Monaštvo i volja za moć... problem ili LOL

[Михајло]

Ево да кренемо од основа....

... Епископе не рачунам у монаштво..јер су то давно прстали бити...узимајући Епископски чин..

(после се питај зашто су Епископи били жењени)

МОНАШТВО (грч. μοναχός),

интегрални део постојања и живота хришћанске Цркве и односи се пре свега на начин живота и подвига који је најближи јеванђелском идеалу.

Појам монаштво изворно означава усамљенички начин живота побожних Хришћана, живот у самоћи, одвојен од света и породице, у сиромаштву и свакој послушности.

.....................................................................................................................

Колики проценат наших монаха...живи овакав живот...

зашо се не једном десило да искушеник или монах ожени...напусти манастир...

због пустињаштва или?

А зашто су Епископи и били жењени...

па зато што су били свештеници који су били мало угледнији по свом раду....

ЕПИСКОП (грч: επίσκοπος, од глагола επισκοπέω - пазити, надзирати, надгледати),

Ти Црквени настојатељи називали су се Епископи и одликовали су се високим моралним особинама, дубоким разумевањем хришћанских догмата, као и искуством у управљању Црквом.

У Новом Завету, реч Епископ сусреће се пет пута: (1 Пет 2,25), (Дап 20,28), (Флп 1,1), (1 Тим 3,2), (Тит 1,7).

Наизглед, у Новом Завету не постоји јасно разграничење између Епископа и презвитера (свештеника).

То је зато што су Епископи у својој суштини свештеници са посебним достојанством и хиротонијом, из које произилази и њихова посебна улога у Цркви.

На пример, Епископи су награђивали презвитере и рукополагали достојне кандидате за презвитере (1 Тим 5,17).

[Михајло]

Е сада..када је тај пустињак или манастирски монах..одлучио да напусти...подвижништво и да се да у коштац са савременим проблемима мирјана....

чему му монаштво...

или је можда Цар Ромејски...одлучио да се мало уплете (замисли) у рад Цркве..

[w.a.mozart]

Дефинитивно LOL

video sam još 1. put (još dok beše pod smokvom LOL)

[zlata]

Slozila bih se sa vecinom da je tema vrlo kompleksna i zahteva dosta znanja koliko teorijskog toliko i prakticnog.

Trenutno ovaj ambijen odise strujanjem negativnih vibracija izmedju dva nazovimo "klana" koje ce nadam se,ubrzo nestati.

Trnovit je put iznosenja istine u njenom pravom svetlu.

Tako da razumem ljubav prema blagosti rezonovanja, prema sagledavanju okolnosti, prema miru koji ne zelimo da narusavno ni drugim a ni sebi, prema sablazni...sa druge strane razumem i ognjevitu potrebu da se kriticki iznese i brani stav upravo razoblicavanjem ususkanih verovanja i "nedodirljivh pojmova" na osnovu nauke i iskustva.

Nemojte dozvoliti molim vas, da vas slabosti na osnovu toga sto vidite ko je kojem grehu sklon ili ga ima ili ne (jer je to zaista najlakse primetiti,ako to imamo za cilj)...zaobidjete sustinu teme...Dakle, Hristos medju nama svima i ljubav kao smisao svake diskusije.

Takodje je, po meni, bitno da se otvorenog uma prihvati cinjenica je da je moc privilegija na koju je nasa imunost najslabija, dok je monaski zivot upravo begstvo od bilo kakve vrste moci iz shvatanja vlasitite duboke nemoci. Ogromna kontradiktornost danas vlada praksom i treba je izneti.

Interesantna je ta zelja da se vlada dusama...Guru nadzornistvo i tako to...

Svega tu ima...

[Макрина]

Браво Злато прелепо си рекла.

Мислим да Лазар и има све време на уму то да не обремењује друге,тако да се у том простору и задржава,ја такође увек имам то на уму и доста често сам и оптуживана да износим полуистине и клевете јер нећу да именујем људе или да идем још даље па кажем целу ситуацију,али пре прихватам да ми се неправедно стави тај епитет,него да испричам неке ствари,које нису никоме на корист,али исто тако,морам и да се оградим од саме теорије да су сви дивни и благочестиви.

Ипак,приметила сам,неку дозу некоректности,неких од чланова и учесника на овој теми,а то је,као да све време благо притискају Лазара да каже нешто више о ономе што он зна,то није хришћански ни коректно.

Требамо да волимо и поштујемо доброту,простодушност или наивност једни других и да покривамо слабости једни других а не још да голицамо слабе тачке,поготово,што,на форумима,који нису затвореног типа,а православни форуми нису,јер нисмо секта,увек има и злонамерних посматрача а Лазар као и многи од нас,нису анонимуси,и то треба поштовати- par excellence

[feeble]

Slozila bih se sa vecinom da je tema vrlo kompleksna i zahteva dosta znanja koliko teorijskog toliko i prakticnog.

Trenutno ovaj ambijen odise strujanjem negativnih vibracija izmedju dva nazovimo "klana" koje ce nadam se,ubrzo nestati.

Trnovit je put iznosenja istine u njenom pravom svetlu.

Tako da razumem ljubav prema blagosti rezonovanja, prema sagledavanju okolnosti, prema miru koji ne zelimo da narusavno ni drugim a ni sebi, prema sablazni...sa druge strane razumem i ognjevitu potrebu da se kriticki iznese i brani stav upravo razoblicavanjem ususkanih verovanja i "nedodirljivh pojmova" na osnovu nauke i iskustva.

Nemojte dozvoliti molim vas, da vas slabosti na osnovu toga sto vidite ko je kojem grehu sklon ili ga ima ili ne (jer je to zaista najlakse primetiti,ako to imamo za cilj)...zaobidjete sustinu teme...Dakle, Hristos medju nama svima i ljubav kao smisao svake diskusije.

Takodje je, po meni, bitno da se otvorenog uma prihvati cinjenica je da je moc privilegija na koju je nasa imunost najslabija, dok je monaski zivot upravo begstvo od bilo kakve vrste moci iz shvatanja vlasitite duboke nemoci. Ogromna kontradiktornost danas vlada praksom i treba je izneti.

Interesantna je ta zelja da se vlada dusama...Guru nadzornistvo i tako to...

Svega tu ima...

Како владање душама кад 80% монаштва буду прости монаси, дакле нити су свештеници нити духовници већ имају обична послушања која им се доделе и тиме се баве. Они који су образованији и да кажем напреднији добијају веће одговорности али сумњам да људи одлазе у манастире и на подвиг са жељом за моћи? Можда има и таквих, али то је сигурно велика мањина. Или сам ја промашио смисао моћи у овој теми

[Ратко :(]

Браво, Фићко.

Амен!

[Лазар Нешић]

Браво Злато прелепо си рекла.

Придружујем се, исто.

Требамо да волимо и поштујемо доброту,простодушност или наивност једни других и да покривамо слабости једни других а не још да голицамо слабе тачке,поготово,што,на форумима,који нису затвореног типа,а православни форуми нису,јер нисмо секта,увек има и злонамерних посматрача а Лазар као и многи од нас,нису анонимуси,и то треба поштовати- par excellence

Да, хвала за ово, заиста...мислио сам да на једном нивоу дискусије ово потегнем (тј. разлику између анонимног писања под псеудонимом и под правим именом и презименом), али рекох: нема везе!

Истине ради, морам да кажем да сам (са још пуно људи) правио, тј. правили смо покушаје да се (у оквиру личних разговора у парохији, разговора са свештеницима, итд) потегну нека болна питања, пре свега која се тичи неких наших чланова.

Да не дужим, имали смо страшних овде прича: најтеже је било кад се је један момак обесио, а био је црквено врло активан.

Био сам огорчен, ма не огорчен, бесан годину дана...а прича је имала свој класичан заплет: млади момак и његова жеља да глуми монаха у свету, а имао је и подршку неког "оца" из манастира за то. Обесио се човек, на крају. Сад, имамо овде и једног познаника који је на ивици, у правој и тешкој прелести, са свим могућим халуцинацијама и "виђењима пакла"...овде стајем, да не причам даље.

[feeble]

Придружујем се, исто.

Да, хвала за ово, заиста...мислио сам да на једном нивоу дискусије ово потегнем (тј. разлику између анонимног писања под псеудонимом и под правим именом и презименом), али рекох: нема везе!

Истине ради, морам да кажем да сам (са још пуно људи) правио, тј. правили смо покушаје да се (у оквиру личних разговора у парохији, разговора са свештеницима, итд) потегну нека болна питања, пре свега која се тичи неких наших чланова.

Да не дужим, имали смо страшних овде прича: најтеже је било кад се је један момак обесио, а био је црквено врло активан.

Био сам огорчен, ма не огорчен, бесан годину дана...а прича је имала свој класичан заплет: млади момак и његова жеља да глуми монаха у свету, а имао је и подршку неког "оца" из манастира за то. Обесио се човек, на крају. Сад, имамо овде и једног познаника који је на ивици, у правој и тешкој прелести, са свим могућим халуцинацијама и "виђењима пакла"...овде стајем, да не причам даље.

Шта значи глумити монаха у свету? Покушавати испуњавати монашке завете на које се није заветовао?

[w.a.mozart]

dajte,vi kao da ne znate kako ljudi hrle u manastir pravdajući to blagodaću koje ima jedino tamo...a o igumanima da ne govorimo... lično znam za primer gde je osoba zvala duhovnika,starca iz manastira Djunis da traži blagoslov za veliku nuždu (da je starac imao malkice smisla za humor,rekao bi mu-zovi me za 15 minuta, na molitvi sam LOL)... izvinjavam se za izraz ali je zaista tako bilo... u tom smislu mislim da monasi u većini slučajeva nemaju potrebu da aktivno delaju na tome da nekom uzurpiraju tj. porobe slobodu(ako već pričamo da takvih ima) jer im je ljudi sami donose pred noge... to je uglavnom vezano za starešine manastira tj. iskusne duhovnike a što se tiče monaha,tu je posebna priča

"Postoje tri sile,jedine tri sile na zemlji,koje mogu zauvek da,radi njihove sreće,pobede i plene savest ovih nemoćnih buntovnika-to su sile:čudo,tajna i autoritet."

Dostojevski

[Лазар Нешић]

Како владање душама кад 80% монаштва буду прости монаси, дакле нити су свештеници нити духовници већ имају обична послушања која им се доделе и тиме се баве. Они који су образованији и да кажем напреднији добијају веће одговорности али сумњам да људи одлазе у манастире и на подвиг са жељом за моћи? Можда има и таквих, али то је сигурно велика мањина. Или сам ја промашио смисао моћи у овој теми

Пааа, мислим да смо се напред договорили да не меримо мањину и већину?

Шалим се. Ипак, не слажем се са овим. Зашто?

Зато што и они који нису у чину (свештеници), имају гомилу "духовне деце".

Него стварно, јел сте ви икада имали прилику да мало поживите са монасима...мислим, оно, живите заједно, једете, молите се, он као месец дана и то? Видите кад се благочестиви отац напије као стока и разбије њушку свом сабрату или некој жени која дође у манастир?Јел има неко од вас људи то искуство?

[Лазар Нешић]

Шта значи глумити монаха у свету? Покушавати испуњавати монашке завете на које се није заветовао?

Да, између осталог.

Више сам мислио на оно, знаш као: живим безбрачно, молим се цео дан, не радим никакав стварни посао, мама и тама ме издржавају док ја градим у соби своју келију, читам монашке књиге, облачим се у црно, носим дугу браду и бројаницу пред свима, идем спуштеног погледа, презирем жене као искушења. На те форе сам мислио.

[Гост]

A izmire li se ta braca, oproste li jedan drugom?

[zlata]

Како владање душама кад 80% монаштва буду прости монаси, дакле нити су свештеници нити духовници већ имају обична послушања која им се доделе и тиме се баве. Они који су образованији и да кажем напреднији добијају веће одговорности али сумњам да људи одлазе у манастире и на подвиг са жељом за моћи? Можда има и таквих, али то је сигурно велика мањина. Или сам ја промашио смисао моћи у овој теми

Moje skromno misljenje je da su ljudi koji odlaze u manastire u pocetku motivisani upravo tim "prostim monastvom" kroz ljubav prema Gospodu. Medjutim kako godine odmicu i iskusto se gomila, verovatno i broj dusa, za koje se neki monah zalozio i vratio na pravi put (recimo da je i najmanje uticao),se povecava... i onda posle odredjenog vremena proradi sujeta..I potreba da se njemu na neki nacin besprekorno veruje kroz svaki savet i zamisao...Vrlo uocljivo...Negodujuci bilo kakave zamerke...

Da ne pricam o zadnjim vremenima i paklu ukoliko odstupis, sto je vrlo popularna tema kojekude..

Ovo je grubo karikirana situacija, ali to sam licno osetila...

Ili teret koji stavis na necija ledja, a taj nije u stanju da ga iznese...Ufffffffff...to me je iz jednog manastira i oteralo... :-

[Mironosica]

mislim da Lazar mnogo zna o monastvu i stanju u manastirima, a ne bi da nas sablazni ,i zato pise u "nazovi" prekidima

ja mu verujem