О чему размишљаш тренутно?

[katja]

verujem da je velika muka kad čovek nema posao, ali kad posla ima preko glave i kad radi doslovce svaki dan po ceo dan, i tako nekoliko nedelja...

[JESSY]

докле ћу да тражим правду у овом свету?.....

[Драшко]

kako želim da ostvarim svoje želje, onako kako sam ih video

verujem,

[gloria west]

pa ti onda cesce tamo da ne bude medjutim :D

gde si bre gloria sto godina

konfiskuju mi redovno kompjuter...

znam sram me bilo.. ali evo sada se trudim da ne bude vise "medjutim"

[Мика]

о доста тога...а најрадије бих да се искључим на пар сати али не може..

[Grizzly Adams]

Мислим се кад ће жена да зове на ручак, како да поправим неки баг у некој апликацији за контролу рафинерија нафте (ако експлодира нека негде, знате ко је крив), шта да напишем у некој понуди за пројекат који морам да пошаљем данас до краја дана, да л` ћу стигнем да одвезем дете на час виолине, што онај професор дере брааатееее, како је леп дан а нисам стигао да изађем, које будале ме ово стално зову са некаквим рекламама, кад ћу стигнем да свратим до другара да свирамо нешто, да л` могу да увалим један тенис меч пре пута у недељу а да ме жена не остави (види под бр.1), много сам тврдо нашпановао рекет не свиђа ми се, да л` да се умешам у тему о еволуцији, штета што сам скренуо ону о свемирским летовима, што нико више неће да се свађа на теми о изборима (отишли људи на спавање, сутра ће буде...), ух треба зовем оног што ме јури да му правим неки сајт, треба ми нове жице за гитару, треба ми сталак за електричну мрзи ме да је стално вадим из кофера, да л` сам лепо исполирао ону огреботину на колима, треба заменим уље у тојоту, мора завршим ону књигу што сам почео...

И после што си луд...

[Malina]

O tome kako se slažu sladoled i pivo.

[Николa]

O tome kako ću na jesen da jedem kelerabu i karfiol iz svoje bašte. I rotkvice! brokoli

[Mironosica]

majke ubijaju decu ........

[Pantera]

О томе како уживам у јагодама са шлагом....какве год, прве, вештачке или мале или ...ја их ипак једем

[19горан80]

зашто и како смо постали тако лоши...како да одбраним свештенике кад их људи око мене осуђују...ниједна несрећа па чак и сама смрт више не изазива никакву емоцију...колеги умрла баба па је позвао нас неколико да му помажемо око припреме,сво време псовање метереолога и временских прилика,унесосмо ковчег у собу,нико ништа не говори,ни да се прекрсти,један бледи покушај једне жене да испусти сузу,уместо мириса тамјана шири се дим цигарета,предложих да се на ковчег стави икона (нико ме није ни чуо),нико да проговори коју добру реч о покојници,само се прича о храни и пићу и њиховим ценама,неизбежна политика (зашто је тома плакао,ко ће више да краде) и као врхунац чух клетву до тада мени непознату "дабогда му земља кости не примила"...каква ли ме сахрана сутра очекује...ово је онај осећај кад си поражен,знаш понешто али не можеш ништа да промениш,таман кренеш и одмах се сетиш "што да им ја објашњавам,има ко је задужен за то и како да им ја просипам мудрост кад сам гори од њих"...шта треба да се деси да се променимо,да будемо људи

[JESSY]

зашто и како смо постали тако лоши...како да одбраним свештенике кад их људи око мене осуђују...ниједна несрећа па чак и сама смрт више не изазива никакву емоцију...колеги умрла баба па је позвао нас неколико да му помажемо око припреме,сво време псовање метереолога и временских прилика,унесосмо ковчег у собу,нико ништа не говори,ни да се прекрсти,један бледи покушај једне жене да испусти сузу,уместо мириса тамјана шири се дим цигарета,предложих да се на ковчег стави икона (нико ме није ни чуо),нико да проговори коју добру реч о покојници,само се прича о храни и пићу и њиховим ценама,неизбежна политика (зашто је тома плакао,ко ће више да краде) и као врхунац чух клетву до тада мени непознату "дабогда му земља кости не примила"...каква ли ме сахрана сутра очекује...ово је онај осећај кад си поражен,знаш понешто али не можеш ништа да промениш,таман кренеш и одмах се сетиш "што да им ја објашњавам,има ко је задужен за то и како да им ја просипам мудрост кад сам гори од њих"...шта треба да се деси да се променимо,да будемо људи

катастрофа...

[Natasa.]

зашто и како смо постали тако лоши...како да одбраним свештенике кад их људи око мене осуђују...ниједна несрећа па чак и сама смрт више не изазива никакву емоцију...колеги умрла баба па је позвао нас неколико да му помажемо око припреме,сво време псовање метереолога и временских прилика,унесосмо ковчег у собу,нико ништа не говори,ни да се прекрсти,један бледи покушај једне жене да испусти сузу,уместо мириса тамјана шири се дим цигарета,предложих да се на ковчег стави икона (нико ме није ни чуо),нико да проговори коју добру реч о покојници,само се прича о храни и пићу и њиховим ценама,неизбежна политика (зашто је тома плакао,ко ће више да краде) и као врхунац чух клетву до тада мени непознату "дабогда му земља кости не примила"...каква ли ме сахрана сутра очекује...ово је онај осећај кад си поражен,знаш понешто али не можеш ништа да промениш,таман кренеш и одмах се сетиш "што да им ја објашњавам,има ко је задужен за то и како да им ја просипам мудрост кад сам гори од њих"...шта треба да се деси да се променимо,да будемо људи

Nadam se da necu ziveti jako dugo.

[Mironosica]

pa

razmišljam kako mi je muka od teologa koji samo na rečima ispovedaju veru

nek im je prosto

i njima i meni

[katja]

da mi je samo da ne razmišljam

ako ništa, bilo bi mi lakše