Остале вести СПЦ-е

[Зоран]

Молебан за благословено ново лето Господње у Спомен Храму Светог Саве на Врачару

12. јануар 2011 - 9:49

Дана 13. јануара 2011. године, у 23,30 у Спомен-Храму Светог Саве на Врачару биће служен молебан за успешну и благословену нову 2011. годину према јулијанском календару.

После молебана за благословено ново лето Господње, испред Храма Светог Саве у поноћ ће бити организован и новогодишњи ватромет.

[Зоран]

Владика Атанасије: Предавања из патрологије 2

[Зоран]

[Зоран]

Свети Симеон Мироточиви – слава Патријаршијске капеле

24. фебруар 2011 - 10:45

Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије, викар Патријарха српског, служиће Свету Архијерејску Литургију поводом славе капеле Светог Симеона Мироточивог у Српској Патријаршији у суботу, 26. фебруара 2011. године, са почетком у 9 часова.

 Преподобни Симеон Мироточиви - Стефан Немања

http://www.spc.rs/sr/prepodobni_simeon_mirotocivi_stefan_nemanja

  Лоза Светог Симеона  

http://www.spc.rs/sr/loza_svetog_simeona

Данашња зграда Патријаршије подигнута је 1935. године, по жељи Патријарха Варнаве, а по пројекту архитекте Виктора Лукомског, на месту где се налазила стара зграда Митрополије из 18. и 19. века.

У придворном храму налази се дуборезни иконостас, ремек-дело охридских мајстора, са иконама које је, 1935. године, живописао Владимир Предојевић.

О патријаршијском придворном храму, једном од најлепших савремених српских храмова, већ 30 година води бригу протођакон Стеван Рапајић, секретар Црквеног суда Архиепископије београдско-карловачке.

Извор: Српска Православна Црква

[Зоран]

Васељенски Патријарх Вартоломеј I против атомске енергије

Потресну и искрену поруку свим државама да се забрани коришћење атомске енергије упутио је Његова Свесветост Патријарх константинопољски и васељенски Г. Вартоломеј I, после катастрофе у Јапану. Патријарх је ову поруку послао у Недељу Православља, прву недељу Часног Поста, како би изразио солидарност православаца целог света са браћом Јапанцима.

Катасторфу је узороковао земљотрес и цунами, а најгоре се може десити ако дође до радиоактивне контаминације због експлозије нулеарног реактора у Фукошими. "Људски фактор није могао да спречи земљотрес и цунами, али - са друге стране може да спречи експлозију нуклеарног реактора." "Уз пуно поштовање за науку, предлажем да се атомска енергија, која је толико опасна за човечанство, замени различитим формама «зелене енергије», која је безопасна за природну средину и људе. Ти други извори енергије могу да задовоље потребе. Бог нам је дао сунце, ваздух, мора и океане, из њих се може црпсти енергија".

Његова Свесветост Патријарх Г. Вартоломеј I је истакао да нам је "наш Творац дао сунце, ветар и таласе из којих може да се црпи енергија за наше потребе. Еколошка наука може да смисли алате за стварање енергије која неће бити штетна. Зашто рузикујемо са тако опасним подухватима, као што је атомска енергија?". "У Православљу се молимо Господ за становништво Земље излазећег сунца, а уједно тражимо да се преиспита атомска политика у свету" каже Патријарх Г. Вартоломеј I.

У краткој храброј и провокативној поруци, на линији еколошке борбе коју Патријарх Г. Вартоломеј I води од 1989. године, он још једном истиче своје еколошко опредељење, које годинама проповеда у савременом свету.

[Зоран]

Митрополит Иларион посетио Храм Светог Саве на Врачару

Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски Г. Иларион (Алфејев), Председник Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије, посетио је јуче, 31. марта 2011. године, у пратњи Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, председника Комисије за унутрашње уређење Храма Светог Саве, Спомен храм Светог Саве на Врачару.

[Зоран]

Научни скуп на Феликс Ромулијани: У сусрет 1700. годишњици Миланског едикта

На касноантичком локалитету Феликс Ромулијана код Зајечара (IV век), који се налази на УНЕСКО листи светске културне баштине, од 29. априла до 1. маја 2011. године биће одржан научни скуп под називом „Хришћанско наслеђе Ромулијане - У сусрет 1700. годишњици Миланског едикта".

Како је саопштено на конфернцији за новинаре одржане тим поводом, на централној свечаности 1. маја на остацима хришћанске цркве из 6. века на овом локалитету Свету Литургију ће служити Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, уз саслужење свештенства и Епископа СПЦ. Свечаност на Ромулијани ће пратити и бројна културна дешавања.

Његово Преосвештенство Епископ тимочки Г. Јустин је објаснио да се овај, како га је назвао, велики народно-црквени сабор на Ромулијани, који ће уједно бити и највећи и најзначајнији културни догађај у овој години у Србији, спроводи по прошлогодишњем предлогу Светог Сабора СПЦ да се у свим епархијама у којима постоје старохришћанска обележја одрже свечаности и научни скупови на којима ће се говорити у светлости годишњице Миланског едикта. Тако је Тимочка епархија прва која ће организовати свечаност у сусрет централној прослави у Нишу 2013. године.

На научном скупу ће бити речи о „Указу толеранције вера" који је 311. године, две године пре Миланског едиката, донео римски тетрарх Галерије, градитељ царске палате Феликс Ромулијане код Зајечара.

Ово је свакако изузетан догађај, рекао је Бора Димитријевић, директор Народног музеја „Зајечар". - Последњи пагански владар Галерије је 30. априла 311. године у тадашњој Никомидији, у Малој Азији, донео први Указ о толеранцији вера. Тако је Феликс Ромулијана, чија је градња почела негде око 278. године до 311-313. године била паганска. Од 313. године, која представља камен-међаш у историји човечанства и од које свет више није био исти, Феликс Ромулијана постаје хришћанска. Наша радост је већа, јер је овај тектонски датум у историји везан за Ромулијану и Зајечар. Крајем прошле године некако сам изгубио наду да ће Ромулијана са својим хришћанским наслеђем бити укључена у обележавање великог јубилеја 1700. годишњице доношења Миланског едикта. Међутим, захваљујући Његовом Преосвештенству Епископу тимочком Г. Јустину, јануара ове године ствар је покренута са мртве тачке и ево припреме за одржавање ове велике свечаности већ увелико трају.

Преосвећени Владика Јустин је нагласио да је доношење Галеријевог указа и Миланског едикта, значило макрокосмичке промене у свету, али је свакако битан микрокосмички догађај који се десио у души последњег паганског владара Галерија Максимијана, звероподобног гонитеља Хришћана, а то је његово унутрашње преумљење пред саму смрт и доношење Указа о толеранцији вера. - Да ли због искреног покајања или из политичких разлога, ми људи не можемо да судимо, рекао је Пресвећени Владика Јустин. - Владари долазе и пролазе, али оно што остаје то су вечне вредности - божанске и творачке. Оно што је битно је да су житељи овог краја Галеријевим указом добили једну вишу димензију - нису више били пагани, незнабошци. Народ овог краја има своју културу која досеже у IV-V век.

Његово Преосвештенство Епископ тимочки Г. Јустин је рекао да свечаност која ће бити одржана на касноантичком локалитету Феликс Ромулијана треба у правој светлости да представи културу овог краја домаћој и светској јавности. - Са великим одушевљењем смо предузели све што је потребно да би овај догађај добио своју димензију, јер је у питању и догађај и место и време које наше поднебље приноси и преставља општој светској култури и светској јавности, а све у сусрет 1700. годишњици Миланског едикта.

Преосвећени Владика Јустин се захвалио градоначелнику Зајечара г. Бошку Ничићу и г. Бори Димитријевићу, директору Народног музеја „Зајечар", који су имали разумевање да презентују свој град и локалитет који имају велику вредност у домаћој и светској култури. - Град је са задовољством прихватио иницијативу коју је покренуо Преосвећени Владика Јустин и логистички све је спремно за овај велики догађај, рекао је градоначелник Зајечара г. Бошко Ничић. - Након ових свечаности на Ромулијани ће почети реконструкција једне од четири хришћанске цркве, чији се темељи налазе унутар локалитета и то оне мање из 4. века. Овим Ромулијна добија једну нову димензију.

Како је на конференцији речено, на темељима велике хришћанске базилике из 6. века, на којој ће бити служена Литургија предходно ће бити обављено мало освећење. Ван зидина касноантичког локалитета постоје темељи још три цркве, тако да је до сада откривено укупно седам хришћанских базилика. Предпоставља се да их је знатно више.

Према програму 29. априла у 19 часова у Народном музеју биће отворена изложба слика Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију. У 20 часова у Позоришту Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић" биће одржан свечани концерт вокалне групе „Мариника" из Неготина ( Влашке народне песме). У суботу 30. априла у 9,30 часова планирано је свечано отварање научног скупа на Феликс Ромулијани. Од 10 до 11 часова биће одржан Округли сто ,,Хришћанско наслеђе Феликс Ромулијане - у сусрет 1700. годишњици Миланског едикта". Од 17 до 19 часова следи разговор на тему ,,Од римске толеранције до европског разумевања". Концерт етно-групе ,,Балканика" планиран је за 21 час. Сутрадан, 1. маја, за 9 сати на темељима храма из 6. века заказана је Света Архијерејска Литургија.

Учесници научног скупа су: Епископ умировљени захумско-херцеговачки др Атанасије (Јевић), Манастир Тврдош, Требиње: Галеријев едикт о толеранцији и његов контекст и домет; др Жарко Петковић, Филозофски факултет, Београд: Auctoritas maiorum и Галеријев едикт; др Миша Ракоција, Завод за заштиту споменика културе, Ниш: О црквеним приликама и простирању архитектонских облика старохришћанске Ромулијане и Наисуса; Горан Јанићијевић, Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, Београд: Касноантичка - ранохришћанска уметност 1700 година после (анализа стила на основу репрезентативног узорка Феликс Ромулијане); Елена Васић Петровић, Завод за заштиту споменика културе, Ниш: Касноантичко наслеђе у оквирима савременог Ниша; мр Маја Живић, Народни музеј, Зајечар: Рановизантијски Гамзиград (оквирна тема); др Радомир Поповић, Висока школа - Академијa Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, Београд: Приказ новог издања Лактанцијевог дела „О смрти прогонитеља"; мр Велибор Џомић, Митрополија црногорско-приморска, Цетиње: Верска толеранција: од Миланског едикта до Европске конвенције о људским правима; Бора Димитријевић, Народни музеј Зајечар: Лактанције као извор за историју тетрархије.

Славица Марковић

Ивор: СПЦО Зајечар

Преузето са сајта: СПЦ

[Зоран]

Црквено-народним сабором завршен научни скуп на Феликс Ромулијани

3. мај 2011 - 9:52

На касноантичком локалитету Феликс Ромулијана код Зајечара (IV век), који се налази на УНЕСКО листи светске културне баштине завршен је тродневни научни скуп под називом „Хришћанско наслеђе Ромулијане - У сусрет 1700. годишњици Миланског едикта".

У оквиру суботње преподневне дебате учесници овог скупа говорили су о значају „Указа толеранције вера" који је 311. године, две године пре Миланског едиката, донео римски тетрарх Галерије, градитељ царске палате Феликс Ромулијане код Зајечара, до тада највећи прогонитељ хришћана. Овим Указом, Галерије је пред саму смрт признао хришћанство.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј је отварајући научни скуп на касноантичком локалитету „Феликс Ромулијана" рекао да овај скуп представља припрему за обележавање великог јубилеја 1700. годишњице Миланског едикта 2013. године у Нишу.

- Милански едикт представља нову страницу у историји и култури Европе и Азије и преокрет у историји хришћанства - истакао је Патријарх Иринеј. - Овај научни скуп је прилика да историју, чији су словенски народи наследници, пренесемо онима који долазе.

У раду научног скупа учествовали су Епископ умировљени захумско-херцеговачки др Атанасије (Јевтић), Манастир Тврдош, Требиње: Галеријев едикт о толеранцији и његов контекст и домет; др Жарко Петковић, Филозофски факултет, Београд: Auctoritas maiorum и Галеријев едикт; др Миша Ракоција, Завод за заштиту споменика културе, Ниш: О црквеним приликама и простирању архитектонских облика старохришћанске Ромулијане и Наисуса; Горан Јанићијевић, Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, Београд: Касноантичка - ранохришћанска уметност 1700 година после (анализа стила на основу репрезентативног узорка Феликс Ромулијане); Елена Васић Петровић, Завод за заштиту споменика културе, Ниш: Касноантичко наслеђе у оквирима савременог Ниша; мр Маја Живић, Народни музеј, Зајечар: Рановизантијски Гамзиград (оквирна тема); др Радомир Поповић, Висока школа - Академијa СПЦ за уметности и консервацију, Београд: Приказ новог издања Лактанцијевог дела „О смрти прогонитеља"; мр Велибор Џомић, Митрополија црногорско-приморска, Цетиње: Верска толеранција: од Миланског едикта до Европске конвенције о људским правима; Бора Димитријевић, Народни музеј Зајечар: Лактанције као извор за историју тетрархије.

Током суботњег поподнева одржан је и округли сто на тему „Oд римске толеранције до европског разумевања", чији је уводничар био теолог о. Вукашин Милићевић из Београдско- карловачке архиепископије.

У Томину недељу, 1. маја 2011. године, на централној свечаности на касноантичком локалитету Феликс Ромулијана код Зајечара на остацима хришћанске цркве из 6. века, посвећеној светом апостолу Томи, Свету Архијерејску Литургију је служио Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија; Преосвећене Господе Епископа Тимочког Јустина, Будимљанско-никшићког Јоаникија, Рашко-призренског Теодосија и умировљеног Захумско-херцеговачког Атанасија; архимандрита Илариона, игумана манастира Буково; протојереја-ставрофора Петра Стојиљковића, архијерејског намесника неготинског; протојереја Игора Ивковића, старешине Саборне цркве у Зајечару; презвитера Вукашина Милићевића из цркве св. Василија Острошког у Београду; ка и архиђакона Саве, јерођакона Марка и ђакона Дејана Арсић из цркве св. цара Константина и царице Јелене у Нишу.

- Данашње служење Литургије нас враћа у прошлост и минуле векове, када је владала моћна римска империја и владари који су прогонили хришћане - рекао је Патријарх Иринеј у својој надахнутој беседи - Галерије је био један од најзлогласнијих прогонитља хришћана али га је пред крај живота посетио Бог и он је - покајан или не - написао Указ о толеранцији и тиме признао хришћанство. Ево после много векова, на овом месту које је саградио Галерије, служи се Света Литургија. Даће Бог да овај храм буде и обновљен.

На овом великом црквено-народном сабору, како га је назвао Преосвећени Владика тимочки Г. Јустин, упркос киши, окупило се више стотина људи. Литургији су присуствовали министар за културу Владе Републике Србије г. Предраг Марковић, проф. др Богољуб Шијаковић - државни секретар министарства вера и дијаспоре и г. Млађан Ђорђевић - саветник председника Републике Србије. Након завршене Свете Архијерејске Литургије Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј присуствовао је аукцији осликаних јаја. Средства прикупљена на аукцији биће употребљена за завршетак нове цркве Вазнесења Господњег у зајечарском насељу Котлујевац. Највећу донацију од преко 200.000 динара дао је г. Саша Мирковић, естрадни менаџер.

Научни скуп на Ромулијани током три дана пратила су и бројна културна дешавања. У Позоришту Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић" у Зајечару 28. априла „Вече духовне поезије" приредили су песници Добрица Ерић и Братислав Милановић. У Народном музеју у Зајечару 29. априла отворена је изложба радова студената Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију „Ранохришћанска уметност 1700 година после". Исте вечери у Позоришту Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић" одржан је свечани концерт етно вокалне групе „Мариника" из Неготина. У суботу, 30. априла одржан је концерт етно-групе ,,Балканика".

Извор: Епархија тимочка

[Зоран]

Исповедник руских астронаута

Сви руски астронаути пре свог лета примају благослов од игумана Јова (Талатаса), старешине патријаршијског метоха Цркве Преображења Господњег у Звезданом граду (Звёздный городок). „Испраћам их на небо од 2006. године. За све то време само двојица астронаута су се изјаснили као атеисти“, рекао је отац Јов у интервјуу за часопис Московски Комсомолец.

Према његовим речима, сви други астронаути радо посећују цркву па чак доводе и своје колеге. „Дима Кондратјев је, на пример, доводио американку Катарину Колман и италијана Паола Несполија. Свима сам и дао благослов и иконе“, рекао је отац Јов. Додао је да и када му астронаути који стигну у Казахстан четири дана пре полетања затраже, он и освети летелицу и причести оне који то желе.

Извор: СПЦ

[Анастасија]

                                       

                                             Raška postaje eparhija

   

         

               

MEĐU glavnim odlukama crkvenih arhijereja na predstojećem prolećnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora SPC biće podela Raško-prizrenske eparhije - saznaju ”Novosti”.

Crkvena ”skupština” popuniće i upražnjena mesta vladika u Niškoj i Kruševačkoj eparhiji, a na prostoru Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke osnovaće dve nove episkopije - Novobeogradsko-zemunsku i Voždovačko-vinčansku.

U sastav buduće Raške eparhije, kako objašnjava izvor ”Novosti” iz SPC, ući će Raška, Novi Pazar, Tutin i deo Sjenice, ali i deo severnog Kosova i Metohije - Zubin Potok i Zvečan. Nova episkopija ”preliće” se i na teritoriju Crne Gore, a njena granica ”zahvatiće” i Rožaje. Sedište vladike biće u Novom Pazaru, a ”srce” eparhije biće nemanjićka Petrova crkva. Sabor će doneti odluku o obnovi najstarije eparhije Srpske crkve - kaže sagovornik ”Novosti” iz SPC. - To je dalekosežni potez, koji će da ojača duhovni život ovog dela Srbije. Na ovom prostoru živi oko 100.000 pravoslavnih vernika, gde trenutno služi oko 40 sveštenika, tako da su ispunjeni svi uslovi da drevna Raška ponovo dobije svoju episkopiju.

”Razdružena” Prizrenska eparhija, kojom upravlja vladika Teodosije, prostiraće se od Kosovske Mitrovice na severu pa do sadašnjih granica na jugu. Njoj će, međutim, biti pripojena Kuršumlija, koja je sada u Niškoj eparhiji.

SPREMAJU I PENZIJE UPUĆENI u zbivanja u SPC ne isključuju ni mogućnost da se u okviru majskog Sabora raspravlja i o penzionisanju pojedinih arhijereja. U tom kontekstu pominjan je vladika dabrobosanski Nikolaj (82), što je u sarajevskoj Mitropoliji - demantovano. Pominjala se i mogućnost povlačenja ovog arhijereja, pri čemu bi zadržao neku vrstu počasne vladičanske vlasti. Kao njegov naslednik, pominje se episkop istočnoamerički Mitrofan.

Na dnevnom redu Sabora naći će se i deoba Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, koja će ”izroditi” dve nove eparhije. Dvojica ”beogrdaskih” vladika stolovaće u Voždovačkoj crkvi, odnosno crkvi svetog Dimitrija na Novom Beogradu.

Vladike će sledeće nedelje rešavati i pitanja uprave nad novoosnovanim episkopijama i episkopijama čiji su tronovi upražnjeni. Prema saznanjima ”Novosti”, u prvom redu za mesto u Eparhiji kruševačkoj je vladika dioklijski i iguman manastira Ostrog Jovan (Purić), a za katedre u Nišu i Beogradu ”konkurišu” episkopi Porfirije (Perić), Atanasije (Rakita) i Antonije (Pantelić).

U crkvenim krugovima pominje se i da bi na majskom zasedanju moglo da dođe i do izbora novih episkopa. Kao mogući kandidat za vladičansku čast pominje se arhimandrit Tihon, sadašnji iguman manastira Studenica, a neki ga vide i kao konkurenta na mesto vladike u Novom Pazaru. Za vikarnog episkopa mogao bi da bude predložen i profesor Bogoslovskog fakulteta David (Perović). Ovaj monah važi za izuzetnog teologa i stručnjaka za hrišćansku etiku, a njegov izbor podržava vladika Teodosije.

Vladike će na zasedanju Sabora razmatrati i mogućnost povratka Prizrenske bogoslovije u svoje vekovno sedište na Kosovo i Metohiju, koja već 12 godina radi u Nišu.

izvor  http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:330131-Raska-postaje-eparhija

[Зоран]

Обавешетење за медије: Патријарх српски Г. Иринеј у посети Епархији милешевској

У Васкршњој радости обавештавамо медије да ће Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј са више архијереја Српске Православне Цркве учинити прву архипастирску посету Епархији милешевској и Рашкој области.

Програм посете

На братски позив Његовог Преосвештенства Епископа милешевског Господина Филарета, Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј посетиће у суботу, 28. маја 2011. године, цркву брвнару на Воденој Пољани на Златару, а потом у 16 часова и храм Свете Тројице у Новој Вароши, где ће у част доласка Његове Светости бити служена доксологија.

Истог дана, у 17,30 часова, Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј биће свечано дочекан у манастиру Милешеви, где ће се поклонити гробном месту Светог Саве и целивати Свету десницу његову, мошти Светог краља Владислава, ктитора манастира, као и моштима Светих мученика милешевских. Са почетком у 18,30 часова, Његова Светост ће освештати новоподигнути манастирски конак на источној страни порте као и црквено звоно од 9 тона изливено у Русији поводом 800 година постојања манастира Милешева.

У недељу, 29. маја 2011. године, Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј извршиће чин освећења новоподигнутог храма посвећеног Светом великомученику Георгију на Гукама у Пљевљима. У наставку биће служена Света Архијерејска Литургија уз учешће архијереја и свештенства више Епархија наше Свете Цркве.

Значај посете Патријарха српског Епархији милешевској

Приликом ових богослужбених свечаности Првојерарх Српске Православне Цркве упутиће своју патријарашку поруку и благослов. Патријарх српски Г. Иринеј посетиће и манастир Свете Тројице у Пљевљима. Очекује се, такође, да ће Његова Светост у току боравка у Епархији милешевској имати сусрете са представницама верског и културног живота Рашке области. О значају посете Српског Патријарха верном народу Епархије милешевске и Рашке области није неопходно говорити. Речи молитве Првојерарха Српске Православне Цркве упућене васкрслом Господу Исусу Христу и нашем оцу Светом Сави за духовну децу биће Божији дар као мајска киша на жедну земљу.

Акредитација медија и организација пута у Епархију милешевску

Позивамо све медијске куће да узму учешћа у овим духовним свечаностима и акредитују своје представнике који ће речју, сликом и словом забележити и објавити ова духовна дешавања, чиме ће допринети бољем упознавању јавности са духовним и културним богатством Рашке области и Епархије милешевске.

Домаћин ових свечаности, Његово Преосвештенство Владика милешевски Господин Филарет за представнике медија обезбедио је бесплатан превоз аутобусом, као и смештај и храну током боравка у Епархији милешевској. Удобни аутобус за представнике медија полази у 6 часова у јутро, 28. маја 2011. године, испред цркве Светог Марка у Београду. Повратак у Београд очекује се 29. маја 2011. године у вечерњим часовима.

Молимо уреднике заинтересованих медија да списак новинара и сниматеља, који ће пропратити духовне свечаности у Епархији милешевској, пошаљу електронском поштом на адресу [email protected] најкасније до петка, 20. маја 2011. године, у 14 часова. Поред имена и презимена новинара, молба за акредитацију треба да садржи број личне карте и место издавања или број пасоша и место издавања. О одобреним акредитацијама као и детаљима организације пута, редакције ће бити обавештене електронском поштом и телефоном, у понедељак, 23. маја 2011. године до 12 часова.

Контакт особа: Градимир Станић, тел. 011/30-25-108, 063/384-690

Радујући се предстојећој сарадњи, желимо вам свако добро у вашем племенитом раду.

Информативна служба Српске Православне Цркве

[Зоран]

Патријарх и Архијереји код Престолонаследника

19. мај 2011 - 9:06

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II приредио је вечеру у Белом Двору у част Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја и Архијереја Српске Православне Цркве окупљених на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора.

[Guest]

Научни скуп „Вера и право“

Дводневни научни скуп „Вера и право" отворио је јуче министар вера и дијаспоре Срђан Срећковић уз присуство представника традиционалних Цркави и верских заједница у Србији. Скуп "Вера и право" одржава се поводом пет година од доношења и примене Закона о Црквама и верским заједницама. Након свечаног отварања у Министарству програм ће се одвијати у Свечаној сали Правног факултета у Београду, где ће се дискутовати на тему „Правни положај Цркава и верских заједница". Другог дана у амфитеатару Православног богословског факултета у Београду тема дискусије је „Положај Цркава и верских заједница у друштву".

У организацији скупа су поред Министарства вера и дијаспоре, Правног и Богословског факултета учествовали и Конрад Аденауер фондација и Хришћански културни центар.

Извор: Министраство вера и дијаспоре

ФОТОГРАФИЈЕ

[Зоран]

Осам векова Милешеве: Сава као мисионар

1. Јул 2011 - 14:38

Свети Сава стиже као најпогоднија личност, која има начина да савлада све препреке, било да су оне политичке, верске, па чак и војничке природе, што се показало више пута. Савина Житија мало говоре и о његовом раду у земљи, уз ретке помене било чега конкретног. Стога се не може очекивати да саопште више детаља ни о Савином путу код угарског краља. Приликом ове посете Угарској, о којој биографи говоре на особит начин – и која се обично своди само на Савино чудо са грâдом – вероватно је требало решавати положај православних на простору северно од граница српске државе, простор који је само неку деценију раније био у саставу Византије и под управом Цариградске патријаршије. Сад је бригу о њему могла преузети једино српска Архиепископија, пошто је географски гледано најближа овом подручју.

Некада је утицај Византије у политичком животу Угарске био врло значајан. Трајан спомен тог угледа примећује се на краљевској „круни Светог Стефана“, где је у емајлу приказан византијски цар Михаило Седми Дука са својим савладарем Константином и угарским краљем Гезом Првим (1074-1077). Лик цара Михаила је већег формата и налази се изнад обруча круне. Савладар Константин и угарски краљ су приказани ниже, на самом обручу. Тиме је прихваћена идеја о Византији као „светској држави“ и изражено схватање о зависности Угарске од Византије.

Повлачењем Византије са простора лево од Саве и Дунава Православље ту стиче карактер „дијаспоре“, а у верском погледу бар за извесно време то је „ничија земља“. Касније на тај простор продире и ту се устаљује организација латинског обреда. Срем је требало да добије латинског епископа тек крајем треће деценије тринаестог века. На подручју које је некада држала Византија изгледа да је примењен модел као и на простору латинског царства после пада Цариграда у руке Крсташа (1204). Тамо није могао стално боравити православни Епископ, али је могло да делује православно свештенство. На простору северно од Саве било је православних Срба кроз цео средњи век, али се томе у досадашњем писању и размишљању не поклања довољна пажња.

Чак и Савин двоструки боравак у Светој Земљи може се довести у везу са поменутим, од Патријарха добијеним, овлашћењима. Стање Православља на том подручју је већ вековима тешко, пошто опасности долазе подједнако и од Латина и од Ислама. Бројни православни храмови, по губитку слободе, постају мошеје, да би потом, по доласку Латина, били коришћени за римски обред и тако редом. Сава стиже ту као најпогоднија личност, која има начина да савлада све препреке, било да су оне политичке, верске, па чак и војничке природе, што се показало више пута. „Искидани“ делови Православног света су препуштени својој судбини. Тако су, на пример 1223. године (десетак година пре посете Саве) тешко страдали хришћани у Александрији.

Савиним залагањем, на неки начин се ови делови повезују и добијају извесну помоћ. Ту треба тражити мотиве Савиног пута бар у оноликој мери колико и у његовој жељи за поклоништвом. Приликом првог пута дао је, на пример, прилог ђурђијанском Манастиру Часног Крста за подизање зграда за становање, о чијем постојању Доментијан (1253) тврди: „Још и данас стоје палате које је он (Сава) саградио у спомен родитеља његових и њега самог...“. Другом приликом ће рећи: „Приневши им части све обдари по чину њихове светиње и много злато давши у лавру Светога Саве назва се један брат од њих и написа у помен своје родитеље и свељубазног брата свога и тако у свима светим црквама по реду од Гроба Господњег.“ Овде се помиње скоро на сваком кораку Савин „благослов“ у виду давања „злата многог“.

У поглављу где пореди старозаветног пророка Мојсеја и Светога Саву, биограф говори и о Савином ктиторству ван српске земље, чега у Старом Завету није било: „Онај велики боговидац изведе Израиљ из Египта са златом и сребром египатским; а овај преподобни злато и сребро колико доби у земљи отачаства свога све пренесе у туђу земљу. Прође истоке и западе сејући богатство своје по заповести Оца небескога.“

Вратимо се милешевском сликарству. Посебан избор стојећих фигура повезује Милешеву са Студеницом и Жичом. У Студеници то су: Стефан Првомученик, Свети Никола, Јован Претеча и Свети Сава Освећени: „Основна идеја за издвајање ове четворице светитеља почива на њиховом посебном поштовању у кући Немањића и код (тадашњег студеничког) игумана Саве“.

У Жичи су опет посебно издвојена ова четири светитеља с тим што је предност дата Светом Сави Освећеном и Св. Стефану – имењацима Немањиних синова, првом краљу и првом Архиепископу српске земље, ктиторима Жиче. У Милешеви се истиче свети Стефан запажен и по томе што својим димензијама надмашује остале фигуре у овом делу Храма. Уједно, то је и једна од најбоље сачуваних фигура у Милешеви: „Колосални лик Светог Стефана испред ђаконикона, који је њему посвећен, упућује на претпоставку да је Владислав крунисан у Милешеви.“

Занимљив је однос према Светом Сави Освећеном у Милешеви. Он није насликан у наосу већ у припрати где је на северном зиду исликан ред монаха и пустињака. Прикључен је композицији коју чини поворка Немањића – Владислав, Радослав, Стефан Првовенчани, Архиепископ Сава и Симеон Немања, што може да се разуме и као његово укључивање у идеју посредништва пред Христом.

Сматра се да управо сличности Студенице, Жиче и Милешеве упућују на једну личност која осмишљава фрескописање ова три храма. То је могао бити само Сава. За Студеницу и Жичу о томе постоје изричита сведочења док за Милешеву она се изводе накнадно и посредно. Носиоци сличности нису могли бити извођачи сликарских радова пошто су ту у питању различите групе мајстора.

Храм у Жичи као седишту Архиепископије морао се разликовати од Студенице – ту је наглашена катедрална тематика (апостоли у певницама, Тајна вечера, Неверовање Томино, Мисија апостола, Силазак Светог Духа...). Природно је што и биографи највише говоре о Савином старању при градњи и украшавању Жиче.

Спољна припрата у Милешеви на својим зидовима има највећу представу Страшнога Суда у старој српској уметности. Повезује се и са стањем бившег краља Владислава, који је након губитка власти, током дугог потоњег живота – сматра се да је то трајало око три деценије – у прилици да размишља о ономе шта је некада урадио и шта га сад сналази.

Садржина ове фреске се слаже са беседом Светог Јефрема Сирина, која се налази и по старим српским рукописима: „О доласку Господњем и о Суду.“ Ту се наглашава оно што ће током суђења снаћи свештене чинове. Тада ће се „смутити сви чинови хришћански“. Пажња је усмерена на ток разлучивања, која људима ионако тешко пада услед страха од одвајања и осећаја напуштености. Потом долази раздвајање монаха. Тек онда долази реч о разлучивању међу члановима породица – тада ће бити одведени, анђели ће их гонити и немилосрдно бити. „Мале фигуре тамних, набораних лица, жестоких погледа и оштрих гестова, савршено тумаче садржину Јефремове беседе... Лепота облика и покрета жртвована је основној особини овог недопадљивог сликарства.“ Садржином и временски најближе сачувана позната паралела о овој представи налази се у једној кападокијској цркви посвећеној Арханђелима и потиче из 1212. године.

Помишља се да је ова представа послужила као образац и млађем Савином биографу Теодосију (почетак 14. века) при састављању описа Страшнога суда у свом делу. Током Савине беседе у Жичи (1220), изнеће се и мисао која се тачно односи на ову сцену. Поглавар нове самосталне Архиепископије се обраћа породичнима и опомиње их.

На поменутом примеру се не исцрпљује списак подударности текстова и слике. Слично је и са представом Светога Аврамија: „Угледах издалека човека... Ликом веома страшна, сва обрасла густим власима, бела као снег, јер беше сед од старости. А власи главе и браде његове беху дуге чак до земље и покриваху његово тело као одело, а бедра му беху опасана лишћем пустињског биља...“ Таква слика овог Светитеља се среће и на западном зиду Милешеве у старој припрати. „За сваки лик, сваку појединост, могли би се навести одговарајући текстови, не као карактери већ као увод у ишчезла расположења. Заједнички живот текстова и слика у нашој уметности средњега века скоро је нераздељив – свако насилно издвајање књижевности или сликарства било би само сакаћење целине.“

Распоред фресака у Милешеви као да је већ у фази „програмирања“ преживео мали „земљотрес“ – неспретан распоред, сцене теку обрнутим редом, композиције нису оријентисане према току излагања... Речено језиком фотографског заната, милешевски распоред фресака делује као „негатив“ у односу на уобичајени. Ту се у тумачењу ове ретке појаве није отишло даље од констатовања и набрајања примера. Међутим, у појединим приликама заступљен је уобичајени распоред. Посебно место добили су монаси Палестине, затим Египта, потом Цариграда и Мале Азије; Свети Алексиј Човек Божји је из Рима, а Варлаам и Јоасаф су из Индије. Очекивано је да Светом Сави Освећеном буде дато почасно место и природно је да тај углед деле и други палестински подвижници.

Сматра се да управо сличности Студенице, Жиче и Милешеве упућују на једну личност која осмишљава фрескописање ова три храма. То је могао бити само Сава. За Студеницу и Жичу о томе постоје изричита сведочења док за Милешеву она се изводе накнадно и посредно. Носиоци сличности нису могли бити извођачи сликарских радова пошто су ту у питању различите групе мајстора.

Живорад Јанковић

Извор: Православље

[Зоран]

Адмирал Локлир у Пећкој Патријаршији

19. Јул 2011 - 13:37

У понедељак, 18. јула 2011. године, ставропигијалну лавру Пећку Патријаршију у Метохији посетио је адмирал Семјуел Локлир III, командант здружене команде НАТО-а у Напуљу са сарадницима, међу којима је био и командант КФОР-а, генерал-мајор Ерхард Билер. Адмирала Локлира су примили архимандрит Јован (Ћулибрк), изабрани Епископ липљански, и игуманија Пећке Патријаршије мати Февронија.

Приликом обиласка цркве и пријема у манастирском конаку адмиралу Локлиру је указано на многострадалу историју Пећаршије и српских светиња на Косову и Метохији, те на потребу за њиховом континуираном и озбиљном заштитом.

Посебно је било говора о неопходности повратка народа, који у овом тренутку оклева да се врати на своја вековна огњишта. Адмирал Локлир је са своје стране изразио занимање за животна питања Пећке Патријаршије, свест о томе да је заштита потребна и сада и у будућности, као и уверење да ће и он лично и јединице под његовом командом бити посвећене заштити светиња и народа.