Свакодневни живот у разним земљама света - искуства форумаша

[Grizzly Adams]

пре 4 часа, Таша рече

@Grizzly Adams mogao bi da otvoris posebnu temu o zivotu u Americi, o nekim prakticnim stvarima npr. nostrifikacija evropskih diploma, vozackih dozvola, kako se iznajmljuju stanovi, vrse upisi u skolu, trazi posao ... stvari koje mogu da pomognu onom do dolazi u USA. Da ne spamujemo ovu temu. Moze?

ОК, почећу овде па ако се буде "примило" онда ћемо да одвојимо у нову тему.

1. Нострификација диплома

Не знам како је у академскким круговима (@Juanito?), што се пословних тиче - не треба никаква посебна процедура. Постоје фирме којима пошаљеш диплому и они ти пошаљу назад чему је то "еквивалентно" по америчком стандарду. Обично је наш стандардни факултет њихово "Bachelor of Science", осим медицине и можда још неких области где су веома строги и не признају скоро ништа. Ево може овде да се пошаље: http://www.foreigntranscripts.com/ мислим да кошта стотинак долара или тако нешто.

Овде напомена - то ти треба само за имиграцију, њихове фирме уопште не траже да покажеш диплому или доказујеш било шта одатле. Могу да те питају само за референцу, тј. контакт једног или два претходна послодавца, па их позову и питају какав си био радник. Дипломе их не интересују превише.

2. Возачка дозвола

Ништа лакше. Кад дођеш, можеш да возиш неко време (мислим пар месеци беше) са нашом дозволом, уз ону "интернационалну" и пасош (обавезно мораш да имаш и пасош са собом). Кад се решиш да полажеш возачки, то је код њих много просто и брзо. Мислим да се неке европске дозволе признају код њих и само је "замениш" за њихову у DMV (Department of Motor Vehicles). Ако не, онда опет одеш у DMV - мора да довезеш свој ауто, немају тамо неке специјалне. Полажеш са својим колима или ако немаш од пријатеља или сл. Дају ти тест на компјутеру који траје 15-так минута, затим ти ту на лицу места провере вид уз помоћ неке справе у коју погледаш и прочиташ слова, онда провозаш ауто око зграде 15-так минута највише и то је то. Не излази се на ауто пут нити негде далеко. Ту те на лицу места усликају, сачекаш још пет минута и дају ти дозволу.

Свака њихова држава има своју возачку дозволу, не постоји "америчка". Значи, ако си дошао у Калифорнију, добијеш "калифорнијску дозволу". Ако се онда преселиш у Тексас, мораш тамо да замениш за "тексашку дозволу". Не треба да полажеш поново, наравно. Само ти дају другу картицу.

3. Изнајмљивање стана

Најбоље је наћи неки "managed" комплекс који нека фирма поседује и одржава. То је најбезбедније и најсигурније, јер нема лажи, нема преваре. Они су за све одговорни, одржавају двориште, фасаде, чак и унутрашњост стана. Ако ти се поквари веш машина, фрижидер, шпорет, само позовеш њиховог мајстора, који обично ради сваки дан пуно радно време - он дође и поправи, ако треба замени. То је све урачунато у цену, не плаћаш ништа додатно. Станови су опремљени комплетно што се тога тиче - цела кухиња (фрижидер, шпорет, микроталасна, машина за прање судова, све), веш и машина за сушење и сл. У неким јефтинијим варијантама машине за веш су заједничке у посебној просторији, а не у сваком стану посебно. Твоје је да донесеш намештај - сто, столице, кревете, фотеље итд. Ако оћеш. Ормари ти не требају јер они имају оне њихове "уграђене".

Такви комплекси обично имају "офис" у којем раде по правилу згодне женске (а и типови) и увек можеш да их питаш било шта, преузимају пакете кад ниси кући па те лепо позову да ти јаве "господине, имате пакет" и сл. Осим тога, имају "пословни простор" са интернетом, рачунарима, принтером и сл. ако ти затреба, обично луксузно уређен "клабхаус" са лепим намештајем, ТВ-ом, кухињом итд. где можеш да дође кад оћеш, а можеш и да организујеш рођендан за децу или неко друштво. Па онда иде у пакету теретана, базен, понегде имају и тениске терене и сл. То често нису "стамбене зграде" већ оне лепе кућице поређане по целом кварту.

Може стан да се изнајми и појединачно од некога, ал` после овог изнад - што би то радио...

 

Наставак у следећем броју...

[Juanito]

пре 12 минута, Grizzly Adams рече

Не знам како је у академскким круговима (@Juanito?

Осим за права, медицину и још пар сличних ствари за које су неопходне посебне лиценце (практично мора поново да се заврши факултет од почетка и да се плате хиљаде долара), нема никакве посебне процедуре, колико се сећам. Заборавио сам тачно, али све ти кажу када се уписујеш. Отприлике, само треба да пошаљеш дипломе које је превео судски тумач и то је то (можда са апостилом).

Највише дрндања око признавања страних диплома има у Србији, озбиљније државе су то одавно превазишле. 

[Juanito]

пре 22 минута, Grizzly Adams рече

Ако не, онда опет одеш у DMV - мора да довезеш свој ауто, немају тамо неке специјалне.

Мораш да довезеш свој ауто да би полагао возачки испит. Bootstrapping. 

[Justin Waters]

пре 1 сат, Juanito рече

Познаник са фејса који живи у Немачкој, управо окачио на фејс:

И шта сад ту има да се разумева и да се сагледава из других углова? То бре нису државе, то су секте. 

Brate kako bi trolao ovakvo drustvo, uzivao bi namjerno radeci sve kontra ukoliko je po propisima, ali nije po njihovim konkretnim politickim formama. 

[Juanito]

@Таша

Имам другара Швабу из тог дела где ви живите. И потпуно је друга прича од ових осталих. Има емоције, не стиди се да их покаже, дружељубив...

Сувише ми је мали узорак да бих нешто генерално закључио, али та швапска варијаната оплемењана италијанским примесама не делује толико лоше. 

[Таша]

On 12/5/2017 at 19:46, Juanito рече

@Таша

Имам другара Швабу из тог дела где ви живите. И потпуно је друга прича од ових осталих. Има емоције, не стиди се да их покаже, дружељубив...

Сувише ми је мали узорак да бих нешто генерално закључио, али та швапска варијаната оплемењана италијанским примесама не делује толико лоше. 

Ako je taj "Svabo" u stvari Tirolac u pravu si. Drugaciji su, druzeljubivi i srdacni, osecajni. Dosta su pomesani, uglavnom su mame Tirolke a tate Italijani  (mada ne znam zasto) pa su tu hladnu crtu u karakteru ublazili italijanskim temperamentom. A i planinci su, gostaci, pa ih i to negde opredeljuje. 

Meni se vise dopadaju nego Italijani. 

[Dijasporka]

On 12.5.2017. at 19:46, Juanito рече

@Таша

Имам другара Швабу из тог дела где ви живите. И потпуно је друга прича од ових осталих. Има емоције, не стиди се да их покаже, дружељубив...

Сувише ми је мали узорак да бих нешто генерално закључио, али та швапска варијаната оплемењана италијанским примесама не делује толико лоше. 

Zato je ovaj nas italijanski kanton u Svici najbolje mesto za zivot kad cujem da se zale sto se ovde manje zaradjuje nego u nemackom delu, tacno znam da nikad nisu probali tamo da zive...dzabe ti sve pare kad nema zivota...a ni ovde nismo siromasi, naprotiv, toliko ljudi ni nece da radi zato sto ih svakako kanton izdrzava i to i vise nego pristojno...

[Juanito]

пре 16 минута, Dijasporka рече

toliko ljudi ni nece da radi zato sto ih svakako kanton izdrzava i to i vise nego pristojno...

Ово је страшно... а и тужно. 

[Grizzly Adams]

On 5/12/2017 at 8:56, Таша рече

@Grizzly Adams mogao bi da otvoris posebnu temu o zivotu u Americi, o nekim prakticnim stvarima npr. nostrifikacija evropskih diploma, vozackih dozvola, kako se iznajmljuju stanovi, vrse upisi u skolu, trazi posao ... stvari koje mogu da pomognu onom do dolazi u USA. Da ne spamujemo ovu temu. Moze?

4. Упис у школу

Што се државних школа тиче оне су у САД доста проблематичне, толико да породице када бирају где ће да живе један од главних критеријума је "каква је школа". То је зато што свака школа има своју "територију" па деца која ту живе обавезно иду у одговарајућу школу. Чини ми се да су скоро нешто ту хтели да мењају, ал док они промене... Упис је веома једноставан, само одеш тамо попуниш основне податке и то је то. Нема неких великих перипетија, ако дете не зна језик добро они имају неке посебне разреде за то. Мени лично се те њихове државне школе уопште не свиђају, превише су круте итд. Ако хоћеш да ти деца што пре испеглају нагласак и постану "стандардни американци" то је прави пут.

Постоје и приватне школе, ко може да плати, које могу да буду веома добре, а има их пуно и веома су различите. Почев од католичких које су доста "традиционално" уређене (али добре), па до потпуно нетрадицоналних попут Монтесори и сл. Трећа опција је кућно школовање које је код њих доста раширено и исто није никакав проблем. Закон се разликује од државе до државе, обично је довољно да пријавиш на почетку сваке године колико деце школујеш код куће и који су разред (може и преко интернета). Негде траже да на крају године ураде "званичне" тестове, негде не траже ништа. Зависи где живиш, али то се лако пронађе, има све на интернету.

5. Тражење посла

Прво, напомена - моје искуство је овде ограничено углавном на ово чиме се бавим, о другим областима не знам пуно.

Сад све то углавном иде преко интернета (нпр. https://www.monster.com/), има пуно сајтова који се тиме баве. За ову hi-tech екипу из IT која је доста тражена постоје и посебне фирме "head hunters" ("ловци на главе") којима је посао само да проналазе "таленте" и убеде их да се запосле код њихових клијената. Ту дословно посао можеш да нађеш за недељу дана. Прво успоставиш контант мејлом или слично, онда те позову телефоном да мало попричају, затим да дођеш на разговор у фирму и онда те обавесте кад да дођеш на посао. Интервју је углавном да те процене као личност и дају обично нека стручна питања/тест. Обично радиш неки "пробни период" од месец дана или слично пре него што те званично прихвате као "члана екипе". Ако имаш искуство и референце, више ће фирма покушавати да те убеди да радиш за њих него те "тестирати", јер знају да имаш избора колико хоћеш. Ту онда можеш да тражиш додатне услове, паре и шта већ оћеш. Био сам са обе стране тог процеса и видео како функционишу ствари - кад се појави неки како их зову "rock star" стручњак, они би продали д... само да га задрже. Ту је већи проблем што људи себе подцењују, него обрнуто.

Што се ових "обичнијих" послова тиче, то не знам баш како иде... Видим по граду често оне натписе "Help wanted" (потребна помоћ), вероватно је довољно да се прошеташ, видиш шта има, уђеш и питаш. Вероватно може и преко интернета да се тражи.

Е сад, ако не радиш у некој области где су јаки синдикати (просвета, ауто-индустрија и сл) онда "сигурност посла" зависи од тога како фирми иде. Отказ можеш да даш кад год оћеш, обично очекују да их обавестиш бар 2-3 седмице унапред да би могли да нађу замену. Исто тако, ако видиш да фирма не послује добро, можеш да очекујеш да те шеф позове и саопшти да си отпуштен. Зато се не треба претерано опуштати и везивати за фирму, што је нажалост велика људска слабост. Најбоље је да стално "тражиш посао", стално се распитујеш шта има ново, где има бољих могућности.

Зависи наравно и од тога како радиш, они ленствовање и фушарење апсолутно не толеришу. У том случају летиш одма.

[Juanito]

@Grizzly Adams @Paradoksologija

Ово се зове townhouse. 

[Филозоф]

пре 31 минута, Grizzly Adams рече

4. Упис у школу

Што се државних школа тиче оне су у САД доста проблематичне, толико да породице када бирају где ће да живе један од главних критеријума је "каква је школа". То је зато што свака школа има своју "територију" па деца која ту живе обавезно иду у одговарајућу школу. Чини ми се да су скоро нешто ту хтели да мењају, ал док они промене... Упис је веома једноставан, само одеш тамо попуниш основне податке и то је то. Нема неких великих перипетија, ако дете не зна језик добро они имају неке посебне разреде за то. Мени лично се те њихове државне школе уопште не свиђају, превише су круте итд. Ако хоћеш да ти деца што пре испеглају нагласак и постану "стандардни американци" то је прави пут.

Постоје и приватне школе, ко може да плати, које могу да буду веома добре, а има их пуно и веома су различите. Почев од католичких које су доста "традиционално" уређене (али добре), па до потпуно нетрадицоналних попут Монтесори и сл. Трећа опција је кућно школовање које је код њих доста раширено и исто није никакав проблем. Закон се разликује од државе до државе, обично је довољно да пријавиш на почетку сваке године колико деце школујеш код куће и који су разред (може и преко интернета). Негде траже да на крају године ураде "званичне" тестове, негде не траже ништа. Зависи где живиш, али то се лако пронађе, има све на интернету.

Drzavne skole su im generalno tezak krs, naravno u boljim krajevima su i one bolje ali i dalje nedovoljne. Privatnih ima raznih, ali su generalno boljeg kvaliteta. Suprotno u odnosu na Srbiju. Isto vazi i za univerzitete

Kucno skolovanje je uglavnom rezervisano za raznorazne sektase poput MIroljuba i dosta je popularno medju Libertarijancima i generalno toj struji. Sta znam meni je to uvek bilo odbojno mada u danasnje vreme verujem da ima raznih prednosti

 

пре 33 минута, Grizzly Adams рече

5. Тражење посла

Sto se posla tice sve zavisi cime se bavis ono sto je zajednicko svim zanimanjima je da nema fuserisanja (dakle nema pijani majstor da vam dva meseca menja plocice u kupatilu) i veca razdvojenost poslovnog i privatnog zivota. Kao i sve ostalo ima brojne prednosti, ali nekako takav manje prisan odnos je generalno juznjacima neobican. 

 

 

[Grizzly Adams]

пре 10 минута, Филозоф рече

Kucno skolovanje je uglavnom rezervisano za raznorazne sektase poput MIroljuba i dosta je popularno medju Libertarijancima i generalno toj struji. Sta znam meni je to uvek bilo odbojno mada u danasnje vreme verujem da ima raznih prednosti

То је опште раширено погрешно мишљење. Није резервисано само за верске фанатике, има много људи веома различитих уверења који се одлучују за школовање код куће. Знам неколико таквих фамилија, сасвим нормални људи. То је код њих одавно ушло у "мејнстрим".

[Paradoksologija]

пре 3 часа, Juanito рече

@Grizzly Adams @Paradoksologija

Ово се зове townhouse. 

Врло сам авантуристички настројена цео живот, волим и верање и висине и разне рингишпиле и све мигуће лунапарковске вожње.

На врху оних холандских степеница у једној кући ми се озбиљно завртело у глави. 

Мало ми фалило да кренем да се спуштам уназад, алпинистички.

[Juanito]

пре 3 минута, Paradoksologija рече

Врло сам авантуристички настројена цео живот, волим и верање и висине и разне рингишпиле и све мигуће лунапарковске вожње.

На врху оних холандских степеница у једној кући ми се озбиљно завртело у глави. 

Мало ми фалило да кренем да се спуштам уназад, алпинистички.

Ал зна шта мени не иде у вугла? Ајде, те степенице имају неко историјско оправдање. Али зашто су, за име света, у најновију велику модерну зграду на универзитету, завршену прошле године, ставили стрме степенице?!

[Paradoksologija]

Управо сада, Juanito рече

Ал зна пта мени не иде у вугла. Ајде, те степенице имајо неко историјско оправдање. Али зашто су, за име света, у најновију велику модерну зграду на универзитету, завршену прошле године, ставили стрме степенице?!

Навикли. Сад кад би им ставио нормалне степенице, сви би се спотицали и падали.

Што ме подсећа на ову параболу:

Цитат

Once upon a time, a mother was teaching her daughter the family recipe for making a whole baked ham. It was the very best ham anybody had ever had so they always followed that recipe carefully.

They prepared the marinade, scored the skin, put in the cloves, and then came a step the daughter didn't understand.

"Why do we cut off the ends of the ham?" she said. "Doesn't that make it dry out?"

"You know, I don't know," said the mother. "That's just the way grandma taught me. We should call grandma and ask."

So they called grandma and asked, "why do we cut off the ends of the ham? Is it to let the marinade in, or what?"

"No," said Grandma. "To be honest, I cut the ends off because that's how my mother taught me. I added the marinade step later, because I was worried about the ham drying out. Let's call great grandma and ask her."

So they called the assisted living facility where great grandma was living, and the old woman listenеd to their questions, and then said.

"Oh, for crying out loud! I only cut off the ends because I didn't have a pan big enough for a whole ham!"