Монахиња Стефанида прешла у егзил "епархију"

[Лазар Нешић]

А ко дође стока у овом случају?

Па мислим ... то је рекао Томас Ман за време Другог светског рата.

Говорио је о нацистима.

Е, сад,не знам ја ...

[Лазар Нешић]

"Зато што је то једини језик који та стока разуме" - рече крмак.

лол

[Sophrosyne]

Ne vjerujem šta čitam.

Čekaj,monahinja Stefanida (Babić)?

[Макрина]

Да,она.

Знате шта,није она глупа жена,отићи ће тамо и суочиће се са гомилом мржње и свега и свачега и побећи ће одатле.Верујем да ће ипак њен интелект да победи неку фантазију коју има.

[Evgenik]

Мирјана,

овај проблем није настао тако што су српска Патријаршија и Сабор били "груби у опхођењу", него напротив,

што су многи годинама злоупотребљавали бесконачну љубав и трпљење св.Павла патријарха Српског,

као и Светог Архијерејског Сабора.

Никаквог раскола нема, већ на једној страни СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ САБОР СПРСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ,

а на другој страни групица људи која мисли да све на планети најбоље зна, предвођена истим таквим рашчињеним односно бившим епископом.

Само релативизовање одлука САССПЦ и преиспитивање да ли је један рашчињени у праву у односу на комплетну Цркву

је већ озбиљан духовни проблем. То је као и МПЦ И ЦПЦ - парацрква односно парасинагога која видјела црквености није.

СПЦ је у јединству са СВИМ православним Црквама које потврђују одлуке њене Патријаршије и њеног светог Сабора,

а артемити су у јединству само са собом и са монахом од кога праве свог папу и то су црквене чињенице

које је потврдио и ВЕЛИКИ ЦРКВЕНИ СУД СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, а не нека баба са интернета.

[draganzzz]

Ruku na srce, nije Artemije jedini i najveci problem u SPC a ispalo je da jeste.

Ja sam licno mislio da je rasciscavanje tzv. kukolja u SPC krenulo od Artemija,

medjutim tu je i stalo i sad je navodno sve OK.

[Sophrosyne]

Да,она.

Знате шта,није она глупа жена,отићи ће тамо и суочиће се са гомилом мржње и свега и свачега и побећи ће одатле.Верујем да ће ипак њен интелект да победи неку фантазију коју има.

Ovo je pravi šok za mene,jer sam istu monahinju stefanidu dosta puta sreo na prevlaci i na nekim bdenjima.Ona je izuzetna monahinja,velika podvižnica sa zanimljivim rasuđivanjem.Otvarala je duhovne večeri na prevlaci i često je u tim svojim kratkim obraćanjima znala dosta toga lijepog da kaže,čitao sam i dosta njenih tekstova koji su izlazili na svetigori.Mada,često je znala da forsira priču o Kosovu i u nekim djelovima za moj ukus to bilo i pretjerano.Mada to ne umanjuje njen izuzetan duh i utisak koji je ostavlja na rekao bih sve one koji se sa njom susreću.

Pored njenog čini mi se dobrog obrazovanja,imajući u vidu sa kakvim temema se bavi i u kave dijaloge ulazi,mislim da joj je to sada zasmetalo jer je otišla predaleko uzimajući da razmatra ono što je sabor dostojnih Episkopa već razmotrio.NIsam do sada znao ni da je uzimala učešće u interent forumima...ne znam šta je na ovoj neoranoj poljani sve pročitala i kakav je utisak stekla ali očigledno nešto nije u redu. Neobično je da i pored takvih duhovnika kakvih ima na prevlaci,otac Benedikt i koji su često tamo,o.Luka,o.Nikodim,o.Rafailo i pored jednog Episkopa Amfilohija ,hristonosna Stefanida sklopi ovako potpuno suludo pismo.

[Ратко :(]

Да, неко рече да је највећи проблем Цркве необразованост лаоса о најосновнијим садржајима вере, и био је у праву.

Ти си савршен пример тог еклисиолошког дефекта. Наравно, не кажем да си ти крива за то, напротив.

(ево, сад ће се ускоро и чувени витез Ратко С. јавити опет да те брани

Па сад, кад си ме већ најавио, да не будем некултуран да не одговорим.

У једној другој теми си говорио о мушкарцима који се плаше жена. Отприлике тако. Посматрајући твоје опхођење са госпођицом Тавитом питам се, дакле, питам се, да ли и тебе таква мука притиска, јер овакво опхођење мушкарца према жени не могу другачије да разумем до пројаву тако неког, без увреде, али комплекса.

[Макрина]

Ovo je pravi šok za mene,jer sam istu monahinju stefanidu dosta puta sreo na prevlaci i na nekim bdenjima.Ona je izuzetna monahinja,velika podvižnica sa zanimljivim rasuđivanjem.Otvarala je duhovne večeri na prevlaci i često je u tim svojim kratkim obraćanjima znala dosta toga lijepog da kaže,čitao sam i dosta njenih tekstova koji su izlazili na svetigori.Mada,često je znala da forsira priču o Kosovu i u nekim djelovima za moj ukus to bilo i pretjerano.Mada to ne umanjuje njen izuzetan duh i utisak koji je ostavlja na rekao bih sve one koji se sa njom susreću.

Pored njenog čini mi se dobrog obrazovanja,imajući u vidu sa kakvim temema se bavi i u kave dijaloge ulazi,mislim da joj je to sada zasmetalo jer je otišla predaleko uzimajući da razmatra ono što je sabor dostojnih Episkopa već razmotrio.NIsam do sada znao ni da je uzimala učešće u interent forumima...ne znam šta je na ovoj neoranoj poljani sve pročitala i kakav je utisak stekla ali očigledno nešto nije u redu. Neobično je da i pored takvih duhovnika kakvih ima na prevlaci,otac Benedikt i koji su često tamo,o.Luka,o.Nikodim,o.Rafailo i pored jednog Episkopa Amfilohija ,hristonosna Stefanida sklopi ovako potpuno suludo pismo.

Ја сам стекла утисак да она има неки проблем и да је мистик између осталог,можда је и нека фантазија у питању...Бог зна.

Не знам да ли је велика подвижница,то Бог зна.

[Andre Williams]

треба проверити аутентичност писма

[Макрина]

Ево њеног текста,релативно скорог,сигурно се сећате

Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења

Опростите на слободи што се усуђујем да се и ја, недостојна монахиња, укључим у литургијски дијалог који је у току. По читању текстова више наших поштованих владика поводом мајског Архијерејског сабора, главно што треба истаћи је следеће: треба да се добро проучи историја Цркве пре но што почне да се говори и пише о овој тако важној теми. За то нису довољни само школски уџбеници.

Друго што треба истаћи, јесте да се код нас у последњих пар векова ништа није мењало зато што није било довољно превода и познавања светоотачке литературе. Нисмо знали ни старе текстове Јаковљеве литургије, ни Маркове, ни Григоријеве и других. Нисмо знали дубље и подробније ни о учењу св. Три Јерарха ни св. Симеона Новог Богослова, ни св. Григорија Паламе, св. Григорија Синаита, ни много других светитеља, из простог разлога што се јако мало преводило. У недавној прошлости био је јарам петокраке, гледало се да се преживи, било је све под присмотром, отежано. Обнављало се, градило порушено после рата. Није било слободе да би човек могао у миру да седне и нешто проучава, преведе и штампа, и да то јавно објављује, да промовише. Све се сводило на „Извјестије“ о коме се говори, и на пар других брошура.

Треба ли зажмурити пред целим огромним светоотачким наслеђем само зато што то није постојало на српском „у моје време“?

Нико не потцењује никог. Није било - није било. Али сад много што-шта постоји, односно, преведено је на наш језик, доступно и на изворнику и на другим језицима.

ПРИМЕНА ИСТОРИЈЕ

Потпуно нормална и по Богу била је потреба код наших појединих архијереја (тада још јеромонаха) да желе да примене у пракси оно богатство које су црпли из историје наше Цркве и богатог искуства седам Васељенских и бројних помесних сабора, па учења св. Атанасија Великог, св. Три Јерарха, св. Максима Исповедника, св. Григорија Паламе, св. Симеона Новог Богослова и каснијих Светих Отаца.

Колико се сећам првих лекција из Литургике на нашем факултету, постоји око 300 врста текстова Свете Литургије. Да су св. Јован Златоуст и св. Василије Велики имали став као већина оних који сада тврде да треба све да буде „униформно и једнообразно“, они не би написали различите текстове литургијских молитава. Како би било да се св. Василије Велики неким случајем наљутио на св. Јована Златоустог што он хоће да пише молитве за Св. Литургију кад их је он већ написао? Да га прогласи за гордог, за некога ко хоће да буде у центру пажње?

Ако је Бог дао некоме већу стваралачку мудрост и већу дубину да изучава Свете Оце (што му је и послушање од Цркве - владика Атанасије као професор патрологије), треба са смирењем и поштовањем прихватити то као његов допринос Цркви, и са свешћу и радошћу да има неко да нам укаже на дубље поимање Светих тајни.

Управо то инсистирање на униформности одлика је папске власти. Пракса петровградска, примљена у доба Петра Великог, и кијевска, времена језуитске инфилтрације, које данас неки тако чврсто хоће да се држе, као да је у питању догма, управо је пракса под јаким утицајем католика. Они који се плаше покатоличавања, управо би требало да преиспитају такву литургијску праксу, као и неке друге нове обичаје (само четири пута годишње причешћивање, укидање причешћа за Васкрс и слично).

Ја не могу, на пример, да замислим да монахиња, која се сва посветила Богу, која никад не једе месо (осим рибе), која се труди по цео дан да се моли Богу, да живи у покајању, која се редовно исповеда, да не може да се причести на Васкрс или више од једанпут у току поста, а пости строго цео пост и сав живот је посветила Богу. Св. Јован Златоусти каже у својој Васкршњој посланици да, због величине Празника, приђе и ко је постио и ко није постио да се причести. А новом „праксом“ спречава се нешто што је најнормалније. Човек је и постио цео Часни пост да би се припремио да се причести за Васкрс! Кажу: „Не сме се на Васкрс (недавно сам први пут чула тај разлог) зато што ћеш тога дана, после Св. Причешћа, да мрсиш„ (?!). Какве то везе има шта ћеш после Св. Причешћа јести? Пости се пред Причешће, а не после (што не значи да уздржање престаје у време мрсних дана).

И то што се инсистира да се строго држи седам дана на води пред Св. Причешће, то је, по мом мишљењу, више за оне људе који једу месо, и који не посте све постове, ни среду ни петак, па бар тада да отпосте. А за оног који редовно пости све постове, и среду и петак (а монаси и понедељак), то је у току године око 200-230 дана. Такав се обично и редовно исповеда и има духовника, моли се, иде у Цркву, дакле живи целом душом са Господом. Код таквога инсистирати да дода још седам дана на води, ако жели чешће да се причешћује, мислим да је ипак превише.

Да ме погрешно не схватите: нисам ни за другу крајност, да се човек без припреме причести. То не!

СРЕДИНА ТРЕЗВЕNjА

Мислим да у Цркви сада постоје најмање три, да кажем, „струје“. Прва је она која хоће да се држи праксе последња два века, без икакве жеље да дубље истински проучи Св. Оце и да схвати потребу верујућих људи за ревноснијим црквеним животом и ближом заједницом са Богом. Друга струја су они који поштују древну вековну праксу и углавном се је држе, али из ревности по Богу, од радости откривања изворних вредности и Светоотачког наслеђа, од слободе у Богу; који са смирењем и дубоким поштовањем обнављају понешто од истински изворног вековног предања. Да ли чувају вековну праксу, како се захтева у одлуци Сабора, они који држе онако како је било у току петнаест-шеснаест векова, или они који држе како је било последњих векова, у неким од помесних Цркава?

Постоји и трећа струја, која иде у крајност са превише слободе и одбацује истинско Светоотачко наслеђе, и код које сувише без подвига бива, због које, уствари, и из страха од ње, ова прва струја одбацује сваку промену оног што је било уобичајено последњих 200 година.

А царска средина трезвења је најбоља. Ни окамењено, везано само за средњошколске уџбенике, ни превише слободе одбацивања подвига и предања, већ истински, изворно, дубоко проучавање Православља и примењивања у пракси оног што је Светоотачко и са Васељенских сабора, из љубави према Богу и Цркви, и из радости присније заједнице са Богом, у страху Божјем, са смирењем и покајањем: „Са страхом Божјим, вјером и љубављу приступите!“

У тој првој пракси хоће да се пости на води и субота и недеља, ако је причешћивање, нпр. у понедељак, и нема силе да би такви разрешили на уље, а по канонима Васељенских сабора забрањено је да се пости на води суботом и недељом, сем Велике Суботе.

Благоразумно се благосиља (по расуђивању друге групе) да ти дани буду на уљу - да се тиме и даље пости, да се не мрси, а уједно да се испоштује да не буде пост на води, сагласно канонима Цркве.

Што се тиче читања молитава свештеничких наглас на Св. Литургији, и отворених двери, то је једноставно почело само зато што се жели да народ боље чује и види шта се дешава, да учествује свом пажњом заједно са свештеником у Литургији. То је урађено из љубави према људима, из жеље да се они више приближе Богу, да боље разумеју, да им је већа и буднија пажња.

А зар на архијерејској Литургији није обавезно да двери буду отворене - ту је епископ који символише Христа? Па зар је мања Литургија кад је свештеник служи, и зар није он уместо епископа, јер епископ не може у исто време да буде на сто места? Зато је и настала та пракса да свештеник служи, јер у прво време сви су били на архијерејској Литургији, а кад се број верника и богослужбених места увећао, онда се увела пракса да свештеници служе сами, без епископа. Јесте да је на епископу пуноћа благодати, али, по св. Симеону Новом Богослову, и свештеник такође има велику благодат, па и изузетне дарове (као што је било у његовом случају). Епископ има пуноћу дарова духа, али његова лична благодат, која зависи од њега самог, од светости његовог живота, она варира, зависно од тога колико се остварио као епсикоп и као хришћанин. Наравно да он има епископску благодат и да једино он може да учествује у хиротонији епископа, да рукополаже свештенике и да обавља бројна друга чинодејствија за која је искључиво он властан.

ГРЧКИ И РУСКИ УТИЦАЈ

Када свештеник стекне велику благодат, она, као облак духовни покрива и испуњава и присутне вернике, па они могу сабрано у духу да прате све, и сами дубље да улазе у Свету тајну. Док, кад је мања благодат на свештенику, онда је и народ расејанији, па се дешава да прима помисли и мање безбедно гледа и слуша текстове молитава.

Неко замера неким владикама што су били у Грчкој, да су „грчки ђаци“, као да је то само по себи нешто лоше! Па зар није истина да су Грци православни од првог века, и директно од Апостола Павла примили Хришћанство, док су Словени од тада још девет векова били пагани? Да се разумемо: много волим Русију и руске старце, али зар нису све дубоке догмате истине писали баш Грци, и зар нисмо све то добили баш преко Грка, па и Св. Литургију? Зар св. Атанасије Велики и св.три Јерарха нису Грци? Па св. Максим Исповедник, св. Симеон Нови Богослов, св. Григорије Палама, и многи други? Зар нису одлуке прва три Света Васељенска сабора донели углавном Грци, зар нису Грци оформили Символ вере? Истине ради, не заборављамо да је духовни отац св. старца Пајсија Светогорца био Рус, да је св. старац Порфирије Атински и Капсокаливитски примио благодатни дар од старца Диме - Руса, да је наш св. старац Тадеј такође од Руса примио монашко предање у манастиру Миљкову...). Дакле, потребно је да свеобухватност, саборност, саборно Предање буде мера свега. Прављење националних партија, фаворизовање једног народа на уштрб других, није у духу Православља и свеобухватне љубави Христове, а и осуђено је као јерес етнофилетизма на Сабору источних Патријараха 1872. г.

Ако постоје неке новине које нису светоотачке, треба их разлучити од оног што је светоотачко, и не одбацивати због таквих ствари унапред и све оно што је из перспективе задњих сто година ново, а у ствари је старо, саборно вековно Предање Цркве. То што није светоотачко је, на пример, учење да душа спава после смрти, да нема митарстава, и сл. Значи, нешто што је од празног умовања не по Духу Светом, то одбацити, а оно што је истински наслеђе светоотачко од првих векова до данас - то прихватити и усвојити, јер је то на изградњу Цркве, а не на рушење.

Став да све мора бити униформно и по директиви је, по мом мишљењу, папско начело, и није у духу Православља. Никада у Православљу није све било униформно, осим догмата Цркве, јер је у Православљу слобода, креативност, радост у Духу Светоме. Шта ти знаш, владико, да не седи поред тебе на сабору нови св. Василије Велики, који има слободу, због дубине своје вере и светости живота, да може и сам писати у духу Светотачком? Па, Хришћанство је од првог века, садашња Литургија је оформљена у четвртом веку, а неке ствари су додаване и касније (као тропар 3. часа). Како би било кад би нас сада осудио св. Јован Златоуст што смо додали нешто што он није био написао?

Ако се плашите уније и римокатоличког и протестантског екуменизма (и ја сам изричито против тих ствари), онда свакако морате имати поверења у вл. Атанасија (Јевтића) и његову теологију. Из текстова које је написао избија сила Духа Светога и аргументи истине.

Нису ни сви Апостоли узишли на Тавор, већ само тројица који су били спремни. Дакле, не могу сви да виде пуноћу славе Божје на овој земљи, него само они који су спремни.

Зна се да иконостас, какав је данас, није постојао у прва три-четири века. Та преграда је стављена кад је побожност почела да слаби, кад је вера постала државна, кад је подвиг почео да се умањује, кад су људи масовно улазили у цркву неспремни. А лично мислим, да као што су живели први Хришћани, тако треба да живе и последњи. И као што се тада умножило зло, али се излила и већа благодат и већа жеђ за Богом била присутна, (а самим тим и усмереност људи на духовне ствари, отвореност да упију), тако је сада и код нас, ових последњих Хришћана, појачана глад и жеђ за Богом. Људи су сад спремнији да дубље осете Свете Тајне, и да целим бићем учествују у службама Божјим.

Они који су после саборске одлуке наставили са праксом коју су до тада имали, нису се огрешили о Саборске одлуке, јер је та пракса заиста вековнија и древнија од ових последњих 200 година. А у одлуци није прецизирано о којој вековној пракси је реч.

Мислим да свакоме треба оставити по савести.

Искључивост, о којој се говори, управо се испољава код оних који се држе ове новије праксе која се проглашава за „вековну“ и неизменљиву. Ја јесам против несветоотачких новина, против екуменизма, против свега што није Православно, али ово у вези са богослужењем, да ли ће завеса бити отворена и да ли ће се наглас или полугласно читати молитва, то није догматска ни канонска ствар. Нисам за било какве новотарије, али јесам за обнову Светоотачког наслеђа.

Зар је то страшно ако се служи Јаковљева Литургија, или Маркова? Па то је право богатство. А, ето, тамо је поредак сасвим другачији него у уобичајеним Литургијама. Зар су оне зато мање Литургије? Зар се на њима исто не претвара Духом Светим хлеб и вино у Тело и Крв Христову?

Није добро називати самовољом дејство Духа Светога у некоме ко има велику слободу у Богу због своје потпуне преданости Богу и бескомпромисне вере и ревности. Како би било кад би св. Василије Велики назвао св. Златоуста самовољним што му је, скраћивањем и мењањем молитава, сккратио службу?

Под изговором једнообразности, једностраношћу лишавати Цркву богатства вере и њене историје, њеног саборног Предања и сведочанстава која су од Духа Светог, значи да радимо на томе да форма угуши суштину.

Монахиња Стефанида (Бабић)

И шта се у међувремену десило??

[Макрина]

треба проверити аутентичност писма

И то,свакако.Нисам видела на Светигори никакво саопштење.

[feeble]

Ovo je pravi šok za mene,jer sam istu monahinju stefanidu dosta puta sreo na prevlaci i na nekim bdenjima.Ona je izuzetna monahinja,velika podvižnica sa zanimljivim rasuđivanjem.Otvarala je duhovne večeri na prevlaci i često je u tim svojim kratkim obraćanjima znala dosta toga lijepog da kaže,čitao sam i dosta njenih tekstova koji su izlazili na svetigori.Mada,često je znala da forsira priču o Kosovu i u nekim djelovima za moj ukus to bilo i pretjerano.Mada to ne umanjuje njen izuzetan duh i utisak koji je ostavlja na rekao bih sve one koji se sa njom susreću.

Мени је баш ово пало на памет, да је та тема превагнула да направи овај искорак..

[anajrim]

Да, неко рече да је највећи проблем Цркве необразованост лаоса о најосновнијим садржајима вере, и био је у праву.

Ти си савршен пример тог еклисиолошког дефекта. Наравно, не кажем да си ти крива за то, напротив.

(ево, сад ће се ускоро и чувени витез Ратко С. јавити опет да те брани )

lazare,valjda smo apsolvirali to da sam neznalica i da nemam pojma cak ni o najosnovnijim sadrzajima vjere...mislim,mozes ti to da ponovis i milion puta,ali evo samo da ti olaksam...dakle,lazare mene tako nesto ne dotice,jer znanje ne igra nikakvu ulogu u Bogopoznanju,a meni je ovo drugo ipak najprece,tako da...

i nema potrebe da me neko brani,niti ima smisla,jer prvo treba da se desi da budem ugrozena,pa da trebam pomoc,ali naravno,Raletova podrska je uvijek dobrodosla...

[w.a.mozart]

ruka mi je drhtala i nije htela da započne post jer će mi onda stizati obaveštenja iz ove teme- ali sam morao... ovakve teme su tolika smaračina da zaslužuju naziv -pravoslavna farma-

iskreno, baš me briga što je neka monahinja koja je (pazi!!! pisala za svetigoru LOL) otišla Artemiju ili monahu Artemiju,pošto Deki reče da pazimo na oslovljavanje...

onaj koji hoće da ne zna - neka ne zna... ljudi vode svoj rat protiv vetrenjača,emotivno reaguju i Crkva će taj problem rešiti-možda ne tako brzo kako bi mi voleli ali će ga svakako rešiti

krivo mi je za one koji nemaju pojma o Hristu a oni koji su se udostojili Večnog pa onda pljunuli na svoju Crkvu tj. Njega... neka Bog spasava,ljudi su ovde nemoćni... iili možda da napišem ne moćni-vidim da je to sad IN

muke su to brate,muke prevelike... psihologija Sotone u malom... e, tu njihov rialiti šou dobija ime-sam protiv svih

http://www.youtube.com/watch?feature=player_detailpage&v=GDTQgk_TnGo