Остале вести СПЦ-е

[Баба]

Саопштење Епархије рашко-призренске поводом злоупотреба од стране хуманитарне организације "Мати Татијана - Манастир Грачаница"

Саслушање бившег владике Артемија одложено за 15. септембар

[Зоран]

Симпосион о женском монаштву у манастиру Жича

Манастир Жича, задужбина Светога Саве и Светога Симона (краља Стефана Првовенчаног), некада седиште прве српске архиепископије и крунидбено место првога српскога краља, данас је наш највећи женски манастир у коме сестринство, предвођено игуманијом, мати Јеленом, наставља традицију српске духовности коју су, управо овде, утемељила света браћа. Обележавајући осамстогодишњицу манастира, његово сестринство организује први међународни духовно-научни Симпосион о женском монаштву, који ће се одржати у Манастиру Жичи, од 1. до 4. септембра 2011. године, уз учешће тридесетак предавача и 250-300 гостију из Русије, Грчке, са Кипра, из Израела, Француске, Пољске, Румуније, Сирије, Грузије, Црне Горе, Републике Српске, Хрватске и Србије.

Симпосион је јединствена прилика за ближе упознавање и повезивање са православним заједницама у наведеним земљама, као и за промоцију српског стваралаштва и културе. Након завршетка Симпосиона, биће штампан зборник радова саопштених на скупу, објављени аудио и видео снимак скупа, документарни филм о њему, разговори са учесницима и интервјуи. Из биографија најављених учесника јасно је да ће овај симпозион и зборник који из његовог рада настане бити трајан допринос проучавању женског монаштва и православља данас.

ПРОГРАМ

http://www.spc.rs/files/u5/2011/7/111nacrt_programa_21.7.2011.pdf

ПРЕДАВАЧИ

http://www.spc.rs/files/u5/2011/7/predavaci_simo.pdf

[Guest]

Александар Нећак, Председник Савеза јеврејских општина Србије - Интервју дат Људмили Стојковић

23. Септембар 2011 - 12:52

Уводна напомена

Као учесник свих досадашњих многобројних преговора и разговора, као и малобројних, махом неостварених договора око враћања отете имовине наше Цркве и осталих традиционалних Цркава и верских заједница, могу само да потврдим истинитост свих навода у интервјуу г. Александра Нећака. Потпуна безобзирност и лицемерје извршне власти, одсуство елементарно одговорног и моралног понашања, гажење Устава и закона, наредбе потчињенима да крше важећи закон (злогласни акт Диане Драгутиновић), свесно обмањивање јавности, покушај да се дезинформишу европске институције у Бриселу (унапред осуђен на неуспех), грубо цензурисање и медијска блокада јавних наступа представникâ Цркава и верских заједница, и тако даље, и тако редом – све су то чињенице, колико непобитне толико и жалосне. Сведочење г. Нећака долепотписани ће поткрепити и делимично допунити са још два-три „бисера” из предугачке неславне збирке.

Скупштинску расправу о нацрту закона о општој реституцији цео дан су заинтересовани могли да прате на телевизији. Увече, у наставку, када је много мање посланика присутно у Скупштини, вођена је дискусија о изменама и допунама важећег, али од саме Владе блокираног Закона о враћању отете црквене имовине, при чему су те измене и допуне припремљене тајно и подмукло, заверенички, током лета, без праве јавне расправе и, наравно, без узимања у обзир мишљења непосредно заинтересованих и тангираних, тојест самих Цркава и верских заједница. Али то није све: нечијом одлуком или одлучном и одлучујућом сугестијом „Јавном сервису европске Србије” (!), овај део скупштинске расправе се не преноси непосредно него се после поноћи – у прави час, хајдуци! – преноси снимак расправе. Господин Ђелић би, претпостављам, хладнокрвно, не трепнувши, изјавио да је то случајност или програмска одлука саме Телевизије, али би притом био исто толико убедљив и веродостојан колико је био и онда када је изјавио да доказ за непримењивост начела заменске реституције за оштећене грађане можемо видети у чињеници да оно ниједампут није примењено ни за Цркве и верске заједнице. Мудро је, дабоме, прећутао да није примењено не зато што је по себи непримењиво него зато што је извршна власт противуставно, незаконито и бестидно одлучила да забрани примену одредбе о заменској реституцији и о обештећењу у важећем закону (писмо госпође Драгутиновић и увођење „у игру” чинилаца које закон не предвиђа, као што су сагласност досадашњега корисника, мишљење јавног правобраниоца, став Министарства пољопривреде и слично).

Поменути истинољубиви утицајни припадник владајуће елите стално се хвали како за све што ради и говори има покриће и одобравање у Бриселу. То је тачно онолико колико је тачно и то да је барон Минхаузен сâм себе ухватио за косу, повукао снажно навише и извукао се из каљуге у којој се давио. Не понављајући овде изјаву известиоца Европске Уније, г. Кацина, подсетићу само на онај њен део у којем се каже да нико, па ни Влада Србије, не може „шетати Европску Унију”. Не знам да ли се г. Ђелић хвалио и позитивним мишљењем Венецијанске комисије, без којег његови закони сигурно падају на бриселском испиту, или је бар ту схватио да је мудрије макар једампут прећутати него свашта јавно зборити. Зато наводим, за сваки случај, да је о свом законодавном пројекту обавестио ту комисију и послао јој текст, али је, једнако мудро, заборавио да затражи њено мишљење о тексту. Надам се да ме г. Ђелић неће, по овоме, угонити у лаж, а уколико то ипак покуша, или г. Нећак или ја одмах ћемо, са задовољством, објавити писмо Венецијанске комисије на ту тему, у изворнику и у пристојном српском преводу.

Овде је Родос, овде сви имамо могућност за једини прави дијалектички скок – скок из лажи у истину, из неправде у правду, из ускогрудих комбинаторика на ширину слободе, што даље од нечастивог и његових замки, а што ближе Богу и свему што је Њему угодно.

Епископ бачки Иринеј

Господине Ђелићу, Јевреји ће у вашем

нацрту препознати нацистичке законе

То га је узнемирило и бранио се да то није фер и да га називам нацистом. Рекао сам му: “Никада вас не бих назвао нацистом, али Ваш закон има сличности јер одузимате јеврејску имовину.”

Предложени Нацрт закона о реституцији и измене и допуне Закона о враћању имовине Црквама и верским заједницама изазвали су жустре полемике у јавности. Александар Нећак, председник Савеза јеврејских општина Србије, каже да је Јеврејској заједници у Србији, по још важећем Закону о враћању имовине Црквама и верским заједницама, од имовине која је пријављена враћено само четири одсто, и то скоро све у Суботици захваљујући локалној самоуправи. Пре него што је одговорио на питање које се односило на очекивања од реституције, Нећак је подсетио да од 2004. године чека јавну расправу о овом закону и никада, за све ово време, нису имали прилике да имају текст закона о коме се дискутује, али упућује и критике на рачун потпредседника владе Божидара Ђелића.

“Ђелић је пробао да Јеврејску заједницу потпуно изостави из јавне дискусије о овом Нацрту закона о реституцији. Замолио сам неке своје пријатеље преко границе да легалним путем утичу на њега да нас позове. На тако уговорени први састанак каснио је скоро пола сата и прво што ми је рекао било је: ‘Морао сам са вама да се видим, јер су ми то наредили из Америке.’ Одговорио сам му: ‘Нисте морали’, и тако пробао да заштитим и његов интегритет. Друга његова реченица била је: ‘Све што будете тражили, нећете добити.’ Онда сам рекао: ‘Па добро, ако је то тако, зашто смо онда и долазили? Хвала на киселој води и довиђења’, али после тактизирања и надмудривања ипак смо остали и наставили разговор. Наши захтеви нису се променили од 2004. године”.

МИНИСТАРКИН ПОЗИВ НА КРШЕЊЕ ЗАКОНА

Нећак подсећа и да је Диана Драгутиновић, бивша министарка финансија, Владимиру Тодоровићу, директору Дирекције за реституцију, 19. августа 2008. године упутила допис број 021-01-42/2008-08 следеће садржине: “У наредном периоду следи доношење Закона о денационализацији, у коме ће се у јавном интересу предвидети умањење обештећења бивших власника одузете имовине у односу на пуну вредност имовине, а накнада у облику друге непокретности имаће карактер обештећења, а не реституције, што ће учинити неопходним и истоветне измене и допуне Закона о враћању (реституцији) имовине Црквама и верским заједницама. Стога, као министарство надлежно за предлагање аката у вези са денационализацијом, указујемо да за сада не би требало доносити решења о новчаном обештећењу, односно враћању друге одговарајуће имовине Црквама и верским заједницама, с обзиром на то да би они била у нескладу са напред наведеним принципима будућег закона, а морала би да се примене и на остале случајеве које ће уредити Закон о денационализацији,” наводи се у допису који је министарка Драгутиновић срочила само три месеца од формирања владе у мају 2008. године.

Шта сте тражили?

Тражили смо да се закон примењује на имовину одузету од 1941, а не од 1945. године, јер је јеврејска имовина у Србији одузимана од 1941. године. Терезинска декларација усвојена је 2009. године и ту стоји да се јеврејска имовина, одузета у време холокауста, рачуна од 1933. године до краја Другог светског рата. Ђелић је то одбацио, без могућности да о томе дискутујемо.

Са којим образложењем?

Није био спреман да нам објасни зашто то не може да прихвати и да образложи свој став. Одбијао је то. Само је понављао да 1941. година не долази у обзир. Онда сам рекао да је то рехабилитација Милана Недића и, наравно, свих оних којима је та имовина припала по његовим одредбама. Тражили смо да људи који су се под притиском од 1948. до 1953. године иселили у Израел, одрекли се југословенског држављанства и аутоматски изгубили своју имовину, буду изједначени са свим грађанима Србије и да имају право да поднесу захтев као и сви други. На то нам је одговорено да је у Нацрт закона о реституцији ушла клаузула реципроцитета између Израела и Србије, те да можемо и ми то да прихватимо. То је потпуни апсурд и замајавање. Понуђено ми је да се сви ти људи обрате суду овде у Србији и да докажу да су морали да се одрекну имовине, па ће тек онда моћи да је добију. У Нацрту закона спомиње се повратак непокретне и покретне имовине, а рок за њено пријављивање је две године. Пошто је наша покретна имовина опљачкана, рок треба да буде померен на петнаест година. Ми не знамо где су те ствари и потребно је време да се оне пронађу. Баш сада имамо један случај: открило се да је једна украдена слика, која је припадала Гебелсовој колекцији, код нас у Народном музеју.

Разговарајући о нашем захтеву да морају да се одвоје средства од којих ћемо ми да живимо, он се дословце позвао на то да он у одређеном смислу има сагласност Председника Републике. Управо због тога пишем отворено писмо Председнику, јер не верујем у то да је Председник сагласан са тим да се од опљачкане јеврејске имовине гради Меморијални центар и да се купује улазница Србији за чланство у ЕТФ-у.

Који је био ваш најважнији захтев?

Најважнији захтев био је да се од имовине која је припадала Јеврејима који су побијени формира фонд који би служио искључиво за живот јеврејске заједнице у Србији. Притом смо врло децидно навели да ми не тражимо потпун износ тог фонда, који по нама износи преко 550 милиона евра, већ један мали део, колико је потребно да намиримо најважније потребе. Ми, на пример, имамо музеј за који држава не даје ни динара, а нас кошта негде око шест милиона годишње. Имамо архив од једног километра документације и ту се налазила документација када се водио случај Валдхајм. У том архиву има вредних ствари и то треба сачувати. Они нас терају да ми то све запустимо, поготово што имамо споразум са јеврејским заједницама бивших југословенских република, јер је то заједнички музеј, и ако ми не можемо да га одржавамо, морамо свакој републици да вратимо њено. То нико не узима у обзир, а можда Републици Србији и не треба Јеврејски историјски музеј и архив. Имамо верске службе, верско образовање, учење језика. Издајемо велики број књига и публикација, које су углавном истраживачко-научног карактера. Имамо свој сајт, билтен, а и наша деца треба да похађају нека забавишта, обданишта. Имамо најстарији књижевни наградни конкурс у земљи, стар више од пола века, и тај конкурс се финансира искључиво из средстава која сами скупљамо. Све то треба да угасимо и да напустимо просторије где живимо, јер не можемо да плаћамо ни струју, ни воду, ни друге трошкове.

ЖИВА ДИПЛОМАТСКА АКТИВНОСТ

“Обићи ћемо све посланичке клубове у Скупштини Србије и тражићемо да се овакав предлог закона не усвоји. Ако се овај закон не усвоји, Србија неће ући у Европску унију. Ђелић ставља улазак Србије у ЕУ на једну страну, а са друге стране неке ситне приватне економске интересе, не његове него других, јер се то односи на једну мању групу људи. Обићи ћемо поново амбасадоре водећих европских земаља у Србији, а које су чланице ЕУ. Од свих њих добили смо потврдан одговор и све то ће се завршити тако што ће наша делегација Цркава и верских заједница путовати у Брисел, где ћемо имати разговоре са представницима свих религија, као и са истакнутим политичким званичницима. Мислим да ће закон бити усвојен, али да ће Ђелић, то јест влада, морати да одустане од неких својих предлога. Ову одредбу о Старом Сајмишту мислим да нико неће смети да прихвати”, сматра Нећак.

Да ли вам је понуђено нешто друго?

Ђелић је понудио једно соломонско решење – да се формира фонд од којег ће да се финансира подизање Меморијалног центра за холокауст на Старом Сајмишту. Он то одлучује и Влада Србије прихвата, а нас нико не пита, нити се са нама договара.

Да ли је тачно да је због тога недавно Србију посетио амбасадор Америке за холокауст Дејвидсон?

Дејвидсон је са делегацијом прво са нама разговарао, па је после тога отишао на састанак са Ђелићем. Ми смо му објаснили да немамо ништа против тога да се формира један фонд из којег ће један део средстава припасти Савезу јеврејских општина Србије, односно Извршном одбору на управљање.

Недавно сте изашли у јавност са тврдњом да Ђелић има неки други план са имовином Јевреја. Какав је то план?

Србија се годинама труди да постане пуноправан члан ЕТФ-а, то је Међународна организација за сећање, истраживање и едукацију у вези са холокаустом. Србија, то мора да се зна, сада треба да буде примљена уместо да је у организацији која је основала ЕТФ, с обзиром на жртве које је поднела и што је била на победничкој страни све време рата. Она је себи дозволила да о томе да ли ће или неће бити примљена у ту организацију одлучују земље које су биле на другој страни. Био сам у државној делегацији, то сам одбио, али сада поготово одбијам после оваквог Ђелићевог односа према нама. Он хоће средствима од опљачкане јеврејске имовине да купи Србији улазницу у ту организацију, што је, по мени, крајње неморално. Наравно да ћу о томе обавестити наше менторе, израелску и америчку делегацију, и указаћу на овај проблем, па ако се они сложе, Боже мој, али не верујем да ће то прогутати. У Терезинској декларацији дословце стоји да је то обавеза државе, а не јеврејске заједнице.

ЈЕВРЕЈСКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ ВРАЋЕНО САМО ОКО ЧЕТИРИ ОДСТО ИМОВИНЕ

По још важећем Закону о враћању имовине Црквама и верским заједницама, од целокупне одузете имовине која је пријављена Јеврејској заједници враћено је само четири одсто. Зграда у Улици краља Петра 71 у Београду, у којој је седиште Савеза јеврејских општина, није враћена; враћена су само два стана која су припадала Црквеној општини. “Захваљујући великом разумевању локалне самоуправе и одличној сарадњи са јеврејском општином, у Суботици је малтене све враћено. У Новом Саду је тражено земљиште испод синагоге, зграда ТВ Војводине, балетска школа и још неки објекти. Што се тиче синагоге у Земуну, почели смо договоре око тога да општини дамо јеврејску имовину у Земуну, а они нама синагогу. Џентлменске разговоре о томе водићемо са Николићем”, каже Нећак.

Шта је ту спорно?

Спорно је то што ће на Старом Сајмишту да подигну споменик Јеврејима, а не и Србима и другима који су ту страдали. Проблем је што се у народу ствара зла крв таквим поступцима.

Шта имате да кажете о лимиту од 500.000 евра по власнику, било о којој вредности и обиму имовине да је реч?

Ђелић је у свом обраћању нацији тврдио да Србија нема довољно финансијских капацитета, односно могућности да врати имовину. Доказујем, и не само ја већ и многи, на основу разних докумената из владе, Републичке дирекције за имовину и других институција, да то није тачно. Једноставно, не постоји политичка воља да се то уради.

Зашто?

На то питање имате одговор господина Јелка Кацина, известиоца Европског парламента. Он каже да је то већ виђено, “да је то спрега између владе, организованог криминала и тајкуна”. Тако ће се, подметањем закона који ће морати да претрпи разноразне промене, купити време. За то време ће продати имовину која њему не припада и даће Европи врло “логично” објашњење да имовина сада припада приватним лицима и да је не могу сада од приватног лица узети. Зато се из постојећег Закона о враћању имовине Црквама и верским заједницама укида клаузула да постоји натурална супституција. Ако је продао моју имовину и не може да ми је врати, дужан је да ми да нешто друго еквивалентне вредности што је државно, а он то неће.

Откуда Ђелић одједном у овој проблематици око реституције?

Он ми је сâм отворено рекао да су њему увалили врућ кромпир, а ја, наравно, не могу то да прихватим. С друге стране, ми стално говоримо Ђелић, а у ствари ту постоји тим који то ради, а остала имена се крију као да су на тајном задатку, а не људи који раде легалан предлог закона, а које бисмо ми могли да питамо нешто. Разговарајући о нашем захтеву да морају да се одвоје средства од којих ћемо ми да живимо, он се дословце позвао на то да он у одређеном смислу има сагласност Председника Републике. Управо због тога пишем отворено писмо Председнику, јер не верујем у то да је Председник сагласан са тим да се од опљачкане јеврејске имовине гради Меморијални центар и да се купује улазница Србији за чланство у ЕТФ-у.

Да ли су се догодиле и неке позитивне ствари у току ове борбе за бољи и праведнији закон о реституцији?

Позитивно је то, а што се никада пре није десило, да су све Цркве и верске заједнице у Србији јединствене у захтевима и стале су све иза захтева јеврејске заједнице. Заједно са нама сада су и представници удружењâ грађана који потражују одузету имовину. Најзад смо успели, и сви смо заједно, и наступаћемо као блок.

ШТА СЕ ПОТРАЖУЈЕ

Јеврејска заједница у поступку реституције поднела је 520 захтева којима тражи повраћај 199 хектарâ земљишта, од чега 182 хектара пољопривредног и 17 хектарâ грађевинског земљишта, као и 63 пословна објекта укупне површине 16.036 квадратних метара и 205 стамбених објеката површине 18.260 квадратних метара и још 59 гробаља.

Какви су вам планови?

Дејвидсона сам замолио, с обзиром на то да се наше изјаве за јавност цензуришу, скраћују и у бесмисленом облику објављују, да нам помогне и да нам пошаље репортера који нема аутоцензуру, нити било коју другу цензуру и притиске, и који ће објавити свету шта Цркве и верске заједнице овде раде, какве проблеме имају и који су њихови легални и оправдани захтеви. Ово је била трећа заједничка конференција, на свакој је било по седам-осам камера и десетак-петнаестак новинара. Ни у једном од извештајâ о њима не можете да нађете континуирану мисао: увек је исцепкано и објаве само по једно парче, из ког читаоци и гледаоци не могу да створе комплетну слику оног шта ми у ствари хоћемо и тражимо.

Да ли је стварно тако страшно стање у медијима у Србији да сте ви морали Дејвидсона да молите да вам помогне преко неког од медија из Америке, како бисте показали шта се стварно догађа?

Јесте. Апсолутна блокада, а то није само моје мишљење већ и мишљење свих нас из Цркава и верских заједница. На нашој трећој заједничкој конференцији рекао сам да сам захвалан новинарима што нас прате и што долазе, али да им се дивим на упорности да пишу текстове који се не објављују.

Шта вас још љути?

У јавности се пласирају информације да ћемо да се обогатимо и да ћемо да ојадимо Србију, а то нас много и љути и вређа. Враћање имовине у натури неће коштати Србију ништа. Напротив, сви ми који добијемо имовину почећемо да плаћамо порез, јер нико није тако луд да плаћа порез на имовину, а да она лежи као мртав капитал. На земљишту ће се градити, фабрике ће се пуштати у погон и сигурно неће стајати као што сада све стоји. Имате више од педесет одсто обрадивог земљишта у државном поседу које нико не обрађује јер држава самој себи не плаћа порез. Уместо натуралне реституције, којом држава не би изгубила већ добила, предлажу се обвезнице које немају одакле да се добију сем од пореза, а то значи директно на терет грађана Србије. Ми се боримо против тога. Јер, зашто би мој комшија мене гледао попреко зато што плаћа порез да бих ја добио делић своје имовине, уместо да ми врате имовину и да ја плаћам порез, па да и мој комшија боље живи?

Да ли је то помало страх, не само од богаташâ него и од средње класе, која је у ствари темељ сваког стабилног друштва?

Мени то једино личи на то да они само брину о себи и да их ништа не интересује, ни средња, ни нижа, ни виша класа. Њих једино интересују они сами. Они нама одређују по принципу “не можете ви да добијете имовину да се обогатите” и постављају лимит, али нико од њих не говори о томе колико они имају имовине и богатства. За њих и за тајкуне нема лимита. Апсолутно се ради о немању политичке воље за добро решење, јер овај Нацрт закона наноси штету директно Републици Србији, њеним грађанима и њеном угледу. То није део закона, он ту предлаже да ће обештећење бити регулисано посебним законом, и очекује да му верујемо на часну пионирску реч.

Иначе, у предлогу Нацрта закона дословце пише “да ће се враћање имовине јеврејских породица, жртава холокауста, уредити посебним законом, тако да се формира...” То је све што се у њему односи на Јевреје у Србији. Пошто спомиње холокауст у првој реченици, он мисли да ћемо ми поверовати да је то меморијални центар за нас. Моја порука Ђелићу јесте да ми је потпуно јасно да је он то предложио влади, а влада усвојила. Ако уопште показују симпатију за Јевреје, показују је много више за мртве Јевреје него за живе, па претпостављамо да се овај меморијални центар припрема за све нас, јер ћемо тамо завршити. Овакав став у предлогу закона не може да користи угледу Србије. Напротив, наноси велику штету.

Шта је Ђелић обећао амбасадору Дејвидсону?

Обећао му је, округло па на ћоше, да ће размотрити, имати у виду, и да ће оформити тај фамозни фонд, али није рекао да ће оформити овакав фонд. Дејвидсону није рекао да у закон неће унети 1941. годину, још мање шта су им стварне намере. Из неког разлога, Ђелић и цела влада не желе да се спомиње та година. Потпредседник Владе Србије предлаже да се од опљачкане јеврејске имовине гради Меморијални центар. Рекао сам: “Господине Ђелићу, сви Јевреји у Србији ће у вашем нацрту препознати нацистичке законе.” То га је узнемирило и бранио се да то није фер и да га називам нацистом. Рекао сам му: “Никада вас не бих назвао нацистом, али ваш закон има сличности са њиховим законима јер одузимате јеврејску имовину.” Тврдим да ће ова реченица имати јаког ефекта у иностранству, најпре код пријатељâ, који ће добронамерно да нас критикују, а још више код оних других, који ће рећи да је то та демократска Србија која узима имовину од Јевреја да би градила.

Зашто је то тако? Па зар у време комунизма и ентузијазма у подизању споменика нико није покушао да подигне споменик?

Од 1944. године до Титове смрти имали смо, ‘ајде да кажемо, комунизам, затим режим Слободана Милошевића, који је био популистички, а сад имамо демократски. Сва та три режима се идеолошки разликују, али то је нешто у менталитету, однос према жртвама. Нико из Србије није дигао глас када је Јасеновац сравњен са земљом и уређен тако да изгледа као најбоље голф-

-игралиште. Ми смо ћутали, а ту је побијено највише Срба, па Јевреја, Рома... То је такозвана политичка историја која је гурала под тепих злочине зарад неког лажног братства и јединства, а то се осветило тако што нам је све експлодирало у лице, па имамо нове злочине, нова крварења. Ми никада нисмо обележили Старо Сајмиште и сад Европа притиска, пошто ћемо имати Међународну конференцију у Београду, где ће страни експерти, стручњаци, и наши историчари говорити о томе, јер то је једино место у Европи које никада није обележено. То није ни хришћански, то је антицивилизацијски, нема никакве везе ни са чим, то је просто један немар.

Редактура текста: епископ бачки Иринеј

Извор: Akter бр. 102, 19. септембар 2011, стр. 6 – 9.

[Guest]

Саопштење за јавност поводом повлачења предлога изменâ и допунâ Закона о реституцији одузете имовине Цркава и верских заједница из скупштинске процедуре

24. Септембар 2011 - 15:41

На вест о томе да је Влада Србије 23. септембра, у вечерњим часовима, повукла из скупштинске процедуре свој предлог да се у важећи закон о реституцији неправедно одузете имовине Цркава и верских заједница унесу измене и допуне, – које би га, да су остале и да су, не дао Бог, усвојене, битно редуковале, а у крајњој линији и обесмислиле, – саопштавамо јавности следеће:

Пре свега осталог, благодарни смо Богу за овакав исход вишемесечних расправа и распри на тему која, под призмом права, морала и општег интереса, није ни требало да се поставља јер би практично рушење тога закона постојећим поделама и трвењима у нашем друштву неизбежно додало и крајње штетну директну конфронтацију између органâ власти и традиционалних Цркава и верских заједница, а у европском окружењу, па и у иностранству уопште, наша земља би доживела додатну бламажу и штету по свој углед, ионако пољуљан и туђом и нашом властитом кривицом. Одајемо, затим, признање и самој Влади што је – иако у последњем тренутку и под притиском извесности да не може да обезбеди већину за свој предлог не само међу народним посланицима из опозиционих странака него ни у сопственој, владајућој коалицији – схватила сву штетност и бесмисленост фамозних „измена и допуна” из правно и цивилизацијски потпуно аматерске радионице г. Божидара Ђелића и његовог безименог тима (уколико он уопште постоји).

На крају, апелујемо и на Владу и на савест свих посланика у Народној скупштини да у предстојећој завршници одлучивања не дозволе да се Јеврејској заједници Србије, жртви холокауста, нанесе завршни ударац, намерно или из невероватне глупости, тиме што би јој било оспорено право на враћање имовине отете за време нацистичке окупације, нити да се историјска неправда према грађанима Србије, жртвама национализацијâ, експропријацијâ и других облика отимачине у ери титоизма, „исправља” на ђелићевски начин, супротно укупној европској демократској традицији, тиме што би им се оспорило право на супституцију као битан облик реституције и што би им, у случајевима када су већ исцрпљене могућности натуралне и заменске реституције, уместо адекватног новчаног обештећења биле понуђене понижавајуће мрвице са трпезе државне имовине, коју ваљда тек треба да очерупа невидљива, а тако очевидна коалиција тајкунâ и једног броја корумпираних људи из света политике.

У сваком случају, све традиционалне Цркве и верске заједнице у Србији очекују и траже правду не само за себе него и за све жртве неправде и насиља. Једно је извесно: нити у Богу има неправде нити у неправди присуствује Бог.

У Новом Саду, 24. септембра 2011.

За традиционалне Цркве и верске заједнице:

Епископ бачки Иринеј

[Guest]

Велике духовне свечаности у манастиру Милешеви

14. Септембар 2011 - 8:53

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј боравиће 7. октобра 2011. године у манастиру Милешеви поводом празника Светог краља Владислава, ктиторске славе манастира Милешеве и славе Радија Епархије милешевске. Овом приликом Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј освештаће највеће звоно у Србији, – тешко девет тона, – дар г. Андреја Козицина, директора УГМК Холдинг компаније из Русије. Ове духовне свечаности својим присуством увеличаће и већи број архијереја Српске, Руске и Грчке Православне Цркве.

Програм боравка Патријарха Иринеја у Епархији милешевској

Четвртак, 6. октобар 2011. године. – Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј посетиће храм у Кратову (општина Прибој), манастир Светог Николе у Прибојској Бањи (почетак 14. века) и храм Васкрсења Христовог у Прибоју, где ће бити служена доксологија, а Патријарх ће се обратити верном народу. Његова Светост посетиће и Фабрику аутомобила у Прибоју (ФАП Прибој). У вечерњим сатима Патријарх ће у манастиру Милешеви присуствовати бденију и празничном народном весељу.

Петак 7. октобар 2011. године. – Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служиће свету архијерејску Литургију у манастиру Милешеви уз саслужење више архијереја. На Литургији ће појати хор Свети кнез Лазар из Прибоја и дечји хор Свети краљ Владислав из Пријепоља. После свете Литургије Његова Светост ће освештати звоно, дар г. Андреја Козицина, директора УГМК Холдинг компаније из Русије, манастиру Милешеви. Ово звоно је даривано поводом обележавања осам векова постојања манастира Милешеве. О историји манастира Милешеве и везама српског и руског народа говориће професор др Славенко Терзић. Очекује се да овим свечаностима присуствује г. Александар Конузин, амбасадор Руске Федерације у Србији, као и велики број личности из културног и јавног живота Србије. По завршетку богослужења уследиће народно весеље у порти манастира.

Субота, 8. октобар 2011. године. – Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј посетиће Сјеницу, где ће у цркви Светих апостола Петра и Павла служити свету архијерејску Литургију са почетком у девет часова.

Епархија милешевска позива благочестиви народ Рашке области да у што већем броју узме учешћа у овим духовним свечаностима и достојно својих предака дочека Првојерарха Српске Православне Цркве и високе госте из сестринских Цркава Русије и Грчке.

Акредитација представникâ медијâ

Домаћин ових свечаности, Његово Преосвештенство Епископ милешевски Г. Филарет, обезбедио је за представнике медијâ бесплатан превоз аутобусом, као и смештај и исхрану током боравка у Епархији милешевској. Аутобус за представнике медијâ полази у четвртак, 6. октобра 2011. године, у шест часова ујутру, испред цркве Светог Марка у Београду.

Молимо уреднике заинтересованих медија да списак новинарâ и сниматељâ, који ће пропратити духовне свечаности у Епархији милешевској, пошаљу електронском поштом на адресу info@spc.rs најкасније до 30. септембра 2011. године. Поред имена и презимена новинара, молба за акредитацију треба да садржи број личне карте и место издавања.

Лице за контакт: Градимир Станић, тел. 011/30-25-108, 063/384-690

Информативна служба Српске Православне Цркве

[Guest]

Новак Ђоковић подржао кампању Светосавског звонца

Да посвећеност и брига о интелектуалном, моралном и функционалном образовању генерација која долазе, као и очување институције породице, није само задатак друштвених, образовних и црквених институција, него и појединаца, показао је својим примером најбољи тенисер света Новак Ђоковић.

Он је посетио Центар за инвестиције Градске општине Раковица и пружио подршку пројектима које ова општина предузима, а који имају за циљ повећање квалитета живота, здравља, образовања и безбедности деце.

Председник општине г. Бојан Милић презентовао је поред осталог и пројекте реализоване у сарадњи са Светосавским звонцем у протекле три године, од којих је последњи дечји парк "Радост" у порти храма Светог Луке у насељу Филмски град. Сходно томе да је Новак прошле школске године био промотер "Звонца" он се веома обрадовао реализацији овакве сарадње.

Светосавско звонце је у овој школској години са благословом Његове Светости Патријарха Српског Господина Иринеја покренуло кампању: "Ми смо њихови потомци". Желећи да на прави начин упозна Новака са кампањом, редакција "Звонца" му је поклонила слику са ликовима најзначајнијих личности из наше историје: светитеља, научника, уметника, војсковођа и књижевника. Ноле је подржао ову кампању "Звонца" и са одушевљењем примио овај дар интересујући се ко се све од знаменитих личности налази на слици.

Извор: Светосавско звонце

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

У Загребу освећен Крст за капелу Светог Саве

29. Септембар 2011 - 12:04

У четвртак 14. јула 2011. год. у Загребу, у Mанастиру Свете Петке одржана је редовна Eпископска конференција Српске Цркве у Хрватској. У њеном раду учествовали су: Mитрополит загребачко-љубљански Јован и Епископи: осечкопољски и барањски Лукијан, славонски Сава, далматински Фотије и горњокарловачки Герасим, а расправљало се о актуелним стварима из живота СПЦ у Хрватској.

По завршетку рада конференције, Епископ далматински Фотије, члан Светог Синода СПЦ осветио је Крст за капелу Светог Саве која је саграђена у склопу нове зграде српске Гимназије „Катарина Кантакузина Бранковић“ и Духовног центра Митрополије загребачко-љубљанске. По освећењу Крста, Епископ Фотије се обратио пригодним словом присутнима. Потом је Митрополит Јован провео присутне кроз монументалне грађевине и упознао их са свим њеним садржајима.

Прошло је нешто више од годину дана како је у кругу српског православног Манастира Света Петка, на обронцима Загребачке горе, почео да се гради монументални православни комплекс. Овај црквени центар у престижном кварту Загреба Свети Дух, саграђен је пo пројекту проф. др Дражена Јурачића и његове супруге архитекте Јелене Скоруп Јурачић. Корисна површина зграда је 6.100м2, а укупна корисна површина комплекса 10.200м2. Здања добијају свој лик и указују се у свој својој лепоти. Снабдевен потребним савременим садржајима за школско здање као и пространим конгресним делом, изузетном спортском двораном и капелом Светог Саве, овај монументални комплекс шири се у блоковима који су логично и естетски повезани. Својом лепотом и модерним архитектонским изразом може да се уврсти међу значајније грађевине нашег доба, како и доликује његовим реномираним, у свету уваженим пројектантима. Прозори, који заузимају цео зид скоро сваке просторије, окренути су ка граду који се из сваког угла зграда види, као на длану. Зграде би красиле и много веће градове. Ктитор центра је Српска Православна општина Загреб и сваког поштовања достојан Митрополит загребачко-љубљански Јован, уз велику помоћ града Загреба. Комплекс је марљиво саградила фирма „Салум“ д.о.о. власника Борислава и Златка Малетића из Загреба.

Гиманзија носи име узвишене Катарине Кантакузине Бранковић и у новом здању имаће идеалне услове за рад, а Духовни центар читав низ могућности за разне духовно-културне активности и садржаје. Овим су Срби у Загребу и целој Хрватској добили много. Ту је и савремена спортска дворана у којој ће млади људи моћи да развијају и оплемењују спортске активности.

Оно што посебно радује, у склопу Гимназије и Духовног центра подигнута је капела Светога Саве. Њен заштитник је први српски Архиепископ и национални светитељ. Његов култ повезивао је и повезује наш народ, без обзира где живи, са његовим срцем, Пећком Патријаршијом и Српским Патријархом. Свети Сава био је и велики путник, дипломата, културни посленик који је својим поклоничким путовањима повезао три континента и уживао велики углед међу савременицима. Крст који је овом приликом подигнут на капелу Светог Саве у навечерје великог јубилеја, 1700 година Миланског едикта сведочанство је да смо сви под заштитом тог моћног знамења и да смо хришћани. То је велика духовна част, радост али и обавеза.

Уверени смо да ће Гимназија као и Духовни центар бити на корист и граду Загребу и свима који у њему живе. То су препознале и градске структуре пружајући помоћ овом значајном пројекту.

За време ручка Епископ осечкопољски и барањски Лукијан поздравио је домаћина, Митрополита Јована, који се потом захвалио свима који су својим присуством увеличали чин освећења Крста и дали на важности својим учешћем целом догађају.

Из Загреба смо кренули духовно испуњени и радосни због сазнања да је Црквена општина Загреб подигла овакво здање које ће бити расадник знања, духовности, а верујемо и мост повезивања и зближавања народа и култура.

Извор: Православље

[Guest]

Црква у облику слова 0

29. Септембар 2011 - 13:36

Стару цркву у Осечини су Турци више пута палили а упорни Срби обнављали своје место надања и окупљања. Aко се нађете у Осечини, посебну пажњу привући ће вам Стара црква подигнута још почетком 18. века (1735.) и првобитно посвећена Свeтом Георгију, а од 1765. године Светом Вазнесењу Господњем.

- Саграђенаје у облику слова 0 и представља прелазну фазу у начину зидања храмова. Зидана је од цигле и спајана кречом. Пре тога храмови су прављени од дрвета, као што је црква брвнара у селу Скадру, такође посвећена Вазнесењу Господњем, а до које се тренутно не може доћи због неприступачности терена, направила је поређење Бојана Вујичић, средњошколка-волонтерка у локалној туристичкој организацији коју смо упознали у порти осечинских храмова у време „Сајма шљива".

- Стару цркву су Турци више пута палили, а упорни Срби обнављали своје место надања и окупљања различитим поводима. До данас је црква очувана у добром стању. Цигла је из времена градње, а због дотрајалости, обновљена је кровна конструкција и изведене неке мале преправке. Врата на улазу у храм нису оригинална, већ су пренесена из неке друге светиње. За разлику од других цркава, интересантно је да је иконостас у овој цркви зидан, а не у дуборезу. Нажалост, нема ни много сачуваних религијских докумената јер је кроз време, поред спаљивања, више пута и пљачкана, објаснила је наша саговорница.

На крају смо сазнали и да је најстарија икона из старе пренета у нову цркву, саграћену поред, у периоду од 1935. године до 1940. године, посвећена такође Светом Вазнесењу Господњем.

Ништа лепше него кад причу о месту чујете од младих из тог краја: Бојана нам је причала како су су као једна од најнеразвијенијих општина у Србији желели да покретањем сајма пре шест година скрену пажњу јавности, кад већ шљиве имају у изобиљу, да развију туризам, посебно рурални, јер становништво овде углавном живи од пољопривреде. Сајам је све посећенији, а рурални туризам све актуелнији јер су домаћини отворени за пријем гостију, чак и за викенд варијанте заједничког спремања зимнице...

Извор: Политика, С. Лучић

[Guest]

ИЗЛОЖБА И ПРЕЗЕНТАЦИЈА КЊИГЕ „СВЈЕТСКА БАШТИНА.СРБИЈА“

Објављено од стране Светигора на 13. октобар 2011.

МОСКВА, 13. октобра - У Државном централном музеју савремене историје Русије у Москви, 13. октобра отворена је изложба и одржана презентације књиге „Свјетско наслеђе. Србија“.

Циљ изложбе је да се представе културни споменици Србије, које је УНЕСКО укључио у списак свјетске културне баштине.

Експозицију чине фотографије комплекса манастира – Студеница (1190. г.), Сопоћани (1265. г.), Грачаница (1310. г.) – који су познати по својим фрескама византијског стила, које датирају из 13. и 14. вијека и које су врхунац византијског и европског сликарства. Императорска резиденција – дворац Галерија „Гамзиград-Ромулијана“ (3-4. в) је архитектонски ансамбл који сам по себи представља скуп објеката: тврђава, двораца, базилика, сабора, римских купатила, меморијала и тријумфалних капија који је упадљив примјер традиционалне архитектуре Римске империје.

Изложбу је припремио Институт за очување културног наслеђа Србије, у оквиру Дана културе Републике Српске и Руске Федерације.

У оквиру церемоније отварања изложбе презентована је књига „Свјетска баштина. Србија“.

Извор: Pravoslavie.RU

[Guest]

Ђоковић донирао 35.000 евра цркви у Јасеновом Пољу

19 среда окт 2011

Posted by radiosvetigora

Најбољи српски тенисер Новак Ђоковић донирао је за цркву у Јасеновом Пољу, у близини Никшића, суму од 35.000 евра, објавио је данас подгорички дневник „Дан”.

Како је лист навео, село Јасеново Поље је постојбина породице првог тенисера света, из којег се 1928. године његов прадеда Неђељко, због тешких услова живота, преселио у Метохију.

Наводи се да је ратни вихор 1941. године вратио Ђоковиће у Јасеново Поље где су исте године погинули Неђељко и његов син Милорад.

„Дан” открива да је Новакова прабаба Сара, родом из Јауковића, доживела дубоку старост.

Мештани Јасеновог Поља су пре неколико година одлучили да подигну цркву у славу заштитника већине породица из тог краја, светог Архангела Михајла.

Породица Ђоковић је до сада изградњу цркве помогла са 35.000 еура. Са нестрпљењем сви мештани очекују завршетак радова са великом надом да ће освештању храма присуствовати и Новак, пренео је Дан.

Танјуг

19. 10. 2011.

[Guest]

Апел за помоћ породици Вучковић из Куманова

25. Октобар 2011 - 14:49

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одлуком број 1000/зап.862 од 8. септембра 2011. године усвојио је молбу породице Величковић из Куманова и доделио им новчану помоћ за лечење од леукемије оболелог сина Ђокице. Овим поводом Свети Архијерејски Синод умолио је Високопреосвећену и Преосвећену Господу Епархијске Архијереје да у оквиру својих Епархија изађу у сусрет овој молби. Сви људи добре воље који желе да помогну оболелом Ђокици новчану помоћ могу да уплате на рачун који је отворила његова породица. /ВИДИ РАЧУН/

Из канцеларије Светог Архијерејског Синода

[Guest]

Писма поглавара Православних Помесних Цркава поводом најновијег страдања српског православног народа на Косову и Метохији

26. Октобар 2011 - 11:58

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве у седници својој од 18. октобра 2011. године донео је следећу одлуку:

Узети на знање садржаје писама:

• Његовог Блаженства Патријарха александријског Г. Теодора,
  
• Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Г. Кирила,
  
• Његове Светости Патријарха бугарског Г. Максима и
  
• Његовог Блаженства Архиепископа кипарског Г. Хризостома,
  

поводом најновијег страдања српског православног народа на Косову и Метохији. Односна писма доставити уредништву Информативне службе Српске Православне Цркве ради објављивања на званичном сајту.