Да ли је пријатељство према свету непријатељство према Богу

[Макрина]

Уопште се не слажем Игнатије са тобом зато што није уопште све тако црно како си ти приказао.

Многи-не значи СВИ нити можемо да кажемо -сви,такође појединац-не чини целину.

Има нус-појава али њих не изнедрава Црква већ друштво у коме живимо,првенствено породица и васпитање од малена.

Црква никада није била-свет али увек је била са светом.

Друго,како се ко облачи и по каквим трендовима,то је онако прилично детињаста и страсна карактеризација нечије личности.

Нису ни све замарамљене жене-праве хришћанке као ни мушкарци са дугом косом,брадом и бројаницом у рукама.Ако неко воли да се лепо облачи то јесте некакава врста страсти и незрелости али нисмо сви позвани на аскетску зрелост.

Што се тиче хомосексуалаца,о томе смо доста,доста писали и већи део увек има једно исправно расуђивање везано за то,с тим што,не размишља исто момак од 18 година,млади човек од 25 и зрео мушкарац од 35 па надаље.Знате,одмах нека класификација у смислу-МНОГИ је веома крхка јер не лежи на правим основама.

[Дејан]

A što se tiče samog pitanja,Hrišćanin ne samo da može biti prijatelj svetu već mu je to i obaveza...

[Скопљанац]

Хришћани су, од почетка па до дана данашњег, наравно, живели у овом свету. Али, су увек сведочили да нису од овога света. Својим животом, хришћани су изнад закона овога света. Зашто? Наш закон је љубав према Богу и према ближњем, и то целокупно савршенство, сва Истина. Наша повремена лутања и трагања су нормална, јер смо бића палог постојања. Али, не треба сумњати да би, можда, највећи блудник или разбојник исповедио Христа мученичком смрћу, док многи хришћани (само на имену), не да би се разбежали као Апостоли, него, неки би и потпуно отпали од Цркве.

Врло је важна једна ствар коју константно губимо из вида - РАЗБОЈНИК СА КРСТА ЈЕ ПРВИ УШАО У ЦАРСТВО!

[Ignjatije]

Мислим, Игњатије, да ти је оцена преоштра и није сасвим прихватљива. Ко то из Цркве прихвата хомосексуализам? Не питам за протестантске деноминације, којих има ко кусих паса, и које одавно са хришћанством немају баш пуно везе. И како хришћанин да не буде пријатељ свету? Па, мисија Цркве и јесте да све призива спасењу, да све позива на вечеру Јагљењтову? Зар се хришћанин не распиње свету? Зар апостол Павле није сваком био све?

Али, с друге стране, свет се распиње и хришћанину. Хришћанин кличе: "Смрт свету" - утолико што под тим појмом подразумева страсти и грех. Међутим, не иде на прво место осуда, већ позив. Подсетимо се да је Спаситељ најпре избавио Магдалену, па тек јој онда рекао: Иди и не греши више. Зар не чини то Господ и са нама данас? А мера снисхођења је - љубав. Ипак, Оци упозоравају да љубав и човекоугодије нису исто. Дакле, не емоционална љубав, светска, него љубав свише.

Odgovorio sam Anastasiji sta se podrazumeva pod svetom.Misli se na zla dela i grehe koji dolaze iz njega.

[antics]

Што се облачења тиче, подсетимо се да апостол Павле управо говори да хришћанке (дакле - и хришћани) не треба да се разликују од својих суседа. Прво - да не би привлачили непотребну пажњу (која рађа сујету), а друго да би могли да шире јеванђеље о Сину Божијем.

Хришћанин није савремен, он је суперсавремен, јер свој идентитет црпе не из садашњег, нити из прошлог времена (као неке религијске традиције, попут ислама, па - нажалост - и доброг дела протестаната), већ из будућности, из савршенства Божије творевине. То што свештеници носе мантије - друга је ствар.

[Ignjatije]

И немој стављати теорију великог праска и забаву с једне и хомосексуализам и разне изопачености с друге стране у исти кош. Сети се, кад већ размишљаш о теорији великог праска, шта је Господ поручио Јову, кад му се јавио из вихора. Да ли си ти био тамо, кад је Бог стварао свет? Па, ако ниси - откуд знаш како га је Он створио? Треба и ово додати: теорија великог праска никако није у колизији са теологијом. Јесте, донекле, са апологетиком, али је и она веома дуго била у супротности са темељним постулатима вере.

Rekoh da te teorije iskljucuju Boga i svim silama se trude da napreduju u tom pravcu.

[Макрина]

Тако је.Стигао је у последњи час,а први је ушао и показао наду,веру у човека.Човек је толико широко биће.Данас на модној писти,сутра у неком манастиру...који је то дијапазон??

Никада не смемо ни себе ни друге стављати у кутију шибица.Ем је мала,ем запаљива.

[antics]

Odgovorio sam Anastasiji sta se podrazumeva pod svetom.Misli se na zla dela i grehe koji dolaze iz njega.

Ако си мислио на то - и само на то, онда ти је питање у наслову теме - опрости, али - бесмислено. Како може хришћанин бити пријатељ непријатељу? Како може бити пријатељ греху? Може бити пријатељ грешнику, али ако је приојатељ греху (а не каје се), онда он просто није хришћанин. Ниси просто хришћанин, не рађаш се са тиме, него то постајеш, јер желиш. Не можеш онда и желети и не желети.

[Макрина]

Што се облачења тиче, подсетимо се да апостол Павле управо говори да хришћанке (дакле - и хришћани) не треба да се разликују од својих суседа. Прво - да не би привлачили непотребну пажњу (која рађа сујету), а друго да би могли да шире јеванђеље о Сину Божијем.

Хришћанин није савремен, он је суперсавремен, јер свој идентитет црпе не из садашњег, нити из прошлог времена (као неке религијске традиције, попут ислама, па - нажалост - и доброг дела протестаната), већ из будућности, из савршенства Божије творевине. То што свештеници носе мантије - друга је ствар.

Браво.

[Apis]

Svi smo mi gresni pred Bogom i razapinjemo Hrista iz dana u dan,iznova i iznova.Hriscanin najpre treba da se pokaje zbog svojih gresnih dela koje svako od nas ima a to podrazumeva ostavljanje tih dela i onda da svojim zivotom svedoci Hrista i poziva ostale na pokajanje.

To je jedini vid prijateljstva Hriscanina prema svetu.Ovo sto se danas desava su truli kompromisi koji ce obljutaviti so kao sto rece Gospod.

[Ignjatije]

Ljudi, pod svetom se podrazumevaju njegova losa dela, gresi i sablazni. Na to sam mislio a ne na nesto mracno i zilotsko.Naravno da volimo ovaj svet, ali prihvatamo mnoge lose i sumnjive stvari koje dolaze iz njega.

[Макрина]

Ljudi, pod svetom se podrazumevaju njegova losa dela, gresi i sablazni. Na to sam mislio a ne na nesto mracno i zilotsko.Naravno da volimo ovaj svet, ali prihvatamo mnoge lose i sumnjive stvari koje dolaze iz njega.

Па слаби смо брате,то је разлог једини и немамо молитву.

[nishizawa]

Већ сам постављао овај цитат на једној другој теми, али мислим да није згорег да га и овде поновим...

[Ignjatije]

Ако си мислио на то - и само на то, онда ти је питање у наслову теме - опрости, али - бесмислено. Како може хришћанин бити пријатељ непријатељу? Како може бити пријатељ греху? Може бити пријатељ грешнику, али ако је приојатељ греху (а не каје се), онда он просто није хришћанин. Ниси просто хришћанин, не рађаш се са тиме, него то постајеш, јер желиш. Не можеш онда и желети и не желети.

U naslovu teme se vidi da se odnosi na stih iz Biblije i treba je posmatrati u kontekstu u kome je izrecena. Na kakvo se prijateljstvo prema svetu misli, a na kakvo ne. Biti prijatelj onome sto je dobro ali ne i onome sto je lose.

[antics]

Rekoh da te teorije iskljucuju Boga i svim silama se trude da napreduju u tom pravcu.

Теорија великог праска покушава да објасни како је настао свемир, а према Богу нема никакав став. Што је одлично. Зато што, ако Бог постоји, Он постоји изван времена и простора (који су творевина - и све што је створено од њих је саткано, а Бог је Творац и потпуно другачији од свега што постоји, тј. твојревине). Одатле следи да је немогуће доказати емпиријски постојање Бога, али је немогуће доказати ни Његово непостојање. Што - у крајњој линији - значи да та теорија никако не оспорава Божије стварање. Она одговара на питање како, а не ко.