Borba sa iskusenjima - izazov samospoznaje i preumljenja

[И.стојковић]

Не знам како бих могао да дефинишем израз "духовни живот"....Овај живот , временом и простором ограничен, Божјом вољом и даром, обогаћујемо духовношћу,тако да онда постоји само један живот - временски период који користимо у покушају и труду да задобијемо Милост Божију и Вечни Живот.

Мишљења сам такође, да је велики проблем када покушавамо да на неки начин одвојимо духовни живот од било чега другог што је око нас, уз нас и на самом крају, или можда боље речено,пре свега на почетку, у нама.

Начин живљења прожет духовношћу,

и када смо у аутомобилу, и када нас гуркају у превозу, или притискају на послу, па све до одлука, како да реагујемо када се разболимо, када нам неко запрети физичким повређивањем или чак смрћу,

јесте оно што смо већ изабрали као православни хришћани.Ми хоћемо да нам је читав живот једнак животу за време Свете Литургије, па самим тим духовност постаје саставни део свакодневног живота.

Ако је то већ тако, онда ми преостаје да под појмом "искушења духовног живота" сматрам, непознавање, неслагање, неразумевање, различито тумачење, од Старог Завета па све до Житија Светих Отаца, закључно са размишљањима монаха, свештеника или теолога савременог доба.То ме онда више подсећа на стручне дијалоге и анализе, која буду на корист свима, али не могу их третирати као искушења, ако сам не дозволим да наведено у мени изазове било какву реакцију, која би за последицу имао било какав облик греха.

И за крај, нису сва догађања, која нас тиште или стављају у недоумицу,искушења дата од Бога...већи део испровоцирамо сами својим недуховним живљењем у континуитету, а не само за време Свете Литургије, а Бог нам Покаже начин како да превазиђемо то, што сами направисмо.

[Guest Оливера]

Додала бих, срећни су они који виде...

[marija]

nekih da...

potpuno sam svesna svoje slabosti i moj najveći strah ej iskušenje iz priče o Pravednom Jovu, izgubila sam mnogo ljudi( fizički),morala sam doneti mnoge odluke koje su direktno uticale na tuđi život, morala sam birati između najdražih osoba, morala sam vrlo rano postati staratelj svojim roditeljima, morala sam mnogo toga, ali još uvek molim Boga da mi en da iskušenje kao Jovu, jer se bojim da taj krst ne bih mogla poneti 0110_hahaha

[И.стојковић]

У реду. Само једно! "Није богослов (теолог) само онај који студира богословље (теологију) већ сваки онај који слови о Богу и живи сврсисходно тиме ".

како ти се чини мој потпис?!  0104_cheesy

Потпис је 

0110_hahaha 0110_hahaha :cheesy2: 0203_cool 0202_238 joooj pivo

Знаш на неким другим форумима, неки другачији студенти БФ-а, па чак и дипломирани теолози, једноставно су одбијали разговор сваке врсте са онима који нису теолози, чак шта више отворено класификовали оне који нису теолози нема шта ту пуно да кажу.....Богу хвала, основа се, заживе, а колико видим, ако Бог да, дуго дуго ће и трајати, овај и овакав форум.

Опет, иако ми је драго да си ме сврстао међу теологе, за разлику од оних које наведох, морам признати да је знање људи који заврше БФ далеко далеко изнад мог, и неописиво шире него моје знање, па самим тим сам и даље...електроничар  joooj  

[Guest ага пије млеко]

Ја дубоко мислим да у нашој Цркви треба да имамо оне који слове о Богу не само међу студентима богословља него и међу полицајцима, адвотатима, земљорадницима, лекарима, пекарима , па и блудницама......да будемо Једна Црква, цела у свему...  А не неко елитистичко друштво намењено само самоодабранима..Зар не ?

"Све што дише нека слави Господа"        0442_feel brokoli leteti slikanje slikanje slikanje s.o.s. s.o.s. s.o.s. trening trening trening pecanje pecanje pecanje kisa kisa kisa bandit bandit 0110_hahaha 0110_hahaha :cheesy2: joooj pivo joooj 0203_cool 0202_238

[Guest Florensita]

Da, ali ako padnemo koliko moze da bude opasno, pitam jer se ja sama nalazim u takvom nekakvom stanju...?

Posmatraj stablo. Razmišljaj o njemu kroz godišnja

doba. Vidje?eš kako nailazi na mnoga iskušenja.

U prolje?e, radova?eš se gledaju?i ga kako mu cvjetaju

pupoljci. Možda i ne?eš zapaziti kako teško podnosi

kasne snjegove i hladne vjetrove koji dolaze sa sjevera.

Svi?a ti se stablo kako se lagano njiše na toplom ljetnjem

suncu? Ali možda ne?eš shvatiti kako je žedno u sušnim

razdobljima. Možda ne?eš ?uti vapaje za toplom ljetnjom

kišom kako bi utolilo že?.

Svi?aju ti se sjajne šarene boje njegove jeseni, kad se

stapa s drugim stablima kako bi ti mogao uživati u

prelijepom predjelu? Ali primje?uješ li njegovo uko?eno

tijelo na hladnoj kiši u ledenom novembru? Uo?avaš li zebnju

kad mu vjetrovi odnose list po list?

Zimi ?e ti se svidjeti vijugave siluete koje bijeli snijeg i

hladno?a stvaraju na njegovim granama. Ali ?uješ li kako

mu grane pucaju od studeni i težine snijega?!

Promatraj stablo. Razmišljaj o njemu od jednog do drugog godišnjeg

doba. Pored ljepote uo?i i patnju. I reci sebi: sli?no mi je.

Ima svoja godišnja doba kao i ja. U njima otkriva svoju ljepotu.

U njima prolazi svoje kušnje. Jer život ?ovjeka ili stabla ima lijepih

dana, ali i nevremena, oluja, grada, suše…

Ne postoji život bez iskušenjá. Nemoj misliti da život ne zaslužuje divljenje.

Naprotiv. Svako iskušenje skriva jedan trezor. Otkri?eš ga ako razbiješ

školjku patnje. Na dnu se nalazi blago: ono ?e promijeniti tvoj

život u blistavi dragi kamen.

Iskušenje te može uništiti. Matirati. Može se sru?iti na tebe kao što se

prirodna nepogoda sru?i na stablo. Ali iskušenje je poziv na uzdignu?e.

Zamisli šta bi bilo od leptira da ne želi iza?i iz ?ahure?!

Zamisli koliko bi nestalo ljepote kad gusjenice ne bi prihvatile iskušenje promjene?!

?ovjek raste mijenjaju?i se: od razdora u susret, od napuštanja u prihvatanje.

Tako sazrijevamo prihvataju?i mnoga umiranja ?itavog životnog vijeka,

umiranja vode u ponovna ra?anja.

Ne tr?i prema iskušenjima.

Pusti godišnjim dobima da se pobrinu za taj posao.

Ali kad se iskušenja isprije?e na putu, ne bježi.

Ne odustaj.

Uspravi se.

Guraj naprijed.

Idi dalje.

Posmatraj stablo.

Misli o njemu kroz godišnja doba.

I u?i od njega.

Hvala Tavita!

[Guest Florensita]

???????? ??? ???? ???? ? ???????? ? ??. ? ???? ??? ????? ?? ?? ??????? ???????? ?????? ? ?????????? ? ???????? ?????? ??? ?? ??????????? ?????????? ??????.  ???? ??? ???????? ????? ???? ?????? ?? ?????? ?????? ?!    clapc

Mnogo puta sam ih sanjala kako mi nude papir sa tri sestice ili kako zele da me ubiju, ili kako me muce, plase ali pocinju da vriste i uhvate se za glavu od straha kada pocnem da citam molitvu casnom krstu!  0110_hahaha

Ne treba da se bojimo njih, nego oni nase molitve!  0203_cool    8084.gif

Slava Gospodu na najjacem oruzjem...  0110_hahaha

[Guest ага пије млеко]

Флор, на другој теми говоримо о виђењима.....

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2070.0.html

[Guest Florensita]

????, ?? ?????? ???? ???????? ? ????????.....

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2070.0.html

Sad vidim...  0104_cheesy  0110_hahaha  :cheesy2:  319.gif

[Guest Florensita]

Hvala brate......... 319.gif

Naravno...  :cheesy2:  0110_hahaha

[trapa]

Пало ми је на памет да отворим тему на којој би свако могао да се мало изјада. Искушења су саставни део нашег живота и свакоме се дешавају различите ситуације које стављају нашу веру на пробу. Ако неко има потребу да неки свој духовни проблем изнесе пред све нас ево места за то. Притом можда добије коју живу реч утехе. Такође свачије лично искуство може бити некоме на корист.

Ево ја ћу започети. У мојој породици задњих пет генерација сви мушкарци по очевој линији су страствени ловци па и ја. Деда поред осамдесет година иде и даље у лов а иначе је чувени ловац у округу и цео живот је посветио лову. Чак има златни орден ловачког савеза старе Југе. Мене су мој отац и деда још од малена приволели лову. Није то љубав према убијању већ према природи, керовима, дружењу. Иначе наша група једва да одстрели по коју дивљач за једну сезону. Проблем је у томе што се у нашем удружењу лови недељом а мени је литургија, иако волим лов, ипак преча. Мој отац је много уложио у мој ловачки живот. Купује ми ловачка одела, пушку, чланарина кошта стотинак евра. Сад треба да почне ловна сезона а ја сам у неприлици. Налазим се у ситуацији да бирам између Бога и оца. Не бих тек тако да прекидам породичну традицију али литургија је литургија. Обично смислим неко оправдање али у сезони пропустим барем две три литургије. Пропустити и једну литургију ради лова мени ствара осећај кривице. А опет није ни лако разочарати родитеља коме лов самном представља велику утеху.

Ако неко има шта да прокоментарише или да изнесе неко своје искушење, изволте. 

[мирођија]

Јој  Трапо не знам шта ти је горе , у ствари боље , за одлучит , јал,  небеско ил земаљско

царство.

Како год  било бићеш са оцем , небеским ил земаљским... 0202_238 :cheesy2:

Мој је проблем много јачи , не смем ни да кажем , ал ево рећи ћу , радим недељом и ретко

осим празницима , идем на литургију...

Изговорих па шта буде ,  0913_sport starece stupido 1736_action

[JELENA]

I ja isto radim svaku drugu nedelju, ali kad sam kuci uvjek idem u crkvu na liturgiju,ali vamo u austriji nekako neznam odem ja i vamo ali ostaje ali :cheesy2:

[trapa]

Па да те не лажем мирођијо јеси у горој ситуацији.

Али свакоме је његово искушење најтеже. Зато мислим да је тема занимљива јер оно што је некоме мука некоме не представља никакав проблем. Тако да решење неког проблема не можемо подвести под опште правило. Па је свачије лично искуство посебна прича и може бити некоме на корист.

Ђомла мене савест пече шта год одлучио

[Млађо]

          Моли се онда Богу да те поучи. Директно или индиректно. И знај да Бог не ситничари. Зна он наше срце.