Свакодневни живот у разним земљама света - искуства форумаша

[Grizzly Adams]

Били су избори у САД, рецимо мене занима да ли се и тамо као и овде сваки дан, скоро ан сваком месту, прича о политици и политичарима... Да ли Американци верују политичарима исто тако мало као ми, како се односе према ономе што им причају на вестима, да ли размишљају о неким очигледним лажима у вези са ратовима у Ираку и другде? Укратко да ли с обзиром на број питања по свету у које су се САД укључиле размишљају и колико критички о свим тим проблемима, је л покушавају да заузму неки став о свему томе....

Па има разних људи. Политика је доста присутна, мада не као код нас. Има фанатика који су чланови странака и они следе своје "кандидате" слепо. То су углавном не превише интелигентни људи који ставове прихватају здраво за готово како им је речено. Са таквима по правилу не вреди расправљати ништа.

Са друге стране, има доста и разумних људи који знају да се ради о лажима и противе се свему томе. Имао сам ситуацију да ме човек отворено пита "знам да нас медији лажу, молим те испричај ми шта се стварно тамо десило". Американци су, ако се добро сећам статистике, око 80% против свих тих ратова, али се обичан човек мало шта ту пита. Они имају у суштини само две странке које терају исту политику, па им је све једно кога изаберу - све се то наставља. Изузетак су ретки људи попут Рон Пола о коме сам овде доста писао, имамо тему о њему у подфоруму Монета. Он је окупио велику групу људи који желе да промене Америку из корена, углавном младих, и тај покрет је све утицајнији.

[zuti car]

Ajde da kazem jos par reci o Tajvanu . Porodica im puno znaci i u klasicna tajvanska porodica je slica klasicnoj srpskoj porodic u smislu da su deca jako razmazena, da zive sa roditeljima do 35-40 godina, da se roditelji mesaju deci u izbor bracnog druga  a i kasnije u brak . Potpuno normalna pojava je da pod istim mrovom zive braca sa porodicama i da ne govore kao i kod nas , idu zajedno na porodicne skupove , deca se druze , zene se druze a oni ne govore .Ogovaranja , spletke i slicne stvari medju rodbinom i komsilukom su od prilike na nivu i po kvalitetu identicni sa nasima .Naravno , od dece se ocekuje da izdrzavaju roditelje i vode brigu  o njima kad ostare . Kineska nova godina im je najznacajniji praznik i tu se citava porodica okupi kako bi obavili kojekakve rituale i prizvali zdravlje , srecu i naravno novac. Pored hrane koja je izuzetno znacjana ( rekao bi covek da samo na hranu misle ) novac ima veoma znacajnu ulogu u njihovj kulturi , ne samo u smislu novca kao merila vrednosti i sredstva razmene vec novac postuju na jedan poseban nacin , ne mogu da kazem da je postovan kao idol ali nesto u tom smislu .Jako su ponosni na svoje poreklo i istoriju i smatraju sebe pravim kinezima dok kineze iz kine ne mogu da smisle (mada im ne smeta da odu u kinu i rade tamo za tri puta vecu platu ukoliko im se ukaze prilika) . Ovde je sve cuveno i poznato , svaka radnja , svaki restoran sve ima nekakvu poznatu istoriju i na to sepoklanja mnogo paznje. Svaki kamen stariji od 50 godina se proglasava za dobro od istorijskog znacaja i radi se mnogo na privlacenju turista . Stvari koje su kod nas jos u upotrebi kod njih su istorijsko dobro i turisticka destinacija . Skolski sistem im je katastrofalno los . Bitne su ocene a ne znanje , cesto se pre testova "provezbavaju "  pitanja koja ce biti na testu i to se uglavnom radi cas pre testa kako deca na bi zaboravila odgovore . Generalno , populacija ispod 50 godina je emocionalno nezerla i tesko se moze povezati ponasanje i nacin razmisljanja sa godinama vecine ljudi . Uzrok ovome je nacin vaspitavanja dece koja su prezasticena ( nism mogao da verujem da deci od 10 godina ne daju da se sluzie makazama i nozem jer mogu da se povrede) a i namerna infantilizacija stanovnistva kroz medije i skolski sistem. Mladje generacije smatraju pitanjem prestiza da povremenao budu vidjeni u drustvu sa belcima ali stranac ovde nikada nece biti integrisan u drustvo , jednostavno na svakom koraku se strancu stavlja do znanja da je stranac, sa druge strane ce se svim silama truditi da stranca "obuce " da se ponasa i zivi kao kinez . Maniri za stolom ne postoje , podrigivanje , prdenje i slicno je potpuno normalno , ne toliko kod mladjih generacija ,mada nije retko, koliko kod starijih .Jako su popularni americki sportovi , posebno bejzbol a u novije vreme i kosarka .Toliko za sad

[Justin Waters]

Зашто је Тајван уређено друштво, какви су твоји утисци? 

[zuti car]

Pa ne bih bas tajvan nazvao uredjenim drustvom , recimo u azijskim okvirima tajvan je negde na sredini lestvice , najuredjieniji su Japan i Koreja po svim pitanjima , iza njih dodje tajvan ali daleko iza. Ni oni ovde nisu imuni na rodjacke veze i vezice , cinjenje usluga , mito i korupcija postoje ali samo na najvisem nivou vlasti a kad se to sazna za razliku od nas se ipak ide u zatvor , cak im je i bivsi premijer na robiji zbog namestanja nekih tendera a skoro su i nekog ministra uhapsili zbog toga . Elem , ovde je sve uredjeno jer vlada potpuni kapitalizam , sem skolstva , vojske i policije sve ostalo je privatno .Ne postoje drzavni penzioni fondovi , postoji drzavno zdravstveno osiguranje ali nisi u obavezi da ga placas . Jedino sto si drzavi duzan je da das 6 % od prihoda na kraju godine i to je to , sta ces ti sa svojim parama da radis nikoga vise ne znaima . S obzirom da su svesni da zavise iskljucivo od svog rada , rade ko crnci i postuju sva ona pravila otvorenog trzista koja moraju da se postuju ukoliko covek  hoce da opstane .Sa druge strane radnici nemaju gotovo nikakva prava , sa posla mozes da letis u bilo kom momentu . Ukoliko si bolestan i odsustvujes vise od 5 dana lepo ostanes bez posla i nadju ti zamenu odmah . Radno vreme je zvanicno 8 sati a realno ceo dan provedes na poslu. Mozes da uzmes slobodan dan ako si bolesetan ali te taj dan kosta izmedju 50 i 100 evra koji ti se odbijaju od plate . Kako im sudstvo funkcionise ne znam , nisam se previse intresovao ali znam da u sporovima sa strancima domaci uvek dobiju presudu u sviju korist. Nije zdravo ni kritikovati javno bilo sta ko si stranac pocevsi od politike do hrane u restoranu jer moze da se zaglavi zatvor i da se dobije noga u zadnjicu uz debelu novcanu kaznu . Ono sto funkcionise besprekorono je drzavna administracija , dobro su placeni ali za uzvrat jedino sto ne mozes da im radis je da ih jases , sve ostalo mozes i rade veoma brzo i efikasno . Ukratko , tajvan je kopija americkog sistema sa gomilom zakrpa tradicionalnog kineskog vidjenja sveta . Pitaj sta te konkretno zanima , ja ovako nabacah par stvari koje su mi prve pale na pamet .

[Justin Waters]

Доста си тога објаснио. У принципу важан фактор због чега им је економија добро је што имају мање корупције, а и кад се открије корупција ни политичари нису имуни на затвор. Све је подређено приватном власништву, и тржиште је отворено и либерализовано. То што добијеш ногу с посла након 5 дана боловања лоше је свакако. Јер у случају озбиљније болести, остаћеш због посла што је глупо. Јел не помаже ни љекарско увјерење да је болест била таква да ниси био способан обављати посао? 

 

Колика је куповна моћ у Тајвану са просјечном зарадом? Шта можеш са тајванском зарадом да урадиш на мјесечном, а шта на годишњем нивоу ако штедиш? 

[Justin Waters]

БАНГЛАДЕШ

 

Текст сам одвоијо по темама, тако ако се некоме не чита све може да скокне само на оно шта га интересује.

 

О географији - Бангладеш је држава на индијском потконтиненту. Лежи између Индије и Мјанмара. око 90% границе је са Индијом, и неких 10% са Мјанмаром, са јужне стране излази на Бенгалски залив. Има површину од око 145 000 км2, и запањујућих 150 милиона становника. Тиме представља једну од најгушће насељених земаља свијета. Главни град је Дака, која обухвата површину око 220 км2, што отприлике представља величину једног Београда у ширем смислу. У ужој Даки живи око 6,7 милиона, док метрополис броји око 15 милиона становника. Сваке године у граде се слије 500 000 људи, и тиме је Дака град са највећим прираштајем људи на свијету. За десет година град ће имати нових 20 милиона становника, и тиме ће постати насељенији и од мегалополиса Токио - Јокохама. Бангладеш је углавном топографски раван као тепсија, изузев малог дијела на граници са Мјанмаром гдје има планина. Дака се налази око 100 километара од обале Бенгалског залива, али просјечна надморска висина у граду је око 6м над морем. Бангладеш је због тог проглашен најрањивијом државом у погледу климатских промјена јер због евентуалног подизања нивоа мора у будућности, добар дио државе би могао бити потопљен.

 

О клими - Клима у Бангладешу је тропска, са сушним и влажним сезонама. У марту, априлу и мају је најтоплије, када температуре достижу и око 40 степени у просјеку, након чега долазе монсуни који трају до октобра, када се температура спусти до око 33 степена, и даље је вруће због високе влажности. Имају и зиму, која сада тренутно траје јануар и фебруар, ноћу се спусти температура до 12 степени, дању је око 22 степена. Они овдје немају инсталације гријања, јер зима траје око 2 мјесеца, па се не исплати правити инфраструктуру него истрпе та два мјесеца. Ја сам се ових дана увелико посмрзавао пар пута, јер сам навикао кући да када је напољу 13 степени да унутра буде топло. Неки људи су овјде навикли, па су стално боси у папучама и сандалама ноћи у дању, и врло оскудно обучени. Али сваке зиме поготово на сјеверу гдје је још за степен хладније, умире одређени број људи због мања адекватног простора гдје би боравили и згријали се, нити имају потребну одјећу која би их заштитила од хладноће.

 

О главном граду - Као што сам споменуо, Дака је један од најбрже растућих градова на свијету. Претјерана популација од града ствара такозвани скарсити (scarcity), у преводу град са ожиљком, а то подразумјева да број људи који живи унутар не може задовољити потребе за минималним животним стандардом, тако да је град у константном мањку енергетских ресурса, хране, питке воде, канализације итд...Дака је према многим статистикама најзагађенији град на свијету, и с правом може понијети ту титулу. На бројним мјестима по граду налазе се гомиле ђубрета, а улице су генерално прљаве, са руинираним путевима. Зеленила је много у граду, али нема дрвета чији лист није посмеђио од прљавштине која се диже од небројених возла и задржава на листовима палми и других биљака. Добра је ствар што је град пун зеленила, кокосове палме су на сваком кораку и разног другог дрвећа. У недостатку ресурса, рестрикције електричне енергије по граду су сталне, и сваки дан у недјељи је одређен за један дио града који остане без струје. Највећи проблем Даке је катастрофалан саобраћај. У граду постоји око милион аутомобила, и само две главне саобраћајнице које пресјецају град, тако да се сав саобраћај одвија овим двема правцима, и гужве су страшне. Око два сата је потребно да превалиш око 15 километара у једном правцу. Некад је и горе поготово ближе центру. Једном сам се возио сат времна, на релацији дугачкој око 500м. Вожња је хаотична, без неких нарочитих правила, много се пибиче да би се возилу које је близу тебе дало до знања да си ту, или да хоћеш да убрзаш да се пробијеш. Градом доминирају азијски аутомобили, претежно тојоте, корјеска возила и нека кинеска. Слабо је европских кола. Једна од разлога зашто Тојота има највећу маржу на свијету је управо ово, продају пуно кола у земљама трећег свијета. Такођер у одређеним дијеловима око центра, гужве по тротоарима су страшне, толико је много људи да не можеш праволинијски да се крећеш ни један метар. Град нема метро, нити трамваје, само аутобусе у врло лошем стању, Тако да је генерално тешко се кретати по граду. Није риједак призор да видиш људе натрпане на крововима аутобуса, јер је унутрашњост крцата другим путницима. Поред моторних возила, градом доминирају рикше на људски погон, такођер и троточкаши у локалу познати као CNG. Неких 400 000 рикши доминира градом, и може их се видјети на сваком кораку. Мени се допада вожња рикшама, и сигурнији је начин кретања поготово ако си странац, а уједно мало разгледаш око себе док се возиш.

 

Даље све што ћу написати односи се само на Даку.

 

О сигурности - Када сам спремао да идем у Даку, листајући информације по интернету, објашњења из разних амбасада и искустава туриста, покушавају објаснити све могуће варијанте, ради сигурности и опреза говори се о могућим пљачкама, посебно ако си странац, па пази на торбу, па не крећи се ноћу, па не ради ово па не ради оно. Ја сам у почетку био као кип, нисам носи никакву торбу, а новчанике и телефон држао у предњем џепу, и руку стално на џепу...међутим временом кад се ослободиш увидиш да су толике мјере опреза неосноване. Као и у сваком другом граду, касно ноћу те неко може опљачкати, или напасти, али усред бијела дана ништа се не дешава, и сад сам већ навикао да се крећем међу локалним становништвом, без бојазни да ће ме неко опљачкати.

 

О људима - Људи су генерално пријатни и учтиви. Имају лијепе манире поздрављања. Кад се рукујеш са неким Бенгалцем, он ће након руковања учинити благи наклон, и десну руку ставити на срце, чиме изражава знак поштовања према теби. Са женама се не рукујеш, такав је обичај у конзервативним срединама какав је Бангладеш, али оне жене које су либералне неће се устручавати да ти пруже руку. Људи су генерално лијени као и на нашим просторима. Кад су празници, спајају више дана како би празновали. Једна лошa особина овдје је што људе мораш јурити ако треба да ти учине неку услугу, одговоре на нека питања или дају неку информацију. То помало повлачи за собом и једну особину људи, а то је да су много немарни око неких послова које раде, можеш наићи на проблеме када требаш објаснити службенику нешто у банци, код мобилног оператера, у продавници итд...ми конкретно имамо проблема са нашим возачем који некад не дође на вријеме па га чекамо, не зна пут, па ми морамо да навигирамо преко телефона и слично.

 

О друштву - Бангладеш је конзервативна средина углавном, али такођер је присутна и либерализација свакодневног живота. Тако да су све укупно либералнији, него рецимо Иран, или неке блискоисточне земље. На улицама се могу видјети углавном људи обучени на локални начин, али може се видјети и младиће и дјевојке на западњачки начин, у џинсу, некој уској мајици, итд..Пословни људи су углавном обучени на западњачки начин у одјелима, кошљуама и кравати. Социјалне разлике су овдје јако велике. Постоје екстремно сиромашни слојеви који су бескућници, и просијаци, или живе у неким склепаним кућама, као код нас циганска насеља. Сљедећи су који нешто раде, педалају рикше, продају слатикише и воће на улици, или имају импровизоване ресотранчиће на улици гдје продају чајеве, разне топле оброке итд и једва спајају крај са крајем. Ова два слоја чине бар 60% популације. Сљедећи слој су растућа средња класа који имају стални посао и зарађују пристојно за локалне услове, и изнад њих су богаташи. Службени језик у Бангладешу је бенгали, а употребљава се и енглески у бизнису. Популација, генерално лоше говори енглески. Људи који су се школовали на западу много боље говоре, док локалци који су самоуки јако тешко говоре, са изузецима наравно. Тако да је мало тешкоћа споразумјети се кад хоћеш нешто да купиш, али све се да изуграти на крају. Нерадни дани су петак и субота. Радно вријеме је стандардно до 8 сати, али то све варира и важи за одређене институције, а има много црног тржишта и прековременог рада. Странаца има, али не можеш их вијдети тако лако на улици, зато што су већина пословни људи и нешто мало авантуриста има, па су заузети послом, и не врдају пуно около. 

 

О вјерском животу - Ислам је доминантна религија у Бангладешу и око 90% становништва је исламске вјероисповјести. Шеријат није доминантно право и примјењује се углавном локално, док је основно право грађанско. Неких 8% чине хиндуси, осталих два посто су будисти и хришћани. Православних цркава нема у Даки, има једна католичка и једна протестантска. Живот свим припадницима других вјероисповјести је загарантован, и овдје ни хиндуси ни будисти ни хришћани немају проблема са практиковањем своје вјере како у приватном тако и у јавном животу. За вријеме рамазана нико те неће одвесту у затвор ако пијеш воду на јавном мјесту, за разлику од блискоисточних земаља гдје ћеш завршити у ћорци па макар био и странац кога се не тиче то. Призори закрчених улица ради обављања молитве нема, као на блиском истоку, па чак и неким европских градовима. Генрално намази се не практикују толико јавно, и поред чињенице да су изразито исламска земља. 

 

О изласцима - Ноћни живот у Даки је јако сиромашан. Пошто су конзервативна средина, и уједно исламска, алкохол је забрањено продавати, и само одређени локали могу имати дозволу да точе, а то су обично хотели, у коме се највише одвија ноћних излазака, или клубови у којима се приступа као члан. Остали објекти у које се може изаћи на вечеру или пиће са друштвом су уобичајено разни ресторани, кафићи гдје има много фенси и сређених мјеста. Цијене пића по хотелима кад хоћеш на неке забаве да идеш астрономски су скупе. Иначе и без забава пиће у хотелу је јако скупо, мала конзера пива је око седам евра, а кад су забаве буде до 22 евра што је сулудо. Иначе због тешког соабраћаја, кретати се градом је тешко, тако да је и то један од разлога зашто има мало мјеста за излазити. Ако живиш на супротном дијелу град, и требаш доћи у центар, треба ти пар сати, што је исцрпљујуће.

 

О женама и мушкима - Бангладешанске жене су јако лијепе, бар за мој укус. Доминирају типови са црном косом, и ораховом бојом коже. Стандардна висина жена је око 150 цм до 157цм, јако су ниске растом, и има изузетка налетиш на коју 175цм. Стандардна висина мушких је око 157 - 162 цм. Сви су генерално ниски растом. Још су на снази проводаџијски бракови, а највише се дешава по руралним подручијим, док у Даки тога има, али све је више жена које не трпе притиске родитеља да се удају за онога кога они одреде, него могу саме да одаберу кога желе. На јавном мјесту ако имаш цуру или жену, мораш пазити како се понашаш, и имају неге максималне границе колико интиме смјеш показати. Нема љубљења, нема грлења, највише можеш да се држиш за руке, под руку и то је то. Занимљиво је да се може видјети мушких који ходјау руку за руку. То је ваљда неки знак доборг пријатељства, а никако интимне везе. Секс пре брака је табу, и уобичајени флертови као у Европи не пролазе. Нема играрија, скривања емоција...све је отворено, ако се покаже минималне заинтересованости одмах пролазиш. Међутим кад је придобијеш, то је онда застално мораш је женити

 

О храни - храна је у Бангладешу типично индијска. Свињетина се не једе, од меса доминира пилетина и телетина, и помало јагњетине, једе се рижа сваки дан и локални хљеб, и много поврћа се конзумира. Риба исто није ријетка, а основна особина бангладешанске хране је јака љутина. Љутина је огромна, и ја се нисам још успио навићи и вјероватно и нећу никад јер што је превише превише. Цијене прехрамбених производа су сличне као и код нас. Од пића, пије се флаширана вода, кока кола, спријат и севен ап. Фанте нема нигдје купити. Кафа је еспресо и инстант, чај је јако заступљен што је типично за регион, и пије се млијеко. Млијечни производи су слабо заступљени, има увозних ствари, али су много скупљи. Суветина, што је код нас специјалитет, код њих не постоји.

 

О економији и животном стандарду - просјечна зарада је око 200 долара мјесечно. Мало боље плаћени послови су до 400 долара,а лоше плаћени или неки минималац је око 80 -10 долара мјесечно. Економија Бангладеша је економије земље у транзицији. Из године у годину имају повећање БДП, али то је све ништавно с обзиром на велику популацију и јак утицај државе. Имај једну од највећих индустрија текстила и одјеће. Вјероватно код нас нема некога ко није на својим панталонама видио бар једном "Made in Bangladesh". Због велике популације, људски ресурс је јако значајан. Нажалост утицај државе на економију је потпун и то је највећа кочница ка бољем развоју. Гдје је утицај државе велик ту је и значајна корупција која разједа друштво у свим сегментима слично као код нас. Бирократија је огромна, и да би изгањао неки документ, ако ћеш регуларно то се отеже мјесецима, иначе ако хоћеш скраћено мораш подмитити службенике. Подмитљиви су сви, од политичара на првом мјесту, до службеника, полицајаца итд...Токови новца су стриктно назирани и јако је тешко кад једном унесеш новац у државу, послије га изнијети. Доста новца у земљу стиже са блискогистока, за узврат се тражи да се понашање друштва прилагоди блискоисточном начину живота, више под исламским утицајем, мање под западњачким. Нажалост овај проценат пара је јако значајн и економија је готово зависна од тих донација, и то ствара ефекат непредузимљивости, умјесто да буде обратно. Али срећом, то не пролази толико и Бангладеш и даље остаје прилично либералана земља за блискоисточањачки ниво. Државне регулације су честе. Неке су помало и логичне, попут високих царина и цијена регистрација за аутомобиле. Аутомобили су јако скупи. Имати тамо ауто прави је луксуз. Нормална цијена за некоа кола тамо је исто као код нас кад узимаш неког бољег БМВ или мерцедеса. А скупа цијена за кола, попут БМВ, или неког мерцедеса је као код нас кад узимаш масератија.Да нема ових високих намета, још би вишпе кола било на улицама и тада би настао прави колапс. Слично стање је и са цијенама земљишта. У неким дијеловима град земљшите кошта 5 пута више него на Менхетну. И опет да нема тако високих намета, град би имап још више некретнина и становника, и опет би настао колапс. И у цијелом граду, генерално парцеле су страховито скупе у односу на европски просјек.

 

О политици - Тренутно владајућа партија је нешто слично као СНС. Опозиција је нешто слично као ДС, а постоје и локални букачи и патриЈоте који се залажу за увођење шеријата, као код нас двери, али њихов утицај је миноран и у углавном се шлепају уз опозициону партију и тако опстају на сцени без правог политичког утицаја. У зимско доба, чести су политички протести јер је клима мало повољнија, и има један обичај типичан за јужну азију, када због незадовољства стањем у земљи и актуелном политичком ситуацијом, опозиција позива такозване "Харатале" то су дани када се масовно протестује по улицама, и тад је мало опасно се кретати и возити, и тад углавном сви остају код куће. Послије тих хартала, уношења немира, уништавања имовиње, парализације цијеле државе од чега нико нема користи, не буде ништа и ништа се не промјени на боље у политици. Дакле слично као код нас што демонстрације не доносе никакве промјене, јер коријен болести се налази у самом народу. Војска је доминантан политички фактор, и много пара се беспотребно троши на војску, јер Бангладеш релано нема потребе за толиком војском, кад су у окружењу све земље које су војно јаче. Постоје читава насеља за пензионисање официре који живе на терет дражве. 

 

                                                                  *                                  *                                *

 

Тако ово је само површно, док мало савладам језик и више уђем у комуникацију са људима, још више ћу стећи слику какво је друштво и све остало. 

 

 

 

 

 

  

     

[zuti car]

Доста си тога објаснио. У принципу важан фактор због чега им је економија добро је што имају мање корупције, а и кад се открије корупција ни политичари нису имуни на затвор. Све је подређено приватном власништву, и тржиште је отворено и либерализовано. То што добијеш ногу с посла након 5 дана боловања лоше је свакако. Јер у случају озбиљније болести, остаћеш због посла што је глупо. Јел не помаже ни љекарско увјерење да је болест била таква да ниси био способан обављати посао? 

 

Колика је куповна моћ у Тајвану са просјечном зарадом? Шта можеш са тајванском зарадом да урадиш на мјесечном, а шта на годишњем нивоу ако штедиш? 

Lekarsko uverenje ti jedino sluzi da podignes premiju od privatnog zdravstvenog osugaranja ako si ga uplatio , sto se posla tice , poslodavca jednostavno ne zanima tvoje zdravstveno stanje ili mozes da radis ili gubis posao. Sto se kupovne moci tice stvari stoje ovako , prosecna plata sluzbenika , radnika kako hoces je oko 500 evra , naravno zarade su vece u Tajpeju dok su na jugu ostrva znatno manje ali to je neki prosek. Cene su gotovo identicne cenama kod nas kad je u pitanju bela tehnika , sanitarije , namestaj ...gotovo sve i gotovo u paru isto .Hrana je dosta skuplja , meso posebno . U principu ako zivis sam ne mozes da ustedis nista , ako si u braku i imas malo vecu platu od prosecne i svoj stan onda moze skoro cela jedna plata da se ostavi na stranu , naravno ako imas decu troskovi rastu ...

[obi-wan]

@Justinijan

 

Pa otkud ti cak tamo?

 

@Zuti car, Wu

 

Dajte malo vise slika, ako moze...

 

@Zvonko

 

Prva stvar koju bih video u Kaliforniji je Star Wars deo Diznilenda... gringrin

[feeble]

@Justinijan

 

Pa otkud ti cak tamo?

 

И мене занима, да ли остајеш за стално или је привремено због посла?

[Justin Waters]

@Justinijan

 

Pa otkud ti cak tamo?

 

Таква ми струка, посла има највише по земљама трећег свијета

 

И мене занима, да ли остајеш за стално или је привремено због посла?

 

Привремено. Бангладеш није за пожељети стално живјети

[Justin Waters]

Lekarsko uverenje ti jedino sluzi da podignes premiju od privatnog zdravstvenog osugaranja ako si ga uplatio , sto se posla tice , poslodavca jednostavno ne zanima tvoje zdravstveno stanje ili mozes da radis ili gubis posao. Sto se kupovne moci tice stvari stoje ovako , prosecna plata sluzbenika , radnika kako hoces je oko 500 evra , naravno zarade su vece u Tajpeju dok su na jugu ostrva znatno manje ali to je neki prosek. Cene su gotovo identicne cenama kod nas kad je u pitanju bela tehnika , sanitarije , namestaj ...gotovo sve i gotovo u paru isto .Hrana je dosta skuplja , meso posebno . U principu ako zivis sam ne mozes da ustedis nista , ako si u braku i imas malo vecu platu od prosecne i svoj stan onda moze skoro cela jedna plata da se ostavi na stranu , naravno ako imas decu troskovi rastu ...

 

500 евра, то је баш мало за њихов стандард. Колико онда просјечно зарађују виско-квалификована лица?

 

Кад су послодавци тако ригорозни, ако се разболиш и одсуствујеш више од 5 дана, летиш с посла, какво је стање на тржишту рада, како се проналази посао онда? Лако, како гдје зависи, или тешко? 

[Срђан Шијакињић]

Момци, ако не дај Боже некад пропаднете у томе чиме се бавите, можете комотно да се бавите неким туристичким новинарством.  :0104cheesy:

[zuti car]

500 евра, то је баш мало за њихов стандард. Колико онда просјечно зарађују виско-квалификована лица?

 

Кад су послодавци тако ригорозни, ако се разболиш и одсуствујеш више од 5 дана, летиш с посла, какво је стање на тржишту рада, како се проналази посао онда? Лако, како гдје зависи, или тешко? 

 

Visoko kvalifikovani radnici imau plate i do 2000 evra ..mada znam pojedine slucajeve koji zaradjuju i 12 000 evra mesecno ali to su berzanski spekulanti i top menadzeri u velikim firmama , opste je tendencija da visokokcvalifikovani radnici idu u Kinu da rade i za dva puta vece plate  ,Posao se sve teze nalazi jer i ovde drma kriza( ne kao u Srbiji naravno) , plate se nisu menjale gotovo 20 godina a cene lagano idu gore , U principu 500 evra je sasvim dovoljno da se pristojno zivi ali ne moze da se ustedi nista.

[Иван Дабижљевић]

На предлог имењака Ивана (Илића) извештај из дежеле. Кратко: На западу ништа ново.  

[Justin Waters]

Ево једно искуство, није Бог зна шта, једнодневно, али имао сам један неспретан случај приликом уласка па да то подијелим, нарочито са колегама либералима

 

Nebrojeno puta sam pomislio o Singapuru, kao o najviše moguće uređenoj državi gdje su beteri i kreteni u domenu rada u sistemu svedeni na minimum ako ne i potpuno ukinuti. Baš sam se sa dobrim raspoloženjem približavao jednom od takozvana "četiri azijska tigra", kad mi je zaokupilo pažnju pozivanje stujardesa da provjeri svako treba li mu neki obrazac koji mora ispuniti prilikom ulaska u Singapur...Zapitah se pa čemu do vraga sad, takve stvari traže države poput Bangladeša gdje je uticaj vlade izuzetno jak na život ljudi i sistem. Pomislio sam da je to ako neka posbena dobra unosiš, pojma nemam tako nešto...Kod provjere pasoša sam se ipak uvjerio da nije o tome i da jednostavno vlada Singapura traži da ispuniš prijavni obrazac kad si ušao u zemlju gdje se vraćaš, ili ako si u tranzitu koja je sljedeća zemlja na listi i sve tako....Ok to me je baš iznenadilo, i neočekivano od druge najslobodnije ekonomije svijeta. No šou je tek počeo sa provjerom pasoša. Imigracioni službenik nije dobro ni pregledao moj pasoš, ranije pečate, vizu, i sve ostalo i da stvori šemu kako sam ranije radio, vidio bi pečate iz Malezije jasni kao dan, i onda bi lako zaključio zašto sam došao. No njemu je pažnju zaokupilo to što je u prijavnom listu pisalo jedan dan ostajem, dolazim iz Dake, vraćam se u Daku...i onda je počeo praviti scenu. Singapur nije tobož da dođeš na jedan dan bla bla...Ja mu pokazujem rezervaciju, da se vraćam istog dana, da sam došao u turističku posjetu, i kažem ja sam mislio da ste vi slobodna zemlja. Sigurnost je važnija od slobode kaže on, kao sad su me nanjušili da sam neki sumnjiv, i ode on do kancelarije i neki starkelja pred penziju tek poče svoj šou izvoditi. Zašto si došao, zašto ovo, zašto ono...ja mu kažem zašto vi sad pravite problem, bio sam u Maleziji pre dva mjeseca i niko mi ništa nije rekao, i zbog tog i tog razloga sam morao doći, i onda će on ni pet ni šest, zašto nisi išao u okolne zemlje, Indiju, Nepal...kažem mu zbog vize, za Singapur mi ne treba viza, a za Indiju i Nepal treba, i šta ja ilegalno radim sada, sve je uredno i pasoš, i moje pravo da dođem na jedan dan, nikakav zakon to ne sprečava. I tako kad je završio svoje kretensko izlaganje, udari mi neki pečat koji se jedva vidi, i onda je morao ponoviti jeri nije potrefio na isto mjesto, tako je pečat uduplan i pola nevidljiv. Ubjedljivo najlošiji pečat koji sam dobio u pasoš. Na neki način se tu pokazalo koliko su se ispalili, jer nešto izigravaju šerlok holmse, kao imaju njuh, a samo su me izmuštrali bezveze, stavili loš pečat, i oni se brinu za sigurnost i njuše gdje će se pojaviti opasnost, a pečati gori od zadružnog, hehehe. Baš me je to malo iznenadilo u početku i izbilo, i pokvarilo početni utisak, a Singapur je stvarno skocan do bola. Aerodrom je perverzija. Nisam bio na Hitrou, Frankfurtu, Atlanti ali ovaj singapurski je tako skocan, da sam se u njemu osjećao ljepše nego kod kuće, a povrh svega je ogroman. Metro im je fantastičan i prva liga. Sve su stanice ograđene plastičnim barijerama između šina i pristupnog prostora, tako da ne možeš izginuti, ako te neki ludak hoće gurnuti. Hortikultura je vrhunska, razdjelne trake na ulicama su kultivisane sa drvećem, palmama, žbunjem, raznim drugim biljakama, i čitav grad liči na jednu botaničku baštu. Toplo je bilo 30 stepeni, Ekvator je par desetina kilometara od grada. Nema ni sunca ni mjeseca....jutro i dobar dio dana su mračni jer je oblačno. Kao u Englskoj, često oblačno, često kiša, ali toplo i vlažno 365 dana u godini. Onako bacivši pogled od aerodroma do centra koliko se može skenirati, urbanistički izgled je prilično homogen. Ne izdvajaju se sad neka napucana naselja, i neka poludivlja, sve je manje više slično i sređeno. Vidi se da imaju para. Svako peto šesto vozilo je neki leksus, bmw, jaguar, hjundai, tojota ili mercedes. Nijednog jedinog prosijaka nema na ulici. Ne vjerujem da uopšte ima siromašnih, možda, ne znam, ali kad vidiš ljude izbliza, u metrou, na trgu, po šoping molovima, svi izgledaju po pojavi i odjelu koje nose, držanju, bar srednja klasa ili više. Stvarno su moćni i skockali su to svoje ostrvo koliko je moguće maksimalno dobro. Atrakcija ima na svakom koraku, i ne možeš za par sati išta da vidiš, Treba ti dana i dana samo za osnovne stvari. Opet sam se vrtio oko par kvartova i otpale mi noge, a sve počinje da radi, tipično za ovaj region od 10 ili 11 ujutro. Cijene su kako za šta. Pića po lokalma su poskupa, malo bolje uređeni molovi, odjeća išto tako treba izdvojiti para, ali imai jeftinijih autleta, tako svako odabere šta hoće. Na kraju dana me je stiglo još jedno razočarenje. Po tekstovima sa interneta, i to ne forumima nego i časopisa i kredibilnih komentatora, u Singapuru otvoriš ofšor račun za 10 minuta, samo prikažeš pasoš i ostaviš depozit i to je to, počev i sa lokalnim bankama. Vraga...u dve lokalne banke koje su preporučene na internetu, nema Boga da ti daju, ako nisi rezident ili državljanin, kažu probaj sa stranim...mah u strane nisam ni stigao da promolim nos. Čudno, kako se informacije pokažu kao dezinformacije. U svakom slučaju Singapur je atraktivan, svaki kvadratni metar ostrva je napucan i sređen i ne možeš po tome da se ne osjećaš prijatno. Kako je živjeti, vjerovatno zbog onakvih kretena iz imigracionog, ima rasizma i nacionalizma, ali mislim da razlika sa balkanom je u tome što to nije prepreka da tamo funkcioniše ekonomija, i iz toga ne buja korupcija. Ako si stranac samo radiš svoj posao ili biznis, i to je to, nailaziš na sporadična potcjenjvanja domaćih kako si niže biće, ali ideš svojim putem oguglaš na to i živiš dalje. Sve u svemu sjajna destinacija, i valja se opet vratiti tamo.

 

Измењено Фебруар 20, 2013 од Дејан Бићанић