Da li se Gospod Isus Hristos smejao?

[Дејан1]

Осмех је љубав и срце радосно.

Смех је, чини ми се, увек подсмех.

То су две потпуно различите ствари.

[DYNABLASTER]

Осмех је љубав и срце радосно.

Смех је, чини ми се, увек подсмех.

То су две потпуно различите ствари.

to nije tacno klapklap klapklap

[Млађо]

ko je to zapisao da se nije smejao nikad?

          Обратити пажњу на одговор под редним бројем 11.:

          https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2115.0.html

На жалост, дело које је цитирао Карађорђе је апокриф...

Наводни аутор овога писма, Публије Лентул, никада није постојао, и не помиње се ни у једном римском архиву. Ово писмо је пронађено тек негде у XV веку, па није могуће утврдити када је анписано. У сваком случају, немогуће да га је написао неко ко је био Христов савременик, и то у време када је Христос живео, будући да самог Господа ословљава именом Исус Христос, које се појављује тек у јеванђељима, неких тридесетак година касније - неко ко је био Христов савременик би га звао Јешуа Ханоцери...

         Већ смо на претходним страницама поменули да је реч о апокрифу. DYNABLASTER је питао за извор и ја сам му само указао. Тог одломка се сећам још из богословије; не могу само тачно да се сетим да ли смо то читали код Малицког у Историји хришћанске цркве или у Мирковићевој Литургици. Пре ће бити ово друго.

         У сваком случају на постављено питање је немогуће одговорити до краја. То сам већ изнео. Додао бих само да ми хришћани немамо за циљ да копирамо Христа, већ да употребљавајући позитивно своју слободу у сопственој аутентичности уградимо себе у Тело Христово. Чак и да се Господ није смејао, како пише у апокрифу, не подразумева да је само то мерило спасења. Требало би да је ово прихватљиво гледиште?

[nishizawa]

ko je to zapisao da se nije smejao nikad?

          Обратити пажњу на одговор под редним бројем 11.:

          https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2115.0.html

На жалост, дело које је цитирао Карађорђе је апокриф...

Наводни аутор овога писма, Публије Лентул, никада није постојао, и не помиње се ни у једном римском архиву. Ово писмо је пронађено тек негде у XV веку, па није могуће утврдити када је анписано. У сваком случају, немогуће да га је написао неко ко је био Христов савременик, и то у време када је Христос живео, будући да самог Господа ословљава именом Исус Христос, које се појављује тек у јеванђељима, неких тридесетак година касније - неко ко је био Христов савременик би га звао Јешуа Ханоцери...

         Већ смо на претходним страницама поменули да је реч о апокрифу. DYNABLASTER је питао за извор и ја сам му само указао. Тог одломка се сећам још из богословије; не могу само тачно да се сетим да ли смо то читали код Малицког у Историји хришћанске цркве или у Мирковићевој Литургици. Пре ће бити ово друго.

         У сваком случају на постављено питање је немогуће одговорити до краја. То сам већ изнео. Додао бих само да ми хришћани немамо за циљ да копирамо Христа, већ да употребљавајући позитивно своју слободу у сопственој аутентичности уградимо себе у Тело Христово. Чак и да се Господ није смејао, како пише у апокрифу, не подразумева да је само то мерило спасења. Требало би да је ово прихватљиво гледиште?

Признајем, нисам ишчитао целу дискусију...  bliss jeeee

Иначе - слажем се са тобом у потпуности. bliss jeeee

[Млађо]

            Ниси једини bliss jeeee  Многи не читају ни страницу на којој су, па се охрабре да ће својим коментаром да нас фасцинирају. Изгледа да много више волимо да учимо друге, него да се учимо од других.

            Разумем да је сад ту 20-30 страница... Али 3-4... Не замерам никоме ништа, само констатујем. bliss jeeee

[Дејан1]

Осмех је љубав и срце радосно.

Смех је, чини ми се, увек подсмех.

То су две потпуно различите ствари.

to nije tacno bliss jeeee bliss jeeee

Слобода мишљења је загарантована.

[DYNABLASTER]

ma nema tu slobode misljenja .please.

kad se smejes onda ne mislis .please. .please. .please. bliss jeeee confused dizzy999 bliss jeeee

[Дејан1]

kad se smejes onda ne mislis

Ту се слажем са тобом.  bliss jeeee

[DYNABLASTER]

hvala, nesto pametno i ja da kazem bliss jeeee

[w.a.mozart]

i osmeh kao mač razdvoji verne od nevernih, ovce od jaraca....  0442_feel 0442_feel 0442_feel

[nishizawa]

            Ниси једини 0442_feel  Многи не читају ни страницу на којој су, па се охрабре да ће својим коментаром да нас фасцинирају. Изгледа да много више волимо да учимо друге, него да се учимо од других.

            Разумем да је сад ту 20-30 страница... Али 3-4... Не замерам никоме ништа, само констатујем. 0442_feel

Их бре, на ништа ме направи (што би реко Радован)...  0442_feel

[Дејан1]

link=topic=2115.msg407683#msg407683 date=1302332849]

i osmeh kao mač razdvoji verne od nevernih, ovce od jaraca....   zru

Не морам да будем савршен да бих био веран, а не морам ни своје слабости да проглашавам за нешто добро. Важно је да се трудим у добру онолико колико могу и умем. Ни мање ни више од тога. Удаљисмо се од теме...

[w.a.mozart]

da,tačno je...

mene fascinira da se ovde vodi polemika oko nečega što je po sebi jasno... a smeh se cepa na osmeh-koji je pobožan jer nije cerekanje (cerekanje je valjda demonsko ili šta već i izraz je samo sopstvenog ja) i bogougodnoh osmeha...... koji čak ne mora ni da se vidi na licu već zrači iz očiju... drugim rečima,Gospod-ako se i smejao-smejao se zbog saosećanja...

svaki drugi smeh je proglašen lošim... nije ni čudo šta nam se dešava u Crkvi... danas sam nekoliko sati tražio po internetu sliku na kojoj se neko na liturgiji osmehuje... posle višečasovnog gulglanja(bukvalnog,ne preterujem) jedva sam našao ovo

http://img858.imageshack.us/img858/6131/777m.jpg

[Анастасија]

Uopšte ne smatram da je smejanje loše i demonsko,iskreno smejanje, nečemu što nam je smešno( a ne smejanje nekome,podsmehivanje) ,smejanje kada smo radosni.Smeh je neophodan po meni,neophodan svakom čoveku.I samo nasmejano lice čoveka je mnogo lepše od ozbiljnog ili namrštenog.Smatram recimo,samo da se Gospod nije možda smejao na način kako se ja smejem,a umem da se smejem i glasno i jako često i dugo,već da je njegov smeh bio kao osmeh,radostan,blag,ohrabrujući,pa i saosećajan,zavisnosti od situacije.I nikad,nikad mi neće biti jasno,zašto neki ljudi,crkveni ljudi,smeh smatraju za "demonsku rabotu",zašto smatraju da čovek ne treba da se smeje,a nailazila sam i na osude zbog toga što se često smejem.Pa deca se tako često smeju,i smehom izražavaju radost i sreću.A znamo šta je Gospod rekao o deci.

[Дејан1]

link=topic=2115.msg408121#msg408121 date=1302387875]

da,tačno je...

mene fascinira da se ovde vodi polemika oko nečega što je po sebi jasno... a smeh se cepa na osmeh-koji je pobožan jer nije cerekanje (cerekanje je valjda demonsko ili šta već i izraz je samo sopstvenog ja) i bogougodnoh osmeha...... koji čak ne mora ni da se vidi na licu već zrači iz očiju... drugim rečima,Gospod-ako se i smejao-smejao se zbog saosećanja...

svaki drugi smeh je proglašen lošim... nije ni čudo šta nam se dešava u Crkvi... danas sam nekoliko sati tražio po internetu sliku na kojoj se neko na liturgiji osmehuje... posle višečasovnog gulglanja(bukvalnog,ne preterujem) jedva sam našao ovo

http://img858.imageshack.us/img858/6131/777m.jpg

girl_jumping