Хоће ли се ширити „исландски вирус”

[Crveni Baron]

Хоће ли се ширити „исландски вирус”

Исланд je 2008. године био ударна вест у свим светским новостима јер је његов банкарски систем доживео колапс. О томе шта се после тога десило мало се пише, јер то може бити опасан вирус са могућношћу да масовно „инфицира” мале, слабе и сиромашне, од чега их велики, моћни и богати настоје да „заштите”.

Исланд је најбољи пример до чега може да доведе само пет година примене чисте неолибералне економске политике. Деведесетих година прошлог и првих година овог века Исланд је био богата и стабилна земља, са високим стопама раста (четири одсто годишње) и малом незапосленошћу (један одсто), а по индексу хуманог развоја УН делио је (с Норвешком) челну позицију у свету.

У складу с неолибералном доктрином, у 2003. години су приватизоване исландске банке и извршена је либерализација у овој области, што је омогућило несметану похлепу приватних банкара, што ће на крају довести до колапса банака. Исландске банке су масовно привлачиле депозите из иностранства преко својих филијала – интернет банака, нудећи релативно високе каматне стопе (око шест одсто). Само једна од исландских банака имала је у Великој Британији више од 300.000 клијената, са депозитима у износу од пет милијарди евра, а у Холандији 125.000 клијената и 1,7 милијарди евра.

Убрзо по избијању светске кризе (2008) исландске банке су доживеле колапс па је тржишна капитализација исландске берзе (на којој су акције банака чиниле 60 одсто активе) пала за више од 90 одсто, а вредност исландске круне изгубила је 85 одсто вредности. Социјалдемократска владајућа коалиција почела је преговоре о задуживању у иностранству од више милијарди (евра), како би спасила исландске приватне банке. Економска ситуација у земљи се убрзано погоршавала и људи су масовно излазили на демонстрације протестујући против халапљивих банкара али и против неодговорних политичара који их спасавају.

Незадовољство је кулминирало у тренутку када је (јануара 2010) парламент усвојио закон о намиривању обавеза пропалих исландских банака према клијентима из Велике Британије и Холандије, што је у суштини значило да би сваки Исланђанин морао да плати 18.000 евра због похлепе и неодговорности приватних исландских банака.

Под јаким притиском грађана председник државе је искористио своје уставно право и није потписао закон, те је препустио грађанима да се на референдуму изјасне да ли хоће на себе да преузму обавезе приватних банака. У марту 2010. огромна већина грађана (више од 90 одсто) изјаснила се против закона.

Исланд је тако урадио оно што је у потпуној супротности са владајућим неолибералним догмама. Када су друге државе спасавале приватне банке пребацујући на грађане терет огромних губитака насталих због њихове похлепе и неодговорности, Исланд је извршио национализацију и из здравог дела својих актива формирао нове банке, а остатак актива оставио у „старим” банкама и пустио их да банкротирају. Када су друге земље, због кризе, скраћивале јавне издатке за социјалну сферу Исланд је раширио мрежу социјалне заштите.

Поред тога, Исланд је покренуо судске поступке (а за одбеглима расписао међународне потернице) не само против кључних личности из приватног сектора одговорних за крах банака него и против политичара (укључујући и бившег премијера) који су дозволили неодговорно понашање банкара. И можда најважнија лекција коју пружа пример Исланда јесте да је могуће и малим државама да одбаце неолиберални диктат уз помоћ којег се обезбеђује да локални политичари служе интересима светске олигархије и крупног капитала.

Захваљујући томе, за разлику од других европских држава захваћених дужничком кризом које имају привредну стагнацију или пад и двоцифрену стопу незапослености, Исланд бележи економски раст и пет одсто незапослености, а у овој години се очекује суфицит државног буџета, за разлику од других држава које предузимају радикалне мере штедње (отпуштајући запослене и смањујући плате и пензије).

Редовни професор универзитета

Јован Б. Душанић

http://www.politika.rs/pogledi/Jovan-B-Dusanic/Hoce-li-se-siriti-islandski-virus.sr.html

[obi-wan]

Odlicna tema... da vidimo komentare...

[obi-wan]

Brate, sad gledam, link ka izvoru ne radi, vidi jesi li ga lepo iskopirao...

[Crveni Baron]

Brate, sad gledam, link ka izvoru ne radi, vidi jesi li ga lepo iskopirao...

Pa meni otvara stranu ali evo ga opet za svaki slucaj...

http://www.politika.rs/pogledi/Jovan-B-Dusanic/Hoce-li-se-siriti-islandski-virus.sr.html

[obi-wan]

Sad je otvorio, ne znam sta mu bi malopre...

[R.Žiskar]

Ово је најбоље испричано у документарном филму "Унутрашњи посао".

ЛИНК

Приказан је систем који функционише данас у свету без спољњег утицаја. Под спољним утицајем мислим на сва правила која важе за обичан плебс.

[Grizzly Adams]

Коментар је прилично бесмислен... До кризе није довела "похлепа приватних банкара", већ нешто сасвим друго. Ево једног чланка о чему се заправо ради: http://mises.org/daily/3499

As in other countries, Icelandic banks enjoyed guarantees by the government to bail them out should their bets on the market turn erroneous. However, while this guarantee is merely implicit in most developed economies, the CBI committed to it explicitly. The Central Bank of Iceland effectively functioned as the "roller-over of last resort," providing fresh short-term debt as the market required it. Indeed, the three main Icelandic banks — Kaupthing, Glitnir, and Landsbanki — were so big in comparison to the GDP that they could regard themselves as too big to fail. This led to moral-hazard problems: If we have rollover problems threatening our solvency, someone — be it the government or the central bank — will come to help us, lest a detrimental shock reverberate through the financial community. The result of this explicit guarantee was excessive maturity mismatching.

The most obvious effect of this undertaking is that it represents a financially unsound practice and may lead to banking-system instability. However, another even more important effect of excessive levels of maturity-mismatched loans is that it leads to distortions in the real economy by distorting the capital structure, as demonstrated by Austrian business-cycle theory. By expanding credit, banks create demand deposits (zero maturity) in order to invest in loans issued to the public (longer-term maturity). A similar maturity mismatch occurred, as we shall see, when Icelandic banks borrowed in (mainly international) wholesale markets (via short-term interbank loans and repurchase agreements, asset-backed commercial paper, etc.) in order to investment in long-term loans, such as commercial and residential mortgages.

Не знам шта аутор чланка подразумева под "неолиберализам" (вероватно меша појмове, као и већина), али Исланд није имао "либерално/слободно тржиште", посебно што се банкарског сектора тиче.

[Ignjatije]

Nema potrebe da se plašimo tog virusa.Neće moći da se klimatizuje i prilagodi našim ne vaspitanim virusima i divljim softverima.

[Avocado]

Коментар је прилично бесмислен... До кризе није довела "похлепа приватних банкара", већ нешто сасвим друго. Ево једног чланка о чему се заправо ради: http://mises.org/daily/3499

Не знам шта аутор чланка подразумева под "неолиберализам" (вероватно меша појмове, као и већина), али Исланд није имао "либерално/слободно тржиште", посебно што се банкарског сектора тиче.

Imao je upravo deregulaciju u bankarskom sistemu... a to sto je centralna banka garantovala za dugove se predstavlja kao glavni motiv rizicnih investicija... sto je prilicno smesna tvrdnja... kao da te banke ne bi ulazile u rizicne poslove (cim im se to dozvoli) da nije bilo te garancije...

Postoje i druge drzave gde centralna banka pokriva dugove ali se ne prave ovako rizicne kombinacije (jer postoji regulacija)...

Postoje drzave gde centr. banka nije garantovala pa su se opet pravile visoko rizicne kombinacije (SAD)...

Jedino zajednicko za sve ovakve promasaje je upravo deregulacija...

[uros]

Jedino zajednicko za sve ovakve promasaje je upravo deregulacija...

Није тачно, једино заједничко за све овакве промашаје је држава (у овом случају парламент) која пропале пословне потезе неколицине наплаћују од свих грађана(!), без обзира на то што грађани нису доносили одлуке које су довеле до пропасти тих компанија.

А то се зове прерасподела богатства која је својствена свему само не капитализму (својствена је, на пример, созијализму).

[Grizzly Adams]

Imao je upravo deregulaciju u bankarskom sistemu... a to sto je centralna banka garantovala za dugove se predstavlja kao glavni motiv rizicnih investicija... sto je prilicno smesna tvrdnja... kao da te banke ne bi ulazile u rizicne poslove (cim im se to dozvoli) da nije bilo te garancije...

Postoje i druge drzave gde centralna banka pokriva dugove ali se ne prave ovako rizicne kombinacije (jer postoji regulacija)...

Поента јесте да свако сноси последице својих ризичних поступака. Наравно да би банке биле пуно обазривије да није државних "гаранција".

Postoje drzave gde centr. banka nije garantovala pa su se opet pravile visoko rizicne kombinacije (SAD)...

У САД није гарантовала централна банка (тј. Fed), већ неколико државних агенција попут: http://en.wikipedia.org/wiki/Fannie_Mae, http://en.wikipedia.org/wiki/Freddie_Mac итд.

Jedino zajednicko za sve ovakve promasaje je upravo deregulacija...

Заједничко је, као што се помиње у тексту који сам навео, у сваком од тих случајева државе су подстицале "moral hazard".

[florenntina]

Није тачно, једино заједничко за све овакве промашаје је држава (у овом случају парламент) која пропале пословне потезе неколицине наплаћују од свих грађана(!), без обзира на то што грађани нису доносили одлуке које су довеле до пропасти тих компанија.

А то се зове прерасподела богатства која је својствена свему само не капитализму (својствена је, на пример, созијализму).

Urose, 'ajde ti nama lepo objasni, posto si vicniji od mene, i ako te ne mrzi naravno, kako bi izgledao suprotan scenario. Sta bi se npr. dogodilo da drzava nije bila garant? Interesuje me kako uopste drzava pravda poreskim obveznicima ovako velikodusno razbacivanje njihovim novcem? Jos vise me zanima kako ti poreski obveznici ne reaguju... Bar bi na zapadu trebali da imaju malo vecu svest o tome "ko i kako trosi" njihov novac... I btw, gde je novac na kraju? Je li ovo uigran scenario gde na kraju novac dele bankari & podmiceni cinovnici & tzv. investitori ili je u pitanju losa strategija da ne kazem neznanje?

[Avocado]

Није тачно, једино заједничко за све овакве промашаје је држава (у овом случају парламент) која пропале пословне потезе неколицине наплаћују од свих грађана(!), без обзира на то што грађани нису доносили одлуке које су довеле до пропасти тих компанија.

А то се зове прерасподела богатства која је својствена свему само не капитализму (својствена је, на пример, созијализму).

Kao sto rekoh, postoji sijaset drzava u kojima je centralna banka takodje garantovala odredjene investicije ALI je postojala zakonska regulativa koja je zabranjivala rizicne investicije i ovakve stvari se nisu desile.

Dakle, promasujes poentu (Zvonko takodje, da mu ne odgovaram posebno) - ja se slazem sa vama da drzava ne bi trebalo da vadi ove hazardere iz problema, vec bi trebalo da ih pusti da potonu... ALI to nema nikakve veze sa njihovim hazarderstvom... sa ili bez garancija drzave, rukovodioci ovih korporacija oni imaju veoma jasne podsticaje da za kratko vreme zarade ogromnu kolicinu novca za sebe i shareholdere, a to sto "sutra" korporacija moze da pukne ih ne dotice ni najmanje...

"Nevidljiva ruka trzista" i licni interes koji se poklapa sa drustvenim mogu da deluju na nekog cvecara koji planira da mu cvecara radi ne 5, nego 50 godina, ali sta zabole jednog CEO-a koji za 5 godina uz ovako rizicne poteze moze licno da zaradi 10 miliona dolara sto ce za 5 godina banka da propadne, kad njemu ostaje 10 miliona u dzepu... a uz deregulaciju, nije ni uradio nista nezakonito i nema za sta da odgovara...

[Grizzly Adams]

"Nevidljiva ruka trzista" i najbolji licni interes mogu da deluju na nekog cvecara koji planira da mu cvecara radi ne 5, nego 50 godina, ali sta zabole jednog CEO-a koji za 5 godina uz ovako rizicne poteze moze licno da zaradi 50 miliona dolara sto ce za 5 godina banka da propadne, kad njemu ostaje 50 miliona u dzepu... a uz deregulaciju, nije ni uradio nista nezakonito i nema za sta da odgovara...

Није баш тако. Прво, клијенти би бирали банке које не праве ризичне потезе, па би такав "CEO" врло брзо остао без клијената. Друго, он одговара за своје поступке власницима банке којима наравно није у интересу да она пропадне.

[Avocado]

Није баш тако. Прво, клијенти би бирали банке које не праве ризичне потезе, па би такав "CEO" врло брзо остао без клијената. Друго, он одговара за своје поступке власницима банке којима наравно није у интересу да она пропадне.

Opet, ne govorimo o nekom malom biznisu, vec o bankama koje imaju hiljade akcionara i u kojima ti akcionari nemaju ni mogucnosti ni znanja da shvate o cemu se radi... a pogotovo ne klijenti... a najveci akcionari su i u ovim slucajevima dobro zaradili na citavoj prici...

uostalom, da su tvoji argumenti tacni, rukovodioci islandskih i americkih banaka bi dobili otkaze daleko pre kolapsa... i te banke ne bi imale klijente...