...

[Александар Милојков]

Е, видиш Ацо брате ја управоу томе видим највећи проблем. Данас никада се више није причало о Литургији, заједници, љубави... но никада се мање, чини ми се, то не показује и делом. Некако онда говор о Богу постаје безделатан. Боље да не наводим примере... касно је а и не бих желео да некога саблазним јер и сам сам доживео безброј разочарења тамо где сам се томе најмање надао.

Да. То је тренутак када се теологија претвара у флоскологију, у празнословље, у "зле разговоре који кваре добре обичаје". Живот, живот, живот - ТО ЈЕ ТЕМЕЉ ТЕОЛОГИЈЕ. А живот је ЛИТУРГИЈА. А литургија није само оно окупљање недељом у девет, већ је то, свагда и увек, свештено приношење "самих себе и једни других Христу Богу". Теологија је говор о Богу, ИСПОВЕДАЊЕ Бога. Тај говор је истинит када је "једнодушан", а да би био "једнодушан" мора постојати живот, љубав: "Љубимо једни друге, да бисмо једнодушно исповедали Оца и Сина и Светога Духа..." А љубав није психологија већ онтологија - живот, који је давање себе другима - кеносис, ПОДВИГ. Без тога нема теологије.

[свештеник Александар]

Коначно једна нормална дискусија овде.Могу само да кажем хвала.Иначе најозбиљније сам хтео да замолим некога да ме трајно банује,јер је тешко на прав.сајту читати толика препуцавања,увреде,оговарања.Толико негативне атмосфере.Хвала Богу што ипак претежу нормални црквени људи које занима теологија као одговор на животна,људска питања.Хвала на овој теми,надам се да неће отићи у нешто без смисла.Само наставите,скоро у свему се слажем и на вашој сам страни.

[Фарисеј]

Коначно једна нормална дискусија овде.Могу само да кажем хвала.Иначе најозбиљније сам хтео да замолим некога да ме трајно банује,јер је тешко на прав.сајту читати толика препуцавања,увреде,оговарања.Толико негативне атмосфере.Хвала Богу што ипак претежу нормални црквени људи које занима теологија као одговор на животна,људска питања.Хвала на овој теми,надам се да неће отићи у нешто без смисла.Само наставите,скоро у свему се слажем и на вашој сам страни.

Oče, pa hajde doprinesi konkretno temi...

Šta misliš o ovome što sam napisao :

https://www.pouke.org/forum/topic/17977-%d1%82%d0%b5%d0%be%d0%bb%d0%be%d0%b3%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%bb%d0%b8%d1%82%d1%83%d1%80%d0%b3%d0%b8%d1%98%d1%81%d0%ba%d0%be-%d0%bf%d0%be%d0%b4%d0%b2%d0%b8%d0%b6%d0%bd%d0%b8%d1%87%d0%ba%d0%be-%d0%b8-%d0%b6%d0%b8%d0%b2%d0%be%d1%82%d0%bd%d0%be-%d1%81/page__view__findpost__p__598550

[Milan Nikolic]

Ево, да цитирам и драгог ми учитеља:

"Догмати Цркве нису (и не треба их сматрати за) логичке дефиниције које се прихватају без испитивања њиховог најдубљег егзистенцијалног смисла. У Православној Цркви догмати јесу живот, те стога треба да имају непосредан и одлучјући утицај на наше постојање, да буду „откривење“ Истине, односно, да буду показивање кључних, крајњих и граничних стања битисања... имају важност... управо зато што се односе на ове апсолутне егзистенцијалне истине, на питања живота и смрти."

+Зизиулас

Интересантно је то што се и у савременој физици уводи појам ,,граничног стања'', као нешто чега је наука свасна да иза тога даље неће моћи ићи (заиста живимо у изузетном времену развоја и истраживања). Шта више, наука јасно подвлачи да конституенти творевине, њени темељни ентитети, постоје безвремено и беспросторно.

Те ултрамикроскопске величине свакако морају бити повезане са оним што теологија назива ,,логосима твари''. У том домену теологија треба да узнапредује и да разреши мноштво савремених недоумица.

[Дејан1]

Коначно једна нормална дискусија овде.Могу само да кажем хвала.Иначе најозбиљније сам хтео да замолим некога да ме трајно банује,јер је тешко на прав.сајту читати толика препуцавања,увреде,оговарања.Толико негативне атмосфере.Хвала Богу што ипак претежу нормални црквени људи које занима теологија као одговор на животна,људска питања.Хвала на овој теми,надам се да неће отићи у нешто без смисла.Само наставите,скоро у свему се слажем и на вашој сам страни.

То и мене исто мучи. А када сам критиковао испљуваше ме ко шугавог екстремисту. Ваљда су мислили да сам неки провокатор или ко зна шта. А само сам рекао шта оставља лош утисак.

Јасно ми је да је ово што пишем на погрешној теми али "такве су прилике". Мислим да је ово за форум веома битно. Зато и пишем. Не да спамујем тему већ да допринесем форуму.

[DYNABLASTER]

likefaceeeeeeee pivo

[dragisa]

Те ултрамикроскопске величине свакако морају бити повезане са оним што теологија назива ,,логосима твари''. У том домену теологија треба да узнапредује и да разреши мноштво савремених недоумица.

a zasto po tebi te ultramikroskopske velicine "svakako moraju biti" u vezi sa Logosima tvari? mislim otkud ta veza fizickih (granicnih) velicina sa (granicnim) nacinom postojanja Licnosti? ja tu ne vidim nikakvu vezu jer je rec o potpuno dva razlicita domena, a bliski su sto bi rekli ko nebo i zemlja.

[Александар Милојков]

Логоси бића, у отачкој терминологији, су воље Божије о стварима (=почело и крајњи смисао ствари). Те воље Божије (многи логоси) у Јединородном Вољеном (Логосу) су, да тако кажем, право јестаство ствари, истина бића свега створеног.

[Александар Милојков]

Коначно једна нормална дискусија овде.Могу само да кажем хвала.Иначе најозбиљније сам хтео да замолим некога да ме трајно банује,јер је тешко на прав.сајту читати толика препуцавања,увреде,оговарања.Толико негативне атмосфере.Хвала Богу што ипак претежу нормални црквени људи које занима теологија као одговор на животна,људска питања.Хвала на овој теми,надам се да неће отићи у нешто без смисла.Само наставите,скоро у свему се слажем и на вашој сам страни.

Ако је за утеху оче, у најмању руку нисмо гори од хришћана у време апостола Павла, зато не замерај:

"Али ако се међу собом кољете и једете, гледајте да један другог не истребите." (Гал. 5, 15).

Битно је, дакле, ако Бог да, само да живи останемо. Даће Бог.

[gaggia]

za mene licno, stvaralastvo jeste podvig, ono sto nas privodi ljubavi. Vec duze vreme se pitam sta je to ljubav? Cesto me iritirala toliko cesta upotreba tako velike i meni nejasne reci.. osecao sam i osecam i sada da je toliko golema da prevazilazi granice mog poimanja.. moj intelekt ostaje nem. No, nekako pocinje da mi biva sve blize osecanju i misli da je toliko povezana sa zivotom u zajednici, da jedino tako moze da u mene dodje ono malo radosti koju uspem da udahnem. I ja to pocinjem da dozivljavam kao koren sveg mog zivljenja u Crkvi i na nacin Crkve. Dobacujem do toga da zaista moram da zaboravim malo na sebe, da se stavim u drugi plan, da bih onome drugom dao prostora, da bih i sam tako imao zivot - kroz i za njega. To za sada vise teorijski.. i dakle, iz tog poriva da zivimo na taj nacin, radja se osecaj slobode i dela koja su sasvim ljubavna i autenticna. Mislim, da nisam iskren i spreman da se menjam, ovako jadan i nikakav (bez lazne skromnosti), ne bi opepelio Crkvu..

[Milan Nikolic]

@dragisa

Није баш једноставно у пар редова објаснити о чему се ту ради.

За почетак је потребно да имамо постепени прилаз тим темама.

Сви смо много пута чули за појмове: суштина, ипостас, енергија. Ови појмови представљају у тријадологији вечне категорије јер се односе на самога Бога.

Када је реч о ,,логосима бићâ'', ту морамо да истражујемо теологију светог Максима Исповедника. Веома је сложена та тема.

Надам се да ћемо једног дана имати унапређену теологију у том домену. Моја је жеља да урадим нешто поводом тога.

[Никола Ђоловић]

http://upodobljavanje.wordpress.com/2011/06/18/да-ли-богословствујете/

[obi-wan]

Пре или касније, тј. кад-тад, код теолога који се не подвизава или код подвижника који се не учи теологији долази до прелести....и осталог.

Ovo prvo je tacno, ovo drugo nije, tj. ne mora uopste da znaci... nisu retkost podviznici koji su bili cak i doslovce nepismeni, kamoli jos i teolozi. U onom akademskom smislu, razume se...

[Vaske]

У свом досадашњем писању се, заправо, испоставило да је питање суштинске теологије, нешто као правилно узимање мјере између теорије ( теологије ) и праксе ( подвижништва ). А као некаква мјера појавио се сам живот.

А како да мјера буде нешто што само себи тешко налази мјеру?

Тек живот тражи некакво знање као мјеру. То знање је за вјерујућег човјека увијек теолошке природе, те утолико без теологије немамо ни мјере. А видјелисмо мјеру у животима људи који немају никакве везе са академизмом, а у крајњој линији, пак, ни са писменошћу.

Чини се да управо са тог мјеста треба запитивати о, већ често спомињаној, аутентичности.

( узгредно, све док наше дјелање разумјевамо као теоријско или практично, ствар бива у старту промашена)

[Oglo]

Bravo Vaske,

jedan od problema praktičnog djelovanja i "opiranja" praktičnom djelovanju je upravo teoretisanje o praktičnom djelovanju