Остале вести СПЦ-е

[Зоран]

Епископ Атанасије: Одговор на “Апел” Артемијевих и Симеонових правника

27. мај 2010 - 12:01

Група од 12 правника (мећу њима је половина препознатљивих "дрвених адвоката" рашчињеног Симеона Виловског и смењеног Владике Артемија) издала је 24. маја 2010.г. свој "Апел за одбрану правног поретка СПЦ" (одмах објављен на познатим антицрквеним сајтовима), у којем накнадно паметују о стварима о којима нису добро обавештени и у које очигледно нису добро(намерно) упућени. Господа правници читају лекцију САСабору, као да је пред њима група неодговорних и злонамерних људи у Цркви, који, ето, "озбиљно угрожавају правни поредак СПЦ", газећи тиме "својеручно написану и јавно положену заклетву... да ће чувати свете каноне и да неће предузимати радње које се противе канонском поретку Цркве". Затим гг. правници, бранећи пензионисаног Еп. Артемија, доцирају САСабору да крши Устав СПЦ (посебно чл.111, који мећутим није предвидео случај као Артемијев, а Св. Канони јесу), па тврде да "против њега - Артемија - и није воћен црквеносудски поступак", те да је "одлука донета прегласавањем" итд. , што све, по њима, "подсећа на средњовекови римокатолички кривични поступак"! На крају, ова господа "високе правне свести" траже од Св. Сабора да се одржи "ванредно заседање Сабора" и "пониште Одлуке" Синода и Сабора, а владици Артемију, "првој жртви оваквог беспоретка", омогући покретање "канонски ваљаног црквеносудског поступка", итд.

Осим неких "ситница" (као што су: од Патријарах Павла наовамо не постоји антиеванђелска "епископска заклетва"; па: садашњи Устав СПЦ има бар стотинак амандмана, и већ низ година је под канонском провером његових неодрживих са гледишта Кланонског Предања Цркве ставова и чланова; па: "црквеносудски поступак" у СПЦ не обухвата Епископа, те је Еп. Артемију суђено по Канонима, које је он итекако кршио и прекршио, за што му је следило неизбежно свргнуће), има и неколико крупница које превиђа овај, правно можда, али не и канонски срочени Апел. Његови састављачи, неки очигледно свесно, а неки вероватно несвесно, ван контекста су стварних догаћања у нашој Цркви око Владике Артемија и његовог вишегодишњег понашања према Патријарху, Св. Синоду и Св. Сабору, па и према повереној му Епископској Епархији, тј. народу Божјем (а не само монаштву) на Косову и Метохији. Конкретно, да је Еп. Артемије извршио јасне и недвосмислене Саборске одлуке из маја 2006.г., које је он, од јесени 2006.г. па надаље, изиграо и наставио да изиграва током болести Патријарха Павла, не би сада ни дошло до овога, што се од фебруара до маја ове године догађало између њега и Синода, и на крају и током САСабора. Оно, међутим, што намеће овај Апел, као и други њему слични наводи текстова, првенствено тврдња самог Владике Артемија да се "осуђује без суда и без доказа" јесте обавеза и потреба објављивања и достављања јавности Синодског текста "о канонској одговорности" Епископа Артемија на основу које је Сабор судски донео одлуку о Артемијевом разрешењу дужности Епархијског Архијереја. Текст није даван у јавности управо из обзира према Владици Артемију и досадашњем његовом Епископском служењу. (Да ли ће Синод објавити 15 великих фасцикли документације са Сабора о Артемију, то је друго питање).

Да не дужимо, Владика Артемије је итекако канонски од Синода смењен, и на Сабору крајње снисходећом црквеноканонском икономијом пензионисан. Гласање је било само због инсистирања неколицине "присталица" њиме створеног беспоретка, и тим захтеваним од неколицине гласањем се одлучивало: о сућењу, које би засигурно довело до Артемијевог рашчињења, или о умировљењу - а ово последње је одлучено (не "надгласавањем", него великом већином, а за незнатну мањину важи Канон 6. Никејског Сабора) из црквено-пастирских разлога: да не буду савести слабих шибане и још више раслабљене, и да злурадосницима не буде дата "храна за гориво злоби", како кажу Св. Оци. Свети Сабор је имао у срцу и уму бригу о целој Цркви, и посебно о живој Цркву на мученичком, распетоваскрсном Косову и Метохији, које се ово све највише и тиче и дотиче. Ако још имамо свести и савести о Цркви Христа Спаситеља свих људи.

Ако то брат Артемије не схвата, а по интервјуима које даје у стилу мегаломанијске "црквеноправничке одбране" сопствене непогрешивости ("осућен сам без суда и без доказа"; "суде ми по шеријатском закону"!), очигледно је да не схвата, и то не само за себе, него и за најближе му сараднике (једног су већ раније он и Виловски стрпали у затвор, другог су протерали из Епархије, а сада је сам Виловски ухапшен као лопов бегунац, а у затвору је и кум му, пљачкаш косовскометохијске сиротиње П. Суботички), - онда је ту по среди нешто друго. Бојати се дубље, и људски и хришћански трагичније.

26. мај 2010.г. +Еп. Атанасије, умировљени Херцеговачки

[Милан Меденица :)]

фала Богу, овог владику Атанасија мајка родила са језиком да се надгласа са 13 људи одједном  :cheesy2: 0110_hahaha 0442_feel slavabogu

[Зоран]

Министар Јеремић: Спречити да се наслеђе СПЦ преименује у косовско

31. мај 2010 - 12:16

Заштита српске културне баштине на Косову и Метохији тежак дипломатски задатак, изјавио министар Вук Јеремић.

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић боравио у једнодневној посети Бразилу, где је учествовао на 3. заседању Форума алијансе цивилизација. Јеремић je Фонету, уочи заседања, изјавио да је пред Србијом тежак дипломатски задатак да спречи да се културно наслеђе Српске Православне Цркве на Косову и Метохији преименује у косовско.

Јеремић је најавио да ће за неколико недеља Бразил, као председавајући, бити домаћин састанка Комитета УНЕСКО за заштиту културне баштине. "Један број земаља поднео је, као и прошле године, захтев да се манастири и споменици Српске Православне Цркве на Косову преименују у косовско културно наслеђе. То је за нас апсолутно неприхватљиво", поручио је Јеремић. "Имаћемо изузетно тежак дипломатски задатак да то зауставимо", нагласио је Јеремић, објашњавајући да ће спречавање те иницијативе бити једна од најважнијих тема његових разговора са бразилским министрима спољних послова и културе, али и другим саговорницима.

[Милан Меденица :)]

ови шиптари ладно оће да направе своју ''цркву'' као што су и црногорци ...

виделе крвопије да се нешто мува у нашој Цркви, па оће да искористе ситуацију ...

[Зоран]

Мошти Светог Стефана Пиперског пресвучене и положене у нови кивот

1. јун 2010

http://picasaweb.google.com/mitropolija.ct/292010#

Извор: Митрополија црногорско-приморска

[Зоран]

Свети цар Константин и Царица Јелена

3. јун 2010 - 7:13

Данас, 3. јуна по новом, а 21. маја по старом календару, наша Света Црква слави Свете Цара Константина и Царицу Јелену. Овим светитељима посвећен је велики број храмова у нашој Цркви. Поменућемо - Вождовачку цркву у Београду, цркву Светог Цара Константина и Царице Јелене у Великом Трновцу која је пред две године уочи славе оскрнављена од стране албанских екстремиста, црква на Љубишу, на Сељашници код Пријепоља, у Коретишту код Гњилана, у Ивањици, у Стекеровцима код Гламоча, у Томини код Санског Моста... Према народном предању, које је записано у 17. веку, манастир Тврдош су подигли византијски цар Константин и његова мајка - света царица Јелена, у четвртом веку. Данашњи празник се, као градска слава, посебно свечано прославља у Нишу - граду где је и рођен овај многозаслужни утемељивач хришћанства. Као еснафску славу овај празник прослављају кујунџије и железничари.

По Божјем промислу, као покровитељ Цркве Христове, појави се цар Константин Велики, рођен 274 године, унехришћанској породици. Још за живота добио је назив: РАВНОАПОСТОЛНИ. Многопута му се јављао сам Господ и излазио му је у сусрет у његовим молитвама. Пред борбу са Максенцијем, по старом предању, на небу му се указао сјајан крст каознак победе. Издао је едикт (закон) у Милану, 313 године, којим је престао дотадашњи прогон хришћана. Након победе над Византијом, саградио је диван престони град, назвавши га Константинопољ (Цариград). И као што Божјем промислу би изабран за борца против незнабожачких и христоборних царева, тако исто би, ради свога кршења бачен у постељу, од опасне и неизлечиве губе. Трудише се многи да га излече, али без успеха, те напослетку му рекоше да једини спас и његово излечење лежи у томе да се окупа у крви мале деце. Нареди цар Константинда се ухвате и покољу сва деца. Закукаше мајке, а он устукну и по цену сопственог живота, горко се покаја и пусти децу. То беше мило Богу који га је тиме само кушао, те му посла два апостола, Петра и Павла, да га упуте на прави пут спасења. Он нареди епископу Силвестеру да га крсти и тог часа ишчезну његова болест. Сматрајући се недостојним да оде на поклоњење Христовом гробу, уместо себе спреми и посла своју мајку, царицу Јелену. Оде она на поклоњењеХристовом Гробу, и са тог пута се врати са честицом часног Крста, који понесе свом сину на дар. Света царица Јелена урадила је много тога што је корисно за хришћанску веру. У Јерусалиму је пронашла Часни Крст који су незнабожци бацили изван града и засули ђубретом; подигла је многе цркве, од којих требана поменути: цркву над пећином Рождества Христова (на Гори Маслинској); цркву наместу Вазнесења Христова у Гетсиманији; цркву на месту Успења Пресвете Богородице и још 18 цркви. Пронашавши Часни Крст и ископавши га, света царица Јелена га стави на једног мртваца, јер управо тада пролазила је једна посмртна поворка, јер беше умро неки човек из града, те он васкрсну на очиглед свих присутних. Од тог дана православна црква празнује тај догађај, 14 септембра као Крстовдан. Многи незнабожци приђоше хришћанској вери, а Часни Крст би стављен у сребрни ковчег ради чувања и поклоњења. Ова света царица се упокојила 327 године у 80. години живота. Свети цар Константин, благочестив и дарежљив, поживео је још 10 година од упокојења своје мајке, те се и он представи Богу 337 године у 65. години живота. Његово свето тело пренето је у Цариград и сахрањено по његовом завештању у Цркви Светих Апостола у Цариграду. И данас, после толико година, свети Равноапостолни цар, живи бесконачним животом у вечном Царству Христовом, помажући многима који ишту од њега и Јединога Бога помоћ и исцељење.

Тропар (глас 8):

Креста твојего образ на небеси видјев, и јакоже Павел званије не от человјек пријем, во царјех апостол твој Господи, царствујушчиј град в руцје твојеј положи: јегоже спасај всегда вмирје, молитвами Богородице, једине человјекољубче.

[Зоран]

Монаси светогорског манастира Симонопетра у Српској Патријаршији у Београду

4. јун 2010 - 22:04

После поклоничког путовања у Епархији рашко-призренској монаси светогорског манастира Симонопетра на челу са архимандритом Јелисејем боравили су данас у Српској Патријаршији у Београду. Монахе је примио Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, а сусрету су присуствовали и Преосвећени Епископ бачки Г. Иринеј, члан Светог Архијерејског Синода и двојица викарних Епископа Г. Порфирије и Г. Атанасије.

[Emilijan]

Монаси светогорског манастира Симонопетра у Српској Патријаршији у Београду

4. јун 2010 - 22:04

После поклоничког путовања у Епархији рашко-призренској монаси светогорског манастира Симонопетра на челу са архимандритом Јелисејем боравили су данас у Српској Патријаршији у Београду. Монахе је примио Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, а сусрету су присуствовали и Преосвећени Епископ бачки Г. Иринеј, члан Светог Архијерејског Синода и двојица викарних Епископа Г. Порфирије и Г. Атанасије.

oni pevaju pa rasturaju 

[Зоран]

Пријеми у Српској Патријаршији

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј примио је данас у Српској Патријаршији у Београду у одвојеним званичним посетама Њихове Екселенције: г. Маџеда Шадуда, амбасадора Сиријске Арапске Републике са сарадницима; г. Јаноша Колара, генералног конзула Републике Мађарске, и г. Милоја Бранковића, почасног конзула Републике Мађарске; као и пуковника др Жака Огара са супругом.

Извор: Српска Православна Црква

[Зоран]

Патријарх српски Г. Иринеј у посети Крагујевцу

21. јун 2010 - 11:01

У недељу, 20. јуна 2010. године, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, по повратку са Косова и Метохије, посетио је Крагујевац. Верни народ и свештенство Архијерејског намесништва крагујевачког и лепеничког са својим архипастиром Његовим Преосвештенством Епископом шумадијским Г. Јованом, дочекали су и срдачно поздравили долазак Патријарха.

У Саборном храму у Крагујевцу поздрављајући Његову Светост, Преосвећени Владика Јован је рекао: Црква Божија у Шумадији отвореног срца и душе, са великом радошћу дочекује Ваш долазак, као нашег поглавара, и благослов трона Светог Саве који нам доносите. Радост је још већа, самим тим, што нам долазите са мученичког Косова, где сте се поклонили косовским светињама. Ваша Светости, добро дошли! Одговарајући на добордошлицу, Патријарх Иринеј се захвалио на дивном дочеку и поздраву, рекавши да заиста долази са мученичког Косова, посетивши Пећку Патријаршију, Ђаковицу, и предивни манастир Гориоч. Видевши све те светиње, човека испуни велика радост, али и туга, јер се виде порушене цркве, спаљени зидови. Народ је расејан, расељен, остало је само име српско, али без народа, без живота. Патријарх даље наводи да нам само остаје нада и вера у Бога да ће се прилике на Косову и Метохији променити на боље. Свима Вама желим свако добро и благослов Божији!, поручује Патријарх. У част доласка Његове Светости, Преосвећени Владика Јован је организовао пријем у Епархијском двору. Након пријема Патријарх српски наставио је свој пут ка Београду.

Извор: Епархија шумадијска

[Guest]

ПОРОДИЦА ТОПАЛОВИЋ ПОКЛОНИЛА МЛИН ХИЛАНДАРУ

Хиландар, мај 2010.

Породична радионица за израду млинова „Рајица Топаловић и син” из Дубља поред Трстеника, поклонила је Хиландару млин ручне израде. Миленко Топаловић и његов син Бранко су овај дар лично уручили оцу Милутину, манастирском пекару, током посете Светој Гори. Дародавац превоза је био Добривоје Костић, власник туристичког комплекса „Кнежеви конаци” из Врњачке Бање.

[Зоран]

Видовдан у Њујорку

+У њујоршкој Саборној цркви Светог Саве и ове године је свечано прослављен Видовдан. Ни велика врућина, ни „параде" на улицама Менхетна, нису спријечиле више стотина православних Срба, који живе на овом дијелу свијета, да молитвено учествују у прослави „Видовдана - српског поноса".

* ФОТОГАЛЕРИЈА 1

http://www.eadiocese.org/Albums/2010/06/Vigil%20at%20St.%20Sava%20Cathedral/index.html     

* ФОТОГАЛЕРИЈА 2

http://www.eadiocese.org/Albums/2010/06/Liturgy%20at%20St.%20Sava%20Cathedral/index.html

Свечана прослава Видовдана почела је у суботу, у 18.00 часова, дочеком чудотворне иконе Курско-Коренаја. Ова велика светиња дошла нам је у походе захваљујући љубави наше руске браће и њиховој жељи да покажу православно јединство, баш на овај дан - знајући колики је његов значај за српски народ. Након вечерње службе служен је акатист Пресветој Богородици и Њеном чудотворном Образу - Курско-Коренаја икони. Вечерњу службу и акатист служили су, поред њујоршких свештеника О. Ђокана Мајсторовића и О. Владислава Радујковића и О. Сергије Лукианов из руске Цркве, О. Зоран Радовић из Елизабета, Њу Џерзи и архиђакон Јован из осјечко-пољске епархије (тренутно на постдипломским студијама у Бостону - Holy Cross). Свечаности дочека Иконе и богослужењу присуствовало је више стотина вијерника-поклоника. Те вечери дочекали смо и нашег Епископа, Преосвећеног Владику Др. Митрофана.

Сутрадан, у недељу, са почетком у 10,00 часова, служена је св. архијерејска Литургија. Началствовао је Његово Преосвештенство Епископ источно-амерички Г. Др. Митрофан уз саслужење свештеника који су и претходне вечери учествовали у богослужењу. Одговарао је хор наше Цркве. Њихова краљевска Височанства принц Александар и принцеза Катарина стигли су у Њујорк да би са нама прославили овај велики српски празник и заузели мјесто које је у овом храму, од његовог оснивања, имао његов отац - краљ Петар Карађорђевић.

Након св. Литургије (на којој је присуствовало око три стотине вијерних, од којих је било преко 50 причасника), Преосвећени Владика Митрофан одржао је бесједу у којој је нарочито нагласио свети начин живота косовских јунака и нашу потребу да се угледамо, не само на њихово јунаштво и смрт, него и на њихов живот. „Свети кнез Лазар био је свет и прије Косова! Он је живио таквим животом да је његово мученичко страдање за Христа производ његовог светог живота, а не тренутне потребе у току битке. Таквим животом је живио и српски народ, те се јунаци нису причешћивали само због битке - они су живјели православљем!" - истакао је Владика Митрофан, подвукавши да се и ми требамо угледати на њих, без обзира гдје живјели.

О. Сергије је одржао дирљив говор у којем је нарочито апострофирао значај присуства наше краљевске породице, јер то нас чвршће веже са нашом славном и светом историјом. Уз ријечи захвалности српској браћи на позиву и узвратном позиву на јединство у Христу, поклонио је једну копију Курско-Коренаје иконе на молитвену успомену храму Светог Саве, а другу Његовом Краљевском Височанству Престолонаследнику Александру.

У парохијском дому ђаци наше недељне школе одржали су диван видовдански програм којим се, иначе, завршава школска година при нашем храму. И ове године су нам наши малишани показали како су српски јунаци изашли на мегдан пред Турке, како су српске принцезе ожалиле своју браћу, али и како је Милош убио Мурата! Његово краљевско Височанство принц Александар, одушевљен програмом наших најмлађих, обратио се свим окупљеним Србима, Српкињама, Српчићима и гостима ријечима подсјећања на значај жртве Косовских јунака и нешег националног памћења свега што су они за нас учинили, али и других жртава српског народа од тада до данас. Принц је одао нарочиту захвалност О. Сергију за долазак Иконе, Епископу Др. Митрофану, свештеницима Саборног храма Св. Саве за молитве и благослов и српској православној њујоршкој заједници за изванредан видовдански програм и пријатан боравак у граду Њујорку.

Захвални нашим најмлађима на труду и раду у току школске године, подјелили смо им захвалнице, а нашој уитељици, бака-Љиљи, од срца честитали рођендан!

На свечаном ручку присуствовало је око 90 званица. Поред епископа Др. Митрофана и свештенства за свечаним столом су сједели: Г. Бранко Радошевић Генерални Конзул Републике Србије, који је у име државе Србије поздравио госте и похвалио домаћине на честитом гостопримству. Г-ђица Кула Софиану Генерални Конзул Републике Кипра, није крила своје одушевљење и радост коју је доживјела на Св. Литургиј и благослову да се поклони и цјелива чудотворну Икону Мајке Божије. Такође је изразила радост што је међу Србима на прослави Видовдана и пренела нам је поздраве кипарске и грчке заједнице који су у увек били и остали са нама. За свечаним столом су такође сједели и Г. Владимир Павлов Вицеконзул Републике Србије, Ненад Милинковић Председник Црквеног Одбора и професор Љиљана Кнежевић учитељ Српске недељне школе при нашој Цркви.

После програма и свечаног ручка настављено је традиционално народно весеље за све присутне. Најтоплије се захваљујемо Господу и Мајки Богородици на балгослову, Св. Кнезу Лазару што нас је овако окупио и свим гостима коју су својим присуством увеличали наше видовданско славље. Захвалност одајемо и молимо Божији благослов за наше вренде и неуморне сестре и браћу коју су организовали и припремили изванредан и пријатан ручак. „Све је лепо и честито било и миломе Богу присупачно."

Извор: Саборни храм Светог Саве у Њујорку

Извор: Српска Православна Црква

[Зоран]

Саопштење за јавност Епископа аустралијско-новозеландског Г. Иринеја

8. јул 2010 - 12:00

Епископ Српске Православне Цркве у Аустралији и Новом Зеланду Г. Иринеј, поводом покушаја да се Амбасада БиХ у Канбери злоупотреби при обележавању сећања на жртве Сребренице 10. јула 2010. године, упутио је отворено писмо:

1. Председнику Савета министара БиХ господину Николи Шпирићу;

2. Трочланом председништву БиХ; и

3. Српском члану Председништва БиХ господину Небојши Радмановићу.

Писмо је следеће садржине:

ПОШТОВАНА ГОСПОДО,

У име грађана Босне и Херцеговине, односно Републике Српске, који су верници Српске правосалавне цркве у Аустралији обраћамо вам се по питању организације „Вијеће БиХ организација у Аустралији".

Најновија, као и безброј претходних, дешавања поново показују да се фаворизовује само један народ Босне и Херцеговине који претендује на то да само за себе узме пуну државотворност. Управо је ово разлог нашег обраћања јер у поменутом случају у питању је ниподаштавање не само улоге и уставне конститутивности него и присуства других народа у БиХ при чему смо као духовни пастир Срба у Аустралији позвани да штитимо њихове интересе.

Недавна дешавања око организовања обележавања 10. јула тј. сећања на трагичне догађаје у Сребреници о томе сведоче на најбољи начин.

С тим у вези желимо дати подршку свим факторима како у БиХ тако и у иностранству који се труде да очувају равноправност свих конститутивних народа у поменутој држави. Представљање става једне етничке групе или чак једне организације (као што је нпр. Вијеће БиХ у Аустралији) као става државе, једног народа или свих народа у БиХ је недопустиво. Такав чин представља грубо кршење свих демократских принципа који су прихваћени у целом цивилизованом свету као и самог Устава БиХ, а директно угрожава егзистенцију Српског народа.

Верујемо да неће доћи до злоупотребе званичних институција БиХ у корист само једне организације, као ни до ниподаштавања улоге и конститутивности осталих народа.

Примите најсрдачнији израз нашег поштовања,

+ИРИНЕЈ

Епископ аустралијско-новозеландски

[Зоран]

Коментар Владике Атанасија поводом текста Зорана Чворовића објављеног у Политици од 6. маја 2010. године

8. јул 2010 - 13:08

Господину Драгану Бујошевићу,

главном и одговорном уреднику Политике,

Београд, Македонска 29

Уважени господине Уредниче,

На молбу мога брата у епископству, Његовог Преосвештенства владике др Атанасија (Јевтића), умировљеног епископа захумско-херцеговачког, имам част доставити Вам његов коментар поводом текста мр Зорана Чворовића, објављеног у Политици од 6. јула 2010. године (рубрика Погледи, стр. 16).  Молим Вас да и овај текст нашег угледног теолога објавите на одговарајућем месту, као што сте то учинили са наведеним текстом г. Чворовића, посвећеним веома деликатној и сложеној теолошкој теми од стране аутора без икаквог теолошког образовања.

Унапред хвала!

Изволите, господине Уредниче, примити изразе мог поштовања и добрих жеља.

Епископ бачки Иринеј

+ + +

Уредништву Политике

Поштована господо,

У Вашем листу, 6. јула 2010. године, г. Зоран Чворовић је објавио текст "Револуционарна, уместо правна свест", у којем су наведене и речи које сам наводно ја изговорио: "Отпочео /је/ реченицом: У новој стварности каноне само мачку о реп. Како такву реченицу никада нисам ни изрекао нити написао, молим да ово писмо објавите као деманти лажи и клевета које потичу из редова припадникâ и присталицâ Артемијеве парасинагоге. Таквима, очигледно, припада и г. Чворовић, што се види и из њиме склепане књиге "Истина о случају Владике Артемија", где је прва жртва сама истина, јер су му извор - писанија и лажи са парацрквених сајтова дотичних тужних људи у монашкој раси.

Чворовићев наслов иначе ништа не говори о Православној Цркви, па дакле ни о Српској, јер Црква није правна него богочовечанска установа, а правни систем унет у Устав СПЦ плод је свога времена (19. век и прва половина 20. века). У канонском Предању Цркве не постоји категорија Устава Цркве (постоје манастирски "Устави" или Типици, али разни, сходно ктиторима манастира, као што, такође, постоје богослужбени "Устави-Типици", који су то још мање, и у мањим стварима су такође различити, па је зато трагикомична прича о "новотарству", као ова Чворовићева о "револуционарној свести").

Негде неком приликом сам рекао само то да у Уставу СПЦ "има ствари које су - мачку о реп", док о светим канонима - које сам, узгред буди речено, превео и издао, са уводима и коментарима, па нека их чита ко жели - никада нисам нити бих рекао тако нешто. Али, нерасудни зилоти имају глуве уши или лоше доушнике, па причају и пишу свашта. Они су, нажалост, главни извор информацијâ "правницима", самопрокламованим "канонистима" и "црквеним аналитичарима", попут Чворовића, анонимних уредника сајтова какви су "Борба за веру", "Ихтис", "Новинар" и слични, и "бранилаца" владике Артемија. Сâм пак владика Артемије, како изгледа, више верује у "правни поредак" него у свете каноне и Саборе и очекује да буде суђен правно, јуридички, па зато уствари не признаје синодско-саборску канонску одлуку. А за ту одлуку довољно је било и сâмо његово порицање саборности Цркве, конкретно изражене, например, у 34. и 74. Апостолском и 19. Картагенском канону. Управо те каноне чл. 111 Устава СПЦ није узео у обзир и зато сам о том члану рекао оно што сам рекао, а не да бих "суспендовао" Устав. Устав, уосталом, ако Бог дâ и ако нађе за добро Свети Дух и ми у Цркви (ДАп.15,28), треба темељно прерадити, и то на канонским, а не на "правним" основама. Устав СПЦ није ни израз правне традиције Византије и средњевековне Србије, а камоли да је израз и одраз светоканонског Предања и дисања Духа Светог Утешитеља у живом организму Цркве. Црква има своје богодано право и закон, али то је оно апостолско из Посланице Римљанима (8,2).

Претварати Цркву - Тело Христово и Заједницу Духа Светога - у правну установу, значило би одбацити речи Христове "Царство моје није од овога света". Ове пак речи Господње не значе "револуционарну свест", како мисли г. Чворовић, него значе да се Црква Бога Живога и Народа Божјег не може ни извести из Устава ни свести на Устав, чак ни на саме каноне, па ни на Свето Писмо, јер свако "слово убија, а Дух оживљује" (Јн.6,63), како гласе речи Христове изречене у изразито евхаристијском контексту Јовановог Јеванђеља, у коме их Црква и схвата, живи, пракиткује и примењује.

Манастир Тврдош, 6. јула 2010.

+ Епископ Атанасије,

умировљени захумско-херцеговачки

[Зоран]

Полагање ризе Пресвете Богородице

15. јул 2010 - 9:04

У време цара Лава Великог, царице Верине и патријарха Генадија у Свету Земљу су, на поклоњење светињама, отпутовали цариградски племићи Галвије и Кандид. У Назарету су одсели у кући неке Јеврејке, девице, која је у тајној одаји држала ризу Пресвете Богородице. Додиром ове ризе, многи болесници се исцељиваху. Галвије и Кандид су узели ову светињу и донели је у Цариград. Када су то објавили патријарху Генадију, у царском граду је настала огромна радост. Риза је потом свечано пренета и положена у цркву Влахерне, коју је саградио цар Маркијан на обали Влахернског залива, који је добио име по неком скитском војводи Влахерну који је ту погинуо. У спомен на тај догађај, установљен је овај празник.

  * Преузмите аудио датотеку - Радио Светигора

http://www.svetigora.com/audio/download/5773/Polaganje%20Rize%20Presvete%20Bogorodice.mp3