Остале вести СПЦ-е

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

Слава Патријаршијске капеле Светог Симеона Миротичивог

22. Фебруар 2012 - 9:33

|

[Guest]

Светосимеоновска академија у Коларцу

24. Фебруар 2012 - 13:31

„ДОБРОЧИНСТВО“

Поклоничка агенција

Српске Православне Цркве

С благословом Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја oрганизује

СВЕТОСИМЕОНОВСКУ АКАДЕМИЈУ

посвећену оцу наше нације Светом Симеону Мироточивом (Стефану Немањи) и манастиру Хиландару

Академија ће се одржати 26. фебруара 2012. године у 20 часова у Великој дворани Коларчеве задужбине

Светосимеоновску беседу казује Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј

У музичком делу учествују: хор АКУД „Иво Лола Рибар“ са солистима: Марко Пантелић, баритон, Јасмина Степић, сопран.

Диригент Милован Панчић.

Текстове казује драмски уметник Владан Вучелић.

[Guest]

Слава Патријаршијске капеле Светог Симоеона Мироточивог

24. Фебруар 2012 - 15:29

Празнично бденије

Субота, 25. фебруар 2012. године у 17 часова

Света Архијерејска Литургија

Недеља, 26. фебруар 2012. године у 9 часова.

Началствује Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј уз саслужење свештенства Архиепископије београдско-карловачке.

Празнична богослужења својим појањем улепшаће хор Свети Симеон Мироточиви и Прво београдско-певачко друштво.

Прочитајте више о

Придворном храму Светог Симеона Мироточивог

[Guest]

Саопштење за јавност Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке

29. Фебруар 2012 - 16:23

Дана 29. фебруара 2012. обавештени смо од стране МУП-а Србије да је у Смедереву лишен слободе вероучитељ Владимир Јеремић због сумње да је, злоупотребивши службени положај, извршио тешко кривично дело обљубе. Одбор за верску наставу најоштрије осуђује свако злодело, нарочито ако је уперено против интересâ деце и извршено од стране лица којима су поверене одговорне дужности наставника и васпитача.

Након што је Одбор примио на знање ове жалосне чињенице, именовани је сместа разрешен дужности вероучитеља. Очекујемо да истрага буде брзо и ефикасно спроведена и да суд одлучи по закону. Са своје стране, Црква ће чинити све да у њеним службама не буде недостојних и морално компромитованих људи.

Епископ хвостански Атанасије,

Председник Одбора за верску наставу Архиепископије београдско- карловачке

[Александрида]

Марти ставила сам саопштење у већ постојећу тему.

[Guest]

Гладује сваки седми човек на планети

29. Фебруар 2012 - 11:56

Постојећи прехрамбени системи нису решили проблем глади на планети, али подстичу начин исхране који доводи до вишка килограма и гојазности, због које у свету умире више људи него од неухрањености, истиче се у извештају специјалног известиоца Организације Уједињених Нација за питања о праву на храну Оливија де Шутера.

Извештај је, како преноси информативни центар Уједињених Нација, достављен на разматрање делегатима 19. седнице Савета за људска права, који ће почети са радом идуће недеље у Женеви. У извештају се истиче да је потхрањеност широко распрострањена у свету, где гладује сваки седми становник. Око 34 %, 186 милиона деце у земљама у развоју је физички неразвијено што је последица хроничне неухрањености.

Са друге стране, више од милијарду људи у свету има вишак килограма, а најмање 300 милиона пати од гојазности, пренела је руска агенција Финмаркет.

Од вишка килограма и гојазности сваке године умире 2,8 милиона људи у свету. У Сједињеним Америчким Државама животни век данашње деце би могао да буди краћи него њихових родитеља. Од гојазности и вишка килограма пати више од 50 одсто становништа 19 од 34 земаља чланица Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД).

Посебно се истиче да гојазност и болести изазване нездравим начином исхране не погађају више само становнике богатих земаља.

Извор: Танјуг

[Guest]

Народна библиотека Србије: 180 година од оснивања

29. Фебруар 2012 - 12:05

Управа и запослени у Народној библиотеци Србије свечано су прославили велики јубилеј - 180 година од оснивања. Том приликом у обновљеној згради поред Светосавског храма на Врачару окупили су се многи просветни, културни и јавни радници. У име и са благословом Патријарха српског Г. Иринеја овој свечаности је присуствовао Епископ ремезијански Г. Андреј, викар Патријархов. Народна библиотека Србије основана је на данашњи дан, 28. фебруара, 1832. године и најстарија је установа културе основана на територији данашње Србије. Настала је као својеврсни депозит књига, затим била библиотека у саставу (Књажевско-типографијска библиотека, Библиотека Попечитељства просвештенија), након тога је окупила више библиотека јавних и државних надлештава и откупила неколико приватних библиотека (Лукијана Мушицког, Јосипа Слезингера), да би временом израсла у националну библиотеку.

Као највећа национална библиотека на Балкану представља прворазредни информациони и културни капитал Србије и региона. Фонд НБС представља културно добро које се трајно чува и садржи око пет милиона разног библиотечког материјала са просечним годишњим приливом од око 20.000 наслова. Њене услуге у читаоницама дневно користи око 1.000 људи, а електронске услуге преко 8.000 корисника из земље и света, што на годишњем нивоу износи више од три милиона. Године 1845. Библиотека је имала 1.421 наслов у 2.283 свеске и ауторски каталог, који је израдио др Милован Спасић. Кнежевим указом из 1853. године, уведено је звање државног библиотекара у рангу професора Велике школе.

Назив “Народна библиотека” озваничио је Ђура Даничић, који је дефинисао националну концепцију набавне политике и започео израду текуће националне библиографије. Стојан Новаковић био је први законодавац Библиотеке. Његовом заслугом, Законом о штампи из 1870. године, установљен је обавезни примерак, а Библиотека је издвојена из Министарства просвете и црквених послова и отпочела је издавачку делатност.

Законом о Народној библиотеци дефинисани су основни задаци библиотеке: да помаже неговању науке у Србији, олакша ширење народног образовања и води рачуна о српској библиографији. Током Првог светског рата, у бомбардовању је страдао део фонда. Преостали фонд је пресељен на више места у Београду, Нишу и Косовској Митровици, део је доспео и до Софије, али је после рата враћен, међутим нестало је доста грађе, рукописа, књига и новина.

Закон о штампи и нови Закон о Народној библиотеци из 1919. године, доносе Библиотеци статус централне државне библиотеке и право на обавезни примерак са читаве територије Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Почетком Другог светског рата, у бомбардовању Београда, Библиотека, у то време смештена на Косанчићевом венцу, изгорела је до темеља. Тада је изгубљен велики део фонда, каталози и инвентари. Обнова фонда почела је још за време рата да би након њега била интензивирана.

Године 1953. оснива се Библиотечки центар, који ће прерасти у Одељење за унапређење библиотечке делатности. Библиографско одељење основано је 1960. са сврхом израде српске ретроспективне библиографије, исте године и Археографско одељење са циљем да описује и региструје јужнословенске ћирилске рукописе, као и да реконстриуше рукописни фонд. У то време настала је и Конзерваторска лабораторија за заштиту библиотечког материјала и научно-експериментална испитивања књиге и папира.

На дан страдања у бомбардовању, 6. априла, 1973. Библиотека је свечано отворила врата своје нове зграде, у којој је и данас. Три године касније Библиотека усваја нова правила за каталогизацију грађе и прелази на нови, међународни стандард за библиографски опис ИСБД. Електронски каталог Народне библиотеке Србије формиран је 1989, а 1996. Библиотека је добила рачунарску мрежу, када је омогућен и приступ Интернету и израђена прва веб презентација. Дигитална НБС данас обухвата милион докумената, укључујући и најстарији - Мирослављево јеванђеље из 12. века. После 2000. године, Библиотека чини значајне кораке, у првом реду у отварању према свету, при чему Центар за међународну сарадњу добија интензивнију и значајнију улогу.

Центар за научне информације иницира оснивање Конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку (КОБСОН), који омогућава приступ великим електронским базама часописа са више од 6.000 наслова. Покреће се велики број нових пројеката попут оснивања Центра Виртуелне библиотеке Србије (ВБС), који повезује електронске каталоге библиотека у Србији у јединствен узајамни електронски каталог. Учествује у више међународних пројеката: Еуропеана, Светска дигитална библиотека, Европска библиотека, Европска ромска дигитална збирка… Након свеобухватне реконструкције која је трајала дуже од три године, Народна библиотека Србије је 24. маја прошле године дочекала своје кориснике у реконструисаном ентеријеру у који је уложено 429.966.563,19 динара. Прошлог месеца за в.д. управника постављен је Дејан Ристић, који је најавио да ће национална библиотека убудуће већу пажњу посветити младима, па сходно томе поводом јубилеја 180 година покренула је и нови програм ”Дечја Народна библиотека Србије”.

Извор: Танјуг

[Guest]

Народна кухиња СПЦ – уточиште за гладне и заборављене

02 петак мар 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести, Преносимо

≈ 1 коментар

Остало је још десетак минута до отварања кухиње, а пред вратима је већ педесетак људи који чекају свој спасоносни тањир варива и комад хлеба.

Стрпљиво, као да нису гладни. Пропуштају старије од себе.

- Не сликај ме, молим те – чује се из реда.

Ово је кухиња СПЦ, у Београду, улица Француска, број 31.

У њој изгубљени погледи, готово опипљива несреће, усуд…. Племенитост оних који помажу, а много их је, држи их у, каквом-таквом, животу. Шаљу предузећа и појединци на ову адресу храну, од које зависи голи опстанак ових људи.

У првом сату поделе оброка, смењују се у невеликој просторији највише по тридесеторо несрећних људи: избегли и расељени, бескућници, млади брачни парови без посла…

- Из Бијеловара сам, дошла оне 91. године. Имали смо, тада, код теткине бабе стан. То су нам узели. Ко? Ма шта знам, само су нас избацили на улицу: мог болесног сина и мене – говори Босанка Бјеловац (76). – Још нам је остао овај тањир варива, хлеб и топлота ове кухиње.

Два сата трају смене гладних људи. За та два сата подели се око 130 оброка. Миришу оброци, мирише сиромаштво и безнађе. За неке од ових невољника – безнађе и сиромаштво су трајни.

- Прогласили су ме неурачунљивим у мојој фирми. Када је фирма почела да пуца, тада сам и ја стварно пукао. Нико ме више неће – казује Р. Б. – Сам сам на свету. А Београд је мој град. Ту сам рођен, ту сам до ове славе доспео. Где спавам? На Железничкој станици! Има нас тамо… барем шездесетак, што у вагонима, што онако, по перонима и пред шалтерима. Црква ме прихватила. Пре тога нисам био верник.

Бацио је торбу, препуну папира. Ту је његов прошли живот. Разна решења, представке, писма надлежнима, молбе.

- Ја сам Настић, из Липљана, имам 47 година. Био сам тамо где више ништа немам. Све моје, сада је туђе. У фабрици „Лименка“, рекао сам: Липљан, остало је пола мога живота – пропиње се човек на прсте док ово говори.

Ред је да и он седне за сто. Ово је једина народна кухиња у Србији у којој несрећни људи имају свој сто, столицу, место где да се огреју.

За столом, уз Настића и млади Десимир (29) из Београда. Он је са женом.

- Отац ми умро 1993, имао сам 13 година. Мајка се преудала. Очух ме није трпео. Од тада се сналазим. Молеришем, глетујем, грбачим. И жену болесну вучем. Сад нити има посла, а и где га помало има газда неће да плати. Неће, јер види да иза мене нико не стоји. Глад нас је обоје довде довела.

Сто тридесет људи, од 10 сати до поднева, сменило се за столовима ове црквене кухиње. На списку их је – 200! Архиепископија карловачка отворила је ову кухињу прошле године, патријарх Иринеј освештао ју је почетком фебруара – ове. Њоме управља Верско добротворно старатељство.

Генерални секретар Старатељства, свештеник Владимир Марковић прича да су, најпре почели са поделом сувих оброка. Кад су видели колико је невољника упућено само на тај суви оброк, решили су да им олакшају живот и тако што ће моћи овде да нешто поједу из тањира, мало предахну и угреју се. Убрзо, ниједан лонац од 30 литара, није био довољан, па су додали још један. Исте запремине.

- Сваки дан долазим – говори Јулија Варга (70), бришући око марамом – имам једно ванбрачно дете. Оно има свој живот. Док сам могла, радила сам. Кувала и прала по београдским кућама. Сад сам остарила. Нити могу више да радим, нити ме ко жели.

- Све су то добри људи и тешко им пада стање у које су доспели – каже свештеник Владимир Марковић. – Боримо се да их из тог стања извучемо. Али сами не бисмо могли да није добрих људи који помажу.

На крају поделе спасоносних оброка варива, невољници са најудаљенијих адреса, чекају да преостане хлеба. Носе га на своје бескућничке адресе. До сутрашњег дана. Тада се овде поново окупљају.

Извор: Вечерње новости

[Guest]

Активности Верског добротворног старатељства

5. Март 2012 - 11:25

Чланови Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке посетили Педијатријско одељење Института за онкологију и радиологију Србије и Дом за децу без родитељског старања „Јован Јовановић Змај“

Чланови Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке посетили су 17. фебруара 2012. године децу на Педијатријском одељењу Института за онкологију и радиологију Србије. Фебруар је месец борбе против малигних оболења. Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар ове године, обележен је активностима чији је мото „Ваша љубав нам значи јер заједно смо јачи“. Циљ ових активности је подизање свести о томе да је неопходно унапредити квалитет лечења.

И посета Милосрдне секције оболелој деци на Институту за онкологију је вид подршке и израз љубави. И сусрет са љубављу, великом љубављу родитеља који дају све од себе да помогну својој деци која се храбро боре да, уз помоћ лекара и медицинског особља Института, савладају тешку и опасну болест. Сусрет је увек топао и искрен, пун разумевања и подршке. У личном контакту родитељи отворе срце и поделе оно што им лежи на души. Овде важи правило да увек треба рећи: хоћу – могу - морам да живим! Једна мама је са својом ћерком направила мали плакат са овом поруком који се налази у просторијама дневног боравка као својеврстан подсетник. Зато се увек разговара о ведрим темама, школи, спорту, жељама и плановима. Донете су као и увек понуде, воће и црквену штампу: “Православље” и “Светосавско звонце”.

Постоји граница докле досеже људско знање - медицина, а ту границу најбоље осећају ови родитељи. Када се човек нађе близу те границе схвата да је живот људски у Божијим рукама и да је Божија помоћ уз велики труд лекара, толико потребна и неопходна. Зато је понекад сусрет са болешћу уствари сусрет са Богом.

Размишљамо и ми о чудесном сусрету човека са Богом, који смо управо прославили на празник Сретења Господњег, када је старац Симеон држећи на својим рукама Богомладенца Христа објавио васцелом свету: Спасење Твоје, које си уготовио пред лицем свих људи; a Црква то вековима прославља и поје у тропару Празника “Радуј се, благодатна Богородице Дјево, јер из тебе засија Сунце правде, Христос Бог наш, који обасјава оне који су у тами. Весели се и ти, старче праведни, који си узео у своје наручје Ослободиоца душа наших који нам је даровао Васкрсење”.

Пожелевши пацијентима дечијег одељења Института за онкологију и њиховим родитељима успех у лечењу и оздрављење посета је завршена.

Молимо се да Господ, једини Човекољубац услиши њихове молитве и жеље за оздрављење деце и да их укрепи на путу спасења.

Чланови Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке су у суботу 25. фебруара 2012. године, уочи Недеље Сиропусне и Светог Симеона Мироточивог, посетили Дом „Јован Јовановић Змај“ при Центру за заштиту одојчади, деце и омладине Београда. Пред завршну недељу припреме за Велики, Часни пост „Недељу праштања“, да би нам Господ Животодавац отворио двери покајања а наша борба са грехом кроз подвиг поста, молитве и милосрђа дала добар плод и била на наше спасење, потребно је да прво, по Речи Господњој, опростимо грехе брату своме.

У духовној атмосфери међусобног праштања Чланови Милосрдне секције су припремили воће, слаткише, играчке, „Православље“ и „Светосавско звонце“. Прво су се сусрели са децом која бораве у Дому „Јован Јовановић Змај“ а са којом се добро познају. Деца знају да гости долазе из Цркве и воле што им се донеси воће, слаткише и играчке. На растанку су по сопственој жељи прочитали молитву „Оче наш“ и нацртали срце на прозору пик ап-а којим су довезене понуде.

У Дому је деци обезбеђен смештај, исхрана, васпитање, психосоцијална подршка, здравствена заштита и школовање као и деци која живе у породици.

Други сусрет је био са децом у „Прихватилишту за ургентну заштиту злостављане деце“ које се налази у простору Дома „Јован Јовановић Змај“ као посебан програм Центра за заштиту одојчади, деце и омладине Београда.

Прихватилиште обезбеђује заштиту злостављане деце коју је потребно хитно издвојити из угрожавајуће средине. Располаже са 20 места а корисници су деца и млади узраста од 7 до 18 година. Основна функција Прихватилишта је да пружи безбедност и сигурност деци као и адекватну негу, бригу и психолошку подршку. У програму се примењују савремене методе третмана трауматизоване деце са циљем да се ефекти трауме умање а дете, које у Прихватилишту може да борави до 6 месеци, припреми за повратак у породицу или смештај у неки вид алтернативне заштите.

Деца су срдачно примила Чланове Милосрдне секције, као и дарове које су им донели. Сусрет је протекао у знаку упознавања, јер је ово прва посета деци у овом прихватилишту. Трудили су се да кроз разговор и дружење подстаку позитиван однос према животу, учењу, спорту и развијању сопствених потенцијала. На томе свакодневно раде и васпитачи и друго стручно особље Прихватилишта. Њихов задатак је врло сложен и тежак јер треба да ублаже и залече ране на нежним дечијим и младалачким срцима, ране које су им нанели њихови најближи. Ове ране само показују, како разорну снагу има грех и опомињу да га увек треба сасећи у корену. Грех као отров трује здраве породичне односе и удаљује од Бога, који породици која живи благочестиво помаже да остане сложна и у љубави. У таквој породици је онда увек присутно оно благословено „опрости“ на које и позива Јеванђеље на самом прагу Великог Часног Поста.

Извор: ВДС