О контрацептивним средствима

[Natasa.]

Ne, ni govora, bolje i napusteno, i usvojeno, samo da je dobilo priliku da zivi. Bolje i za majku, jer ona najcesce ne zna sta svojoj dusi cini. Abortus je najgrdje i najruznije, najpodlije ubistvo.

Ne razumijem zasto se ovo pretvorilo u 'rat-polova' diskusiju. Zene, radjajte po svojoj volji i svojoj savjesti, ne morate da spasavate ni Srbiju ni covjecanstvo, osim ako to zelite. Usvakom slucaju, ima neinvazivnih metoda kontracepcije, koje zaista sprecavaju a ne ubijaju. A ima i prirodna metoda. Ima i uzdrzanje

Centar, bravo

[Grizzly Adams]

Samo da prevedem ovo sto si sada rekla: Jesam za ubijanje dece.

Ne mogu vise, muka mi je

Мени је мука од оваквог извртања нечијих речи. То је сложен проблем, абортуси неће једноставно престати ако Ивица Дачић напише на папиру "абортус је од данас забрањен".

Само кажем - морамо да се пууууно више потрудимо од писања по папиру. И форумима.

[Walter]

Абортус су код нас легализовали комунисти...исто као и у Русији... Која је била ПРВА земља где је абортус био законски дозвољен.. Први је извршен ЈАВНО... У порти једне од цркава у Москви а народ је довођен и силом да види ''да Бог неће интервенисати .. јер ето и не постоји''...

Госпођа која је прихватила да буде јавно киретирана је била високи функционер партије ... Тако је абортус почео свој легални и законски живот...

Иначе у Белгији је и дан данас забрањен потпуно, У Ирској је практично немогуће добити сагласност за исти, у Италији док скупите папире који су потребни практично прође рок у коме је дозвољен... и углавном свугде се на западу европе неупоредиво теже добија законска дозвола за исти, него што је то случај код нас... Код нас практично ствар се своди да се особа расплаче пред гинекологом и ...готово...

[ВИЛМА]

Ne, ni govora, bolje i napusteno, i usvojeno, samo da je dobilo priliku da zivi. Bolje i za majku, jer ona najcesce ne zna sta svojoj dusi cini. Abortus je najgrdje i najruznije, najpodlije ubistvo.

А про по овога, рецимо често се питам да ли су та деца заиста срећна што су "преживела". Деца која расту по домовима за децу без родитеља, да ли су заиста срећна ? Колико њих не може да изађе на крај са тим осећајем одбачености, са сазнањем да су баш њих родитељи напустили ( " а зашто баш мени да се то деси"), и како многи нађу начин да тај очај "утопе" у болестима зависности и разбојништву. Да се осећају као да их је Бог казнио. Да многи од њих мисле да је боље да се никад нису ни родили, да су обележени целог живота.

Ајмо мало да се померимо из угла посматрача и да гледамо ствари из коже те деце која су рођена а нису била жељена и остављена су на бригу некоме другоме а не родитељима.

[Natasa.]

Мени је мука од оваквог извртања нечијих речи. То је сложен проблем, абортуси неће једноставно престати ако Ивица Дачић напише на папиру "абортус је од данас забрањен".

Само кажем - морамо да се пууууно више потрудимо од писања по папиру. И форумима.

Htedoh da lajkujem, ali sam dostigla maximum za danas

[Walter]

А про по овога, рецимо често се питам да ли су та деца заиста срећна што су "преживела". Деца која расту по домовима за децу без родитеља, да ли су заиста срећна ? Колико њих не може да изађе на крај са тим осећајем одбачености, са сазнањем да су баш њих родитељи напустили ( " а зашто баш мени да се то деси"), и како многи нађу начин да тај очај "утопе" у болестима зависности и разбојништву. Да се осећају као да их је Бог казнио. Да многи од њих мисле да је боље да се никад нису ни родили, да су обележени целог живота.

Ајмо мало да се померимо из угла посматрача и да гледамо ствари из коже те деце која су рођена а нису била жељена и остављена су на бригу некоме другоме а не родитељима.

Заборављамо да је ЖИВОТ НАЈВЕЋИ ДАР и уједно ЈЕДИНО ШТО ЗАИСТА ИМАМО...

Некако олако закључујемо о туђој несрећи или срећи...

Ту друштво у целини сноси одговорност..па и ми зашто је то тако ако је тако а сигурно да у пуно случајева и јесте...

[ВИЛМА]

Некако олако закључујемо о туђој несрећи или срећи...

Управо тако.

[Grizzly Adams]

А про по овога, рецимо често се питам да ли су та деца заиста срећна што су "преживела". Деца која расту по домовима за децу без родитеља, да ли су заиста срећна ? Колико њих не може да изађе на крај са тим осећајем одбачености, са сазнањем да су баш њих родитељи напустили ( " а зашто баш мени да се то деси"), и како многи нађу начин да тај очај "утопе" у болестима зависности и разбојништву. Да се осећају као да их је Бог казнио. Да многи од њих мисле да је боље да се никад нису ни родили, да су обележени целог живота.

Ајмо мало да се померимо из угла посматрача и да гледамо ствари из коже те деце која су рођена а нису била жељена и остављена су на бригу некоме другоме а не родитељима.

[Walter]

Управо тако.

Па велики је проблем шта је то срећа...

Никад ниси чула да кажу како је неко имао све..и новац и децу и жену и тра-ла ла..и убио се човек..шта му би здрав прав...

[ВИЛМА]

Да, лепа прича... а има и тако много тужних и претужних, деце која проклињу дан кад су се родила.

Све је то релативно, а ми можемо овде да философирамо до бесвести.

[Иван Недић]

Kako li izgleda kad si plitko i nesvetacki smiren...

За неупућене: http://sr.wikipedia.org/sr/Иронија

[Natasa.]

Абортус су код нас легализовали комунисти...исто као и у Русији... Која је била ПРВА земља где је абортус био законски дозвољен.. Први је извршен ЈАВНО... У порти једне од цркава у Москви а народ је довођен и силом да види ''да Бог неће интервенисати .. јер ето и не постоји''...

Госпођа која је прихватила да буде јавно киретирана је била високи функционер партије ... Тако је абортус почео свој легални и законски живот...

Иначе у Белгији је и дан данас забрањен потпуно, У Ирској је практично немогуће добити сагласност за исти, у Италији док скупите папире који су потребни практично прође рок у коме је дозвољен... и углавном свугде се на западу европе неупоредиво теже добија законска дозвола за исти, него што је то случај код нас... Код нас практично ствар се своди да се особа расплаче пред гинекологом и ...готово...

Gde si naisao na ovaj podatak...UZAAAAAAAS!

[Иван Недић]

А про по овога, рецимо често се питам да ли су та деца заиста срећна што су "преживела". Деца која расту по домовима за децу без родитеља, да ли су заиста срећна ? Колико њих не може да изађе на крај са тим осећајем одбачености, са сазнањем да су баш њих родитељи напустили ( " а зашто баш мени да се то деси"), и како многи нађу начин да тај очај "утопе" у болестима зависности и разбојништву. Да се осећају као да их је Бог казнио. Да многи од њих мисле да је боље да се никад нису ни родили, да су обележени целог живота.

Ајмо мало да се померимо из угла посматрача и да гледамо ствари из коже те деце која су рођена а нису била жељена и остављена су на бригу некоме другоме а не родитељима.

Не, ово је будаласто, да не кажем нешто друго, због чега би ми двосекли мач Оби-Вана могао пресудити...

Ево примера једног таквог криминалца:

Једноставно не може бити аргумент то какав ће живот дете имати. Откуд ја знам какав ће живот моје дете имати?!! Можда ја имам најидеалније услове да родим дете, и родим га, а онда кроз пар година жена и ја погинемо и дете остане без родитеља, и живот му се претвори у пакао. Једноставно то не могу бити аргументи. Живот је ризик. Нажалост, али - ризик.

[Зосима]

Usvakom slucaju, ima neinvazivnih metoda kontracepcije, koje zaista sprecavaju a ne ubijaju. A ima i prirodna metoda. Ima i uzdrzanje

Брависимо Дијана prst ka gore

И ја сам уздржан ,што се ове тематике тиче,јер по муци се познају јунаци... dada

п.с. Бетмене,губиш нерве,дај се контролират...

[ВИЛМА]

Једноставно не може бити аргумент то какав ће живот дете имати.. . Живот је ризик.

Причам о одраслим особама које су одрастале по домовима или хранитељским породицама.

А са овом другом реченицом се слажем потпуно.