Да ли је пријатељство према свету непријатељство према Богу

[Таша]

Напротив, онај ко се оскрнавио световним насладама, принуђен је да подноси вечну осуду, заједно са првоначалним подстрекачем оскрнављења, ђаволом

...и тешко нама ако смо га расипали на биоскопе, забаве, разврат, бескорисне снове и телесне насладе.

Сада, кад још имамо времена, кад новац времена још увек није сасвим потрошен и док још увек њиме располажемо, разборито размислимо о разбојничком свету који жели да нас покраде.

Одгурнимо га као распаднутог мртвог пса

Ovo me je odbilo. Biskop los? Zabava je losa??? Svetovne naslade su lose, pa ce svako ko uziva u bioskopu u pakao??? A o metafori sveta kao raspadnutog mrtvog psa necu ni da razmisljam...

Strasno! Ja volim ovaj svet! Smatram da je predivan i da svi treba da se trudimo da maksimalno uzivamo u njemu. Sta je lose u sreci, uzivanju u zivotu i "svetovnim nasladama"???

Nema nista lose ali ako znas gde treba da trazis srecu. Ocigledno je da tekst nisi razumela, poziv na "nasladu" i slobodu ali u jednom uzvisenom obliku.

[w.a.mozart]

боље козе него сујету

da ali kakve veze sujeta ima sa postom-samo sam komentarisao jer je tekat pomalo.... neozbiljan

a može se sa kozama hraniti i sujeta,nije nemoguće... a možeš i koze nahraniti sujetom lol

[w.a.mozart]

što se tiče samog teksta lično me podseća na opis raja u islamu i ono-izdrži pa ćeš uživati

mi smo u svetu ali ne od sveta... činjenica da smo u svetu je često pogrešno interpretirana,ljudi misle da to što nismo od sveta treba da znači da radimo drugačije stvari od nehrišćana-jok,,brate

zadatak nam je da te iste obične,rutinske svakodnevne stvari radimo na neobičan način,tačnije bogougodan,u saradnji (sinergiji ako baš hoćete,sa Bogom) a ne da hodamo naglavačke,obučeni u crno sa 554 brojanice oko vrata

imam i poster za to

[w.a.mozart]

molim admine da obrišu višak... ovo je ludilo

[mirjanap]

Можда нема директне везе са темом, на први поглед, али има са бркањем среће и хедониозма.

Ево мали део из једног ИЗВАНРЕДНОГ чланка Зизијуласа о болести и лечењу у православној теологији:

1. Суштина болесности за Светог Максима налази се у самољу-бљу. Самољубље није просто једна страст: она је ра-ђајући узрок свих страсти: “Желиш ли да се ослободиш од страсти? одбаци мајку свих страсти, самољубље” (Главе о љубави, ИИ, 1). Као што, верно мисли Светог Максима, нешто касније анализира Свети Фотије (Библиотека, цод. 192; ПГ 103, 637 и даље), самољубље, које је заменило љубав према Богу (ср. 2Тим. 3, 2-4), родило је уживање (хедонизам), но пошто је уживање било помешано са болом , човек се уплео у бескрајни и безнадежни покушај да задр-жи ужитак и да потисне бол. У овом агонијском покушају родило се “мноштво страсти”. Свети Фотије објашњава Максимову мисао: “Ако и одбацујемо уживање у самољубљу, онда рађамо угађање стомаку, надменост, грамзивост (среброљубље) и све што на било који начин производи задовољство; а ако избегавамо у самољубљу бол, рађамо гњев, завист, мржњу, очајавање и остало што нас лишава задовољ-ног расположења. Из та два помешана стања рађа се лицемерје, удвориштво, лукавост и све друге порочне врсте наслага ове смеша-не злоће (порочности, покварености)”.

Другим речима: ако избегавамо уживање а задржавамо самољу-бље, онда изазивамо угађање у јелу и пићу, гордост, грамзивост и друго што свакако пружа задовољство и уживање; ако ли пак избега-вамо бол а задржавамо самољубље, изазивамо у себи гњев, зави-дљивост, мржњу, очај и све што садржи у себи лишеност уживања. Ако ли пак помешана оба ова стања избегавамо — али задржимо са-мољубље — онда падамо у лицемерје, лакејство, подмуклост итд.

Препоручујем онима ко жели да прочита цео чланак:

http://www.scribd.com/doc/57537148/ZizjulasBolest-i-Lecenje-u-Pravoslavnoj-Teologiji

[mirjanap]

Можда нема директне везе са темом, на први поглед, али има са бркањем среће и хедониозма.

Ево мали део из једног ИЗВАНРЕДНОГ чланка Зизијуласа о болести и лечењу у православној теологији:

1. Суштина болесности за Светог Максима налази се у самољу-бљу. Самољубље није просто једна страст: она је ра-ђајући узрок свих страсти: “Желиш ли да се ослободиш од страсти? одбаци мајку свих страсти, самољубље” (Главе о љубави, ИИ, 1). Као што, верно мисли Светог Максима, нешто касније анализира Свети Фотије (Библиотека, цод. 192; ПГ 103, 637 и даље), самољубље, које је заменило љубав према Богу (ср. 2Тим. 3, 2-4), родило је уживање (хедонизам), но пошто је уживање било помешано са болом , човек се уплео у бескрајни и безнадежни покушај да задр-жи ужитак и да потисне бол. У овом агонијском покушају родило се “мноштво страсти”. Свети Фотије објашњава Максимову мисао: “Ако и одбацујемо уживање у самољубљу, онда рађамо угађање стомаку, надменост, грамзивост (среброљубље) и све што на било који начин производи задовољство; а ако избегавамо у самољубљу бол, рађамо гњев, завист, мржњу, очајавање и остало што нас лишава задовољ-ног расположења. Из та два помешана стања рађа се лицемерје, удвориштво, лукавост и све друге порочне врсте наслага ове смеша-не злоће (порочности, покварености)”.

Другим речима: ако избегавамо уживање а задржавамо самољу-бље, онда изазивамо угађање у јелу и пићу, гордост, грамзивост и друго што свакако пружа задовољство и уживање; ако ли пак избега-вамо бол а задржавамо самољубље, изазивамо у себи гњев, зави-дљивост, мржњу, очај и све што садржи у себи лишеност уживања. Ако ли пак помешана оба ова стања избегавамо — али задржимо са-мољубље — онда падамо у лицемерје, лакејство, подмуклост итд.

Препоручујем онима ко жели да прочита цео чланак:

http://www.scribd.com/doc/57537148/ZizjulasBolest-i-Lecenje-u-Pravoslavnoj-Teologiji

[Sinergija]

da ali kakve veze sujeta ima sa postom-samo sam komentarisao jer je tekat pomalo.... neozbiljan

a može se sa kozama hraniti i sujeta,nije nemoguće... a možeš i koze nahraniti sujetom lol

Можда је текст недоречен а можда је и старац имао неке престроге методе,то стварно не знам,

али мој закључак је да не треба сујетно трчати за светским трендовима,него се окренути и нахранити некога (слажем се да се и то може из сујете, тако да сујете има свуда,па чак и у просјачењу).

[Justin Waters]

Добро, на монашке поуке треба гледати увијек са дозом резерве, јер често се може чути престрог начин савјетовања монаха како мирјани треба да живе у свијету.

Стварно из наведених ставова старца Јефрема, може се закључити да је сам одлазак у биоскоп, или на неку забаву зло и гријех. То свакако није, али треба назначити увијек да је завиност у уживању и ако уживање представља смисао живота и беспоштедно трошење добара да би се уживало то онда представља опасност за душу, и то свакако треба избјегавати.

[Sinergija]

mi smo u svetu ali ne od sveta... činjenica da smo u svetu je često pogrešno interpretirana,ljudi misle da to što nismo od sveta treba da znači da radimo drugačije stvari od nehrišćana-jok,,brate

zadatak nam je da te iste obične,rutinske svakodnevne stvari radimo na neobičan način,tačnije bogougodan,u saradnji (sinergiji ako baš hoćete,sa Bogom) a ne da hodamo naglavačke,obučeni u crno sa 554 brojanice oko vrata

Баш тако сам и разумела овај текст.

А море бити и да сам за своје,већ формирано мишљење на ту тему тражила потврду у старчевим речима (ко шта тражи то и нађе )

Свеједно, то је тај рад.

Наглавачке ходају они који су слепи да виде ближњег, а таква је већина,па зато сви ти старци свет поистовећују са нечим негативним.

И Исус каже,ако вас свет мрзи знајте да је мене мрзео пре вас.

За нас свет значи оно што је окренуто материјализму и егоизму а слепо за љубав и саосећање.

тако некако

[Таша]

Добро, на монашке поуке треба гледати увијек са дозом резерве, јер често се може чути престрог начин савјетовања монаха како мирјани треба да живе у свијету.

Стварно из наведених ставова старца Јефрема, може се закључити да је сам одлазак у биоскоп, или на неку забаву зло и гријех. То свакако није, али треба назначити увијек да је завиност у уживању и ако уживање представља смисао живота и беспоштедно трошење добара да би се уживало то онда представља опасност за душу, и то свакако треба избјегавати.

Da slazem se za strogost, u svakodnevnom zivotu treba razgovarati sa svestenikom oni ipak dele sve ovozemaljske probleme kao i mirjani.

A na ovakve tekstove ja gledam kao na pouku sa puno metafore i ne tumacim ih bukvalno. Svako od nas je u podvigu prema svojoj slabosti i snazi.

[Таша]

zadatak nam je da te iste obične,rutinske svakodnevne stvari radimo na neobičan način,tačnije bogougodan,u saradnji (sinergiji ako baš hoćete,sa Bogom) a ne da hodamo naglavačke, obučeni u crno sa 554 brojanice oko vrata

likefaceeeeeeee

[Sinergija]

И мени је прва реченица тотално одбојна,

Бог је сачувао насладе за вечност, а шта ми овде да радимо?Да се трудимо да се мучимо и загорчавамо живот себи и другима како бисмо што више уживали у рају?

Одбијам да тако разумем текст,јер у наставку се ипак спомиње и некакво земаљско уживање које је предукус раја.Дакле уживање само по себи није ништа лоше. Уживање лишено љубави,само је наизглед уживање и то је оно што старац осуђује.

Можда прегрубим речима и уз помало дуализма, али иза речи треба да сагледамо смисао а и аутора.

[Sinergija]

самољубље, које је заменило љубав према Богу (ср. 2Тим. 3, 2-4), родило је уживање (хедонизам), но пошто је уживање било помешано са болом , човек се уплео у бескрајни и безнадежни покушај да задр-жи ужитак и да потисне бол.

Е ту се уклапа Моцартов постер, Мир није одсуство немира него способност да се са немиром носите.

Када не би покушавао да избегне патњу човек би се суочио са њом и имао веће шансе да је преобрати.

[JESSY]

molim admine da obrišu višak... ovo je ludilo

можда је и било потребно да се толико пута понови... 0202_238

[Sinergija]

можда је и било потребно да се толико пута понови... 0202_238

ништа није случајно