Остале вести СПЦ-е

[Зоран]

Свечано прослављена слава манастира Светих Архангела код Призрена

27. јул 2010 - 8:13

У манастиру Свети Архангели код Призрена данас је свечано прослављена манастирска слава. Свету Архијерејску Литургију служио је Мјестобљуститељ Епархије Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије уз саслужење Епископа врањског Г. Пахомија и викарног Епископа липљанског Г. Теодосија и дванаест свештенослужитеља.

Међу служашчим свештенством били су и архимандрити Партеније из Солуна и Митрофан из Москве, као и игумани манастира Епархије рашко-призренске - протосинђели Стефан (манастир Зочиште), Сергије (манастир Тушимље) и Ромило (манастир Дубоки поток) који су на данашњу славу дошли са својим монасима. У Светој Литургији учествовало је око 500 верника који су у Свете Архангеле пристигли из оближњег Призрена и околине, Штрпца, Грачанице, Северног Косова али такође из Београда, Младеновца и Подгорице.

Више информација на званичној интернет презентацији Епархије рашко-призренске

http://www.eparhija-prizren.com/sr

[Зоран]

Почасни докторат Христу Јанарасу на Академији Светог Владимира у Њујорку

10. август 2010 - 10:03

На празник Воздвижења Часног Крста 2010. године, на Академији Светог Владимира у Њујорку, биће додељен почасни докторат професору Христу Јанарасу, водећем грчком православном етичару. Професор Јанарас је аутор више десетина књига и студија о православном схватању морала са освртом на философска и психолошка савремена стремљења. На свечаној додели присутнима ће се проф. Јанарас обратити пригодном беседом.

Извор: www.svots.edu

[Зоран]

Заједничка молитва

11. август 2010 - 11:05

Најчешће се савремени човек моли када је у невољи, а данас је у свету много искушења са којима се сусрећу православни хришћани. Молећи се Богу насамо, по заповести Господњој (Мт. 6, 6), припремамо се за заједничку молитву, на шта и Свето Писмо упућује (Јак. 5, 14). На богослужењима православни се моле за Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву, односно за православну браћу из целог света. Заједничка молитва у храму има велику моћ, јер је Господ на то указао када је рекао: "Јер где су два или три сабрана у име моје, онде сам и ја међу њима" (Мт. 18, 20). Зато да се Богу помолимо да у Русији утихну пожари и да наша православна браћа и сестре превазиђу искушења, а да страдање свима буде на корист. Свакодневно чујемо вести да се на свим светским меридијанима православни моле за своју браћу у невољи - од Јерусалима, преко Свете Горе, до Јапана и Америке.

Руска Православна Црква помаже унесрећенима свакодневно. Његова Светост Патријарх московски и све Русије Г. Кирил је дао у дужност свакој парохији да сакупља помоћ, а Одељење за милосрђе и друштвену мисију Руске Патријаршије поред појачаног харитативног деловања отворило је посебне жиро рачуне за донације. За неколико дана сакупљено је 226.174 долара, послато је 99 камиона са око 120 тона помоћи за најугроженије у московској, вороњешкој, липецкој, нижњиновогордској и владимирској области.

Да Господ помилује нас грешне и да услиши молитве наше!!!

[Зоран]

Хиљаде православних хришћана присуствоваће на литургији у манастиру у Турској

Локални званичници кажу да ће хиљаде православних хришћана из Грчке, Русије и Грузије присуствовати литургији која ће се одржати у историјском манастиру у Турској први пут после 1923. године. Турске власти су поново отвориле манастир Сумела близу Црног Мора за богослужење једном годишње. Манастир је саграђен од камена на скоро 1000 стопа на страни једне планине, а из времена је Византије. Патријарх Вартоломеј I, духовни вођа православних хришћана целог света, одржаће прву литургију овде у недељу.

Манастир је био напуштен након проглашења Републике Турске и дошло је до размене становништва између Турака и Грка. Од тог времена он је постао главна туристичка дестинација дуж турске црноморске обале. Годишња служба такође ће се одржати 19. септембра у новообновљеној јерменској цркви у источном делу Турске.

Извор: Српска Православна Црква

[Guest]

sHa_sarcasticlol

[Милан Меденица :)]

ау човече  0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

[Зоран]

"ЦРКВА, ДРЖАВА И КУЛТУРНА ДОБРА"

(Правни савјет Митрополије Црногорско-Приморске,

приређивач Протојереј мр Велибор Џомић,

Цетиње, 2010.г.)

У издању Правног савјета Митрополије Црногорско-Приморске објављен је зборник "Црква, држава и културна добра". Књига је објављена са благословом Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско-Приморског г. Амфилохија, а њен приређивач је Протојереј мр Велибор Џомић, члан Правног савјета Митрополије.

Влада Црне Горе је 25. марта 2009. године на предлог Министарства културе, спорта и медија утврдила Нацрт менаџмент плана историјског језгра Цетиња и Нацрт закона о културним добрима. Правни савјети Митрополије Црногорско-Приморске и Епархије Будимљанско-Никшићке су 25. маја 2010.г. у Подгорици тим поводом организовали Округли сто „Црква, држава и културна добра".

Питање правног положаја споменика културе, које је створила Црква и који су у вишевјековном власништву Цркве, током посљедњих шездесетак година је, како наводи приређивач, добијало на интензитету кроз више различитих законских решења која су веома често била у пратњи владајуће идеологије и односа државних органа према Цркви и другим вјерским заједницама као духовним институцијама. Вриједно је напоменути да су током претходних деценија бројне међународне конвенције о заштити споменичког насљеђа постајале оквири за регулисање правног положаја споменика културе у националним законодавствима. Такође, питање односа државе према споменицима културе и Цркви и другим вјерским заједницама као ствараоцима споменика културе и чуварима њиховог култа кроз историју, али и као законитим власницима, тицало се и тиче и односа Цркве и државе у једном значајном дијелу. Отуда је, наводи приређивач, потпуно разумљива и природна брига Цркве као једног од највећих власника споменика културе у Црној Гори да се кроз адекватна, примјенљива и прихватљива законска решења обезбиједи законска заштита и пропише обавеза материјалне подршке државе у заштити, проучавању и очувању Светиња као споменика културе и дијелу насљеђа културе са ових простора.

Законодавство о споменицима културе, архивској дјелатности, музејској, библиотечкој дјелатности, као и о другим областима живота у друштву и држави, неминовно наводи на закључак да је погрешна теза да се само једним законом може регулисати правни положај Цркве и вјерских заједница у једном државно-правном оквиру.

Чланови Правних савјета су организовањем Округлог стола „Црква, држава и културна добра" жељели да, с обзиром да интензитет и квалитет јавне расправе о Нацрту закона о културним добрима до тада није задовољавао ни ужу стручну, а ни ширу јавност у Црној Гори, појачају интензитет и подигну квалитет јавне расправе о овом веома важном законском пројекту. Од посебне је важности амбиција организатора да се на одговоран начин дође до најбољих решења те да се предложени Нацрт закона што учини квалитетнијим и примјенљивијим. Организатори Округлог стола су управо због тога позив упутили представницима надлежног министарства, установа културе, парламентарних политичких странака, међународних организација, дипломатског кора, стручњацима из окружења, бројним неистомишљеницима, али и представницима Римокатоличке цркве у Црној Гори и Исламске заједнице Црне Горе. С обзиром да представници Цркве и других вјерских заједница као највећи власници споменика културе у Црној Гори нису били укључени у Радну групу за припрему овог законског пројекта, Округли сто је представљао мјесто на коме су се могле чути Примједбе Правних савјета Митрополије Црногорско-Приморске и Епархије Будимљанско-Никшићке које су, у предвиђеном року, упућене Министарству културе, спорта и медија.

Округли сто „Црква, држава и културна добра" је показао да је дијалог између црквених и државних власти у Црној Гори, као и других субјеката, а посебно стручњака, не само могућ него и насушно потребан када су у питању законска решења у областима у којима се, по природи ствари, сусрећу Црква и држава. Присуство представника међународних организација и дипломатског кора на Округлом столу је посвједочило да споменици културе у ширем смислу не припадају само једном народу и једној држави него читавој Европи и свијету.

Зборник саопштења, излагања и дискусија са Округлог стола „Црква, држава и културна добра" је објављен у лекторисаном стенографском облику. У зборнику су објављена саопштења и дискусије Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско-Приморског Амфилохија, Епископа Будимљанско-Никшићког Јоаникија, Архимандрита мр Луке (Анића), Протојереја-ставрофора др Радомира Поповића, Протојереја мр Велибора Џомића, Тома Миљића, секретара Министарства културе, Јована Маркуша, Слободана Драговића, мр Александра Дамјановића, проф. др Драгана Копривице, Ника Мартиновића, Гордане Тошић, мр Будимира Алексића, Живка Радовића, Бранислава Дашића, проф. др Љубише Фолића, Мирослава Јанковића, мр Милице Котур, проф. др Јована Пантића, Данијеле Младеновић, проф. др Ратка Митровића, Данијеле Марковић, Југослава Крповића, Млађена Мићовића и Андрије Маркуша. Посебан дио зборника представљају Примједбе и саопштења за јавност Правног савјета Митрополије поводом нацрта различитих правних аката Владе Црне Горе, списак позваних учесника, као и фотографије и извештаје медија са округлог стола.

Новину у зборницима овакве врсте представљају и факсимили бројних државних решења о проглашењу православних светиња за споменике културе које је прибавио приређивач. Из тих докумената се јасно види да су црквене институције искључиви и једини власници православних светиња као споменика културе у Црној Гори.

Зборник је непосредно пред усвајање Закона о културним добрима у Скупштини Црне Горе подијељен свим народним посланицима. Наша Црква је и на овакав, стручан и одговоран, начин посвједочила озбиљност приступа овако важним темама, а стручни округли столови и овакви зборници се у данашњим условима јављају као потреба у одговорном сусрету представника Цркве и носилаца савременог законодавства.

Е.С.П.

Извор: Српска Православна Црква

[Guest]

Опљачкан манастирски храм

По трећи пут, прије неколико часова опљачкан је манастирски храм св. апостола Петра и Павла у Доњем Будачком. Одмах је позвана полиција која је извршила увиђај. За починиоцима се трага.  Према казивању очевидца, ријеч је о двема особама ромске националности у старосној доби од 20 до 30год.

ФОТОГРАФИЈЕ - ГАЛЕРИЈА

извор: www.manastirtrojerucica.blogspot.com

[Милан Меденица :)]

да, тамо баш муку муче са тим људима около ...

[Зоран]

Упокојио се у Господу Митрополит либертивилско-чикашки Христофор

19. август 2010 - 10:43

Чикаго, Илиној - У 19.45 по локалном времену, у среду, 18. августа 2010. годиине, уочи празника Преображења Господње, упокојио се у Господу Митрополит Либертивилско-чикашки Христофор, у осамдесет другој години живота. Умољавамо свештенство да одслуже мали помен. Детаљи сахране биће познати ускоро.

Нека му је вечни спомен, Царство небеско и васкрсење у слави!

[Guest]

Нека му је вечни спомен, Царство небеско и васкрсење у слави!  klapklap

[Милан Меденица :)]

0110_hahaha

[Зоран]

Патријарх Иринеј служио у манастиру Рајиновцу

23. август 2010 - 8:28

Јуче, на празник Светог апостола Матије и Светог мученика Антонија, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Рођења Пресвете Богородице у Рајиновцу. Његово Преосвештенство викарни Епсикоп хвостански Г. Атанасије служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог апостола Марка у Београду.

[Зоран]

Госпојинске свечаности, Крагујевац 23-28. август 2010

23. август 2010 - 10:51

[Зоран]

Патријарх Иринеј послао телеграм саучешћа поводом упокојења Митрополита Христофора

24. август 2010 - 12:10

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, заједно са свим члановима Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, упутио је телеграм саучешћа Епископском савету Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци, клиру и верном народу Митрополије либертвилско-чикашке поводом упокојења Митрополита Христофора.

У телеграму између осталог Патријарх наглашава да га је тужна вест затекла на Светој Литургији коју је служио на празник Преображења Господњег. "Митрополит Христофор се упокојио и отишао Господу коме је верно служио од студентских дана. Он је имао ту част да му учитељ буде Свети Владика Николај, коме је био од велике користи приликом припреме књига за штампу... Надамо се да ће наш добри Митрополит из области у којима нема туге, нити жалости, већ само радости и блаженства у заједници са Господом и Његовим Светитељима, бринути о Цркви и о својој пастви..."