Код нас је тако и ми то не мењамо!

[Guest - . . .-]

Ово често чујем као свештеник када препоручим нешто парохијанима. Дакле, нећемо ништа да мењамо...

Ево једног конкретног примера: На мојој парохији "није обичај" да се на дан славе дође у Цркву, да се буде на Литургији (и причести), донесе славско жито, купи славска свећа... не. То се све ради "код куће". Свећа се, наравно, купује на пијаци, за Литургију се не мари. Зато на највеће празнике и славе готово да нема никог. Опет, недељом се не долази јер је Црква далеко... али за сада да се држимо овог "ми то не мењамо"...

Мене забрињава тај феномен да све може да се мења и да расте и да се развија, али вера треба да остане на неком ниском, магијском нивоу, на нивоу "ваља се- не ваља се"... када свештеник о томе прича (а верујте причам непрестано) и позива веома мали број се одазива.

Ево, данас читаве поделе настадоше у Цркви јер се неки уплашише да им се "мења вера". А у чему је ствар? Вера се развија и множи и расте. Кажем ја мојим парохијанима да би њихови преци били пресрећни да сада њихов потомак дође у Цркву и донесе колач или бар да дође и донесе име тог свог претка да га свештеник помене у Литургији. Но, ипак се остаје у томе да је боље ништа не мењати и не дирати да се "не би огрешили, да не би покварили нешто". Управо, магијски поглед на веру.

Заиста је битно да се тога ослободимо. Без тога не можемо ни бити истински причасници Христови. Вера ће да нам буде само пуко испуњавање ритуала "јер се тако ваља", а Христос ће нам остати удаљен и непознат.

Како је стање код вас? Има ли ових проблема или неких сличних?

[Guest - . . .-]

Послушајте о. Владу Вукашиновића, проф. на Факултету. Он се и те како дотиче ове теме:

[Manolis]

"неки вељики дрмр, само једну струју горим" ахахахаахахаха! smej.gif

[Zayron]

Ево, данас читаве поделе настадоше у Цркви јер се неки уплашише да им се "мења вера".

Pa jest to tako, koliko sam ja vidio i shvatio iz ovih svih tih vaših "starotarskih" i "novotarskih" ujdurmi, epopeja i epizoda da su se mnogi zabrinuli nad mjenjanjem nečega što su primjetili da postoji tek kad je počela priča o nekom tom navodnom takozvanom "mjenjanju" tog istog o čemu nisu imali pojma ni da postoji, većina njih. Mislim tim na redovni, normalni, standardni, hrišćanski evhatijstijski i liturgijski parohijski život.

[Guest - . . .-]

Да додам: Овакав приступ може много да поколеба свештеника јер у старту долази на зид, баријеру. Самим тим долази у искушење да не зна шта да им каже. Ако неко у старту одбија оно што је најважније и очигледно доказано да наши преци нису имали прилике да испуњавају оно што је данас на сваки начин нама омогућено (имамо ауто, грејање у Цркви, свештеника који редовно служи...), онда заиста буде тешко. Разочаравајуће. Баш сам се питао зашто код мене на парохији оно што ја парохијанима говорим није пре нико од свештеника говорио. Мислим да је у питању управо неповерење препрека, немање заједничког духа, садејства.

[И.стојковић]

Ово често чујем као свештеник када препоручим нешто парохијанима. Дакле, нећемо ништа да мењамо...

У парохијској Цркви којој ја припадам, лазарици на Звездари, скоро сви доносе славски колач и жито у Цркву. Пре десетак и више година, поране, дођу, заврше шта имају и оду кући, а нас 3-5 и свештенство останемо на Литургији.

Пре пет-шест година, стидљиво остане и десетак свечара, на пример за Св. Јована Крситеља.

Последњих две три године, више од пола долазе на јутрење, поставе колаче и жито на столове и већ знају да је сечење колаче на самом крају Литургије, пре "Буди имја господње"..., али Причести се ни пола нас који остадосмо.

У последњих годину дана, нисам сигуран да се ико не Причести, а буде нас свечара сигурно тридесетак, који смо ту.

Лагано оче....биће пуна Црква и код Тебе

[Guest - . . .-]

У градовима некако то иде лакше. У селима где су говтово сви рођаци иде много теже јер једне друге гледају.

[JESSY]

У парохијској Цркви којој ја припадам, лазарици на Звездари, скоро сви доносе славски колач и жито у Цркву. Пре десетак и више година, поране, дођу, заврше шта имају и оду кући, а нас 3-5 и свештенство останемо на Литургији.

Пре пет-шест година, стидљиво остане и десетак свечара, на пример за Св. Јована Крситеља.

Последњих две три године, више од пола долазе на јутрење, поставе колаче и жито на столове и већ знају да је сечење колаче на самом крају Литургије, пре "Буди имја господње"..., али Причести се ни пола нас који остадосмо.

У последњих годину дана, нисам сигуран да се ико не Причести, а буде нас свечара сигурно тридесетак, који смо ту.

Лагано оче....биће пуна Црква и код Тебе

да, мислим да су о.Мирко и Драгослав то веома лепо уредили...

[nishizawa]

Јуче сам баш слушао на литургији ваљда најгору проповед коју сам икада чуо...

Немојте ме погрешно схватити, ни ја не сматрам да проповед треба да буде предавање из догматике за четврту годину теолошког факултета, али кад чујем како су се "свештеници два сата трудили да освештају дарове", и како "причешће не иде куда и друга храна", разумем зашто нецрквеним људима изгледа да Црква заглупљује људе...

Исправљање таквих ствари је Сизифов посао, али то је ваљда унапред срачунат ризик за свакога од нас који се бавимо тим послом...

[JESSY]

У градовима некако то иде лакше. У селима где су говтово сви рођаци иде много теже јер једне друге гледају.

и ја мислим да је у градовима лакше, али у сваком случају треба бити упоран, даће Бог да се промени....

[И.стојковић]

У градовима некако то иде лакше. У селима где су говтово сви рођаци иде много теже јер једне друге гледају.

Открићу Ти тајну, мада ме је једном давно један свештеник на овом форуму критиковао због тога.

Све је кренуло невероватном брзином и успехом, Богу хвала, од кад смо свима испричали, како обавезно после Литургије пијемо кафицу и дружимо се, и како међу нама има људи свих профила занимања. Следећа врло битна ставка је да смо сви свуда и сваког позивали...познато зар не? Прво су долазили око 10:30, па кад изађемо из Цркве, више оних који чекају кафу него нас...Онда су почела питања, неслагања, одговори тихи и смирени, без пуно еклисиолошко онтолошко есхатолошки догматско теолошко и т.д. израза....Онда су почели да долазе и на Литургију, али се нису Причешћивали, осим како су научили...прве Недеље Великог Поста и можда за Божић...али ми смо опет на исти начин причали и уз кафу, али и они су почели да зову друге људе свуда и сваког...опет познато зар не?

И тако....до пуне Цркве обичном Недељом, а и празничним данима иако су у средини седмице...

Сад се већ згледају што му нема брата и сестре из заједнице и чим се заврши Литургија, мобилни у руке да провере да ли су здрави....само лагано уз пуно жртве, смирених речи и стрпљења. А и то је познато и мислим да се зове безусловна љубав, зар не ?

[И.стојковић]

да, мислим да су о.Мирко и Драгослав то веома лепо уредили...

Да, да...

Али и протинице и о.ђакон Ивица и о.ђакон Мирослав и сви ми заједно, и наравно Ти...

А Ти си, ако није тајна, ако јесте пошаљи ми ПП

Опростите на спамовању теме

[Guest - . . .-]

Ово сада слушам од проте Владе кога изузетно ценим. Исто, буквално исто говорим и мојим верницима од када сам свештеник. Но, тешко се прима. Опет, Богу хвала, некада заиста није било никогаа сада бар 4-5 дођу. То му дође као она чуване утеха: боље ишта него ништа...

Можда је боља она еванђелска: много је званих али мало одбраних.

Опет, шта то човека кочи да у вери не треба да напредује док у свему другом и те како треба? То ми је главна недоумица.

[Zayron]

Imamo raditi mnogo na čemu i mi katolici i vi pravoslavni, ja pratim i upoređujem hrišćanske tradicije, naročito te slovenske. Kod katoličkih Slovena su problemi najviše s baroknim pobožnikarstvom kao rezultatom nepravilno shvaćenog, pojmljenog centralizirajućeg i univerzalističkog Tridenta a kod istočnih Slovena ta nazovimo je "magijska" komponenta kao posljedica neshvaćanja uloge hrišćanske etničke inkulturacije. Zanimljivo da je na Balkanu kod katolika primjetljiva i jedna i druga komponenta, vjerovatno kao posljedica uticaja obojeg, i barokne zapadnoevropske piete, pietizma tj. posttridentske, kako naglašavam, nažalost pogrešno shvaćene i aplikovane pobožnosti i i rudimentarnih ostataka slavenskog paganstva i s tim povezanih magijsko-ritualnih predstava. Inače i danas mi katolici i danas imamo problem s pogrešno shvaćenim (hyperliberalnim poimanjem) II Vatikanskog Koncila koji u srži, u suštini predstavlja navrat ka korijenima, ka ranom hrišćanstvu i tradicijama prve Crkve.

[Miroslav Đorđević]

Ово сада слушам од проте Владе кога изузетно ценим. Исто, буквално исто говорим и мојим верницима од када сам свештеник. Но, тешко се прима. Опет, Богу хвала, некада заиста није било никогаа сада бар 4-5 дођу. То му дође као она чуване утеха: боље ишта него ништа...

Можда је боља она еванђелска: много је званих али мало одбраних.

Опет, шта то човека кочи да у вери не треба да напредује док у свему другом и те како треба? То ми је главна недоумица.

A da im vi pripretite kako ako se ne ispovedaju i ne pričešćuju redovno, da su sami sebe ekskomunicirali pa tada ni nemaju pravo ni na vodice, ni na kolač, ni na venčanje, ni na opelo i hrišćanski pokop niti na bilo kakve 'trebe'...