Жене у књижевности

[Изида]

Drage moje i dragi moji,bilo bi lepo da preporucite knjige od zenskih autora.Evo ja vam svima preporucujem opus Marije Jovanovic.

[Госпођица Марпл]

Људмила Улицка - Данијел Штјан, преводилац

Маргарет Јурсенар - Хадријанови мемоари

Десанка Максимовић

Ако се сетим још неке ауторке написаћу...

[Госпођица Марпл]

Ах, да и Агата Кристи, наравно... 4chsmu1

[SANJA]

Drage moje i dragi moji,bilo bi lepo da preporucite knjige od zenskih autora.Evo ja vam svima preporucujem opus Marije Jovanovic.

Najbolja njena knjiga je "Spletkarenje sa sopstvenom dušom." Ja je obožavam. 4chsmu1

[Изида]

Sanja,ja imam sve cetiri njene knjige i sve ih volim.Ali,"Spletkarenje..." mi je najdraza.

[JESSY]

Top 10 najmoćnijih ženskih likova u književnosti

Ako malo bolje razmislite, žene koje su ostavile pozitivan i trajni utisak na nas mahom su izmišljene. Iako se stalno govori o oskudici ženskih likova u savremenoj kulturi, postoje neke čudesno moćne devojke koje su nas tokom godina i godina inspirisale svojom snagom, samopouzdanjem i veličanstvenošću. Predstavljamo vam listu od deset najmoćnijih ženskih likova u svetskoj književnosti po našem mišljenju.

 

Džejn Ejr, “Džejn Ejr” (Jane Eyre)

Jedna od najranijih predstava individualnog, strastvenog i kompleksnog ženskog karaktera – Džejn Ejr. Iako je u velikoj meri prikazana kako pati, ova devojka se uvek oslanja na sebe i podiže sa dna, a nevolja je ne obeshrabruje.

Poslednja adaptacija priče o ovoj heroini - Mia Vasikovska kao Džejn

Hermiona Grejndžer, serijal “Hari Poter” (The Harry Potter series)

U knjigama o “Hariju Poteru”, Hermiona (Hermione Jean Granger) je prikazana od nepodnošljive sveznalice preko kučkasto-pametne lepotice koja ne trpi budale, pa sve do osobe koja drži celu družinu na okupu. Ona je veštica normanskog porekla, najbolja drugarica Harija Potera i Rona Vizlija (Ron Weasley), a sama autorka Džoan Rouling (Joanne Rowling) ju je opisala kao “veoma snalažljivu, poštenu i dobru” i dodala da se Hermiona oseća: “veoma neodvojna… i previše poprvaljiva, ona pokušava da bude najbolja u svemu u školi, i prikazuje lažno samopouzdanje koje može razljutiti ljude”.

Ema Votson kao Hermiona

Žena iz Bata, “Kanterberijske priče” (The Canterbury Tales)

Džefri Čoser (Geoffrey Chaucer) nije ni bio svestan koliko je veliki lik koji je napravio, lik Žene iz Bata (The Wife of Bath). Njen lik je nepristojan i lascivan, ali iza svih “prljavih” scena ona stvara argument za žensku dominaciju i pravo žena da rade sa svojim telom šta žele, koristeći svoju veliku retoričku veštinu kako bi istovremeno napala i feminističke poglede 14. veka, kada je delo i nastalo.

Putena i sujetna žena iz Bata

Ketnis Everdin, trilogija “Igre gladi” (The Hunger Games)

Iako mnoge nervira svojim ljubavnim problemima, Ketnis (Katniss Everdeen) zaslužuje da se nađe na ovoj listi ako ni zbog čega drugog onda zbog načina na koji puca. Da ne pominjemo činjenicu da je preživela ne jednu, već dve borbe do smrti sa 24 osobe, od kojih je jedna bila posebno programirana nju da ubije.

Dženifer Lorens kao neustrašiva Ketnis Everdin

Ester Prin, “Skerletno slovo” (The Scarlet Letter)

Iako Ester Prin (Hester Prynne), koja je osuđena od svojih puritanskih komšija zato što ima vanbračnu decu, ponekad vidimo kao žrtvu, ona uspeva da preživi sa dostojanstvom i verom u sebe što je svakako čini moćnom u našim očima. “NPR” ju je opisao kao jednu od prvih i najznačajnijih ženskih protagonista u američkoj književnosti i dodao da je ona otelotvorenje dubokih protivrečnosti – loša i lepa, sveta i grešna, konvencionalna i radikalna… Može se posmatrati kao književno objašnjenje autora Natanijela Hotorna (Natanijel Gotorn) o tome šta se desi kada žena pređe kulturne granice i stekne ličnu moć.

Loša i lepa, sveta i grešna - Ester

Princeza Jovajna, trilogija “Gospodar prstenova” (The Lord of the Rings)

 

 

Tolkinovi (John Ronald Reuel Tolkien) romani i nisu nešto poznati po obilju ženskih likova, ali ko bi mogao da bude jači od žene koja je ubila kralja veštica, Angmara (Angmar)? Od prvog trenutka smo je videli kao zaštitnicu koja žudi da brani svoje sunarodnike, Jovajna (Éowyn) prikriva ljudskost u sebi dok prati svoje prijatelje u boj. Loši momci treba da budu oprezni pri izjavama tipa: “Nijedan živi čovek ne može da me ubije!”, naročito ako se bore protiv ove dame.

Miranda Oto kao princeza Jovajna

Lajra Belakva, trilogija “Njegova mračna tkanja” (His Dark Materials)

Neposlušna i tvrdoglava dvanaestogodišnja devojčica Lajra (Lyra Belacqua) čini nešto što niko drugi ne može: čita aletiometar, instrument koji govori istinu o sadašnjosti i budućnosti. Svojim jakim uverenjima osvaja srca ljudi oko sebe i stiče ime Srebrousta (Silvertongue) nakon što je uz pomoć svoje pameti i oštrog jezika prevarila one koji se ne mogu lako prevariti. Na kraju krajeva, reči su najmoćnije oružje.

Dakota Blu Ričards je sjajno odigrala Lajru u adaptaciji ovog romana

Dženi Kraford, “Njihove oči gledale su Boga” (Their Eyes Were Watching God)

Snaga Dženi Kraford (Janie Crawford) jeste u njenoj sposobnosti da nastavi dalje bez obzira na sve loše što život baca pred nju i da pritom sačuva dostojanstvo. Izuzetno nezavisna žena, osporava konvencionalna pravila ko bi trebalo koga da voli i šta je to što vodi ka srećnom životu, a njeno iskustvo je dovodi do samoostvarenja.

Hale Beri kao Dženi Kraford

Hua Mulan, “Balada o Mulan” (The Ballad of Mulan) 

Ova junakinja vam je sigurno poznatija iz Diznijevog (Disney) crtanog filma “Mulan” (Mulan), ali treba da znate da je njen lik nastao još u 6. veku u kineskoj pesmi “Balada o Mulan” i od tada je korišćena u različitim književnim i neknjiževnim formama. Za razliku od Diznijeve verzije u kojoj je Mulan prikazana kao pomalo nespretna devojka koja pokušava da postane vojnik, tradicionalna figura predstavlja sedamnaestogodišnju devojku već velikog borca i eksperta za oružje. Ona umesto svog oca ide u rat, svuda pobeđuje, vraća se kući i nastavlja sa normalnim životom.

Čžao Vej u ulozi borbene Mulan

Lisbet Salander, trilogija “Milenijum” (The Millennium series)

Moćni ženski protagonista ujedno je i jedna od najjačih žena na ovoj listi. Vrhunski haker sa fotografskim pamćenjem, preživela je strašno detinjstvo što ju je učinilo antisocijalnom heroinom sa nasilničkom crtom. Okarakterisana od mnogih kao “feministička osveta anđela”, Lisbetinu (Lisbeth Salander) brutalnost ne osporavamo i jasno nam je zašto se našla među najmoćnijim ženskim likovima.

 

http://wannabemagazine.com/top-10-najmocnijih-zenskih-likova-u-knjizevnosti/

[JESSY]

Tema o kojoj se neretko piše je povezanost žena sa nastankom najlepših književnih dela u domaćoj i svetskoj književnosti. Stičemo utisak da su to žene čiji likovi žive večno, i da su to one zauvek lepe i posebne žene. Vođeni tom inspiracijom, prisetićemo se nekoliko najpoznatijih ženskih književnih likova.

Miljenice svetski poznatih književnika

Jedna od glumica koja je tumačila Anu Karenjinu

Jedna od najtragičnijih heroina, koja je u književnim delima bila prikazana kao fatalna žena, jeste Ana Karenjina iz istoimenog romana Lava Tolstoja. Ova prelepa dama, kako ju je pisac opisivao, bila je žrtva nesrećne i zabranjene ljubavi te je svoj život okončala bacivši se pod voz. Ana je bila i ostala večna inspiracija mnogih književnika, čitalaca, ali i reditelja koji su o njoj snimili čak tri filma (1948, 1997 i 2012. godine). Ono što još više fascinira jeste činjenica da je ovaj roman napisan po istinitom događaju – ova dama je bila pripadnica Sankt Petersburške elite.

Nataša Rostova, još jedna Tolstojeva junakinja, iz dela „Rat i mir”, prikazana kao veoma bistra devojka nesvakidašnje lepote. Kroz roman se prožima veći broj muškaraca u koje je ona zaljubljena, i koji su u nju zaljubljeni, sve dok se ne venča za Pjera. Kao i Ana Karenjina, i ova junakinja bila je posledica inspiracije stvarnim likom, Tatjanom Bers iz Moskve. Tatjana je bila rođena sestra Tolstojeve supruge Sofije, i dosta vremena je provodila sa slavnim piscem, pošto su delili strast prema lovu i jahanju.

Ema Bovari. Gospođa Bovari bila je glavni lik istoimenog romana, koji je napisao Gistav Flober. Lik gospođe Bovari preživeo je tokom romana transformaciju od čedne i smerne devojke, kakva je u mladosti bila, do vrcave zavodnice kakva je postala. Iako je živela veoma buran život, na kraju izvršava samoubistvo i iza sebe ostavlja svoje ljubavnike i svog supruga Šarla Bovaria, koji ju je celog života jako voleo iako je ona svoju ljubav tražila van braka.

Poznati pesnik Frančesko Petrarka veliki broj svojih pesama posvetio je svojoj muzi, Lauri. U zbirci pesama „Kanconijer” fatalnu lepoticu prikazuje kao čistu i nevinu, ali za pesnika neprolaznu ljubavnu čežnju. Iako se o ovom liku dugo vremena vodila polemika među književnim kritičarima

Ilustracija Daniela Lamberta koji prikazuje fatalne žene

oko toga da li je prikazana kao realan lik, ono što se pesniku ne može poreći jeste izdizanje lika Laure do nivoa božanskog bića. Koliko je ljubavi potrebno da bismo nekoga posmatrali kao božansko biće? Da nekoga posmatramo kao nešto prelepo bez obzira na sve mane? To je pitanje na koje bi svi gore pomenuti pesnici mogli dati odgovor.

I za kraj, veoma je bitno pomenuti lik persijske kraljice Šeherezade, junakinje dela „Hiljadu i jedna noć”. Ova heroina je hrabro prihvatila udaju za kralja, i svojim komunikacijskim vestinama više puta vešto izbegavala vlastitu smrt pričajući mu priču koju je želeo čuti. Činjenica je da je njena lepota, hrabrost da se suoči sa strahom, ali i izuzetna inteligencija ono što joj je omogućilo da provede najduže vreme uz kralja. Upravo ove karakteristike su je izdigle do nivoa fatalne lepotice.

Žene neobične lepote i izražene inteligencije bile su i ostale večna inspiracija za pisce i pesnike. Fatalnim ženama se divimo kroz vekove, a danas ih možemo prepoznati po harizmi kojom zrače.

 

http://portalmladi.com/fatalne-zene-u-knjizevnosti

[JESSY]

"Spletkarenje..." mi je najdraza.

 

"Prepričavanje uvek poprimi vid spletkarenja. Čak i kad želimo da u sećanju obnovimo neki doživljaj, tačno-onako-kako-je-bilo, upadamo u zamku najgore vrste spletkarenja sa sopstvenom dušom.Zahtev za potpunom iskrenošću završi se nehotičnim domunđavanjem sa sobom, ulizički oduzimamo, dodajemo, prekrajamo, i laskajući i kad, navodno, sebe u sebi najviše opanjkavamo.
Sećanje nije zapečaćena konzerva koju po potrebi otvorimo i zateknemo uvek isti sadržaj, ono preobražava prošlost, upisujući joj sadašnje znanje, iskustvo i osećajnost.
Zato priču o prošlom, dakle, govor o bilo čemu, treba uzeti sasvim uslovno, kao mešavinu malo nehotičnih laži, malo stvarnog zaborava, malo dodvoravanja vlastitoj iskrenosti, sve stopljeno u plitku caffe-creme, u koju, umesto šećera, sipamo gomilu spletki."

[Božena]