О чему размишљаш тренутно?

[Srdasce]

Odakle ljudima drskost i ta veličina o sebi, usporede s obmanom a ne s istinskim suočavanjem s samom sobom, sopstvenom mukom, koprcanjem u svom jedu, čemeru i beznađu.

 

Izgleda gde god makneš, na ulici, na netu, prilikom upoznavanja, svako može samo da "osudi" , "etiketira"  a da razume...jok.

 

A samo pišeš, govoriš..najiskrenije s čime nosiš se. Očito, neuspešno. I da je to tvoj vid "spasenja" , to prokleto pisanje o svemu, najčistije... I jedino za čega se držiš , uz veru u Gospoda Boga.

 

Ja sam oduvek gledala svoja posla.

 

Ako nisam mogla da pomognem nekome, nisam ni odmagala.

 

Interesantno, kako ljudi ne biraju nikada reči a posle bude uvek..." nisam tako mislio/la.... "

 

Ma, jesi, brate mili....

[зеленизуб]

[JESSY]

...kako sam se lepo nasetala....

[ВИЛМА]

O promeni posla.

[Srdasce]

Kako su mi oke umorne, bez sjaja. Tako tužne, duboke. Ne mogu da se pomirim s tim.

[Arsenija]

O velikom postu.

Bliži se početak velikoga posta,pa se pitam kog li datuma pada Vaskrs.... ...

[Srdasce]

Jesam li ja to, na pogrešnom mestu?  S obzirom da ovaj sajt doživjavam kao stecisšte neke mudrosti, kao ni na jednom mestu, pre...ne doživeh nigde a ovde recimo jesam  da me ni u mesec dana otkako nema od meseca učlanjenja, zašto ovo pišeš onako, zašto ovo pišeš ovako, što nemaš ovo, što nemaš ono,  a jee a jel ti pišeš to iskreno, ili obamnjuješ, kako rekoše, zašto imaš deminutiv, zašto tim fontom...Pa, mislim. Zar ovo nije mesto, gde bi više negde igde, ako svi verujemo u neke ispravne motive, trebalo da prihvatamo različitost? Da malo više verujemo u ono šta onaj drugi /a piše, da se ne lepimo za gramatičke greške, sadržaje, dužinu napisanog da se malo jedni drugima više nađemo/ nalazimo? Ne znam, iskreno  - šokirana sam. Ili da ja baljezgam samo u svoj dnevnik..pa da ne remetim ikakvu koncepciju.

 

Otkud kao ljudi možemo mi znati ko je s druge strane žice, pitam ja Vas? Otkud ti znaš bilo čije stanje uma, nivo obrazovanja, stepen ili meru podnošenja nečega...Ne znamo. Ne možemo znati. Ne ja. Ne Pera, Mika, Aca. Ne zna i ne može niko znati, do sam Gospod . Svi mi grešimo, pa preterujemo. Ali to stvara onaj efekat u ljudima, da opet ne možeš biti svoj /a . Meni lično, stvara taj efekat. MOžda i ja ponekad lupim, i sigurno lupim i verovatno ću lupiti, jer sma grešna kao biće, ali se maksimalno kontrolišem, i trudim da to ne radim.

 

Ko sam ja, da ja nekoga pitam zašto ti pišeš opširno, da mu kažem, ej skrati to, zašto koristiš ovaj ili onaj izraz?

 

A svi kao verujemo.

 

U šta? Zar pravo na različitost, nije jedna od najvažnijih odrednica? Da ije, zar bi od gospoda Boga bili svi kao invidue tako sjajni u svojoj nepodeljenosti? Onda bi svi bili štanc mašinom, i udri, kopije, negativi.

 

Onda, otkud ovakva ponašanja?

[Srdasce]

Mogu ja da pozajmim nekog teologa, na jedno izvesno vreme, pa kada mi sve pojasni, šta mi je nejasno, da ga vrnem? Da mi to bude nešto, kao preuranjeno rođenski poklončić, da rešim više te nedoumice, pa da lepo nastavim s svojim životom...

 

Malo se šalim, ali toliko pitanja u meni, majko draga...

[ines]

 ...o komunikaciji

[Jelena 76]

Razmišljam danima...gde su neki ljudi sa foruma...M.Ristić, Ayla, Mironosnica.....nisam ih odavno srela na forumu :.mislise.

[Srdasce]

Poludim, kada vidim kako se deca pate. Ja nemam svoju, ali me duša zaboli, kada vidim da bilo čije dete pati, da je bolesno, da ga neko ugnjetava. I onda bih iz kože da izađem svoje, jer ja nisam nikakva Zilionerka, da mogu da im pomognem. A gledam koji imaju, a imaš utisak da bi umrli, da nekom takvom detetu kupe čokoladu. Šta je njima izlazak za grad i bahanalije, neko bi od toga živeo nedelju dana. I onda mi dođe grozno, da bih mogla da zaplačem. A ovamo, deca su budućnost Srbije?! Koje more, Srbije?! Pa, šta koji moj onda radite za tu " budućnost " za koju su sviam puna usta a ništa ne rade ni na tom natalitetu, ni za belu kugu, ni za zlostavljane žene, ni trudnice, ni za siročad...Fuj, fuj, fuuuuuuuuuuuuuuuj! Joj, Bože, što sam žena, a što nisam muško...grozim se, grozim...i odmah mi pritisak ode na hiljadarku, pa se iznerviram.  

 

Budućnost, malo morgen. E, pa ta Vam "budućnost" gladuje na ulicama, gospodo. A posle kažete odlim mozgova...Pa, naravno. Kada odrastu onda kažu, ni tu državu nije bilo briga za mene, kao malog. S razlogom.

 

Da ti se sloši. Joj, Bože, kada ovakvo nešto vidiš, ja sada i ovaj gutljaj kafe, popih s knedlom u grlu.

 

Bože, što nisam bogata. Izem ti život.

[Драшко]

Можда све има своје време, можда нисам закаснио? Можда нисам зезнуо

[ines]

 ...hmmm...o mogućem susretu....

[Vladimir Vlada]

Da li ce ikada doci taj dan,,da mali andjelcici trckaju oko mene...

[мирођија]

  Ако се неко буде искрено молио за тебе,...дочекаћеш.