телу, и божанској, која припада Богу, начази у Гетсиманској молитви (Јн. 17. гл.). Његове ставове је развио св. Максим Исповедник, а систематски их је изложио св. Јован дамаскин.

http://www.manastir.se/index.php?option=com_content&view=article&id=124:2010-03-05-13-03-06&catid=18:2010-02-23-16-00-44&Itemid=17

[Александар Милојков]

Две воље, пошто су две природе (божанска и људска), несливено и нерљздељиво. С тим, што су воље биле сагласне, нису противречиле једна другој. У том смислу, Христос није имао гномичку вољу, вољу која је противприродна, однбосно која је супротна вољи Божијој. Зато Оци и кажу да је Он био по свему исти као и ми, осим по греху. Грех је, управо, производ гномичке воље, слободе која се окреће против природности, логосности, против Бога.

[Александар Милојков]

Питање није баш на месту. Свест и свесност, као индетификација личности (осећање самога себе) је нешто чиме оперише психологија, која личност посматра као индивидуу. У православном поимању личности, свест је, да тако кажем, екстатична - не иступа ка себи, ка својој осовини, већ ка другоме. Јеси зато што волиш и зато што си вољен, а не зато што си свестан самога себе. Ако под свешћу подразумевамо личност, једну и недељиву, онда је у Христу била једна свест, један идентитет, једна екстатичност ка Богу Оцу која личност Сина чини постојећом.

Треба се чувати, када је Христологија (и Тријадологија) у питању, од поистовећења личности и индивидуе.

[Благовесник]

Svest je u najopštijem značenju (po opšteprihvaćenoj i zvaničnoj definiciji):

skup ličnih doživljaja (sećanja, opažaja i sl.) koje smo u stanju relativno jasno da opišemo ili na drugi način izrazimo.

[Александар Милојков]

Svest je u najopštijem značenju (po opšteprihvaćenoj i zvaničnoj definiciji):

skup ličnih doživljaja (sećanja, opažaja i sl.) koje smo u stanju relativno jasno da opišemo ili na drugi način izrazimo.

Да, то је индивидуа. Не и личност, у православном разумевању. Односно, није личност онаква каква би требала да буде, по узору на Свету Тројицу.

[Александар Милојков]

Мој одговор је: једна свест. Јер је једна личност, која је носилац свести.

[Divad]

Да, то је индивидуа. Не и личност, у православном разумевању. Односно, није личност онаква каква би требала да буде, по узору на Свету Тројицу.

Sve ovo je maltene identicno i u slucaju sijamskih blizanaca.Sta cemo tu?

[Благовесник]

iz svesti izlazi volja tj. svest pokreće volju

u tom smislu, reko bih 2 - kao što nas i oci uče

...

Учење и двема природним вољама и енергијама у Христу је посведочено у Светом Писму, а оно је присутно и у делима свих великих Отаца Цркве. Св. Атанасије Велики основ за учење о двема вољама у Христу:

људској, која припада телу,

и божанској, која припада Богу

Мој одговор је: једна свест.

Јер је једна личност, која је носилац свести.

Dosli smo do tog momenta, zbog koga sam otvorio temu, dakle, u cilju razjasnjenja:

w.a.mozart volju i svest vezuje za prirodu, i ispoveda da su dve svesti u Hristu,

a Александар Милојков svest vezuje za ličnost i ispoveda da je jedna svest u Hristu.

?

[w.a.mozart]

pa ispada da je tako... ali u vidu sam imao one momente iz jevandjelja kada recimo farisej, dok Isusu grešnica pere noge kosom kaže -- Simone, imam te nešto pitati...dva dužnika beoše dužna itd.

Hristova svest čovečija nije znala za njegovu pomisao (jer da li bi Hristos,sin čovečiji to znao) ali je on kao Bog to znao-to mi je palo na pamet a kad sad razmislim ovo mu dodje kao parčanje Hrista,iskreno...malkice sam zbunjen a vrlo je moguće da grešim

[Александар Милојков]

Свест није термин којим оперишу Оци. Воља јесте. Воља је везана за природу, зато су у Христу две воље (али не супростављене, како горе написах).

Ако под свесношћу подразумевамо однос са светом око себе (свесност да свет постоји), онда је у Христу једна свест. У супротном, Христос би био подвојена личност.

[Александар Милојков]

Sve ovo je maltene identicno i u slucaju sijamskih blizanaca.Sta cemo tu?

Сијамски близанци су две личности, без обзира на заједничке делове тела.

[Divad]

Сијамски близанци су две личности, без обзира на заједничке делове тела.

Tu se ne javlja problem vec se javlja sta ako ima jednu glavu a sve ostalo duplirano?Koliko onda ima licnosti.Moj odgovor bi bio da treba pitati tog sijamskog blizanca koliko on kaze toliko ima licnosti jer niko ne moze bolje znati od njega,zar ne?

[Александар Милојков]

Tu se ne javlja problem vec se javlja sta ako ima jednu glavu a sve ostalo duplirano?Koliko onda ima licnosti.Moj odgovor bi bio da treba pitati tog sijamskog blizanca koliko on kaze toliko ima licnosti jer niko ne moze bolje znati od njega,zar ne?

Или је један човек са дуплираним деловима тела или су двојица са заједничким деловима тела. Али, то нема везе са овим о чему ми расправљамо.