Jump to content

Monaštvo i volja za moć... problem ili LOL


w.a.mozart

Препоручена порука

Dusho ne sjekiraj se,

kako do sada nisi shvatila da smo mi ovdje na forumu ekskluziva,

a sve teme koje se postavljaju služe da se neznaveni nauče.

Ako ti se kojim slučajem,u buduće,desi da povjeruješ u napisano,

sebe kazni sa nespremanjem omiljenog jela jedno vrijeme.To neka ti bude za nauk što ne čitaš između redova i vjeruješ ljudima tj sebi.

"Kakvi su da su, moji su" Džizs

Apokrifno jev. po Oglu

-taj njihov svijet će te ubiti

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 409
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Ma, nisam imala nameru da se pravim pametna, samo me je zgranulo to ''cerecenje'' monastva sa neprimerenom oholoscu i beskrajnom gordoscu nekoga ko smatra sebe pozvanim da uredjuje crkveno ustrojstvo u razmerama intelektualnih sposobnosti svoje malenkosti.

Posle procitah i o nekakvoj ''slepackoj ideologiji''.

Osecam se kao ona baba iz vica''Celog zivota cuvah ovce, a nisam znala da se to jede...''

Nego, sva sreca Dijana S. da si imala sta da kazes posle svega.

mislis, da sam imala hrabrosti?ja sam bila suzdrzana, i namjerno nisam i necu nikog prozivati licno.ali ocigledno se 'volja za moc' prepoznaje kod monastva (?!),ali ne kod svestenstva - a tek teologa, jer ni oni svvi ne mogu da postanu ni svestenici. naravno, zavisi iz cije se perspektive posmatra.teologija je postala 'nauka', naravno ne u smislu danasnje, pozitivisticke, nauke, nego filozofije; svako, bez obzira na stanje duha, uma i srca, moze da je izucava, knjiski da je poznaje, i brani teze ove ili one.ali predmet njihovog izucavanja stvaran je Duhom Svetim, od onih koji su bili ociscenog uma i srca i kojima su se te spoznaje davale, jer su dar u mjeri tog ociscenja... svetitelji, uglavnom monasi, s casnim izuzecima, tako je...fariseji i knjizevnici, bez Duha, nista novo,koj iimaju knjisko poznavanje neceg sto drugi imaju u svom bicu, a imaju i (mogucnost za) vlast da to primjenjuju. na ovom forumu se moze procitati dosta neceg sablaznjivog kao 'poduci svog neukog popa, -pa na kraju, time, i episkopa- zahtijevaj svoje pravo na pricescivanje' (?!) i sl. ali ova ideja mi je totalno nevjerovatna, 'o nedopustivom primatu monastva', koju uporno potenciraju neki, a ne zna se sta je zvanican stav sajta. Mnogo bolje nego mi laici, oni znaju kako stvari u crkvi funkcionisu i da se nista ne mijenja odozdo, niti od strane laosa... no dobro... vec rekoh kad vidis duh u kome se ideje propagiraju,instinktivno pozelis da se sklonis pod okrilje Isusove molitve...

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мада, то кажем само угред, још на факсу сам схватио (тј. видео на делу) сву погубност женског бављења теологијом. И не шалим се.
С цитираним у вези: може ли појашњење?

"He who fights with monsters should look to it that he himself does not become a monster... when you gaze long into the abyss the abyss also gazes into you..." — Friedrich Wilhelm Nietzsche

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Као што сам већ написао, 99% људи овде је свог епископа видело на слици, филму, икони или евентуално једном годишње када обилази епархију.

Исто важи и за монаштво, видели су их на сликама и читали о њима у књижицама...мада, неке сестре су их виделе и у другим издањима, али о томе свакако нећемо да причамо.

Довешћу вам ја на форум овде пар сестара да се исповеде, па ће све ове саблажњене женице да чују о "смирењу" појединих калуђера...(избрисао сам добар део глупости које сам написао...)

Свака част!

свака на месту!

Magen VeLo Yera'e

מגן ולא יראה‎,

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па ок, ја стварно волим своју жену...

Али, моје укључивање у ову тему није имало за намеру да "черечим" монаштво.

Молим да се узме то у обзир.

За разлику од гомиле људи овде (и у Цркви генерално) ја стварно имам монахе за блиске пријатеље и колеге, а и исповедам се код монаха. Не знам онда шта је проблем?

Ја желим да и монаси отворено кажу шта не ваља код лаика.

Хоће неко да ми да стваран, прави и озбиљан противаргумент за моју тврдњу да су на ПЕто-Шестом Васељенском Сабору Цркве одређени монашки кругови искористили дату прилику и поставили као необорив канон да само из редова монашта могу долазити епископи и тиме се де факто ставили (до данас) на чело Цркве, тј. на чело црквених власти?

(Овим не желим да кажем како ЈА требам да дођем на власт или да исправљам епископе или да их "черечим", већ желим да не живимо у шећерним идеологијама о историји Цркве, то је све! Боле мене глутеуси за власт, ко да немам паметнија посла!)

Морамо само да додам и штету коју поједини монаси наносе...мирјанима...

стављајући им на терет више него што могу да поденсу...

ја сам имао среће те сам се исповедао код једног упокојеног монаха..који је био игуман...али и стара школа...(годиште Патријарха Павал) која је рзликовала монашко и мирјанско...

те је давао лек...онако како јечији желудац могао да поднесе...

али имам много познаника који су ни у манастиру ни у свету због поједнихи монаха...

а да не спомињем "недостојност" и "достојност" Причешћа(као да ће икада бити достојан)

итд..итд

  • Волим 1

Magen VeLo Yera'e

מגן ולא יראה‎,

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ратко, као прво:

Запитај се зашто је ово било тако?

Зашто данас није?

Променила су се времена, много тога није као што је некада било - то ћеш рећи.

Ок.

Нема везе, пређимо (само овај једини пут) преко напред наведеног.

То што сам рекао:

"Власт је поента многих монашких живота" - претерао сам!

Али, не могу опорећи (и то на основу искуства са монасима), власт је поента НЕКИХ монашких живота, НЕКИХ монаха, које сам ја лично упознао. Дакле, погрешио сам написавши "многих".

Неко је приговорио да сличан проблем имају и "мирски" свештеници, али ја се нисам сложио.

Ја нисам упознао ни једног који има власт као "проблем". Можда имају неке друге проблеме, али проблем воље-за-моћ сам искључиво сретао код НЕКИХ монаха.

Малопре сам започео велико неко писаније, па сам обрисао.

Укратко, правдао сам се чињеницом да су многи од мојих добрих пријатеља монаси и да сам чест гост (као појац) на Светој Гори, одакле сам и дошао пре неколико дана.

Мени приговорити да сам "огорчен" на побожност или монаштво је потпуно погрешно, али разумем зашто можда стварам такво мишљење. У стварности, сасвим је супротно.

Ипак, проблем остаје, као и питања која сам горе поставио.

Одговорно тврдим да си у праву јер смо се и сами супруг и ја сретали са застрашујућим примерима злоупотребе монашког позива,призива и службе.

Ипак,добро је што верујућ народ није упознат са многим стварима због саблазни,нажалост,то не прескаче свештени клир,појце,чтеце,зато што су стицајем околности упућени а не из радозналости.

Extra ecclesiam nulla salus.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ко хоће да види мржњу види је свуда.

Ја не видех никакав хејт у томе што желиш да поделиш свој мишљење.Уствари то је супротно од хејта ,зар не?

Па, искрено, претерао сам са неким речима.

У праву је Ратко С. да сам понекад крајње искључив.

- a tek teologa, jer ni oni svvi ne mogu da postanu ni svestenici. naravno, zavisi iz cije se perspektive posmatra.teologija je postala 'nauka', naravno ne u smislu danasnje, pozitivisticke, nauke, nego filozofije; svako, bez obzira na stanje duha, uma i srca, moze da je izucava, knjiski da je poznaje, i brani teze ove ili one.ali predmet njihovog izucavanja stvaran je Duhom Svetim, od onih koji su bili ociscenog uma i srca i kojima su se te spoznaje davale, jer su dar u mjeri tog ociscenja...

Уф, уф, уф...а ти знаш ко (рецимо можда ја) има, а ко нема Духа Светога.

Оваквих коментара сам се наслушао за свог живота у Цркви...ма гомиљуди који себи узимају улогу мерача Духа.

Дијана, управо су највећи теолози (колико то зилиона пута треба да се каже) била најообразованији људи свога времена.

Одакле теби уверење да и данањи теолози исто тако не иду путем очишћења срца и ума и осталог?

Па неки од највећи отаца Цркве су биле највеће могуће прзнице (напр Јован Златоусти, па свети Максим) и свађали се са читавом Црквом и Саборима....ти би вероватно и њима данас приговорила да су незрели гуштери који се бусају у груди?!?!

Ти би самом Исусу Христу приговорила да је некакав бунтовник, ти би се саблазнила да Њега видиш како бије бичем трговце у храму.

С цитираним у вези: може ли појашњење?

То је стварно опширна и сложена тема...али, кажем, на основу искуства сам видео како девојке које дођу на ПБФ губе своју женственост (у најбољем смлислу ове речи) бавиће се теологијом и расправљајући са мушкарцима.

овиме не желим да кажем како су "глупље" од мушкараца или недорасле њиховом "мушком уму". Не. Неке од девојака на ПБФ су биле најбољи студенти на факсу. Али, нешто се деси њиховој женскости када дођу на ПБФ...постану "мушкаричине", прзнице и свађалице, не желе да се удају, да буду попадије (наравно, ово не важи за све, има сасвим супротних примера). О томе више неки други пут.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То је зато што не може факултет да спреми девојку за попадију,али то је нека друга тема и ваља је покренути,ја сам се чак и заносила мишљу да спремим елаборат за нашег Епископа,да кроз то укажем на проблеме које имамо ми жене када ступамо у брак са кандидатом за свештеника и још веће проблеме који наступају после...

Extra ecclesiam nulla salus.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Морамо само да додам и штету коју поједини монаси наносе...мирјанима...

стављајући им на терет више него што могу да поденсу...

ја сам имао среће те сам се исповедао код једног упокојеног монаха..који је био игуман...али и стара школа...(годиште Патријарха Павал) која је рзликовала монашко и мирјанско...

те је давао лек...онако како јечији желудац могао да поднесе...

али имам много познаника који су ни у манастиру ни у свету због поједнихи монаха...

а да не спомињем "недостојност" и "достојност" Причешћа(као да ће икада бити достојан)

итд..итд

Да, наравно, то тек да не причам ... страшно!

Одговорно тврдим да си у праву јер смо се и сами супруг и ја сретали са застрашујућим примерима злоупотребе монашког позива,призива и службе.

Ипак,добро је што верујућ народ није упознат са многим стварима због саблазни,нажалост,то не прескаче свештени клир,појце,чтеце,зато што су стицајем околности упућени а не из радозналости.

Ја исто, много, много пута.

Кажем опет, треба о томе причати, али опрезно...можда форум и није место за тако нешто и ја се уздржавам да све кажем што знам. Али, с друге стране, најгоре је кад ми сами ћутимо и чекамо да се нешто страшно деси, па нам онда ни полиција ни нико не може помоћи.

Опет да поновим, ово није тема о моралности монаха, али морао сам овако "стриктно" да пишем, ради ликова као што су Душа, Дијана, и остали.

Не дај Боже, али шта би све оне рекле да им неки "часни отац" силује ћерку?

Да ли би онда били тако невини и добри и смирени?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То је зато што не може факултет да спреми девојку за попадију,али то је нека друга тема и ваља је покренути,ја сам се чак и заносила мишљу да спремим елаборат за нашег Епископа,да кроз то укажем на проблеме које имамо ми жене када ступамо у брак са кандидатом за свештеника и још веће проблеме који наступају после...

Да, свакако, али треба покренути и ту тему.

Нисам ово рекао да бих блатио девојке на ПБФ, нити жене које се удају за богослове...па, тиме бих блатио и своју жену.

Ја сам само рекао што се тиче бављења теологијом, посебно на један начин "такмичења" са мушкарцима, где неке девојке постају "мушкаричине", а све у жељи да се носе са мушким колегама.

Има и добрих жена теолога, то се подразумева....али ређе него мушкараца.

То је ваљда и због предања и осталог, много је фактора.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Морамо само да додам и штету коју поједини монаси наносе...мирјанима...

стављајући им на терет више него што могу да поденсу...

ја сам имао среће те сам се исповедао код једног упокојеног монаха..који је био игуман...али и стара школа...(годиште Патријарха Павал) која је рзликовала монашко и мирјанско...

те је давао лек...онако како јечији желудац могао да поднесе...

али имам много познаника који су ни у манастиру ни у свету због поједнихи монаха...

а да не спомињем "недостојност" и "достојност" Причешћа(као да ће икада бити достојан)

итд..итд

Шта је нпр. то што им дају да не могу поднети?

Има и строгих попова...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да, свакако, али треба покренути и ту тему.

Нисам ово рекао да бих блатио девојке на ПБФ, нити жене које се удају за богослове...па, тиме бих блатио и своју жену.

Ја сам само рекао што се тиче бављења теологијом, посебно на један начин "такмичења" са мушкарцима, где неке девојке постају "мушкаричине", а све у жељи да се носе са мушким колегама.

Има и добрих жена теолога, то се подразумева....али ређе него мушкараца.

То је ваљда и због предања и осталог, много је фактора.

То је истина,мада нисам студирала Теолошки,а волела сам много Богословље,прочитала толико књига и увек сам чезнула за тим надметањем,наравно,било је ту и позитивних ствари,али било је и много сујете,моје личне...па...и комплекси.

Хвала Богу па сам се свела на неку меру и то можда на време.

Мислим да,жена,да би се правилно развијала у том смислу,мора да буде рођена за то.

Каже Свети Григорије Ниски о својој сестри,Светој Макрини Великој,монаху Олимпију:

"Не знам да ли је уопште долично означавати је по њеном полу,када је толико премашила своју природу."

На другом месту сведочи да се она самоваспитавала у "философији" па онда наглашава-мудрољубљу :)

Е,то је та реч везана за нас жене-мудрољубље :)

Extra ecclesiam nulla salus.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...